Jo{ 75 dana do smotre mladih u Singapuru strana 3
ENGSO posle Beograda u novom ritmu strana 6
31. MAJ, 2010. Broj 14
EKOLIMPIJADA i srpski velikani
Va`nost lep{eg pola u sportu strane 4 i 5
Muzej sportskih uspomena strana 12
3 USPEH DVE SRPSKE ATLETI^ARKE NA KVALIFIKACIJAMA U MOSKVI ZA OLIMPIJSKE IGRE MLADIH
Katarina i Sandra u Singapuru U Moskvi, na evropskim kvalifikacijama, od 201 mesta koje je dobila Evropa za prve Olimpijske igre mladih u Singapuru (YOG), od 12. do 26. avgusta, dva su izborile mlade atleti~arke Srbije. Katarina Ili} na 400 metara i Sandra Rai~kovi} u troskoku uspele su da u jakoj konkurenciji (741 atleti~ar i atleti~arka iz 47 zemalja) budu dobre, ba{ koliko treba. Katarina Ili} je u finalu popravila li~ni rekord sa 55,06 sekundi na 54,90 i zauzela {esto mesto, odnosno peto ako se ne ra~unaju dve predstavnice iz jedne zemlje, po{to svaka zemlja ima pravo samo na po jednog takmi~ara u disciplini. Sandra Rai~kovi} nije bila u krugu najve}ih aduta na{e reprezentacije za „olimpijsku normu“, ali bila je vrlo dobra u
U TRI KORAKA DO SINGAPURA: Sandra Rai~kovi}
NOVA NADA: Katarina Ili}
kvalifikacijama i odli~na u finalu kada je ostvarila troskok od 12,52 metra, samo centimetar manje od svog rekorda. To joj je donelo sedmo mesto me|u osam Evropljanki, koje su izborile pravo u~e{}a na YOG u Singapuru. Mesto u Singapuru u finalu na 1.000 m poku{ala je da rezervi{e i Marija Stamboli}, ali je zauzela tek 12. mesto sa 3:00,65. Tako su od ~etrnaestoro na{ih u~esnika kvalifikacija u Moskvi samo Ili}eva i Rai~kovi}eva uspele da ostvare cilj. Ili}eva je bila, podsetimo, uz Amelu Terzi} (1.000 m) i Mariju Vu~enovi}
(koplje), atleti~arka kojoj su na{i stru~njaci davali dobre izglede na uspeh. [teta je {to se Amela Terzi} neposredno pred polazak u Moskvu razbolela i nije uspela da se izbori za mesto na YOG, jer je re~ o jednoj od najboljih mladih srednjepruga{ica sveta. Uz zlato i bronzu na EYOF u Tampereu, ona je pro{le godine osvojila i bronzanu medalju na svetskom prvenstvu za mlade atleti~are... Srbija }e imati do 40 takmi~ara, a za sada su se kvalifikovali predstavnici u atletici, veslanju, d`udou, biciklizmu, ko{arci i odbojci.
UO^I PRVIH LETNJIH OLIMPIJSKIH IGARA MLADIH U SINGAPURU
MOK: Doma}in je spreman Uz ogroman entuzijazam i re~enicu „Mi smo spremni“ Organizacioni komitet Igara u Singapuru proslavio je 99 dana do po~etka prvih Olimpijskih igara mladih predstoje}eg avgusta. Na hiljade mladih u~estvovalo je u proslavama koje su se odr`avale {irom ove ostrvske zemlje u vidu sportskih takmi~enja i karnevala, pa sve do velelepnog vatrometa u znak po~etka prvih Igara za mlade olimpijce koje }e biti odr`ane od 14. do 26. avgusta ove godine. U proslavi su u~estvovali predstavnici grada, dr`ave, Organizacionog komiteta i MOK, a ovom prilikom promovisane su i uniforme za Igre, kulturnomuzi~ke sve~anosti i sportske aktivnosti, uz video-poruke ambasadora ovih Igara Majkl Felpsa i Jelene I{inbajeve. Koordinaciona komisija MOK je u poslednjoj poseti gradu istog dana potvrdila da su organizatori spremni za po~etak takmi~enja. - Sa veoma sna`nim timom od samog po~etka, Organizacioni komitet Igara u Singapuru vredno je radio da omogu}i najbolje iskustvo za sve koji su uklju~eni u projekat - istakao je Se-
IDOLI MLADIH: Veronika Kembel, Asafa Pauel i Dekster Li
rgej Bubka, ~lan MOK-a i dodao: - Ose}amo da je entuzijazam spreman i nastavi}emo da ga gradimo do po~etka Igara, posebno sa putovanjem Plame-
na za Igre mladih. U ime MOK ka`em da se radujemo sve~anoj ceremoniji otvaranja. Igre mladih u Singapuru okupi}e
oko 3.600 sportista izme|u 14 i 18 godina iz svih 205 nacionalnih olimpijskih komiteta koji }e se takmi~iti u 26 sportova po programu Igara u Londonu 2012. godine. Sastavni deo ovih Igara je kulturno-obrazovni program sa ciljem podizanja svesti o va`nosti olimpijskih vrednosti i tema kao {to su zdrav `ivotni stil i borba protiv dopinga. Brojne mogu}nosti za komunikaciju povezuju mlade sveta sa predstoje}im Igrama, a predvi|eni program podrazumeva da }e u gradu tokom takmi~enja vladati prava festivalska atmosfera.
