„ Singapur ~eka budu}e zvezde“ strana 10
„Po~etak drugog veka srpskog olimpizma“ strana 2
MART, 2010. Broj 11
„Srbija i Vankuver u istoriji“
3
UZDANICE SRPSKOG SPORTA... Novak \okovi}, Vladimir Vujasinovi}, Jasna [ekari} i Milorad ^avi}
OBELE@EN 23. FEBRUAR, DATUM OSNIVANJA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE
U{li smo u drugi vek Primereno ~injenici da se vremenski poklapa sa odr`avanjem olimpijskih takmi~enja u Vankuveru, istorijski datum, 23. februar 2010. godine - 100. ro|endan Olimpijskog komiteta Srbije - u na{oj zemlji obele`en je nekolicinom doga|aja, u organizaciji samog OKS, ali i dobronamernim inicijativama po{tovaoca olimpijske ideje. Beogra|ani koji su u utorak, 23. februara {etali prestonicom na ulazu u Hotel „Moskva“ kraj Terazijske ~esme mogli su da uo~e lovorov venac koji je krasio spomen-plo~u postavljenu pre 30-ak godina inicijativom nekada{nje SOFK Srbije. Simbol olimpijskih pobednika, lovorov venac, ovog puta podse}ao je na trenutak kada su pre sto godina u nekada{njoj Palati „Rosija“ nekolicina oficira na ~elu sa Svetomirom \uki}em zvani~no osnovali Srpski olimpijski klub, formalizuju}i tako olimpijske ideje koje su decenijama unazad bile poznate u na{oj zemlji i odr`ale se uprkos brojnim izazovima do danas. SOK je nekada osnovan u redakciji lista „Novo vreme“, koja se nalazila na 4. spratu dana{njeg Hotela „Moskva“, o ~emu su ve} sutradan izve{tavali „Novo vreme“, ali i list „Srpski vitez“. Na sam dan, sto godina kasnije, sportska redakcija dnevnog lista „Politika“ svojim ~itaocima priredila je izvrstan dodatak o olimpijskom pokretu u Srbiji u kome je najvi{e pa`nje posve}eno samim sportistima, osvaja~ima prvih medalja za Srbiju u Pekingu 2008. godine,
mpijskog pokreta uop{te. Na taj na~in razvijaju}i olimpijsku ideju predstavnici OKS su najve}e svetsko takmi~enje pribli`ili ne samo kroz rezultate, pri~e o uspesima i tu`nim trenucima, ve} o svemu onome {to prethodi doga|anjima koja na svake ~etiri godine potisnu sve svetske doga|aje u drugi plan.
Izlo`ba u RTS-u
VEK OLIMPIZMA... Plakat sa proslave
ali i pri~i o medalji i u~e{}u malo poznatog u javnosti Mom~ila Tapavice, u~esnika prvih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine
Akcija u {kolama Inicijativom OKS, u svim osnovnim i srednjim {kolama u Srbiji |acima je pro~itan tekst o istoriji Olimpijskog pokreta u na{oj zemlji i na taj na~in olimpijska ideja promovisana je me|u mladima, budu}im promoterima olimpijskog pokreta. Sjajna ideja realizovana je na pravi na~in, jer upravo me|u mladima kriju se budu}e zvezde, olimpijci, ali jo{ vi{e po{tovaoci sporta i oli-
Osniva~ i izdava~ PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14 Direktor Nenad Lazi}
U galerijskom holu Radio-televizije Srbije, ku}e koja od Igara 1960. godine u Rimu ekskluzivno prenosi sve Letnje olimpijske igre za teritoriju na{e zemlje, otvorena je izlo`ba pod nazivom „Na{i olimpijci“ u organizaciji redakcije za istoriografiju TVB. Izlo`ba, koju delom ~ini zaostav{tina reditelja Zvonka Simonovi}a, a delom drugih i danas aktivnih sportskih radnika RTS Veska Grozdani}a, Mome Martinovi}a i drugih, do 5. marta 2010. godine poslu`i}e kao ambijent za interaktivne radionice sa studentima i mladim snagama RTS-a da u razgovoru sa rediteljima, kamermanima i tehni~arima TVB-RTS saznaju bogata iskustva sticana pre svega na Olimpijskim igrama, ali i na drugim velikim me|unarodnim sportskim takmi~enjima. Otvaranju izlo`be prisustvovali su nekada{nji i sada{nji novinari, komentatori, produkcija TVB-RTS, koji su se prise}ali direktnih prenosa Igara, posebno Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, Mediteranskih igara u Splitu,
Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi} Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi} Layout Borislav Bajki}, Mirko Nestorovi}, Trifko ]orovi} [tampa PPG {tamparija
NEKAD BILO... Beograd 1910. godine
prenosa poput fudbalske utakmice Ajaks - Juvetnus 70-ih godina i drugih, po kojima RTS i danas u`iva veliki ugled u Evropi i svetu.
Dodatak „Politike“ I list „Politika“ se pridru`io obele`avanju jubileja. U posebnom dodatku 23. februara novinari najstarijeg dnevnog lista @ivko Baljkas, Ivan Cvetkovi}, Aleksandar Mileti} (i sami izve{ta~i sa najve}eg takmi~enja) i Voja Nedeljkovi} su na 16 strana podsetili na razvoj olimpijske ideje u Srbiji. Objavljeni su razgovori sa Novakom \okovi}em (tenis), Miloradom ^avi}em (plivanje) i Vladimirom Vujasinovi}em (vaterpolo), u kojima su evocirane uspomene na prve medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu.
MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP
4 O^EKIVANI REZULTATI SRPSKIH SPORTISTA NA ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA
Bobisti osvetlali obraz Predstavnici Srbije su se prema svojim mogu}nostima predstavili u Vankuveru. Najbolji utisak ostavili su bobisti, skija{ice su bile blizu svog nivoa, dok su biatlonci pokazali da jo{ uvek nemaju ni iskustvo ni kvalitet za visoke domete. U svakom slu~aju, predstoji detaljna analiza, ali i {to je jo{ va`nije, po~etak novog na~ina rada u razvoju zimskih sportova u Srbiji.
zna kako i gde treniraju, postigli su uspeh. - Postigli smo sjajan rezultat i mnogo smo sre}ni! Zavr{ili smo na 18. mestu, {to zna~i da smo u samoj eliti! - rekao je Vuk Ra|enovi}. - Razuverili smo one koji su sumnjali u na{e mogu}nosti. Imali smo jaku moralnu podr{ku od pravih ljudi i ni- 78 U SKIJA[KOM Srce na stazu bobista jednog trenutka se nismo ose- TR^ANJU... Srpski bob tim osvojio je 18. mesto. }ali kao da smo sami. Kada je Belma [mrrkovi} Vuk Ra|enovi}, Milo{ Savi}, Igor [a- moj otac i na{ trener bio r~evi} i Slobodan Matijevi} su posle pilot bob tima Jugoslavitri finalne trke bili 17, na kraju za jed- je u Solt Lejk Sitiju nu stepenicu slabiji. Ali kada se sve 2002, zavr{ili smo takmi~enje na 25. mestu. Bilo mi je va`no da 18 U BOBU ^ETVOROSEDU... Vuk Ra|enovi}, budemo barem 24. ili Milo{ Savi}, Igor [ar~evi} i Slobodan Matijevi} bolji. Srpski bob tim zaosla je na 30. mestu. To na 10 km osvojio je 81. mesto. tao je za pobednicima - Trka je bila veoma te{ka, posebnije njena disciplina i pet sekundi i 89 stotinki, prakti~no samo je po no za takmi~are koji su krenuli posle a osvajanjem 18. mesta Rate{koj stazi vozila da bi startnog broja 10, jer je tada sneg po|enovi}, Savi}, [ar~evi} i Ma- 80 U SKIJA[KOM osetila atmosferu i zavr{i- ~eo da pada ja~im intenzitetom i tatijevi} postali su najuspe{niji TR^ANJU... la trku. Za pobednicom, ko poremetio kako pucanje, tako i sipredstavnici Srbije u Vankuve- Amar Garibovi} Austrijankom Andreom tuaciju na stazi. Posle toga je staza biru. Fi{baher, zaostala je 6,5 la mnogo sporija, pa i ne ~udi {to su - Pokazali smo da mo`emo da se sekundi. U ovoj disciplini Nevena Ig- me|u prvom desetoricom bila {estotakmi~imo sa najboljima. Na{i mo- njatovi} nije uspela da zavr{i trku. rica koji su imala brojeve od jedan do mci, na ~elu sa pilotom Vukom RaNjih dve su se predstavile i u vele- deset. Plasmanom nisam zadovoljan, |enovi}em, pokazali su ve{tinu, hra- slalomu. Lolovi}eva je bila 33, dok je moglo je da bude mnogo bolje, ali s 39 U VELESLALOMU... Jelena Lolovi} brost i odva`nost! Na izuzetno te{koj Nevena osvojila 39. mesto. Od po- obzirom na to koliko je bilo ulaganja stazi, na kojoj se veliki broj posada bednice Viktorije Rebensburg Jelena dr`ave, rezultati su fenomenalni - re32 U SLALOMU... prevrnuo, bob tim Srbije se svaki put je bila slabija za 7,5 a Nevena za 10 kao je Petrovi} predstavnicima meNevena Ignjatovi} uspe{no spustio. Vuk je imao pove- sekundi. Ovakav plasman su ostvari- dija. renje posade, {to je izuzetno va`no - le posle bolje vo`nje u drugoj trci. PoU trci na 20 km bio je 87. u konkuizjavio je Branislav Jevti}, {ef misije sle prve, Lolovi}eva je bila 39, a Ignja- renciji 88 takmi~ara. Za olimpijskim Olimpijskog tima Srbije. tovi}eva za jedno mesto slabija. Dru- {ampionom Svendsenom iz Norvega trka je tada bila odlo`ena zbog lo- {ke zaostao je vi{e od 11 minuta. - Bilo je bolje tr~anje nego u prvoj {ih vremenskih uslova. Skija{ice mogle bolje U slalomu je najbolja bila Ignjato- trci, ali sam lo{ije ga|ao. Moglo je da Od skija{ice Jelene Lolovi} najvi{e vi}eva, koja je zauzela 32. mesto sa bude bolje. se o~ekivalo, jer je re~ o takmi~arki zaostakom od sedam i po sekunU skija{kom tr~anju na 15 km koja ima dosta internacionalnog di, i tako za devet pozicija Amar Garibovi} je osvojio iskustva. U superveleslalomu zavr{i- popravila plasman u od80. mesto u konkurenciji 96 takmi~ara. Za ponosu na prvu rundu. Lobednikom Kolonjom lovi}eva je odli~no krezaostao je 6,5 minunula u prvoj vo`nji, ali ta. je usledila gre{ka, pa - Ne mogu da je izgubila mnogo opi{em sre}u {to vremena i zavr{ila na sam sa 18 godina 67. mestu. Najiskuu~esnik Igara. Ponosnija srpska skija{ica san sam na svoje u~eje zbog toga odlu~ila da {}e i na rezultat, posene startuje u drugoj runbno kada se zna koliko se di, dok Trm~i}eva nije kod nas ula`e u zimske spouspela da