Olimpijska revija br 10 by Olimpijski Komitet Srbije

BARJAKTAR... Jelena Lolovi} (alpsko skijanje)

FEBRUAR, 2010.

PROMOCIJA SRBIJE

SPECIJALNO IZDANJE POSVE]ENO ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U VANKUVERU

SA TOPLINOM U SRCU

3 SRBIJA SE PRVI PUT SAMOSTALNO POJAVLJUJE NA ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA

Premijera u godini jubileja PORUKA VLADE DIVCA, PREDSEDNIKA OK SRBIJE UO^I IGARA U VANKUVERU

Srpski sport }e u godini jubileja, obele`avanja 100 godina od osnivanja olimpijskog kluba u na{oj zemlji, imati razlog vi{e za zadovoljstvo. Prvi put pod imenom Srbija desetoro na{ih sportista }e se pojaviti na Zimskim olimpijskim igrama. Po tome }e Vankuver zauvek ostati upam}en u istoriji na{eg sporta. U vreme SFRJ, u~inak srpskih sportista na Zimskim olimpijskim igrama je bio zanemarljiv. Perjanice su bili Slovenci. Posle raspada SFRJ, srpski sportisti su se pojavili u Albertvilu 1992. sa kolegama iz Crne Gore, BiH i Makedonije, a na poslednja tri takmi~enja: u Naganu 1998, Solt Lejk Sitiju 2002. i Torinu 2006. u~estvovali su kao predstavnici zemlje u kojoj su jo{ `iveli gra|ani Crne Gore.

Po~etak uspona zimskih sportova

Bob obeleìo Albervil U Albertvilu 1992. najuspe{niji rezultat ostvarili su predstavnici u bobu Borislav Vujadinovi} i Miro Pandurevi}. U konkurenciji 46 posada osvojili su 29. mesto. Druga posada Dragi{a Jovanovi} i Ognjen Sokolovi} je bila 34. U ~etvorosedu Jugoslavija je bila 24. U slalomu Zoran Peru{ina je bio 42, Sla|an Ili} 46. od 119 takmi~ara. U veleslalomu Peru{ina je 53. dok Horo, Latinovi} i Be}irbegovi} nisu zavr{ili trku. U superveleslalomu Be}irbegovi} je bio 67. a Terzi} 69. Kod èna, Marina Vidovi} u slalomu bila je 31, u veleslalomu je osvojila 33. mesto, u superveleslalomu 41. poziciju. Vesna Dunimagloska i Atijana Boras bez plasmana. U biatlonu na 10 km Mladen Gruji} je bio 76, Admir Jamak 85, Zoran ]osi} 86, Tomislav Lopati} 87. u konkurenciji 94 takmi~ara. Na 20 km: Gruji} 79, ]osi} 81, Jamak 84. i Lopati} 85, dok je u {tafeti 4x7,5 km osvojeno 19. mesto. U brzom klizanju na 500 m ênanovi} i Liki} su osvojili poslednja

ISKUSNA NA IGRAMA: Jelena Lolovi}

dva mesta. Na 1000 m Liki} je bio 43. od 46, a na 1.500 m ^enanovi} 45. od 46. Na 5 km ^enanovi} je bio poslednji. U skija{kom tr~anju na 10 km Aleksandar Milenkovi} je bio 87. Momo Skoki} 94. i Bekim Babi} 101. od 110. Na 15 km: Milenkovi} 75. i Babi} 88. od 102. Na 30 km: Milenkovi} 80, Babi} 82. od 87 takmi~ara. Na 50 km: Milenkovi} je bio 75. od 102 takmi~ara. Skoki} je u tri discipline bez plasmana. Aleksandar Milenkovi} je jedini na{ sportista u~esnik Olimpijskih igara leti i zimi. Zbog sankcija Ujedinjenih nacija Jugoslavija nije u~estvovala na Igrama u Lilehameru 1994. godine.

