Vankuver za razvoj zimskih sportova STRANA 6
„Merkator“ zlatan sponzor OKS-a STRANA 7
5
OLIMPIJSKA
SAMBA U RIJU 2016.
3 U KOPENHAGENU ODR@AN 13. OLIMPIJSKI KONGRES, KOJI JE ISPUNIO O^EKIVANJA MOK I UN
Sport spaja svet U Kopenhagenu je od 3. do 5 oktobra odr`an 13. olimpijski kongres, godinama unazad pripreman sa idejom da odlukama i zaklju~cima doprinese unapre|enju olimpijskog pokreta na svih pet kontinenata. Ovaj veli~anstveni skup oko 1.200 ~lanova i po~asnih ~lanova MOK-a, predstavnika Me|unarodnih federacija i nacionalnih olimpijskih komiteta, organizacionih komiteta Olimpijskih igara, sportista sa svojim pratiocima (trenerima, doktorima, medicinskim osobljem), sudija i tehni~kih lica, olimpijskih partnera i predstavnika medija poku{ao je da „ispita“ puls olimpijskog pokreta analiziraju}i njegove slabosti i snage, predstavljaju}i prilike i rizike koje preuzima. Kongres je otvorio Ban Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, zajedno sa @akom Rogom, predsednikom MOK-a. Obojica su ovom prilikom istakli sjajnu zajedni~ku saradnju i ciljeve. - Sport je prisutan svuda u svetu istakao je ovom prilikom Ban Ki Mun. - Imao sam priliku da vidim narode koji se bore za goli opstanak, mesta kojima su ratovi odneli sve, ali u trenutku kada se pojavi lopta, bez obzira da li je od gume, plasti~ne kese ili novinske hartije, snovi kao da se ponovo stvaraju i nada uzdi`e. Kada biste mene li~no pitali da u ovom trenutku pretr~im nekoliko metara, ostao bih bez daha. Ali kada je u pitanju borba za svet ~istiji, zdraviji, mirniji, sa vi{e prosperiteta i odr`ivosti, tr~ao bih kao olimpijski {ampion. Skupio bih energiju i tr~ao bez daha samo da stignem do cilja. Pozivam vas da mi se pridru`ite i zajedno osvojimo zlato. @ak Rog je prisutnim delegatima ukazao da treba da budu „intelektualno vo|stvo“ u nameri o~uvanja i odr`anja olimpijskog pokreta. - Razgovaramo o sportistima, Igrama, strukturi pokreta, mladima i digitalnoj revoluciji. Da vidimo gde se nalazimo danas i kuda idemo. Moramo da se vratimo na na{e osnovne ciljeve i na ono {ta su na{i osniva~i `eleli od nas - rekao je Rog. Prethodni Kongres odr`an je 1994. godine u Parizu od kada se na{ svet mnogo promenio. Cilj ovog Kongresa pored ve} pomenutog je bio da integri{e Olimpijski
SIMBOL SARADNJE Delegati na sve~anom otvaranju XIII olimpijskog kongresa imali su priliku da osete snagu sporta simboli~no iskazanu u formi plasti~ne lopte i lanca. Naime, Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, je u svom izlaganju pred oko 1.200 delegata na ovom skupu kao primer pokazao ru~no izra|enu loptu. Loptu su izradila deca iz Najrobija koja su ih napravila kao zamenu za prave lopte koje su dobili od predstavnika UN. Ovu loptu je potpisao @ak Rog, predsednik MOK-a, u znak podr{ke olimpijske porodice projektima Ujedinjenih nacija i svima koji su stradali da bi ostvarili jedan od ciljeva ove organizacije, u ovom slu~aju borbu protiv siroma{tva i gladi u Africi. Simbolika lopte je razmena saradnje izme|u