zavr{i prvu vo`nju. - Jako mi je `ao {to nisam 81 U BIATLONU... rtove - rekao je Garibovi}. U trci na 10 km sloboduspela da zavr{im trku. Dala Milanko Petrovi} sam sve od sebe, ali je u sportu potre- nim stilom Belma [mrkovi} je bila bna i sre}a ponekad. Meni ona nije 78. - Imala sam tremu, ali sam htela bila ba{ naklonjena poslednjih meseci - rekla je Jelena Lolovi}, i dodala: - samo da zavr{im trku. U Srbiji nije biOstvarila sam rezultat ispod mojih lo snega i te{ko je bilo na ovako te{koj mogu}nosti. @ivot ide dalje i treba se stazi o~ekivati bolji rezultat. Presre}na sam jer sam predstavljala dr`avu, koncentrisati na nove izazove. to daje veliku snagu. Uslovi kod nas nisu bili kako treba, tako da sam na Biatlonci u~ili kraju ipak zadovoljna. Na Igrama je ina~e prvi od srpskih Pobedila je ^arlot Kale iz [vajcartakmi~ara startovao biatlonac Milan- ske, a na{a predstavnica je zaostala ko Petrovi}. Po te{koj stazi u sprintu 10 minuta i 49 sekundi. PRVI PUT POD ZASTAVOM SRBIJE NA ZOI... Na{i sportisti na sve~anom otvatanju
5 U VANKUVERU POSTIGNUTI BROJNI REKORDI ZA ISTORIJU ZOI
Ljudi najve}i legat U~e{}e sportista iz 82 nacionalna olimpijska komiteta za Zimske olimpijske igre u Vankuveru predstavljaju rekord koji }e se pamtiti. [est zemalja: Kajmanska Ostrva, Kolumbija, Gana, Crna Gora, Pakistan i Peru prvi put u istoriji su u~estvovali na Zimskim igrama, a prvi put u istoriji zimskih sportova, ~ak 40 odsto od ukupnog broja sportista bile su `ene.
Globalni interes za „bele olimpijade“ raste iz godine u godinu, a najbolji pokazatelji su da je vi{e od 21.000 ~asova televizijskih, odnosno prenosa na digitalnoj platformi preuzeto sa borili{ta u Vankuveru. Ceremoniju sve~anog otvaranja Igara posmatralo je 13,3 miliona gledalaca, a najve}i broj ih je bio iz Kine, Japana i Ju`ne Koreje. I veliki broj TV emitera u Evropi preuzeo je prenose sa ovogodi-
SOLIDARNOST OSTVARUJE SNOVE Olimpijska solidarnost MOK-a poku{ava da doPRVI prinese da sportisti koji SKIJA[ imaju talenat, bez obzira GANE: na svoj finansijski status, Kvame ostvare svoj olimpijski Mkruma A~empong san. U isto vreme, kada je re~ o ulaganju u zimske sportove, Olimpijska solidarnost poku{ava da pravilnim ulaganjem obezbedi i kvalitet samih takmi~enja. @ivotna pri~a skija{a iz Gane, olimpijskog stipendiste, ipak je jedna od posebnih i obele`ava Igre u Vankuveru. Kvame Mkruma A~empong je skijanje nau~io na ve{ta~kom snegu u Velikoj Britaniji. Ro|en u prestonici Gane, ovaj momak je studirao u Britaniji i sportom po~eo da se bavi tako {to je po~eo da radi u jednom skija{kom centru.
{njih Igara, a ve} sada je poznato da je 50 odsto programa emitovano u tzv. televizijskom prajmtajmu na Starom kontinentu. Ogroman uspeh ostvarila je i MOK-ova „Fejsbuk“ stranica, koja je okupila oko 1,4 miliona fanova {irom planete. Posle sedam godina neprekidnih priprema, dan uo~i zavr{etka Igara 2010. godine mo`e se re}i da su Igre ispunile o~ekivanja, uprkos brojnim izazovima sa kojima su se organizatori susreli. Jedan od najve}ih svakako je bio odr`ati zimsku atmosferu na stazama na Sajpresu i Visleru, koje su zbog nedostatka snega bile konstantno na oku specijalista za ove oblasti, koji su morali 24 sata da brinu o tome da odr`e svetski nivo kvaliteta objekata. Za svaku stazu, odnosno sport, potreban je i druga~iji sneg, {to je naravno zahtevalo svakodnevne analize i odluke stru~njaka u ovoj oblasti priprema sportskih terena. Olimpijci su i pored svega u`ivali u Vankuveru, a sasvim
BEZ MILOSTI U DOPING KONTROLI Ta~no 1.363 doping testa izvr{ena su na Igrama u Vankuveru, ~ime je ostvaren rekord po broju doping kontrola na zimskim olimpijskim takmi~enjima. Ukupno su izvr{eni 1.040 pregleda urina i 323 krvi. Sportiste je testirala WADA u saradnji sa VANOK-om, Organizacionim komitetom pod vo|stvom MOK-a, pre i posle takmi~enja, i do danas nijedan test nije bio pozitivan. Ovo potvr|uje veliku posve}enost MOK-a kada je re~ o borbi protiv dopinga u sportu. sigurno }e i mnogi ljubitelji zimskih sportova ve} sutra i godinama koje su pred nama, s obzirom na to da je legat koji je ostao Vankuveru, odnosno Kanadi od ovogodi{njih Igara zaista ogroman. Potreba za opravdanjem ulo`enih miliona u
organizaciju Igara potpuno je prirodna u svakoj zemlji, odnosno gradu doma}inu takmi~enja, ~ak i za Kana|ane, koji su u svojoj kandidaturi isticali pre svega sociolo{ki i op{te dru{tveni uticaj sporta na stanovni{tvo.