Skromna izdanja U Naganu 1998. Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) je u~estvovala zahvaljuju}i pozivnicama MOK. Ma-

Osniva~ i izdava~ PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14 Direktor Nenad Lazi}

rko \or|evi} je u veleslalomu bio 35. od 63 takmi~ara dok je Mirjana Granzov u slalomu bila 27. od 57 u~esnika. U Solt Lejk Sitiju 2002. \or|evi} je u slalomu bio 27. od 28, u veleslalomu 41. od 78. Jelena Lolovi} nije zavr{ila trku u slalomu, u veleslalomu 39. od 63 takmi~arke. Bob ~etvorosed Boris i Vuk Ra|enovi}, Dalibor \ur|i}, Ra{o Vu~ini} je bio 25. od 33 posade. Na poslednjim igrama u Torinu 2006. u~estvovalo je {estoro predstavnika SCG. Milenkovi} je na 10 km bio 86, a za jedno mesto slabiji na 20 km. Na 50 km nije zavr{io trku. U umetni~kom klizanju Trifun @ivanovi} je bio 26. od 30. @elimir Vukovi} je diskvalifikovan u slalomu. Jelena Lolovi} 30. u veleslalomu i 43. u slalomu i superveleslalomu, Marija Trm~i} 46. u slalomu. Branka Kuzeljevi} je diskvalifikovana u skija{kom tr~anju na 15 km.

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi} Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi} Layout Borislav Bajki}, Mirko Nestorovi}, Trifko ]orovi} [tampa PPG {tamparija

Sportisti Srbije nemaju tradiciju ostvarivanja vrhunskih rezultata na zimskim borili{tima, ali ovog februara smo spremni da ponosni i zadovoljni u~estvujemo na jednoj od najve}ih svetskih sportskih smotri u 2010 - Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru. Prvi put }emo se predstaviti kao Srbija. To je za nas veliki stimulans da u budu}nosti razvijamo i zimske sportove. Ovo je godina na{eg jubileja, pre 100 godina je olimpijska ideja krenula da se {iri Srbijom. Srpski oficiri, na ~elu sa generalom Svetomirom \uki}em, osnovali su Srpski olimpijski klub 23. februara 1910. Danas, sto godina kasnije, imamo razloga da budemo ponosni. U istoriji olimpizma smo upisani kao 18. formirani nacionalni olimpijski komitet, dali smo {est ~lanova MOK, 17 nosilaca Olimpijskog ordena... O spor tistima osvaja~ima medalja, trenerima, sportskim radnicima... ne moramo da govorimo, jer su obeleìli svetski sport. Nasle|e nas ~ini ponosnim, ali i obavezuje. Stubovi na kojima gradimo budu}nost su: tradicija, snaga i vizija ili olimpijskom re~nikom - ho}emo da budemo ja~i, vi{i i brì. Vankuver je ispit za na{e takmi~are. Nemamo pravo da o~ekujemo spektakularne rezultate. Ovu 2010. vidim kao godinu po~etka rada na usponu zimskih sportova sa ciljem da na nekoj od narednih olimpijskih pri~a budemo sa daleko ve}im rejtingom. Neka na{i sportisti daju svoj trenutni maksimum, neka se takmi~e bez optere}enja, pritiska rezultata. U nama imaju najve}u mogu}u podr{ku. Ako plasmani budu na nivou èljenih, tada }emo mo}i da kaèmo da smo uspeli. Dolazak u Vankuver sa imenom Srbija je ve} zlatna medalja za sve nas. VLADE DIVAC, PREDSEDNIK OK SRBIJE

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

XXI ZOI NA RTS 13. FEBRUAR 03:00 - 06:00 CEREMONIJA OTVARANJA 18:45 - 20:35 Skokovi-Pojedina~ni ski skokovi - mala skakaonica 20:45 - 22:45 Alpske discipline - Spust (m)