ove dve organizacije koja traje unazad godinama. - Kao organizacija koja je okrenuta sportu, mi ne mo`emo da svet menjamo na svoju ruku, ali mo`emo da ga u~inimo boljem mestom za `ivot - istakao je @ak Rog ovim povodom na Kongresu u Kopenhagenu. TEME DOSADA[NJIH KONGRESA 1894: Pariz - Obnova Olimpijskih igara 1897: Avr - Sportska higijena i pedagogija 1905: Brisel - Sport i fizi~ko obrazovanje 1906: Pariz - Umetnost, literatura i sport 1913: Lozana - Sportska psihologija i fiziologija 1914: Pariz - Olimpijska pravila 1921: Lozana - Olimpijska pravila 1925: Prag - Sportska pedagogija i olimpijska pravila 1930: Berlin - Olimpijska pravila 1973: Varna - Sport za mir u svetu 1981: Baden-Baden - Ujedinjeni za i u sportu 1994: Pariz - Vek olimpijskih kongresa - za ujedinjenje 2009: Kopenhagen - Olimpijski pokret u dru{tvu
pokret u godini 2009. i kroz teme predstavi ono {to spaja Olimpijski pokret dana{njice na svim meridijanima. Od tada do danas MOK odr`ava veoma bliske kontakte sa mnogim me|unarodnim organizacijama, ali pre svega sa Ujedinjenim nacijama, u cilju ostvarivanja milenijumskih ciljeva, borbe protiv gladi i dr. Zaklju~ci kongresa u Kopenhagenu 2009. bi}e u vidu pre-
Osniva~ i izdava~ PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14 Direktor Nenad Lazi}
poruka prosle|eni svim ~lanovima MOK-a u cilju odr`anja jedinstvenosti jednog od najve}ih i najkompaktnijih pokreta u svetu. Podsetimo, odluke sa Kongresa MOK-a su zaista tokom istorije kreirali politiku pokreta. Tako, na primer, u Varni 1973. godine je i zvani~no zavr{ena diskusija oko amaterizma u sportu, ~ime je sportistima kojima je sport jedino `ivo-
Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi} Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi} Layout Borislav Bajki} Mateja Miladinovi} [tampa PPG {tamparija
tno opredeljenje omogu}ilo da i finansijski profitiraju od svog rada. U Baden-Badenu 1981. godine sportisti su prvi put preuzeli svoju re~ u MOK-u, pored ostalog tada je osnovana i Sportska komisija MOK-a. U Parizu 1994. godine delegati su se bavili za{titom okoline i mediji su prvi put imali priliku da govore na Kongresu zajedno sa ostalim delegatima.
MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP
POZN LETNJIH IGARA
Rio
olimpijski g
Brazilski grad ubedljivo ispred Madrida u pos glasanja Prvi put u istoriji Igre u Ju`noj Americ evocira budu}u karnevalsku atmosferu tokom ta
B
a{ kao u ritmu izazovne sambe, Rio je u Kopenhagenu osvojio sve prave glasove. ^ikago je imao Baraka Obamu, Tokio ~etiri milijarde dolara na bankovnom ra~unu, Madrid mo}ne prijatelje u kampanji. Ali ni{ta od toga o~igledno nije bilo presudno tokom glasanja za organizatora Letnjih olimpijskih igara 2016. godine. Rio de @aneiro je imao samo pri~u o neostvarenom snu i oko 400 miliona sportskih zaljubljenika koji su ulo`ili sve svoje nade da }e Igre najzad sti}i i blizu njih. Me|unarodni olimpijski komitet ovog puta je imao ose}aja i za ovu `elju. Olimpijci, vidimo se na pla`i Kopakabana 