8 Арчи jе рођен у одгаjивачници лабрадора. Слабо се сећа првих дана свог живота у тоj кући са великим ограђеним двориштем. Само памти да je било много штенаца око њега. Сви су били жути, стално су цвилели, гребали се и уjедали. Био jе наjмањи од њих, али и наjмирниjи, тако да се трудио да буде по страни и избегавао jе свађе.
9 Када су Арчи и остали штенци мало порасли, почели су да долазе неки непознати људи код човека коjи jе бринуо о њима и да их одводе, jедног по jедног. Арчи jе био тужан, jер нико ниjе желео да га поведе са собом. – Сви су пронашли своj нови дом, а jа сам и даље овде. Можда мени нешто фали – био jе забринут мали лабрадор.
Коначно, jедног дана, поjавио се високи црни мушкарац коjи jе желео да види Арчиjа. Дошао jе са своjим другом и деловао jе озбиљно и строго док jе разговарао са одгаjивачем. - Пас jе леп, али jе прилично мршав. Да ли jе све у реду са њим? - Не брините, потпуно jе здрав. Он jе наjбољи од свих штенаца, али jе случајно остао последњи. Људи коjи су га желели изненада су се одселили у други град и нису могли да га поведу. Арчи jе сумњао да је његов одгаjивач измислио ту причу, само да би пронашао некога ко ће га коначно одвести и бринути се о њему. 10
Да jе могао да бира неког од људи и деце коjи су долазили у одгаjивачницу, Арчи сигурно не би желео да пође баш са тим намргођеним човеком. Али, ниjе имао избора. - Здраво, малиша! Ја сам Горан - коначно jе Арчи сазнао име свог власника. Учинило му се да се на тренутак краjичком усана насмешио, а затим му jе лице поново постало озбиљно. Ставили су Арчиjа у картонску кутиjу и убацили га у аутомобил, поред Горанових ногу. Тако jе Арчи напустио место где jе рођен и кренуо у свој нови дом. 11
