Некада давно живео jе цар коjи jе имао три сина и три ћерке. Када jе цар остарио и осетио да му се смрт ближи, рече синовима: – Своjе сестре даjте првим момцима коjи их запросе. После неког времена, усред ноћи неко поче лупати на врата дворца. – Царевићи, отвараjте врата! – зачу се глас споља. У двор уђе нека ватра коjа проговори: – Дошао сам да просим вашу наjстариjу сестру.
4
Два стариjа царевића се успротивише, али наjмлађи рече: – Jа ти даjем своjу сестру за жену – па се окрену стариjоj браћи: – Зар се не сећате шта нам jе отац на самрти рекао? Следеће две ноћи у исто време поново дође она непозната сила и на исти начин одведе и друге две сестре, уз пристанак наjмлађег царевића.
5
Кад су се приближили зидинама града, царевић на превару уби свих девет дивова. У граду као да живе душе ниjе било. Само у jедноj кули спази да гори свећа, па се тамо упути. Кад jе ушао у собу на врху куле, угледа на jедном кревету лепу девоjку у сну. Баш у том тренутку низ зид jе милела змиjа право према девоjци. Царевић извади нож и уби змиjу.
10
Онда отрча назад до пећине у коjоj су живели дивови, узе мало ватре, па пожури своjоj браћи. Кад jе стигао до jезера поред кога су његова браћа jош спавала, царевић наложи ватру. Не прође дуго, а браћа се пробудише и сви заjедно наставише пут.
11