4 U PALATI SRBIJA ODR@ANA 3. ME\UNARODNA KONFERENCIJA I NACIONALNI SEMINAR „@ENE I SPORT“
Ne odustaj, pridru`i se! Tre}a me|unarodna konferencija i nacionalni seminar u organizaciji nacionalnog olimpijskog komiteta odr`ana je 13. i 14. maja 2010. godine, u organizaciji Komisije @ene i sport Predsedni{tva OKS, kojom predsedava Milena Reljin-Tati}, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta i Gradskog sekretarijata za omladinu i sport Beograda. Konferencija je odr`ana pod sloganom „Ne odustaj, pridru`i se!“ sa temom „Integracija `ena kroz sport i u sportu“ . U prisustvu oko 300 u~esnika i stranih gostiju, ~lanova ENGSO Generalne skup{tine, konferenciju je otvorila Ministarka omladine i sporta Sne`ana Markovi}Samard`i} re~ima: - Ova konferencija bi trebalo da iznedri nacionalne preporuke, na osnovu analize stanja u sportu po pitanju `ena na rukovode}im polo`ajima, `ena sportistkinja, `ena trenera i sudija, `ena u sportskim medijima. Kako radom, uporno{}u, odlu~no{}u treba i}i napred i kako postizati velike rezultate, to sve dame pokazuju u svom `ivotu, a mu{kim kolegama hvala na podr{ci. Predsednik Olimpijskog Komiteta Srbije Vlade Divac ovom prilikom je naglasio: - Statistika koja govori o uklju~enosti `ena u rad sportskih organizacija nije pohvalna i na nama je da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da taj odnos promenimo. Smatram da je ono {to treba da bude jedan od ciljeva sportskog pokreta u Srbiji, kada je u pitanju `enski sport, da nakon
PODR[KA DAMAMA... Sne`ana Markovi} -Samard`i}
EVROPA U BEOGRADU... Detalj sa seminara „@ene i sport“
aktivne karijere imamo i Jasnu i Na|u i Jelenu i Stefanu i druge sportistkinje koje su proslavile na{u zemlju, na mestu koje }e im omogu}iti isto tako uspe{nu karijeru posle sporta, na ovaj na~in dobi}emo i zadovoljne i ispunjene mlade `ene spremne da doprinesu ne samo vrhunskim rezultatima ve} i onom mnogo va`nijem, zdravlju dece i mladih pre svega. Milena Reljin-Tati}, predsednik Komisije @ene i sport Pred-
VELIKO INTERESOVANJE... U~esnice seminara bile su `ene iz cele Srbije
sedni{tva OKS, zaklju~ila je na kraju konferencije da je zadovoljna rezultatima i da su nam strani i doma}i predava~i dali smernice i preporuke kako dalje u ostvarenju“ Integracija `ena kroz sport i u sportu“. - Osnovni cilj na{eg okupljanja je bio uspostavljanje mre`e koja }e svoju afirmaciju i unapre|enje posti}i kroz obezbe|enje kontinuiteta i finansiranja razli~itih programa `enskog sporta. Veoma je zna~ajno da ovaj su-
sret postane godi{nja programska aktivnost Komisije za `ene i sport OKS, naravno, u saradnji sa drugim institucijama i sportskim organizacijama. Organizacija me|unarodne konferencije svake ~etvrte godine bi doprinela povezivanju sa evropskim institucijama i organizacijama, razmeni iskustava, sticanju novih znanja i realizaciji zna~ajnih projekata-istakla je Milena Reljin-Tati}, predsednik Komisije @ene i sport OKS. U zaklju~cima sa protekle konferencije pored ostalog se nagla{ava i da treba nastaviti istra`ivanje o `enama u sportu i u~e{}u `ena u radu u sportskim organizacijama na svim nivoima organizovanja sporta, a posebno se isti~e namera da se, u okviru Akcionog plana za sprovo|enje strategije za pobolj{anje polo`aja `ena i unapre|ivanje rodne ravnopravnosti (2009-2015) ~ije je usvajanje u toku, propi{e u~e{}e pripadnika manje zastupljenog pola u sportskim savezima, komitetima i upravnim odborima i posebne mere - zakonodavne, izvr{ne i administrativne za podsticanje `ena za u~e{}e u dono{enju odluka o razvoju `enskog sporta. Neophodno je i {to pre uspostaviti jasne kriterijume i delotvorne pravne mehanizme koji bi, u slu~aju da sportske organizacije i udru`enja ne ispune svoju du`nost propisanu ~lanom 34. stav 3. Zakona o ravnopravnosti polova, obezbedili ravnopravnu zastupljenost polova u organima upravljanja tih organizacija i udru`enja. Neophodno je i omogu}iti da se ova zakonska obaveza u punoj meri preto~i u stvarnost.
MORAMO SMELIJE... Milena Reljin - Tati}, predsednik komisije „@ene i sport“
5 ZAKLJU^CI I PREPORUKE KONFERENCIJE „@ENE I SPORT“
Ja~anje na svim nivoima 1. Nacionalni i lokalni nivo (Ministarstvo omladine i sporta i druge republi~ke institucije, lokalna samouprava) - U okviru planiranja godi{njeg bud`eta nacionalnog sporta, a u skladu sa Nacionalnom strategijom razvoja sporta, predvideti sredstva namenjena razvoju programa iz oblasti `enskog sporta, kao {to su: - Promotivne manifestacije, namenjene uklju~ivanju dece `enskog pola u fizi~ke aktivnosti, promocija vrednosti sporta i `enskog sporta. - Projekti usmereni na me|unarodnu saradnju. - Programi koji podr`avaju uklju~ivanje ve}eg broja `ena sa invaliditetom u sportske aktivnosti i projekte za pobolj{anje uslova istih. - Preporuka ni`im nivoima vlasti (lokalnoj samoupravi) da u okviru postoje}ih izvora kojima finansira sport na lokalu, utvrdi kriterijume na osnovu kojih }e se finansirati `enski sport.
2. Krovne organizacije NOK i SSS Kroz projekte i programske aktivnosti daleko adekvatnije finansijski podr`ati projekte usmerene na razvoj sporta i to da: -U okviru godi{njih aktivnosti i u skladu sa odgovorno{}u organizacije obavezno sa~ine i realizuju programe usmerene ka `enama u sportu. - Organizaciju me|unarodnih sportskih doga|aja `enskog sporta. - Podsti~u edukaciju menad`menta i stru~nog kadra, za pitanja organizacije `ena u sportu.
i organizacije `ena u sportu (u skladu sa svim specifi~nostima).
4. Visoko{kolske ustanove u Srbiji Da u obavezne - izborne „kurikulum“ programe uvrste predmet „@ene u sportu“.
PREDAVA^I 5. Republi~ki i pokrajinski zavod za sport Da izvr{i specijalizaciju svojih stru~njaka i resursa u pravcu negovanja specifi~nosti `ene u fizi~koj aktivnosti.
3. Nacionalni granski savezi
6. Mediji
Da kroz projekte i programske aktivnosti planiraju programe usmerene na aktivnosti `ena u sportu. Da organizuju nacionalni ili me|unarodni doga|aj `enskog sporta (da nije iz osnovnog programa). Da organizuju edukaciju menad`menta i stru~nog kadra u nacionalnim savezima, lokalnim sportskim organizacijama i klubovima, po pitanju omasovljenja
Da promovi{u fizi~ko ve`banje u funkciji li~nog zdravlja i zadovoljstva `ene. Da promovi{u fizi~ko ve`banje u porodici. Da u svojim programskim {emama i novinskim prostorima promovi{u zna~aj fizi~kog ve`banja na zdravlje `ene. Da promovi{u vrhunske sportistkinje u cilju razvoja nacionalnog modela uloga.
Izlaganja na temu polo`aja i programa `ena u sportu u Evropi i Srbiji na konferenciji su imali: Birgita Kervinen, predsednica ENGSO, Barbara Af, ~lan Upravnog komiteta EWS, Mihal Krejza, Evropska komisija EU, D`ejms Mekdugal CCPR, Wild& Enter-projekti EU, Mr Ljubica Ba~anac, Republi~ki zavod za sport, Gordana Todori} i Vesna Ziri}, Gradski sekretarijat za omladinu i sport, dr Natalija Mi}unovi}, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost, dr Goran Ne{i}, FSFV, dr Irina Juhas, FSFV, Dr Edita Kastratovi}, Dekan FMS, Mr Milka \uki} FMS, Tanja Petrovi}, ~lanica Komisije @ene i sport Predsedni{tva OKS, dr Branislav Jevti}, sportski direktor OKS.