6
Novi ~lanovi Sportske komisije SVI GLASALI ZA NJU... An|ela Ru|ero, hokeja{ica SAD
SA SKELETONA U KOMISIJU... Adam Pengili
Adam Pengili ~lan bob tima Velike Britanije i An|ela Mari Ru|ero hokeja{ica SAD dobili su najvi{e glasova prilikom izbora za nove ~lanove Sportske komisije MOK. Zamenili su Pernilu Viberg i Manule di ]enta koji su na ova mesta izabrani na Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. Obaveza ~lanova Sportske komisije }e i u narednom periodu biti oslu{kivanje stavova takmi~ara, pomaganje savetima i konkretnim akcijama u organizaciji Olimpijskih igara.
Adam Pengili je dobio 615 glasova dok je za An|elu Mari Ru|ero glasalo 605 sportista. Kao novi ~lanovi bi}e zvani~no predstavljeni na zatvaranju Olimpijskih igara, 28. februara. Ne treba zaboraviti da je pravilo da ne mogu biti izabrani sportisti predstavnici jednog sporta. Kandidati su jo{ bili: D`eki Kopel (Australija), Antoan Denrie (Francuska), Elena Gedevani{vili (Gruzija), Kurelbatar Ka{Erden (Mongloija), Petra Majdi~ (Slovenija), Ipolito Sanfratelo (Italija) i Miroslav [atan (Slova~ka).
Randevu sa „Samsungom“
MERE I BOB... Bob je poslu`io kao promocija „Omege“ KONTAKT SA SVETOM... Reprezentacija „Samsunga“ u Vankuveru
„Olimpijski randevu sa ‘Samsungom’“ bio je naziv za brojne aktivnosti u „Samsungovom“ paviljonu u Vankuveru. Najnovije vajrles (be`i~ne) tehnologije u komunikaciji koje sportistima posle takmi~enja omogu}avaju opu{tanje i stupanje u kontakt sa porodicama i obo`avaocima promovisali su brojni asovi me|u kojima i Vejn Grecki, jedan od najboljih hokeja{a svih vremena. „Samsungov“ doprinos olimpijskoj porodici je veliki, a podrazumeva i
obezbe|ivanje komunikacijske platforme za tzv. „be`i~ne olimpijske aktivnosti“ ~ime je svim u~esnicima Igara omogu}eno da komuniciraju me|usobno. Tako|e, korisnici telefonskih ure|aja ove kompanije dobijaju sve rezultate i osnovne informacije tokom olimpijskih takmi~enja. „Samsung“ je sponzor MOK-a od Igara u Seulu 1988. godine, a be`i~nu tehnologiju je prvi put predstavio na Igrama u Naganu 1988. godine. Ugovor sa MOK-om ima va`i zaklju~no sa Rijom 2016. godine.
Primat „Omege“ Zvani~ni mera~ vremena na Olimpijskim igrama i decenijski partner MOK-a, kompanija „Omega“, u Vankuveru je potvrdila reputaciju najboljeg mera~a vremena na sportskim doga|ajima. Prvi put u istoriji, „Omega“ je bila jedina kompanija ~iji su se proizvodi koristili tokom svih takmi~enja na Igrama. ^ak 220 profesionalnih mera~a vremena i statisti~ara zajedno sa brojnim volonterima koristi-
lo je oko 200 tona opreme koja je potvr|ivala verodostojnost postignutih rezultata, njihovu transparentnost i distribuciju u baze podataka. Najbolji simbol „Omege“ u Vankuveru je mera~ odbrojavanja vremena do po~etka Igara koji je bio postavljen 12. februara 2007, tri godine uo~i po~etka takmi~enja. Ovaj sat je visine {est metara, {irine tri i te`ak 1.170 kilograma.
7 Smrt sanka{a iz Gruzije Na samom po~etku ZOI u Vankuveru dogodila se nesre}a u kojoj je poginuo sanka{ iz Gruzije Nodar Kumaraita{vili tokom svog prvog treninga u Vistleru. Ovaj doga|aj je potresao sve u~esnike Igara, a njegovoj porodici, nacionalnom komitetu i svetskoj sanka{koj federaciji upu}eni su brojni telegrami sau~e{}a. - Iskreno smo pogo|eni ovom tragedijom i sau~estvujemo u bolu porodice i svih prijatelja Kumarati{vilija koji je u Vankuver stigao sa `eljom da odsanja svoj olimpijski san - istakao je tim povodom @ak Rog.
SIMBOL IGARA... Zid mira u Olimpijskom selu NESRE]A... Nodar Kumaraita{vili
Zid mira u Vankuveru
OLIMPIJSKI DUH NA DELU... Tobijas Angerer na pobedni~kom postolju
Primer fer-pleja Lepota olimpijskih takmi~enja je pre svega u trenucima koji na pravi na~in oslikavaju olimpijski duh, a jedan od takvih primera dogodio se tokom Igara u Vankuveru. Nemac Tobijas Angerer je uo~i takmi~enja u kros-kantriju gde je va`io za jednog od favorita, primetio da mu nedostaje {tap bez koga nije mogao ni da po~ne trku. Uznemiren i upla{en, Angerer nije mogao da pretpostavi da su njegovu muku pri-
metili ~lanovi tima iz [vajcarske, koji va`i za najve}e rivale Nemaca. Jedan od {vajcarskih tehni~ara doneo mu je novi {tap i omogu}io mu u~e{}e. - Ovo je zaista jedan od najlep{tih trenutaka u mojoj sportskoj karijeri istakao je Tobijas Angerer koji je trku zavr{io osvajanjem srebrne medalje. - Pomo} u pravom trenutku, na najva`nijem takmi~enju, primer fer-pleja. Zahvaljujem kolegi iz [vajcarske.