2016. Karneval mo`e da po~ne. Dan odluke za doma}ina najve}e sportske smotre 2016. godine u Kopehagenu, 2. oktobar, bio je daleko od atmosfere brazilskog sunca i zabave. U ki{noj danskoj prestonici, u jesenjoj atmosferi evropskog grada, gde je doneta kona~na odluka, ~lanovi MOK-a su 28. olimpijadu modernog doba poslali u grad kontroverzi, zabave i kriminala, romanse i favela, pla`a i planina. O~i odgovornih su se zatvorile pred realnim rizicima i fokusirale da Igre dopru i do kontinenta do koga do sada nisu stigle. - Do{lo je vreme Brazila - rekao je harizmati~ni predsednik ove zemlje Luis Inacio Lula da Silva. Na veliko iznena|enje brojnih poznavaoca prilika uo~i izbora o doma}inu, ^ikago, koji je va`io
GLASANJE PRVA RUNDA Madrid Rio de @aneiro Tokio ^ikago DRUGA RUNDA Rio de @aneiro Madrid Tokio TRE]A RUNDA Rio de @aneiro Madrid
28 26 22 18 46 29 20 66 32
za favorita br. 2 i ~iji je organizacioni odbor u Kopenhagen stigao u pratnji brojnih olimpijaca, poslenika sporta i po mnogima previ{e pretenciozno s predsed-
5
NAT DOMA]IN H OLIMPIJSKIH 2016. GODINE
o
grad
slednjem krugu ci Slavlje na ulicama akmi~enja 2016. ^ESTITKE DIVCA
TU@NI MADRI\ANI
^estitanjima organizatorima budu}ih Igara u Kopehagenu Karlosu Arturu Nuzmanu i predsedniku Brazila Luisu da Silvi pridru`io se i Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. „U ime Olimpijskog komiteta Srbije, svih sportista Srbije i svoje li~no ime ~estitam Vam dobijanje organizacije najve}eg planetarnog takmi~enja. Siguran sam da }e Brazil sa Vama na ~elu, kao izuzetna sportska nacija, poznata po prijateljstvu i gostoprimstvu, organizovati Igre za pam}enje. Ceo svet sa nestrpljenjem i rado{}u o~ekuje takmi~enja na prvim Igrama koje }e se organizovati u Ju`noj Americi.“ Predstavnici OKS-a su u~estvovali u radu 13. olimpijskog kongresa i tom prilikom imali niz bilateralnih susreta sa predstavnicima Me|unarodnog olimpijskog komiteta, Nacionalnih olimpijskih komiteta i Organizacionih komiteta predstoje}ih Olimpijskih igara (Vankuver, London i So~i). nikom Barakom Obamom i prvom damom SAD Mi{el, izba~en je u prvoj rundi glasanja. Dobio je samo 18 glasova. Igru su nastavili Tokio, Madrid i Rio. - Olimpijske igre 2016. godine, 31. po redu, odr`a}e se u Rio de @aneiru - izjavio je ne{to pre 19 ~asova u petak, 2. oktobra, @ak Rog, predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK), sa
Iznena|enje tokom fini{a trke za dobijanje organizacije predstavljaju i odli~an plasman Madrida i borba do poslednjeg daha. Protiv glavnog grada [panije ipak je bila neumoljiva prepreka - ~injenica da su 2012. Igre u Londonu, pa zimske u So~iju 2014, a Atinu 2004. i da ne spominjemo - odnosno Igre na tlu evropskog kontinenta. S druge strane, ogroman uticaj 91-godi{njeg Huana Antonija Samarana, ~oveka sa vi{e od dve decenije sta`a na ~elnom mestu MOK-a, zajedno sa `eljom stanovnika ove zemlje da ponovo, posle 1992. godine, budu doma}ini olimpijcima, odgovor su na neo~ekivano veliki broj glasova na kraju trke.