6 USPE[AN RAD 13. GENERALNE SKUP[TINE ENGSO U BEOGRADU
Novi programi Evrope za sport Generalna skup{tina Evropskih nevladinih sportskih organizacija (ENGSO), 13. po redu, odr`ana je u na{em glavom gradu 14. i 15. maja. Organizator je bio OK Srbije, a pokrovitelj Ministarstvo omladine i sporta. Beograd i OKS su dobili ovu organizaciju zahvaljuju}i svojim aktivnostima, rezultatima i planiranim projektima. Podsetimo, ENGSO predstavlja organizaciju koja okuplja 41 zemlju ~lanicu. To su krovne nacionalne sportske organizacije na Starom kontinentu. Oblast delovanja je prvenstveno sport za sve, njegovo kori{}enje kao sredstvo za obrazovanje mladih, odr`ivi razvoj, aktivno u~e{}e mladih u sportu i volonterizam. Na otvaranju ~lanovima Skup{tine ENGSO-a obratili su se: predsednik OKS Vlade Divac, pomo}nik ministarke omladine i sporta Goran Kreclovi}, a predsednica ENGSO Brigita Kervinen je imala ~ast i da sve~ano otvori Skup{tinu.
Zadovoljni doma}ini Gospo|a Kervinen je zahvalila na gostoprimstvu: - Posebno je zadovoljstvo {to je ove godine doma}in Generalne skup{tine ENGSO-a upravo zemlja odakle dolazi generalni sekretar organizacije gospodin Predrag Manojlovi}. Predsednik OKS Vlade Divac gostima se obratio: - Veliko mi je zadovoljstvo da vam po`elim dobrodo{licu u ime Olimpijskog komiteta Srbije, doma}ina ovog zna~ajnog doga|aja i organizacije koja proslavlja stogodi{njicu svog postojanja. To je razlog iz kojeg smo
EVROPA U BEOGRADU... Predstavnici nacionalnih olimpijskih komiteta
USPE[NA ORGANIZACIJA... Predrag Manojlovi}, Vlade Divac i Brigita Kervinen
posebno ponosni {to ste vi na{i gosti. @elim vam niz uspe{nih sastanaka, zanimljivih diskusija i prijatan boravak u Beogradu Goran Kreclovi} izrazio je zadovoljstvo {to su Beograd i Srbija dobili priliku da ugoste predstavnike ENGSO-a. Skrenuo je pa`nju na strategiju razvoja sporta u Srbiji i na uspe{nu saradnju ministarstva sa Olimpijskim komitetom Srbije, drugim dr`avnim, ali i brojnim sportskim organizacijama u svetu. Posebnu specifi~nu te`inu samom doga|aju dale su dve dodatne aktivnosti: ENGSO Youth skup{tina i forum i seminar „EU i pozicija sporta u Evropi“. Ove dve aktivnosti posebno su zna~ajne za sektore sporta i omladine Srbije. Po okon~anju rada Skup{tine odr`ana je konferencija za medije na kojoj su govorili predsednik OKS Vlade Divac, predsednica ENGSO-a Birgita Kervinen, Mihaj Krejza iz Evropske komisije, Sali Barker, ~lanica ENGSO-a, i Eva Markovi~ iz Saveta Evrope. - Izuzetno mi je drago {to nam je ba{ u godini velikog jubileja ukazana ~ast da budemo doma}in Generalne skup{tine ENGSOa i {to nam je ukazana prilika da se jo{ jednom poka`emo, nadam se, kao vrlo dobri doma}ini. EN-
GSO je zna~ajna nevladina sportska organizacija u Evropi, koja se prvenstveno bavi ulogom i uticajem sporta u dru{tvu i kori{}enjem sporta kao sredstva za obrazovanje mladih i volonterizam. Pored same Generalne skup{tine ENGSO-a, ovih dana smo organizovali u Beogradu i konferenciju „@ene i sport“, EU seminar i niz sastanaka kroz koje smo omogu}ili na{im, pre svega mladim ljudima iz sportskih saveza, ali drugih sportskih organizacija da se uklju~e u programe i projekte koji se bave savremenim temama u sportu - rekao je Vlade Divac.
Novi programi za sport Predsednica ENGSO-a Birgita Kervinen jo{ jednom je zahvalila doma}inu, Olimpijskom komitetu Srbije, na gostoprimstvu i na organizaciji same Skup{tine, a ~lanovima Skup{tine ENGSOa na uspe{nom radu. Mihaj Krejza, predstavnik Evropske komisije, dvodnevni uspe{an rad video je na slede}i na~in: - Ovo je va`an momenat za sport u Evropi jer zahvaljuju}i usvajanju Lisabonskog sporazuma pro{le godine EU sada prvi put ima kompetenciju nad spo-
rtom u Evropi, {to podrazumeva usvajanje novih, posebnih programa za sport. Ono {to je va`no je da ovaj sporazum podrazumeva i saradnju sa zemljama ne ~lanicama EU. Tokom ova tri dana u Beogradu ~uo sam veoma zanimljiva razmi{ljanja i mi }emo se svakako truditi da ih {to vi{e uzmemo u obzir. Na kraju, generalni sekretar ENGSO-a Predrag Manojlovi} je u kratkim crtama prokomentarisao odr`avanje izuzetno va`nog sportskog i ne samo sportskog doga|aja: - Moramo da budemo zadovoljni iz vi{e razloga. Ostvareni su ciljevi planirani u pripremi Generalne skup{tine. ENGSO se potvrdio kao izuzetno va`an sportski ~inilac i rezultate ovog rada }emo videti vrlo brzo u narednom periodu. Za OKS je ve} veliko priznanje {to je imao priliku da na jednom mestu ugosti visoke sportske zvani~nike koji su, bilo je to vidljivo iz njihovih diskusija, zadovoljni i organizacijom i radom. Prate}i doga|aji su tako|e doprineli uspehu ~itavog skupa. Nama u Srbiji su pitanja razvoja sporta uvek jako bitna i sigurno je da }emo imati {ta sa Skup{tine da prenesemo u na{u svakodnevicu.
8 EKOLIMPIJADA U STRAGARIMA PRIVUKLA VELIKU PA@NJU MLADIH
Milo{evi} kao uzor Posle Subotice i Kosjeri}a, EkOlimpijada je stigla i do Stragara, rodnog mesta Du{ana Milo{evi}a. Osta}e u istoriji srpskog olimpizma zapisan kao ~lan dr`avnog tima na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. U okviru manifestacije odr`ano je i tre}e memorijalno takmi~enje u njegovu ~ast.
nifestacija pozdravio predsednik OKS Vlade Divac. - Mo`ete da budete veoma ponosni na ~injenicu da je jedan od na{ih prvih olimpijaca i veliki vizionar svog vremena Du{an Milo{evi} ro|en upravo ovde. Zahvaljuju}i njemu, malo mesto Stragari danas je nezaobilazna ta~ka na olimpijskom putu kroz Srbiju. Od vas o~ekujem da sutra budete ambasadori i promoteri olimpijskog pokreta i da svojim roditeljima, bra}i, sestrama i drugarima prenesete {ta ste sve novo nau~ili u~estvuju}i na EkOlimpijadi. Za „Olimpijsku sobu“ pri osnovnoj {koli „Jelena ]ati}“, u znak po{tovanja i se}anja na Du{ana Milo{evi}a, predstavnice Olimpijskog muzeja uru~ile su organizatoru „Memorijala Du{an Milo{evi} „ Zoranu Jari}u set medalja sa EYOF-a odr`anog u Beogradu 2007. godine. Po okon~anju olimpijskog fudbala i drugih radionica EkOlimpijskog igrali{ta, svim u~esnicima EkOlimpijade podeljene su diplome za uspe{no razvijen ekolimpijski duh.