Predsednik MOK-a @ak Rog sve~ano je otkrio Zid olimpijskog mira u Vankuveru zajedno sa ~lanovima MOKa i Sportske komisije. Uz prikladan zabavni program, iz srca Olimpijskog sela preneta je poruka mira ili gr~ki „ekerija“ koja datira jo{ od anti~kih olimpijskih igara iz 9. veka pre na{e ere, kada su prestajali ratovi tokom odr`avanja olimpijskih takmi~enja. - Svet je danas pun razli~itosti, mnogi konflikti izme|u zemalja i gra|ana obele`avaju na{ `ivotni vek. Ideja mira koju `elimo da poka`emo svetu je ova koju {aljemo iz Olimpijskog sela, na{eg primera harmonije me|u razli~itim nacijama planete. Na istom mestu `ive predstavnici 82 zemlje, u miru i po{tovanju, bez obzira na etni~ku, rodnu, kulturnu, religijsku ili politi~ku pripadnost. Olimpijski zid kao simboli~an primer smo prvi put pokazali u Atini 2004.
Maskote Olimpijade u Vankuveru
godine, a evo i danas je on primer na{e `elje za haromnijom u svetu. Zid mira se sastoji iz dva stuba na kojima su predstavljeni radovi Aborid`ina i zapravo simboli~no predstavljaju pozadinu medalja sa Igara u Vankuveru u 3-D formi. Sportisti su pozivani da upi{u svoje ime na zid ~ime postaju donatori mira i solidarnosti.
Odr`ivi razvoj uz „Koka-Kolu“
Sa „Panasonikom“ u tre}u dimenziju Olimpijske igre su uvek pratile razvoj novih tehnologija, po~ev od 1964. godine kada je prvi put satelitski emitovan prenos Igara, preko uvo|enja digitalizovanih prenosa na Igrama u Barseloni, do visokih definicija videoformata u prenosima iz Pekinga 2008. godine. Kompanija „Panasonik“, partner MOK-a od Igara u Kalgariju 1988. godine sa ugovorom do Rija 2016. godine u Vankuveru je promovisala potpuno novu dimenziju tehnologije: HD 3-D. Uskoro }emo imati priliku da u potpunosti u`ivamo u 3-D slici sa Olimpijskih igara, kao da se nalazimo na samom takmi~enju, potpuno u`ivaju}i u do`ivljaju. Panasonik omogu}ava organizatorima Olimpijskih igara audio-vizuelnu opremu poput LED displej sistema, profesionalne audio-opreme, video-kamera i DVD rekordera.
NAPRED, SVETE
Kampanja „Vize“ Top partner MOKa, kompanija „Viza“ promovisala je svoju novu kampanju tokom Igara u Vankuveru. Pod nazivom „Napred, svete“ ova globalna kampanja slavi sport i trijumf humanosti kroz jedinstvene pri~e sportista.
U DUHU VREMENA: „Koka-Kola“ je partner MOK-a
Top sponzori MOK-a tokom Igara u Vankuveru su imali brojne aktivnosti, posebno one kojima su potvr|ivali da su dru{tveno odgovorne kompanije. „Koka-Kola“ je u svom paviljonu promovisala odr`ivi razvoj, prikazuju}i istoriju ove kompanije i zna~aj recikla`e danas u svetu. - Na{ cilj je da svi shvate va`nost brige o okolini i to smo pokazali ov-
de u Vankuveru, brojnim aktivnostima. Jedna od njih je i promocija nove ambala`e koja je 30 odsto sa~injena od recikliranih materijala - istakla je direktorka komunikacija u „KokaKoli“. Sve fla{e „koka-kole“ utro{ene tokom ZOI u Vankuveru bi}e po zavr{etku takmi~enja reciklirane i upotrebljene za nove sadr`aje i ma{ine.
8
ZIMSKE ^AROLIJE Na{i heroji bobisti takmi~enje na Olimpijadi zavr{ili na 18. mestu
Marina ^erkasova preska~e drugu prepreku tokom takmi~enja u skijanju slobodnim stilom na planini Sajpres
Francuskinja Tajna Barioz tokom druge trke veleslaloma
[vedska - [vajcarska, hokej `ene, UBC Tanderbird arena Kana|anin @an Oliviije predvodi polufinalnu trku na 1.500 metara u brzom klizanju
9
E IZ VANKUVERA
Spektakularna ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Vankuveru
Juko Kavagu~i i Aleksander Smirnov (Rusija) nastupaju na takmi~enju u umetni~kom klizanju u Pacifik koloseumu
Kamil Stoh iz Poljske tokom ekipnog takmi~enja na velikoj skakaonici u Visleru
Ruskinja Olga Zajceva osvojila je zlatnu medalju u bijatlonu u disciplini 4x6 km
10 OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU U @I@I JAVNOSTI TOKOM OI U VANKUVERU
Vreme budu}ih zvezda Tokom takmi~enja u Vankuveru Me|unarodni olimpijski komitet i organizacioni odbori predstoje}ih Prvih olimpijskih igara mladih u Singapuru (letnje) i Inzbruku (zimske) promovisali su ova takmi~enja, a posebno programe koji se odnose na kulturu i olimpijsko obrazovanje.