14. FEBRUAR 19:00 - 20:30 Alpske discipline Super kombinacija (`) I trka 22:00 - 23:15 Alpske discipline Super kombinacija (`) II trka

15. FEBRUAR

19. FEBRUAR

25. FEBRUAR

02:05 - 06:05 Umetni~ko klizanje Slobodan program (m) 06:05 - 08:30 Hokej - Slova~ka - Rusija 20.30 - 22:45 Alpske discipline Super veleslalom (m)

01:35 - 04:00 Hokej - 1/4 finala 2. 04:05 - 06:30 Hokej - 1/4 finala 3. 06:05 - 08:30 Hokej - 1/4 finala 4.

20. FEBRUAR

02:05 - 05:55 Umetni~ko klizanje - Slobodan program (`) 19:00 - 20:30 Alpske discipline - Slalom (`) I trka 21:05 - 23:30 Hokej - 1/2 finala 1. 22.30 - 23:45 Alpske discipline - Slalom (`) II trka

19:00 - 21:00 Alpske discipline Super veleslalom (`) 20:30 - 22:20 Pojedina~ni ski skokovi Velika skakaonica

21. FEBRUAR 19.00 - 20:45 Alpske discipline Veleslalom (m) I trka 21:05 - 23:30 Hokej - Rusija - ^e{ka 22:45 - 00:15 Alpske discipline Veleslalom (m) II trka

60 min Pregled dana

22. FEBRUAR 16. FEBRUAR 02:05 - 05:55 Umetni~ko klizanje Slobodan program - parovi 19:00 - 20:30 Alpske discipline Super kombinacija (m) I trka 22:30 - 23:45 Alpske discipline Super kombinacija (m) II trka

17. FEBRUAR 20:00 - 22:00 Alpske discipline - Spust (`)

18. FEBRUAR 06:00 - 08:30 Hokej - ^e{ka - Slova~ka

26. FEBRUAR

01:45 - 04.10 Hokej - Kanada - SAD 19:00 - 20:55 Ski skokovi - ekipno

23. FEBRUAR 01:50 - 05:55 Umetni~ko klizanje Plesni parovi-Slobodno 21.05 - 23:30 Hokej - Kvalifikacije - plej-of 1

24. FEBRUAR 19:00 - 20:30 Alpske discipline21:05 - 23:30 Hokej - 1/4 finala 1. 22:15 - 23:45 Alpske discipline - Veleslalom (`) II trka

FAVORIT: Lindzi Von

27. FEBRUAR

Vonova spremna za Visler

03:35 - 06:00 Hokej - 1/2 finala 19.00 - 20.45 Alpske discipline - Slalom (m) 22:45 - 00:25 Alpske discipline - Slalom (m)

Lindzi Von, ameri~ka {ampionka u alpskom skijanju i svetska {ampionka u spustu i super G 2009. godine, spremno do~ekuje olimpijska takmi~enja u Vankuveru, a posebno se raduje stazi na Vistleru. - Staza je veoma brza i o~ekuju nas veoma neizvesne trke. Mnogo je devojaka koje }e se boriti za mesto na podijumu. Marija Raj{ je definitivno moja najve}a rivalka, Anja Pirson je i dalje veoma brza, ali tu je i mno{tvo mladih devojaka koje ubrzano posti`u sve bolje rezultate. ^ekaju nas zaista uzbudljiva takmi~enja u Vankuveru - nagla{ava Lindzi Von.