Na programu su bile trke za decu na 200, 400 i 600 metara. Kruna priredbe su bile sprinterske trke na 100 metara u kojima se ina~e takmi~io Du{an Milo{evi}. Takmi~enje je imao predigru u fiskulturnoj sali O[ „Julijana ]ati}“. Decu je pre po~etka ma-
EKOLIMPIJADA NA PUTU KROZ SRBIJU BILA I U PETROVCU NA MLAVI
Na stazi Dragutina Toma{evi}a „EkOlimpijada Srbije“ odr`ana je i u Petrovcu na Mlavi, rodnom mestu Dragutina Toma{evi}a, maratonca i ~lana prvog olimpijskog tima Srbije na Igrama u Stokholmu 1912. U selu Bistrici, mestu ro|enja Dragutina Toma{evi}a, predstavnici op{tine Petrovac na Mlavi, mesne zajednice Bistrica, Sportskog saveza grada i Olimpijskog komiteta Srbije polo`ili su vence na njegov grob. U ime Olimpijskog komiteta Srbije venac je polo`io potpredsednik @arko Paspalj. Dok su se na gradskom trgu odvijale radionice „EkOlimpijskog igrali{ta“, u holu gimnazije „Mladost“ otvorena je izlo`ba „Vek igre - 100 godina olimpizma u Srbiji“. Na sve~anom otvaranju prisutnima su se obratili potpredsednik OKS @arko Paspalj, predsednik op{tine Radi{a Dragojevi}, dr`avni sekretar Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planiranja Miladin Avramov, direktor Olimpijskog muzeja Darko Mitrovi}, a ~ast da izlo`bu sve~ano proglasi otvorenom imao je mladi odbojka{ Dimitrije Panti}, ~lan selekcije koja }e nas predstavljati na Olimpijskim
igrama mladih u Singapuru. - Veliko je zadovoljstvo biti u ovom olimpijskom gradu. Od prvog nastupa na Igrama u Stokholmu 1912, na kojima je upravo Dragutin Toma{evi} bio jedan od ~lanova na{eg tima, olimpijci Srbije su vrhunskim sportskim ostvarenjima ostavili dubok trag u olimpijskoj istoriji i doprineli popularizaciji Olimpijskog pokreta i Olimpijskih igara. Bogato nasle|e nas ~ini veoma ponosnim, ali i obavezuje! Imamo te`ak, ali
lep zadatak da ideju olimpizma {irimo dalje i da promovi{emo olimpijske vrednosti koje bi svima nama mogle da u~ine `ivot lep{im i boljim. Koristim priliku da vam svima ~estitam na na~inu na koji gajite i ~uvate uspomenu na ~oveka zbog kojeg je Petrovac na Mlavi danas obavezna ta~ka na olimpijskom putu kroz Srbiju-rekao je @arko Paspalj. Otvorene su i dve „Olimpijske sobe“, jedna u Bistrici, a druga u Petrovcu na Mlavi, u sportskoj
hali koja i nosi ime Dragutina Toma{evi}a. Predsednik op{tine Petrovac na Mlavi Radi{a Dragojevi} zahvalio je svim gostima: - Na{a saradnja sa Olimpijskim komitetom Srbije iz godine u godinu se razvija i zahvaljuju}i tome u danu kada se odr`ava memorijalna trka „Dragutin Toma{evi}“ imamo i niz drugih sadr`aja, koji promovi{u olimpizam u Petrovcu. Deca u Petrovcu na Mlavi su kroz igru i dru`enje, u~e{}em u mnogim sportskim, edukativnim, kulturnim i ekolo{kim radionicama u~ili o istoriji olimpijskog pokreta, upoznali prave olimpijske vrednosti, saznali kako mogu da se bore protiv diskriminacije u dru{tvu i na koji na~in mogu da doprinesu o~uvanju `ivotne sredine. U~ili su kako se korektno navija, kako se peva himna i kako se po{tuje protivnik. U memorijalnoj trci „Dragutin Toma{evi}“ ~iji se start nalazi u selu Bistrica, a cilj na gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi, prvo mesto osvojio je Sreten @ivanovi} iz Kragujevca, drugo Danijel Vukajlovi} iz U`ica, a tre}e Sreten Ninkovi} sa Uba.
9 KOSJERI] BIO USPE[AN DOMA]IN EKOLIMPIJADE SRBIJE I MEMORIJALNE TRKE
NAGRADE ZA NAJBOLJE... Generalni sekretar OKS \or|e vi{acki ~estita najuspe{nijima
DETALJ SA TRKE... U~esnici trke bili i imali{ani Kosjeri}a
Se}anje na generala \uki}a U Kosjeri}u, rodnom mestu generala Svetomira \uki}a, osniva~a Srpskog olimpijskog kluba, 17. maja je odr`ana EkOlimpijada Srbije, koja je iskori{}ena i za najavu memorijalne trke „General Svetomir \uki}“. Deca iz Kosjeri}a su posle vr{njaka iz Subotice imala priliku da u~e{}em u mnogim sportskim, edukativnim, kulturnim i ekolo{kim radionicama kroz igru i dru`enje nau~e ne{to vi{e o istoriji olimpijskog pokreta, da upoznaju prave olimpijske vrednosti i saznaju na koji na~in mi mo`emo da doprinesemo o~uvanju `ivotne sredine.
Radionice za decu U ARCTOS radionici u~ili su o tome {ta je diskriminacija, koje sve vrste diskriminacije postoje i na koji na~in se treba boriti protiv takvog pona{anja u dru{tvu. U okviru EkOlimpijskog igrali{ta, kroz niz igara i radionica pravili su medalje i pehare od recikliranog materijala, u~ili kako se separi{e otpad, igrali su karling, u~ili kako se peva himna i kako se korektno navija. U olimpijskom fudbalu u~estvovali su i de~aci i devoj~ice. Svojim specifi~nim pravilima ova igra razvija svest o fer-pleju i korektnosti svih u~esnika i ravnopravnosti me|u polovima. Bio je to dan za se}anje deci iz Kosjeri}a i jo{ jedna potvrda opravdanosti organizovanja EkOlimpijade {irom Srbije.
Ivica Radovi}, dr`avni sekretar Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planiranja, dodao je: - Edukacija je jedan od najva`nijih zadataka Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planiranja, a smatram da nema boljeg na~ina za to od ovakvih i sli~nih akcija. Kroz EkOlimpijadu Srbije na neposredan na~in kroz igru deca u~e kako da za{titimo i ~uvamo na{u `ivotnu sredinu.