AMBASADOR OI MLADIH... Legendarni Majkl Felps
KVALIFIKOVANI SPORTISTI (INDIVIDUALNI SPORTOVI) Sport Veslanje D`udo Ko{arka Biciklizam
Sportisti Dvojac bez kormilara (M2-) Mateja Glu{ac (-90kg) Una Tuba (-70kg) 3 na 3 (3+1) Tim (3+1)
Br. sportista 2 1 1 4 4
Kvalifikacioni rezultat Zlatna medalja na SP 5. mesto na SP 16. mesto na SP Rang-lista MF
Komentar Po pozivu MF Po pozivu MF Po pozivu MF
KVALIFIKOVANI KVALIFIKOVANI(TIMSKI (TIMSKISPORTOVI) SPORTOVI) Odbojka
Legenda pliva~kog sporta, Amerikanac Majkl Felps, osvaja~ 16 olimpijskih medalja, u Vankuveru je promovisan za prvog ambasadora Olimpijskih igara mladih. Tom prilikom je istakao: - Igre mladih su sjajna inicijativa ne samo za sportiste koji se takmi~e, ve} za sve one koji `ele da se sportom bave i postanu jo{ aktivniji. Ponosan sam {to sam postao ambasador i radujem se po~etku takmi~enja u Singapuru. Igre u Singapuru odr`avaju se od 14. do 18. avgusta 2010. godine i na njima }e u~estvovati sportisti uzrasta od 14 do 18 godina iz svih
Mu{karci
12
Zlatna medalja na SP
205 olimpijskih komiteta. Sportski program bi}e isti kao za Igre u Londonu 2012. godine. Olimpijski komitet Srbije ve} se uveliko priprema za u~e{}e na Igrama u Singapuru. Ove godine se o~ekuje najve}i broj kvalifikacionih takmi~enja, a u ovom trenutku sigurni putnici za Singapur su vesla~i, d`udisti, biciklisti, ko{arka{i (3 na 3) i mu{ka odbojka{ka ekipa. Posle Singapura predstoji debi zimskih igara za mlade. Prve zimske olimpijske igre mladih odr`a}e se 2012. godine u Inzbruku, a u Vankuveru je promovisan logo ovih igara, koji do~arava grad u srcu Alpa koji je bio doma}in „belih olimpijada“ 1964. i 1976. godine. U Inzbruku je sedam sportova na programu, istih
KARAKTERISTIKE OI MLADIH Olimpijske igre mladih odr`ava}e se svake ~etiri godine. Zimske u vreme Letnjih OI (10 dana) a letnje (12 dana) u godini odr`avanja Zimske olimpijade. Koristi}e se postoje}i objekti, a prevoz }e za u~esnike i predstavnike MOK-a biti isti. Svaka me|unarodna federacija odre|uje koje }e dve starosne grupe biti zastupljene na takmi~enju. O~ekuje se da na Letnjim igrama bude 3.600 sportista i 1.450 slu`benih lica, odnosno zimi 1.100 sportista i 500 slu`benih lica. Svi u~esnici takmi~enja bi}e na licu mesta od prvog do poslednjeg dana. Program je identi~an olimpijskim smotrama, ali je broj disciplina manji. Nisu zastupljeni vaterpolisti, manje je pliva~kih disciplina. Ko{arka se tretira kao pojedina~an sport, igra se tri na tri, a u kajaku je to, recimo, duel dve posade. U pojedinim sportovima i disciplinama predvi|eni su me{oviti timovi (plivanje, atletika, tenis, stoni tenis) Olimpijski tim mo`e da ima maksimum 70 takmi~ara, a broj sportista jednog NOK po sportu je limitiran. U ekipnim takmi~enjima u~estvuje {est ekipa (doma}in plus svaki kontinent). Svaki NOK mo`e da ima samo dve ekipe (mu{ka i `enska). Definitivan spisak u~esnika zna}e se 15. februara. Predvi|en je i veliki broj prate}ih akcija: radionice o {irenju olimpijskih vrednosti i olimpijskog duha, upoznavanje lokalne i drugih kultura, zdravstvena za{tita, borba protiv dopinga, za{tita `ivotne sredine... Marketin{ka prava i pravila no{enja opreme su identi~na kao na Olimpijskim igrama. Predvi|eni su direktni TV prenosi, kao i pregledi dana, a cene ulaznica bi}e prilago|ene takmi~enjima. [to se „sedme sile“ ti~e, sve akreditacije }e pojedina~no odobravati MOK. Kvote u ovom slu~aju ne postoje.
kao na Igrama u Vankuveru, i o~ekuje se oko 1.000 sportista u~esnika. Igre mladih posle Inzbruka „sele“ se u Kinu. Nan|ing je izabran za doma}ina Drugih letnjih olimpijskih igara mladih 2014. godine na 122. sesiji MOK-a odr`anoj u Vankuveru. U finalu izbora za doma}ina ovaj kineski grad je dobio 47 glasova, pet vi{e nego Poznanj u Poljskoj. - Obe kandidature su odli~ne - istakao je tom prilikom predsednik MOK-a @ak Rog. Obe su na pravi na~in predstavile pravu atmosferu koju `elimo da imaju Igre mladih. Radujemo se da }emo organizovati ovaj veliki doga|aj 2014. godine i raditi zajedno sa Nan|ingom. U promociji Igara za mlade u~estvovali su i brojni vrhunski sportisti. U organizaciji Svetskog udru`enja olimpijaca (WOA) mladi koji su `eleli da razgovaraju sa sportistima u`ivo imali su priliku da to u~ine van takmi~arskih objekata, u kineskom kvartu u Vankuveru, gde je postavljena Zona okupljanja olimpijaca.