28. FEBRUAR 01:30 - 04:00 Umetni~ko klizanje Egzibicije 04:05 - 06:30 Hokej - III mesto 21:20 - 23:45 Hokej - Finale

1. MART 02:30 - 05:00 CEREMONIJA ZATVARANJA NAPOMENA: SVAKI DAN SE EMITUJE PREGLED TAKMI^ENJA U TRAJANJU OD 45 DO 60 MINUTA

5 DOMA]IN ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA IDEALNO MESTO ZA @IVOT

Vankuver grad snova Vankuver, doma}in XXI zimskih olimpijskih igara, prema rezultatima istraìvanja renomirane organizacije Ekonomist intelidènt unije (EIU) iz 2007. godine, najbolje je mesto za ìvot na svetu. Najve}i broj ispitanika u ovoj anketi, koja je obuhvatila milione, opredelio se upravo za Vankuver kao grad snova. Svakako najlep{i kanadski grad, najve}i u zapadnoj Kanadi, prestonica pokrajine Britanska Kolumbija, tre}i je po veli~ini u zemlji (sa oko pola miliona stanovnika) i pravi primer jedne od prestonica ~ove~anstva, sinonim za prirodne lepotu, ekolo{ke standarde, idealnog geografskog poloàja. Vankuver leì na obali okeana, sa jedne strane za{ti}en bujnim {umama Britanske Kolumbije, a sa druge strane lepotama Dòrdìjskog moreuza. U ovom gradu se nalazi i jedan od najve}ih urbanih parkova Severne Amerike - Stenli. Kulturalno razli~ito stanovni{tvo grada doprinosi ìvopisnosti njegovih krajeva, kao {to su „Kineska ~etvrt“, „Japanska ~etvrt“, „Pijaca Pundàbi“, „Mala Italija“ i „Gr~ki grad“. Vankuver je poznat kao grad kvartova koji svaki za sebe ima svoju tradiciju, kulturu i izgled, a u njemu ìvi i ogroman broj domoroda~kog stanovni{tva. Jedna od veoma brojnih zajednica je i Srpska zajednica koja u Vankuveru ima dugu tradiciju (od prvih godina 20. veka, a posebno posle Drugog svetskog rata) i okupljena je oko crkve svetog arhan|ela Mihajla. Prvobitno osnovan kao grad „zlatne groznice“ tokom 19. veka, Vankuver se kasnije odmilja naziva „Holivudom severa“, jer

je brzo postao popularna lokacija za filmsku produkciju. @ivopisna scena centra grada sedi{te je brojnih kulturnih institucija, kao {to su Vankuverska umetni~ka galerija, restorani svetske klase i napredna muzi~ka scena. Vankuverski festival narodne muzike i „Bard na plaì“, privla~e posetioce iz celog sveta. Istorija grada po~inje u 18. veku. Vankuver je 1792. otkrio britanski kapetan Dòrd` Vankuvem, posle ~ega je i grad dobio kasnije ime. Razvoj je po~eo 1867. kada su u oblasti Gastaun podignute prve pilane jezgro budu}eg naselja. Zna se da su na ovom prostoru jo{ pet vekova pre Hrista ìveli Aboridàni plemena Skvami{ i Maskvim, {to zna~i „trava koja raste u moru i moè da se jede“. Status grada je dobio 1886. Produètak transkontinentalne pruge koji je vodio do grada bio je zavr{en 1887. sa ciljem da se {to bolje iskoristi velika prirodna luka Vankuvera, koja }e uskoro postati va`na veza u trgovini izme|u Orijenta i isto~nog dela Kanade. Ovo je tako|e imalo uticaja na ubrzani razvoj trgovine sa Evropom. Vankuverska luka je danas najve}a i najprometnija luka u Kanadi, kao i ~etvrta najve}a luka u Severnoj Americi. Drvna industrija je i dalje glavna privredna delatnost, dok je turizam, zahvaljuju}i o~uvanoj prirodi u okolini grada, na drugom mestu. Ekosistem Vankuvera, sa mno{tvom biljnih i ìvotinjskih vrsta, daje veliku koli~inu hrane i materijala i predstavlja jedan od najreprezentativnijih primera u svetu za koji se kaè da moè vi{e od 10.000 godina da omogu}ava ìvot za svoje stanovnike.