Promocija olimpizma Na konferenciji za medije govorili su: predsednik op{tine Dragan Vujadinovi}, predsednik OKS Vlade Divac, Ljubi{a \oki}, koordinator Memorijalne trke, profesor Ivica Radovi}, dr`avni sekretar Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planiranja, i Andrija Zlati}, strelac, promoter EkOlimpijade i Memorijalne trke. Predsednik op{tine Dragan Vujadinovi}, posle dobrodo{licu svim gostima, skrenuo je pa`nju na sportske uspehe ko{arka{kog i odbojka{kog kluba Crnokosa. U ovoj sezoni ostvarili su odli~ne rezultate i plasmane koji ih uvode u prvu ligu. Vlade Divac, predsednik OKS, izjavio je: - Velika mi je ~ast {to u godini u kojoj proslavljamo jedinstven jubilej, 100 godina od osnivanja Olimpijskog komiteta Srbije, mogu da vas pozdravim ovde u
Kosjeri}u, u mestu odakle je osniva~ olimpijskog pokreta u Srbiji. Pre davnih 100 godina, nekoliko srpskih oficira na ~elu sa generalom Svetomirom \uki}em osnovalo je Srpski olimpijski klub i postavilo temelje olimpizma u Srbiji. Danas, ~itav vek kasnije, imamo razloga da budemo veoma ponosni. Kroz svoju 100 godina dugu istoriju, OKS je izgradio ugled i reputaciju u olimpijskoj porodici. Danas je na nama da dalje {irimo ideju olimpizma i da promovi{emo olimpijske vrednosti koje bi svima nama mogle da u~ine `ivot lep{im i boljim. EkOlimpijada Srbije je akcija koju OKS sprovodi u saradnji sa Ministarstvom `ivotne sredine i prostornog planiranja. @elja nam je da kroz igru i dru`enje sa decom uti~emo na podizanje svesti o jednom od najva`nijih olimpiskih principa, o~uvanju `ivotne sredine.
Dva dana kasnije, u Kosjeri}u je odr`ana sedma po redu memorijalna trka „General Svetomir \uki}“. Uo~i starta intonirana je himna Srbije, a zastavu Olimpijskog komiteta Srbije su podigli potpredsednik @arko Paspalj i mladi ko{arka{ iz Kosjeri}a Petar Radovanovi}. @arko Paspalj je trku proglasio otvorenom, a brojim predstavnicima medija je rekao: - General Svetomir \uki} bio je veliki vizionar i pre davnih 100 godina prepoznao je olimpijske vrednosti i uveo je Srbiju u me|unarodnu olimpijsku porodicu. Ostavio nam je u nasle|e jednu te{ku, ali i lepu obavezu, da danas {irimo duh olimpizma i promovi{emo sve ono {to olimpijski pokret nosi sa sobom. Zatim je odr`ano 19 trka u razli~itim kategorijama, a medalje devoj~icama i de~acima u kategoriji petih razreda podelili su \or|e Vi{acki, generalni sekretar OKS, i @arko Paspalj.
POSETA GROBU GENERALA \UKI]A Na grob generala Svetomira \uki}a u Ra`ani, njegovom rodnom selu, pre podne polo`eni su venci. Pored Du{ana \uki}a, sina generala \uki}a, vence na njegov grob su polo`ili i predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije, op{tine Kosjeri}, Sportskog saveza Srbije i Atletskog saveza Srbije. U ime Olimpijskog komiteta Srbije venac je polo`io potpredsednik @arko Paspalj.
10 UJEDINJENE NACIJE I ME\UNARODNI OLIMPIJSKI KOMITET ZAPO^INJU SARADNJU
Prvi forum UN-MOK u Lozani
Predsednik MOK @ak Rog
Prvi zajedni~ki forum MOK i Ujedinjenih nacija odr`an je u Olimpijskom muzeju u Lozani pod nazivom „Zna~aj partnerstva“ u prisustvu sportskih i predstavnika UN, a u cilju ja~anja saradnje na polju razvoja kroz sport. Rezultat Foruma je 19 preporuka u cilju ostvarivanja Milenijumskih ciljeva UN i u~e{}a sporta u razvoju dru{tva. Na Forumu su se obratili Vilfrid Lemke, specijalni savetnik sekretara UN o Sportu za razvoj i mir, Mario Peskante, potpredsednik MOK i predstavnik MOK u UN i @ak Rog, predsednik MOK, koji je ovom prilikom istakao: - MOK i Olimpijski pokret imaju dru{tvenu odgovornost da dovedu sport i njegove vrednosti u sve segmente dru{tva. Ukoliko sport sam ne mo`e da ostvari ovaj plan, on mo`e da razmeni praksu i bude partner sa onima ~ija su odgovornost i ekspertize da stvaraju mir i rade na nacionalnom razvoju kao {to su to Ujedinjene nacije. MOK i UN decenijama unazad
OBILAZAK: Predsednik MOK na otvaranju Olimpijskog omladinskog centra
imaju jake veze. Priznavaju}i ogromnu ulogu i doprinos sporta boljem svetu, Me|unarodnom olimpijskom komitetu je garantovan status posmatra~a na Generalnoj skup{tini UN pro{le godine. Cilj Foruma je bio da generi{e akcije koje mogu da doprinesu razvoju Milenijumskih razvojnih ciljeva UN, a prema re~ima Vil-
frida Lemkea, posebno osmog cilja koji govori o globalnoj kreaciji partnerstva. - Mi ne mo`emo da promenimo svet, ali verujemo da kroz sport mo`emo da postanemo bolji gra|ani - naglasio je @ak Rog. Na Forumu je bilo razgovora na slede}e teme: [ta sport mo`e jo{ da u~ini u podr{ci Mileniju-
mskih razvojnih ciljeva, Razvoj mladih, Rodna ravnopravnost, Zdrav `ivotni stil i promocija, Izgradnja mira i humanitarna pomo} i akcije. MOK je zajedno sa svojim partnerima do sada realizovao brojne akcije u realizaciji Milenijumskih ciljeva poput humanitarne pomo}i, obrazovanja, rodne ravnopravnosti, za{tite okoline i borbe protiv HIV i AIDS. Me|u poslednjima je nedavno odr`ana promocija u Olimpijskom omladinskom razvojnom centru u Lusaki u Zambiji, koja je bila fokusirana na mlade. Ovaj projekat je ura|en sa uspehom zahvaljuju}i jedinstvenoj saradnji izme|u MOK, NOK Zambije, vlade, {est Me|unarodnih federacija i nacionalnih sportskih saveza. Primer centra u Zambiji je sada „rol model“ za eventualnu izgradnju istih centara u drugim mestima u svetu. Pro{logodi{nja odluka UN da MOK garantuje status posmatra~a je zapravo ~ast ovim poku{ajima da se ostvari velika saradnja izme|u dva tela koja dele istu filozofiju i vrednosti.