12 NOVI DIZAJN SAJTA OK SRBIJE PREVAZI[AO SVA O^EKIVANJA
Gu`va na www.oks.org.rs U proteklom periodu sajt Olimpijskog komiteta pru`ao je odre|ena obave{tenja korisnicima, prvenstveno vezana za rad OKS, a bez ve}ih `elja da se sadr`aj pro{iri, modernizuje i prilagodi najnovijim mogu}nostima u njegovom kreiranju. ^elnici OKS nalo`ili su redizajn, a firma ACWEB pobrinula se da do 1. februara, kada je u Hotelu „Moskva“ obele`ena stogodi{njica srpskog olimpijskog pokreta, sajt bude renoviran i predstavljen javnosti. I adresa www.oks.org.rs postala je vi{e nego tra`ena. Dejan Kozlina, marketing menad`er OKS-a, zadovoljno sumira rezultate: - Pro{lo je nepunih mesec dana od kada je na{ sajt i zvani~no dobio novo ruho. Prvih dana je broj poseta prevazilazio za nas i vi{e nego iznena|uju}ih 200 posto. Tada smo mislili da je to samo po~etni odgovor na promenu sadr`aja i dizajna, ali taj broj se zadr`ao i danas. Tako da je jasno da smo uradili pravu stvar i pogodi-
li sa novim izgledom. Po sadr`aju sajt se i sada najvi{e bavi doga|anjima vezanim za rad organa Olimpijskog komiteta Srbije, ali se krug informacija zna~ajno pro{irio. Sada se prate u~e{}a svih na{ih takmi~ara i reprezentacija na sportskim mani-
festacijama u zemlji i inostranstvu. - Cilj je da postanemo sajt koji }e imati ve}inu podataka koriste}i pri tome i saradnju sa medijima, savezima, samim sportistima. Verujem da }emo u tome da uspemo.
Kozlina najavljuje jo{ jedan projekat. - Planiramo da po~etkom svakog meseca objavimo bilten u elektronskoj formi ~iji bi sadr`aj bio vezan za aktivnosti iz prethodnog meseca. Takav materijal bismo prezentovali poslovnim partnerima, sponzorima, sportskim savezima, sportistima, medijima... Na{ rad bi tako bio daleko prisutniji na zna~ajnim mestima vezanim za sport. Uz Olimpijsku reviju i sajt emisiju „Olimpijski krugovi“ to bi bila zaokru`ena celina informisanosti kada je OKS u pitanju. Olimpijski komitet putem sajta namerava da pro{iri saradnju i sa savezima, nadle`nim institucijama, sportistima, prate}i njihove aktivnosti. - Ho}emo da se jo{ vi{e pove`emo sa svim granskim savezima. Tako|e pripremamo i neka onlajn iznena|enja. Nigde ne `urimo, na{ tim zna ~emu te`i. Ovo {to smo do sada uradili nas hrabri, ali i obavezuje da nastavimo na taj na~in.
13 OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE U^ESTVOVAO NA SAJMU TURIZMA U BEOGRADU
OLIMPIJSKI PLAMEN NA SAJMU TURIZMA... Gordana Plamenac i @arko Paspalj
Snaga olimpijske baklje Olimpijski plamen ukrasio je i Sajam turizma. Upaljen je u petak, 26. februara, na {tandu Turisti~ke organizacije Srbije, u efektnoj organizaciji OKS. Manifestacija na Sajmu turizma je nastavak akcije kojom OKS `eli gra|anima da pribli`i ideju olimpizma i brojne vrednosti koje olimpijski pokret nosi. Tako su se i turisti~ke organizaci-
je Srbije i Beograda pridru`ile OKS u obele`avanju stogodi{njice. Pra}eni volonterima OKS, odbojka{i kadeti Nikola Jovovi} i Du{an Petkovi} proneli su baklju kroz Halu 4. Njih dvojica }e, ina~e, biti u sastavu ekipe koja }e u~estvovati na Letnjim olimpijskim igrama mladih u Singapuru. Na {tandu TOS predali su
baklju potpredsedniku OKS @arku Paspalju i generalnoj direktorki TOS Gordani Plamenac, koji su zajedno upalili baklju. Prethodno je emitovan film o osnivanju i istoriji Olimpijskog komiteta Srbije. Po zavr{etku ceremonije paljenja baklje, odr`ani su prezentacija o istoriji OKS, zatim olimpijska radionica i kviz. Posetioci su se dru`ili
sa na{im vrhunskim sportistima, volonterima, a imali su priliku da napi{u ~estitke povodom 100. ro|endana OKS. Posle nekoliko prigodnih akcija u „Ulici otvorenog srca“, obele`avanju jubileja u hotelu „Moskva“, doga|aj na Sajmu turizma samo je potvrdio ogromnu snagu olimpijskog pokreta u Srbiji.
14 MALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA - BOB
Heroji ledene piste Da li zbog tradicionalne privr`enosti Srba kolektivnim sportovima ili zbog jugonostalgije i se}anja na Igre u Sarajevu kada smo zajedno gradili ~uvenu stazu na Trebevi}u, a bob bolidi se prvi put vozili na Oli-
mpijskim igrama, tek ~lanovi bob tima Srbije uo~i i tokom Zimskim olimpijskih igara u Vankuveru do`iveli su veoma transparentnu promociju. Danima su u`ivali veliku pa`nju sredstava javnog informisanja.
Ostaje nada da }e promocija boba uo~i ovih igara pomo}i ovom sportu u budu}oj rezultatskoj ekspanziji, a u ovom podsetniku znanja Fonda sporta i olimpizma podse}amo na osnovne ~injenice o ovom sportu.