Jelena nosi zastavu Na sve~anom otvaranju zastavu Srbije nosi}e na{a najiskusnija takmi~arka Jelena Lolovi}. Ve} prekaljena na olimpijskim borili{tima, u~esnica u alpskom takmi~enju sada }e do`iveti najve}u po~ast. Na sve~anosti u hotelu „Moskva“, zastavu je predsedniku OKS-a Vladi Divcu predala Jasna [ekari}, nosilac zastave u Pekingu, a potom ju je predsednik uru~io Jeleni Lolovi}. - Presre}na sam, pored takmi~enja na Igrama, ovo je kruna karijere. Nositi zastavu Srbije na prvom pojavljivanju moje zemlje na Olimpijskim igrama je ne{to {to }u ve~no pamtiti rekla je Jelena Lolovi}.

MODERNO I ZEKSTRINO Delegaciju Srbije, takmi~are i prate}i tim, obukla je „Zekstra“. Partner Olimpijskog komiteta Srbije i ovoga puta je pokazao visoku profesionalnost i potvrdio kvalitet. U hotelu „Moskva“ se videla „Zekstrina“ olimpijska kreacija, a ~estitke, naravno, nisu izostale.

Logo

Maskote Miga, Kva~i, Sumi i Mukmuk su ljupke ìvotinjice koje simboli~no obeleàvaju ovogodi{nje Zimske olimpijske igre. Miga i Kva~i su zvani~ne maskote Igara u Vankuveru, dok je Sumi maskota Paraolimpijskih igara. Mukmuk ne pripada zvani~nim maskotama Igara, ali se jednako promovi{e kao i ostali. Simpati~no dizajnirane, maskote predstavljaju ìvotinje ili mitska bi}a. Miga je mitski vodeni medved, delom orka, delom medved, Kva~i je izmi{ljena figura koja ìvi u kanadskim {umama i sanja da postane hokeja{ki golman, Dumi je duh za{titnik, sa krilima ptice i nogama medveda, koji nosi {e{ir od kita orke. Mukmuk predstavlja mrmota koji ìvi na kanadskom tlu. Maskote su prvi put predstavljene pro{le godine, i to pred gotovo 100 dece {kolskog uzrasta, a kuriozitet predstavlja ~injenica da su prvi put zajedno i u isto vreme promovisane maskote za Olimpijske i Paraolimpijske igre.

FEBRUAR

Vankuver u brojkama 5.700 sportista u~esnika Igara 10.000 predstavnika medija 86 finala 80 i vi{e dr`ava u~esnika 75 miliona posetilaca sajta 3,3 milijarde TV gledalaca 25.000 volontera

Alpsko skijanje Biatlon Bob Kros-kantri Karling Umetni~ko klizanje Slobodno skijanje Hokej Sankanje Nord. kombinacija [ort trek Skeleton Skokovi

Snoubord Brzo klizanje Ukupan broj zlatnih medalja Ceremonije

zlatne medalje

Zvani~an logo Zimskih igara u Vankuveru zapravo predstavlja znak od kamena naroda Inuita, simbol odredi{ta koji je napravio ~ovek i koriste ga narodi Artika i severne Amerike. Ovakve kamene figure prona|ene su na Aljasci i Grenlandu i sluè za navigaciju, ta~ku za odre|ivanje mesta u prostoru, ili kao znak za lovce. Razli~itog su oblika i veli~ine i imaju dugu tradiciju u kulturi Inuita, sve do pojave prvih evropskih misionara na njihovim prostorima. Samo na ostrvu Bafin, koje je progla{eno za mesto od kulturno-istorijskog zna~aja za Kanadu, nalazi se oko 100 ovakvih simbola. Inuiti - naziv za kulturolo{ku grupu naroda koja ìvi na obali Arktika, Sibira, Aljaske, Severozapadnih teritorija, Nanuvuta, Kvebeka, Labradora i Grenlanda, ali i Kanade. Oni nisu Eskimi, iako Eskimi pripadaju grupi naroda Jupik, koji su deo grupe Inuita, ali ìve u Rusiji. Procenjuje se da danas ìvi oko 150.000 Inuita u celom svetu.