Prva poseta Riju
Rim kandidat za Igre 2020. Italijanski olimpijski komitet izabrao je grad Rim za kandidata za organizaciju Letnjih olimpijskih igara 2020. godine. Rim je dobio prednost u odnosu na Veneciju, iako je ve} imao priliku da bude doma}in Igara 1960. godine. Potencijalni kandidati za organizaciju OI 2020. su Durban, Johanezburg ili Kejptaun iz Ju`ne Afrike, Dubai iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Tokio ili Horo{ima iz Japana, najve}i grad Turske Istanbul, glavni grad Ma|arske Budimpe{ta i Brizbejn u Australiji. Odluku o doma}inu Igara 2020. godine Me|unarodni olimpijski komitet done}e 2013. godine.
Koordinaciona komisija Me|unarodnog olimpijskog komiteta za Igre 2016. godine u Rio de @aneiru obavila je prvu posetu brazilskom doma}inu Igara, a predsedavaju}a komisije Naval el Mutavakel je istakla da je zadovoljna rezultatima sastanaka. Predstavnici Komisije imali su priliku da razgovaraju sa vode}im ljudima projekta predstoje}ih Igara, uklju~uju}i i ~lanove svih struktura dr`ave, da pogledaju sve budu}e spor tske objekte i da se detaljno informi{u o Igrama od strane organizatora. Ogroman doprinos u dosada{njoj realizaciji u~injen je, prema re~ima predstavnika Komisije, na polju sporta, marketinga i imid`a i drugih operativnih elemenata u dosada-
{njem toku organizacije. Vlada Brazila prezentovala je Komisiji rad tela APO zadu`enog za razvoj i izgradnju budu}ih objekata i infrastrukture i koordinacije izme|u tri nivoa lokalne vlade (dr`avne, federativne i gradske). Ovaj na~in funkcionisanja Komisija MOK je pozdravila u nadi da }e ubrzati procese realizacije ogromnog projekta koji je pred Organizacionim komitetom. - Rio je odli~no startovao izjavila je El Mutavakel. - Pos-
tavio je solidnu fondaciju, ali je veoma va`no da se vreme ne tro{i uzalud. Sjajno je primetiti da }e svih 26 olimpijskih sportova imati svoju infrastrukturu i da ceo ovaj projekat ima veliku podr{ku vlade zemlje i svih drugih nivoa odlu~ivanja. Koordinaciona komisija MOK }e drugu posetu Riju imati naredne godine. Rio de @aneiro izabran je pro{le godine za doma}ina XXXI Olimpijade modernog doba.
11 PROMENE POSLE NEUSPEHA U VANKUVERU
KULTURNA OLIMPIJADA PO^ELA U SO^IJU
@ukov predsednik OK Rusije Aleksander Dimitrijevi~ @ukov, potpredsednik vlade Rusije, imenovan je za predsednika Olimpijskog komiteta te zemlje. Na ovoj poziciji @ukov je zamenio Leonida Tjaga~ova, koji je 3. marta ove godine podneo ostavku zbog izjave predsednika Dmitrija Medvedeva, koji je rekao da }e zvani~nici OK Rusije morati da se „sklone“ posle najgoreg izdanja svih vremena te zemlje na Zimskim olimpijskim igrama. Na Izbornoj sednici, izve{tavaju ruski mediji, jedini kandidat za mesto koje je posle neuspeha na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru napustio Leonid Tjaga~ov, dobio je u tajnom glasanju 199 glasova od ukupno 204. - Ovo je velika ~ast, ali i velika odgovornost. Moj prvi zadatak je da kreiram tim ljudi sli~nih mi{ljenja, koji }e mo}i da
pobolj{aju stanje u na{em Olimpijskom komitetu - rekao je @ukov posle imenovanja. Aleksandar Dimitrijevi~ @ukov (1956) se u mladosti bavio {ahom i nosilac je titule „majstor sporta“, od 1999. do 2003. bio je potpredsednik [ahovskog saveza Rusije, a od 2003. do 2009. predsednik. ^lan je Saveta za razvoj fizi~ke kulture i sporta, vrhunskog sporta i priprema za Zimske olimpijske i paraolimpijske igre u So~iju 2014. predsednika Ruske Federacije. Po izboru za predsednika Olimpijskog komiteta Rusije Aleksandar Dimitrijevi~ @ukov je izjavio da }e, kao potpredsednik Ruske Federacije, iskoordinirati aktivnosti svih organa vlasti u korist sporta. Novi predsednik OK Rusije je diplomirao kibernetiku na Univerzitetu „M. V. Lomonosov“ u Moskvi 1978, a 1992. biznis na Harvardu u SAD.
Kulturna Olimpijada uo~i Zimskih igara u So~iju 2014. godine po~ela je ceremonijom odr`anom na glavnom trgu u gradu zajedno sa brojnim umetnicima, sportistima, muzi~arima i glumcima i gra|anima ovog ruskog grada. Ovom prilikom Fjodor Bondar~uk, ruski reditelj, glumac i producent, imenovan je za ambasadora Igara u So~iju 2014.
ZNA REDOSLED POTEZA: Aleksandar @ukov, predsednik OK Rusije
12 U OKVIRU TRADICIONALNE MANIFESTACIJE NO] MUZEJA BILO JE MESTA I ZA SPORT
Predstavljanje Muzeja sporta i olimpizma U izlo`benom prostoru Muzeja sporta i olimpizma u Beton hali, Kara|or|eva 2-4, budu}em Olimpijskom muzeju, tokom tradicionalne kulturne manifestacije u Beogradu No} muzeja odr`an je program pod nazivom „Kako nastaje sportska legenda“. Organizatori su bili Fond sporta i olimpizma zajedno sa osniva~ima Olimpijskim komitetom Srbije i Fakultetom sporta i fizi~kog vaspitanja. Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac i Jasna [ekari}, osvaja~ pet olimpijskih medalja, postavili su par~e beogradske kaldrme u prostor ispred vrata Muzeja i time simboli~no ozna~ili po~etak izvo|enja radova za objekat koji bi trebalo da predstavlja sve ono {to je srpski sport radio u svojoj istoriji. U prisustvu velikog broja vrhunskih i mladih sportista na{e zemlje, sportskih funkcionera, gra|ana, gostiju koji su povodom ENGSO Generalne skup{tine boravili u Beogradu, kao i predstavnika sredstava medija, odr`an je program koji je predstavio budu}i olimpijski muzej kao mesto promovisanja olimpijskih vrednosti, ali i ne samo toga. - Srbija kao zemlja sporta, na{i gra|ani i na{i sportisti zaslu`uju ovakav olimpijski muzej. On }e biti mesto promocije sporta, svih olimpijskih vrednosti i zna~aja pro`imanja sporta, kulture, umetnosti i obrazovanja u dru{tvu. U novembru, kada }e povodom Generalne skup{tine Evropskih olimpijskih komiteta posetiti Beograd, @ak Rog, predsednik MOK, trebalo bi da sve~ano otvori olimpijski muzej. Verujem da }e svake naredne No}i muzeja olimpijski muzej biti nezaobilazna ta~ka za posetioce manifestacije - izjavio je pred-
BOGATA TRADICIJA: Izlo`ba medalja i priznanja
OTVORILI VRATA: Ulaz u Olimpijski muzej
sednik OKS Vlade Divac. Potom je u Beton hali posetiocima prire|en zaista do`ivljaj za pam}enje. Bio je to u istom trenutku festival sporta, kulture i umetnosti. Program pod nazivom „ Kako nastaje legenda“ u zabavnoj formi je predstavio put od po~etnika do vrhunskog sportiste. Na prepoznatljiv na~in je posetiocima predo~en sav napor neophodan da bi se stiglo do medalja i vrhunskih rezultata. Svoj kutak su imala i umetni~ka dela vrhunskih autora. Naravno, tema je bila sport. Promovisano je 100 godina olimpizma u Srbiji, 80 godina od prvog u~e{}a fudbalske reprezentacije Srbije na {ampionatima sveta insertima iz budu}eg filma „Montevideo, bog te video“, sportska biografija knji`evnika dr Laze Kosti}a, ali i zna~aj bavljenja fizi~kom aktivno{}u za zdravlje i va`nost borbe protiv dopinga. Posetioci su imali priliku da vide medalju sa prvih obnovljenih Olimpijskih igara 1896, reket Milo{a Crnjanskog, {tafetnu palicu najbr`e „bele“ {tafete na svetu, legate Franje Mihali}a, Ivana Gubijana, Ante Lamba{e, Milorada ^avi}a, Novaka \okovi}a, Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi} i drugih. Ogroman doprinos programu dali su studenti Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitanja u Beogradu, koji su zajedno sa
KAMEN TEMELJAC: Jasna [ekari} i Vlade Divac
u~enicima Sportske gimnazije sve vreme bili aktivno uklju~eni u realizaciju programa koji je trajao osam ~asova. Muzej olimpizma je tako najavio svoje bitisanje i kao takav }e biti nezaobilazan deo svake pri~e o istoriji i uspesima srpskog sporta. U novembru }e biti otvoren sve~ano, ali njegova prava uloga po~inje odmah posle toga - promocija sporta, olimpijskog sporta kao na~ina `ivljenja.