sve~ane govornice „Bela konven{n centra“ u Kopenhagenu i tako stavio ta~ku na skoro trogodi{nju trku ova ~etiri grada. Rog nije ni zavr{io re~enicu, a predstavnici delegacije koja je predstavljala Rio, predvo|ene Lula da Silvom, poleteli su jedni drugima u zagrljaj, a u istom trenutku desetine hiljada ljudi okupljenih na ~uvenoj pla`i Kopaka-
bana, zapo~elo je karnevalsko slavlje koje su ubrzo pro{irilo i na ceo grad. - Ovo je veliki dan za Rio, moju zemlju, Ju`nu Ameriku, ali i ceo olimpijski pokret - istakao je Da Silva, ~ije fotografije kako pla~e od sre}e su obi{le svet. S mnogo strasti i emocija, uostalom kao i svi njegovi sunarodnici tokom kampanje, ~lanovi Organizacionog odbora za dobijanje Igara u Riju, Da Silva je neumorno lobirao, sa dve osnovne poruke: prva je da Olimpijada nikada od 1896. nije odr`ana u Ju`noj Americi, a druga je sadr`ana u poruci: „Da li samo bogate dr`ave imaju pravo da organizuju Olimpijske igre?“ U danskoj prestonici, uz Da Silvu su bili i legendarni, biv{i predsednik FIFA, 94-godi{nji @oao Avelan`, fudbalski as Pele, mnogobrojni osvaja~i olimpijskih medalja... Olimpijske igre u Riju odr`a}e se od 7. do 18. septembra 2016. godine. U zemlji fudbala i kafe, a sada se mo`e re}i i fudbalskog prvenstva i Olimpijskih igara (svetski {ampionat bi}e odr`an
2014. u Riju), zemlji koja je ve} danas deseta na planeti po ekonomskoj snazi, a analize ka`u da }e, ako se sada{nji trend razvoja nastavi, 2016. biti ~ak na petoj poziciji. Brazilska vlada je garantovala bud`et od 10 milijardi evra - najve}i me|u ~etiri kandidata, {to je tako|e bilo od velikog zna~aja za MOK tokom glasanja. Predstavljanje, koje je do sada bilo bajkovito (sa sve prirodnim lepotama ove zemlje), od sada postaje realizacija do koje se ne dolazi tako lako. Iz dana{nje perspektive glavni problem Rija je visoka stopa kriminala: na ulicama ovog grada pro{le godine ubijeno je 2.069 ljudi, zatim nedovoljno razvijena infrastruktura, sportski objekti... Olak{avaju}a okolnost je {to }e se u Brazilu 2014. odr`ati Svetsko fudbalsko prvenstvo, ~ime su se Brazil i Rio se priklju~ili malom broju zemalja (Meksiko 1968. i 1970, Nema~ka 1972. i 1974. i SAD 1994. i 1996.) u kojima su, u razmaku od samo dve godine, odr`ana dva najzna~ajnija sportska doga|aja.
6 INTERVJU MARKO \OR\EVI] ^LAN PREDSEDNI[TVA OKS ZADU@EN ZA ZIMSKE SPORTOVE
Vankuver kao odsko~na daska Srbija nema more, ali ima medalje sa svetskih prvenstava u plivanju i vaterpolu. Srbija ima planine, pojavljuju se skija{ki centri, ali zimski sportovi jo{ nisu do`iveli ekspanziju, poput tenisera, pliva~a, vesla~a. Upravo to je razlog za razgovor sa Markom \or|evi}em, ~lanom predsedni|{tva OKS zadu`enog za zimske sportove Kada }e srpsko skijanje do`iveti procvat? - Treba nam jedan dobar rezultat .Predstoje nam Olimpijske igre u Vankuveru i voleli bismo da najve}e sportsko takmi~enje bude prekretnica u polo`aju i razvoju zimskih sportova kod nas. Srbija }e se prvi put predstaviti samostalno na ZOI, kakve su ambicije na{ih takmi~ara? - Do kraja godine }emo imati pro{ireni spisak kandidata za u~e{}e u Vankuveru, a sredinom januara }e se znati sa koliko putnika kre}emo u Kanadu. Te{ko je sada bilo {ta da se prognozira i ne `elimo da optere}ujemo takmi~are. Izvesno je da }emo imati predstavnike u alpskom skijanju, tu su takmi~ari u snoubordingu, biatlonu, nordijskom tr~anju i mo`da bobu. Prema nekim procenama, izme|u devet i 11 takmi~ara. Ko bi od na{ih takmi~ara mogao da bude eventualno iznena|enje u Vankuveru? - U `enskoj konkurenciji pet A normi imaju ve} iskusna Jelena Lolovi} i talentovana Nevena Ignjatovi}. Treniraju sa na{im stru~nim timom, poja~anim sa nekoliko slovena~kih trenera, koje predvodi direktor tima Du{ko Sipeti}, i u punom su pogonu. Tu je i Marija Trm~i} sa normom u slalomu, ali ona radi po programu van Saveza, tako da za sada jo{ nemamo pravu sliku koliko mo`e. Mu{karaca nema, jednostavno, talenti koji se pojavljuju, u trenutku kada treba da se potpuno posvete skijanju odustaju. Sada imamo jednog izuzetno perspektivnog takmi~ara,15-godi{njaka Andriju Vukovi}a, i od njega dosta o~ekujemo. Skijanje je uvek bilo veoma skup sport u koji je potrebno dosta ulo`iti, kakva je trenutno situacija u na{em smu~anju? - Rukovodstvo Saveza, koje predvode Mla|an Dinki} i Vuk Mrvi}, nametnuli su razvojnu strategiju. Dobili smo nove sponzore i donatore, zna~i nam puno da je jedan od glavnih sponzora preduze}e „Skijali{ta Srbije“. Imamo dobre programe, dobro se radi, planski, zatim,
obezbedili smo kvalitetne materijale za rad i opremu za takmi~are. Organizujemo stru~ne seminare, imamo odli~nu saradnju sa drugim zemljama, pre svih sa Slovenijom i [vajcarskom. Na{ trener Milo{ Tomi} je dobio olimpijsku stipendiju i boravi u Solt Lejk Sitiju. Na Staroj planini se razvija odli~an trena`ni centar, o Kopaoniku se ve} sve zna. Da li }e osim skija{a u Vankuveru biti i takmi~ara u drugim disciplinama?
- Da, realno je da imamo predstavnike u mu{koj i `enskoj konkurenciji u snoubordu. Nina Mici} i Boris Judin su odli~ni takmi~ari. Mislim da bi sa B normom mogli da u~estvuju. Snoubord je mlada disciplina, te{ko se dolazi na listu u~esnika. Potrebni su bodovi iz Svetskog kupa, nije lako. A kakva je situacija u biatlonu, klizanju i ostalim sportovima?. - Postoji {ansa da u biatlonu bude Srba u Vankuveru. Da je situacija sa
U^INAK SRBA NA IGRAMA POSLE RASPADA SFRJ 1998. NAGANO Marko \or|evi} je u veleslalomu osvojio 35. mesto (63 takmi~ara), dok je Mirjana Granzov bila 27. u slalomu (57 takmi~arki) 2002. SOLT LEJK SITI Marko \or|evi} je bio 27. u slalomu (78) i 41. u veleslalomu (78). Jelena Lolovi} nije zavr{ila trku u slalomu, u veleslalomu 39. mesto (69). Bob ~etvorosed u sastavu: Vuk i Boris Ra|enovi}, Dalibor \ur|i} i Ra{o Vu~ini} je osvojio 25. mesto u konkurenciji 33 posade. 2006. TORINO @elimir Vukovi} je diskvalifikovan u slalomu. U `enskom slalomu Jelena Lolovi} je bila 43, a Marija Trm~i} 46. od 63 takmi~arki. U veleslalomu Lolovi}eva je bila 32. od 62, u superveleslalomu 45. od 54, dok u kombinaciji nije zavr{ila trku. Biatlonac Aleksandar Milenkovi} je na 20 km bio 86. od 88 takmi~ara, a u disciplini 20 km sprint 87. od 90. U skija{kom tr~anju na 50 km nije zavr{io trku. U konkurenciji `ena na 7,5 plus 7,5 pursuit Branka Kuzeljevi} nije zavr{ila trku. U umetni~kom klizanju Trifun @ivanovi} je bio 24. od 30 takmi~ara.
