Некада давно живеo jедан цар коjи jе имао три сина и jедну ћерку, мезимицу. Кад jе девоjка мало порасла, jедне вечери замоли оца да jе пусти да са браћом изађе пред двор у шетњу. Отац jе пусти тешка срца, jер jу jе чувао као очи у глави.
4
Само што су изашли пред двор, са неба долете змаj, шчепа девоjку и одлете са њом међу облаке. Кад jе цар сазнао шта се десило, он опреми синове, даде им по коња и они оду да траже сестру.
5
После дугог пута, царски синови наиђу на jедан чардак, коjи ниjе био ни на небу, ни на земљи. Помислише да ће ту наћи своjу сестру, али нису знали како да се попну до чардака. Добро размислише, па се договорише да закољу jедног коња и да од његове коже направе дугачки кожни каиш уз коjи ће се попети на чардак.
6
Међутим, нису се могли договорити ко ће дати свог коња. На краjу наjмлађи царевић пристаде да закоље свога коња и од његове коже направише кожни каиш.
7