13 U BEOGRADU ODR@ANA [ESTA ME\UNARODNA KONFERENCIJA „MENAD@MENT U SPORTU“
Podr{ka novim sportskim stru~njacima U zgradi Alfa univerziteta odr`ana je {esta me|unarodna konferencija „Menad`ment u sportu“. Zajedni~ki organizatori ovog zna~ajnog projekta bili su Fakultet za menad`ment u sportu i Olimpijski komitet Srbije. U~esnici i gosti su pristigli iz: Gr~ke, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Bugarske, uz veliko prisustvo doma}ih predstavnika. Vlade Divac, predsednik OK Srbije je, po`elev{i u~esnicima uspe{an rad, sve~ano je otvorio konferenciju re~ima: - Olimpijski komitet Srbije za jedan od svojih ciljeva i zadataka ima i brigu o obrazovanju i usavr{avanju sportskih stru~njaka. S tim u vezi sara|uju}i sa nau~nim institucijama Olimpijski komitet Srbije trudi se da doprinese obrazovanju sportskih stru~njaka, ali i sportista koji }e sutra, nakon svoje aktivne sportske karijere, zapo~eti neki novi `ivot brinu}i za svoju i egzistenciju svoje porodice. Ovde smo da vas ohrabrimo i podr`imo da istrajete u va{em usavr{avanju jer }ete na taj na~in, siguran sam, znatno doprineti sebi, ali i dana{njim i budu}im nara{tajima da zdravije `ive, po-
{tuju sebe i druge, propagiraju principe olimpizma i to prenose na nove generacije. Na otvaranju, u~esnike i goste su pozdravili: prof. dr \or|e Ni}in, predsednik Organizacionog odbora konferencije, Prof. dr Edita Kastratovi}, dekan Fakulteta za menad`ment u sportu, i prof. dr \or|e Ma~vaninn, rektor Alfa univerziteta. Prof. dr Edita Kastratovi}, izuzetno zna~ajna za razvoj univerziteta, izme|u ostalog je rekla: - Znanje je neophodan uslov
ZNANJE I SPORT: Edita Kastratovi} i Vlade Divac
PODR[KA: Predstavnici sportskih institucija prate konferenciju
za razvoj sporta. To se ne odnosi samo na sportske principe i ve{tine, ve} i na ekonomiju, uspe{no upravljanje sportskim organizacijama, sistemima i procesima u dru{tvu u celini, jer je sport integralni deo dru{tva. Prof. dr \or|e Ma~vanin je dodao: - Svake godine imamo sve ve}i broj u~esnika, {to me raduje. Ali, tu su i na{i starosedeoci, a sve to zna~i da je Konferencija prepoznatljiva u okru`enju. Predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije, Vladi Divcu, dodeljena je zahvalnica zbog dugogodi{nje saradnje i pomo}i Olimpijskog komiteta pri organizaciji konferencije.
OK SRBIJE ]E 12. JUNA OBELE@ITI 116. RO\ENDAN MOK-a
Slavljeni~ke {tafete na trim-stazi Ove godine Me|unarodni olimpijski komitet proslavi}e 116. ro|endan. Baron Pjer de Kuberten je osnovao jedan od najve}ih svetskih pokreta ta~no 23. juna 1894. Taj dan se u svetu, u svih 205 zemalja ~lanica, obele`ava kao ro|endan MOK, a u na{oj zemlji }e biti proslavljen 16. put. Kao i prethodnih godina, i ovaj ro|endan MOK-a bi}e obele`en organizacijom Olimpijskog dana. Po prvi put ova manifestacija bi}e odr`ana na trim-stazi na Ko{utnjaku u neposrednoj blizini Republi~kog zavoda za sport. Datum je 12. jun. U centru pa`nje bi}e popularisanje Olimpijskog pokreta, filozofije olimpijskog duha i na~ela koja su decenijama bila inspiracija ne samo sportistima ve} i svim onim milionima ljudi
koji su svoje delovanje vezali uz sport. Program u Beogradu 12. juna obuhvata nekoliko trka. Prvo }e se predstaviti klinci do ~etiri godine. Tr~a}e na stazi dugoj 200 metara. Posle toga na sceni }e biti mali{ani do osam godina starosti na sta-
zi dugoj 400 metara. Trka zadovoljstva }e biti odr`ana na stazi dugoj 3.600 metara. Za razliku od ranijih sezona ove godine su predvi|ena dva noviteta. Re~ je prvo o porodi~noj trci za roditelje i decu na 400 metara i zatim {tafetna
sponzorska trka u kojoj }e u~estvovati {tafete sponzora Olimpijskog komiteta Srbije: „Telenora“, „Merkatora“, Vojvo|anske banke itd. Jedna od {tafeta bi}e i {tafeta OKS u kojoj }e jednu od izmena tr~ati i predsednik OKS Vlade Divac.