savezom sre|ena, verovatno bi i neka od kliza~ica mogla da bude u~esnik na Igrama. Ali zna se da nemamo savez koga priznaje me|unarodna organizacija i taj problem neko mora da re{i. Posebna je zanimljivost vezana za bob, koji se predstavio u Torinu. - Postoji inicijativa ljudi iz bob saveza da se do|e do vozila iz Litvanije. Tako|e, razgovara se sa Amerikancem srpskog porekla Polom Jovanovi}em da vozi za nas. On je odli~an takmi~ar, osvaja~ je bodova iz Svetskog kupa i ima `elju da bude u Vankuveru Srbin. Vide}emo. Da li verujete da }e do}i bolji dani za na{e zimske sportove? - Dosta se radi, ali mo`e i bolje. Nadam se da }e na{ status biti bolji, da }e predsedni{tvo Olimpijskog komiteta Srbije imati vi{e sluha. Ostalo je samo nekoliko meseci do februara i svaki dan je bitan. Poku{a}emo da se medijski {to bolje poka`emo, da privu~emo sponzore. U toku su pregovori sa nekim firmama iz inostranstva, sigurno je da }e i dr`ava morati da nam pomogne. Srbije }e biti u Vankuveru i siguran sam da }e to biti odsko~na daska za budu}a takmi~enja, pre svega mislim na Igre u So~iju 2014. - zavr{io je Marko \or|evi}.
7
VELIKI KORAK KA LONDONU: Vlade Divac, \or|e Vi{acki i @arko Paspalj
NA ISTOM ZADATKU: Vlade Divac i Stanka ^urovi}
OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE DOBIO ZLATNOG SPONZORA ZA LONDON 2012.
Merkanje uspeha sa „Merkatorom“ Posle „Telenora“, generalnog sponzora, Olimpijski komitet Srbije dobio je jo{ jednog sportskog i poslovnog partnera. Nastavljena je saradnja sa TC „Merkator“, koja je zapo~eta u okviru priprema za takmi~enje u Pekingu 2008. U projektu „Zajedno za London“ TC „Merkator“ }e biti zlatan sponzor olimpijskog tima. U prostorijama velelepnog tr`nog centra ugovor je potpisan na sve~an na~in, kako to i dolikuje uspe{nim organizacijama, u prisustvu brojnih sportista, ~lanova predsedni{tva OKS, predstavnika medija. Potpise su stavili predsednik OKS Vlade Divac i predsednik Upravnog odbora „Merkatora-S“ Stanka ^urovi}. - Izuzetno nam je drago da je „Merkator Srbija“ bio zadovoljan na{om dosada{njom saradnjom i da je odlu~io da je nastavi u novom olimpijskom ciklusu. Potpisivanjem ugovora o zlatnom sponzorstvu sa kompanijom „Merkator Srbija“ Olimpijski komitet dobija podr{ku zlata vrednu. Kako }e iz ove zlatne saradnje direktnu korist imati vrhunski
sportisti Srbije, nadamo se da }e njihov nastup na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. doneti i vrhunske rezultate - rekao je Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Stanka ^urovi} tako|e nije krila zadovoljstvo nastavkom saradnje sa Olimpijskim komitetom Srbije. - „Merkator Srbija“ }e se u predstoje}em ~etvorogodi{njem periodu truditi da i dalje poma`e i podr`ava napore OKS, kako bi na{im sportistima zajedni~ki omogu}ili da postignu {to bolje rezultate i osvoje {to vi{e olimpijskih medalja. Kao zlatni sponzor, „Merkator“ ima veliki zadatak da podr{kom olimpijaca koji predstavljaju na{u zemlju doprinese daljem razvoju sporta u Srbiji - izjavila je gospo|a ^urovi}. Po sve~anom potpisivanju, u neformalnom dru`enju uz koktel razmatrane su brojne ideje o budu}im zajedni~kim akcijama. Predstavnici OKS, na ~elu sa predsednikom Divcem, obi{li su potom TC „Merkator“, razgovarali i slikali se s brojnim posetiocima.