1. ISTORIJA BOBA
2. DISCIPLINE BOBA
B
P
tegova. Razlog je naravno taj {to te`i bob posti`e ve}u brzinu spu{taju}i se stazom. Pre uvo|enja pravila o maksimalnoj te`ini u bobu su po pravilu nastupali te`i takmi~ari. Posada se sastoji od pilota, ko~ni~ara i u slu~aju ~etvoroseda jo{ dva ~lana posade. Za uspe{an nastup potrebna je snaga i brzina posade prilikom inicijalnog guranja boba i kasnije umetnost pilota koji treba na stazi da prona|e optimalnu putanju i u {to kra}em vremenu pro|e stazu paze}i pri tome da se ne dogodi prevrtanje ili izletanje iz staze. Ko~ni~ar zaustavlja bob nakon prolaska kroz cilj, dok ko~enje na samoj stazi nije dozvoljeno. Bob staza je idealne du`ine od 1.200 do 1.300 metara, uz petnaestak krivina. Na ve}ini staza se posti`u brzine i do 130 km/h!
ob je zimski sport u kome takmi~aripoku{avaju da se u {to kra}em vremenu spuste po dogovorenoj zale|enoj stazi u specijalnim aerodinami~nim sankama. Discipline ovog sporta su sankanje i skeleton. Istorijski podaci govore da je ovaj na~in prevoza i zabave, spu{tanjem niz tobogan-stazu, bio poznat jo{ pre 700 godina, ali ideja o sportskom takmi~enju za~eta je pre 150 godina kada su britanski turisti prvi po~eli da se spu{taju toboganom niz strme Alpe. Bob kao sport je prvi put prikazan u [vajcarskoj, krajem 19. veka. Prva takmi~enja su se odr`avala na zale|enim putevima. U po~etku su se takmi~ila 5-6 ~lanova posade u jednom bobu, da bi kasnije bile propisane dve discipline: bob ~etvorosed i bob dvosed. Me|unarodna bob federacija ili kra}e FIBT (skra}enica od francuskog naziva Fédération Internationale de Bobsleigh et de Tobogganing) osnovana je 1923. godine. Na programu Zimskih olimpijskih igara ovaj sport je od 1924. godine ([amoni, Francuska), bob dvosed je prvi put debitovao na Igrama 1932. godine, a `ene su prvi put u~estvovale u Solt Lejk Sitiju 2002. godine. Osim na Zimskim olimpijskim igrama, takmi~enja u bobu odr`avaju se kroz svetska i evropska prvenstva, kao i svetski kup. Najuspe{nije nacije u bob takmi~enjima su [vajcarska, Nema~ka i Kanada, ali i Italija, Rusija, SAD i Austrija...
ostoje dve discipline boba, ~etvorosed i dvosed. Dok se mu{karci takmi~e u obe discipline, `ene se takmi~e samo u dvosedu. Za svaku disciplinu su strogo propisane dimenzije boba: maksimalna du`ina boba od 3,8 m (~etvorosed) odnosno 2,7 m (dvosed), maksimalna te`ina uklju~uju}i posadu 630 kg (~etvorosed) odnosno 390 kg (dvosed) i 340 kg (`enski dvosed). Da bi postigli dozvoljenu maksimalnu te`inu posada sme u bob dodati odgovaraju}i broj metalnih
3. NAJUSPE[NIJI U ISTORIJI
N
emac Andre Lange na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru zvani~no je postao najuspe{niji bob pilot olimpijac osvojiv{i zlatnu medalju u dvosedu. Njemu je ovo ~etvrta zlatna medalja u istoriji olimpijskih takmi~enja u ovom sportu. Do sada nijednom boba{u nije po{lo za rukom da ostvari ovakav podvig, a Lange }e tokom ovog vikenda u~estvovati i u takmi~enju ~etvoroseda tako da ima {ansu da u potpunosti kompletira u~inak u Vankuveru i zabele`i peto odli~je na olimpijskim takmi~enjima. Lange u`iva veliku popularnost u Nema~koj, o ~emu govori i ~injenica da je izabran da nosi zastavu dr`ave na ceremoniji sve~anog otvaranja Igara u Vankuveru.
4. SARAJEVO I BOB
S
arajevska „Bela olimpijada“ osta}e upam}ena po ‘revoluciji’ u bob sportu. Napravili su je voza~i iz ‘isto~nog bloka’, gde je re~ revolucija imala uvek nepo`eljne konotacije. Prvi put su se, naime, ba{ na Trebevi}u, na ledenoj stazi koja je bila i najskuplji olimpijski objekat (10 miliona dolara) pojavili bob-bolidi na hidrauliku. ^uvena staza na Trebevi}u, od samo 13 licenciranih staza za bob danas u svetu, na`alost, ubrzo posle Igara u Sarajevu je uni{tena tokom ratnih razaranja. Deminiranje ovog sportskog objekta je tek nedavno obavljeno i jo{ se ne koristi za takmi~enja. Prva dva mesta na 14. ZOI u dvosedu odnele su dve posade nekada{nje Isto~ne Nema~ke, DDR-a sa pilotima Hopeom i Le-
manom. Tre}i su u dvosedu bili - Rusi (SSSR) sa pilotom Ekmanisom. I u ~etvorosedu, opet ista pri~a, nema~ki bolidi sa istim pilotima uzeli su dve najsjajnije medalje! [vajcarci, do ovih igara neprikosnoveni u bobu, osvojili su tek tre}e mesto sa pilotom \obelinom. Na{ dvojac Zdravko Stojni} Sini{a Tubi} zavr{io je na ‘vrlo dobrom’ 22. mestu, a postava Boris Ra|enovi} - Nikola Korica zabele`ila je 24. mesto od 28. posada. Bio je to uspeh. Predstavnici u ~etvorosedu u prvoj vo`nji bili su Zdravko Stojni}, Mario Franji}, Sini{a Tubi}, Nikola Korica i bili su 19. od ukupno 24 posade, a ne{to slabije (23. mesto) vozili su Nenad Prodanovi}, Ognjen i Zoran Sokolovi} i Boris Vujadinovi}. Od Igara u Sarajevu pred-
stavnike u bobu smo imali u Kalgariju 1988, Albervilu 1992, Solt Lejk Sitiju 2002. i Torinu 2006. godine (bez rezultata).