14 LONDON 2012.
Maskote Venlok i Mandevil Organizatori Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu 2012. godine predstavili su maskote, jednooka bi}a koja podse}aju na vanzemaljce - Venloka i Mandevila. O~ekuje se da maskote budu veoma popularne, pogotovo kod dece, koja vi{e ne `ele slatke ljubimce, ve} ne{to sa ~ime „mogu me|usobno da komuniciraju“. Venlok, inspirisan svetlostima ~uvenog londonskog crnog taksija, napravljen od jedne od dve poslednje
dve kapi britanskog ~elika upotrebljenog za izradu Olimpijskog stadiona u Londonu, dobio je naziv po engleskom mestu Ma~ Venlok, u kojem su odr`avana takmi~enja sli~na OI i koja su poslu`ila kao inspiracija osniva~u modernih Igara, baronu Pjeru de Kubertenu. Venlok voli sve olimpijske sportove i {alje poruku da }e nau~iti sve {to mo`e o njima do po~etka Igara. Vi{e od u~enja, on voli prijatelje i dru{tvo i te`i da svakome pomogne da ostvari svoj ma-
ksimum. Sa jednim okom i sjajnom ko`om, Venlok }e putovati {irom Velike Britanije u naredne dve godine do svog odredi{ta Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine. Maskota Mandevil tako|e je dobila naziv po engleskom mestu Stouk Mandevilu, u kojem je osnovan Paraolimpijski pokret. ^elni ljudi predstoje}ih Igara tako|e se nadaju da }e nove maskote inspirisati mlade da se zainteresuju i oprobaju u olimpijskim sportovima.
MALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA
Maskote - simboli ogla{avanja i obrazovanja FUVA (PEKING 2008) Pet maskota poslednjih LOI, u bojama olimpijskih krugova, zvani~no su nosile naziv Fuva, a zapravo su bili Bebei (riba - prosperitet), Jingjing (panda - sre}a), Huanhuan (olimpijski plamen strast), D`ingd`ing (tibetanska antilopa zdravlje) i Nini (labud - sre}a). U anti~koj kineskoj kulturi postoji tradicija blagoslova, a ovim povodom organizatori su simboli~no blagoslovili decu sveta sre}om
Prva zvani~na maskota Olimpijskih igara Valdi pojavila se povodom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine, ali ~etiri godine ranije, 1968. za Zimske olimpijske igre u Grenoblu, nezvani~no i bez velike promocije u javnosti to je bio [us. Pola ~ovek, pola objekat, [us je zapo~eo stvaranje tradicije koja danas predstavlja neraskidivi deo olimpijske proslave. Od tog vremena maskote su postale redovno sredstvo ogla{avanja, odr`avanja prepoznatljivosti i obrazovanja Igara, pojavljuju}i se u razli~itim formama: zajedno sa prijateljima, u formi `ivotinja ili tradicionalnih lutki, pa ~ak i ledene kocke, odnosno komadi}a snega. Slede}i tradiciju najslavnijih olimpijskih maskota, kao {to su Kva~i i Miga (Vankuver 2010), Kobi (Barselona 1992) i Mi{a (Moskva 1980), Organizacioni komitet igara u Londonu nedavno je izabrao Venloka.
1. ISTORIJAT Re~ maskota poti~e od re~i mascoto, {to na nekada{njem provansalskom dijalektu (Provansa, Francuska) zna~i {arm i pojavljuje se u re~nicima sa kraja 19. veka. Postala je uobi~ajena u govoru posle uspeha operete na muziku Edmonta Odrana 1880. godine, a u izvo|enju madam Gricije Monbason. Slede}i uspeh ove operske peva~ice, juveliri su izradili ogrilicu sa medaljonom koji je predstavio njen kostim na sceni. Uspeh je bio ogroman, a maskota koja je svojevremeno ozna~avala lo{u sre}u sada dobija rang amajlije. Od Igara u Minhenu 1972. godine, kada je prvi put obelodanjena zvani~na maskota, maskote su postale najpopularnije uspomene i ambasadori Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. Originalni imid`, odnosno posao maskote je da pru`i konkretnu formu olimpijskom
VU^KO (SARAJEVO 1984): Maskota Igara u Sarajevu bio je neponovljivi Vu~ko, delo slovenskog strip crta~a Jo`e Trobeca. Vu~ko je u godinama Olimpijade bio na omotima {kolskih svesaka, olovkama, kapama, privescima... I danas je ostao omiljena maskota, uprkos ~injenici da je po mnogima bio - ru`an. Ipak, na zatvaranju igara u Sarajevu, kada je nedavno preminuli po~asni predsednik MOK Huan Antonijo Samaran (kome su ove Igre bile prve u mandatu) rekao „Do vi|enja, drago Sarajevo“, posle ~ega je pu{tena pesma „Lijepo je bilo u Sarajevu“, Vu~ko se spu{tao sa krova dvorane, a ta slika je po mnogima sigurno najupe~atljivije ostala u se}anjima i danas.
duhu i da {iri vrednosti za svako izdanje Igara promovi{u}i istoriju i kulturu grada doma}ina, kao i da omogu}i samom takmi~enju festivalsku atmosferu. Maskote Igara su proizvod imaginacije i umetni~ke kreativnosti. Od Valdija 1972, nema~kog ov~ara, preko dabra Amika (Igre u Montrealu 1976), maskote su predstavljale `ivotinje iz zemlje doma}ina Igara. Godine 1992. u Barseloni Kobi je iznenadio javnost kao nepoznat avangardni pas ~uvenog umetnika Havijera Mariskala. Posle Kobija maskote su inspirisane ljudima,
`ivotinjama, ~ak i mitskim i izmi{ljenim kreaturama. Maskote daju malo humora i zabave olimpijskom iskustvu. Doprinose naporima organizatora da toplo do~ekaju sportiste i posetioce sveta. Efektivno su sredstvo komunikacije, kao {to je npr. slogan.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010, na kome u~estvuje i reprezentacija Srbije, bi}e 19. po redu i odr`a}e se od 11. juna do 11. jula 2010. u Ju`noafri~koj Republici. Zavr{ni turnir bi}e kulminacija kvalifikacionog procesa, koji je po~eo avgusta 2007. i uklju~ivao je 204, od ukupno 208 FIFA nacionalnih timova. Ovo }e biti prvi put da doma}in turnira bude jedna afri~ka zemlja. Italija brani titulu osvojenu 2006. godine, a u~e{}e na zavr{nom turniru je obezbedila 10. oktobra 2009. @reb za grupnu fazu Svetskog prvenstva je odr`an 4. decembra 2009. u Kejptaunu.
2. SP U FUDBALU Zvani~na maskota Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi 2010. je leopard Zakumi. Sa zelenom kosom i zlatnom bojom ko`e podse}a na nacionalne boje doma}ina. Njegovo ime poti~e od re~i „za“, {to predstavlja ISO kod za Ju`nu Afriku, i „kumi“, {to na vi{e dijalekata zna~i tinejd`er. ZAKUMI SA ORLOVIMA Neposredno uo~i po~etka Svetskog prvenstva u fudbalu u Ju`noj Africi {irom sveta popularnost do`ivljava Zakumi, a malo stariji ljubitelji „najva`nije sporedne stvari na svetu“ se se}aju Naranjita, zapravo omiljene narand`e u [paniji, maskote SP 1982. godine, koja je do`ivela ogromnu svetsku popularnost. Svetska prvenstva u fudbalu od 1966. godine i Vilija, prve maskote {ampionata, do danas tako|e imaju svoje simbole u vidu karakteristi~nih oblika iz prirode, faune, kostima i dr.