Sajt na ceni Oficijelni sajt www.vancouver2010.com (http://www.vancouver2010.com) }e za vreme takmi~enja posetiti, kako se o~ekuje, oko 75 miliona ljubitelja sporta. Ura|en je izvanredno, i sve {to se bude doga|alo na stazama i u halama bi}e odmah dostupno na sajtu.

8 SRBIJA ]E SE U VANKUVERU PREDSTAVITI SA 10 TAKMI^ARA

Vreme ~asnog predstavljanja Takmi~arski deo Srbije na Olimpijskim igrama ~ini}e 10 takmi~ara, a u pratnji }e biti jo{ isto toliko funkcionera i trenera. U premijeri pod imenom Srbija nemamo pravo da o~ekujemo velike rezultate, ali je, bar u ovom trenutku, najva`nije da se na{a zemlja predstavi u Vankuveru. U Srbiji zimski sportovi nikada nisu imali tretman ostalih, na prste mogu da se nabroje rezultati koji su bili zapa`eni. Ali, sude}i po stavovima ~elnika OK Srbije, zimskim sportovima predstoje bolji

RASPORED U^E[]A SRPSKIH TAKMI^ARA 14. FEBRUAR 11.15 - 12.25 (20.15 - 21.25) Milanko Petrovi} (biatlon, 10 km sprint) 15. FEBRUAR 10.00 - 11.15 (19.00 - 20.15) Belma [mrkovi} (nordijsko, 10 km) 12.30 - 14.00 (21.30 - 23.00) Amar Garibovi} (nordijsko, 15 km) 16. FEBRUAR 12.45 - 13.25 (21.45 - 22.25) Milanko Petrovi} (biatlon, 12,5 km) 18. FEBRUAR 13.00 - 14.35 (22.00 - 23.25) Milanko Petrovi} (biatlon, 20 km) 20. FEBRUAR 10.00 - 11.45 (19.00 - 20.45) Jelena Lolovi}, Nevena Ignjatovi} (Super g) 24. FEBRUAR 10.00 - 11.45 (19.00 - 20.45) Jelena Lolovi}, Nevena Ignjatovi} (Veleslalom) 13.15 - 14.30 (22.15 - 23.45) Jelena Lolovi}, Nevena Ignjatovi} (Veleslalom) 26. FEBRUAR 10.00 - 11.45 (19.00 - 20.45) Jelena Lolovi}, Marija Trm~i} (Slalom) 13.30 - 14.45 (22.30 - 23.45) Jelena Lolovi}, Marija Trm~i} (Slalom) 13.00 - 15.45 (22.00 - 00.45) Bob ~etverac (Ra|enovi}, [ar~evi}, Savi}, Matijevi}) 27. FEBRUAR 13.00 - 15.45 (22.00 - 00.25) Bob ~etverac (Ra|enovi}, [ar~evi}, Savi}, Matijevi}) NAPOMENA: PRVO SU DATA VREMENA U LOKALU, A U ZAGRADI SREDNJOEVROPSKO VREME.

dani. Oni po~inju od Vankuvera, gde je glavni i jedini cilj da svako od deset izabranika da svoj maksimum. To }e biti sasvim dovoljno da se ekipa zadovoljna vrati sa jednog od najve}ih planetarnih sportskih doga|aja ove godine. Srbiju }e u Vankuveru predstavljati sportisti: Jelena Lolovi}, Nevena Ignjatovi}, Marija Trm~i} (alpsko skijanje), Belma [mrkovi}, Amar Garibovi} (nordijsko skijanje), Vuk Ra|enovi}, Igor [ar~evi}, Slobodan Matijevi} i Milo{ Savi} (bob) i Milanko Petrovi} (biatlon).

U misiji OKS su: Branislav Jevti} ({ef misije), Marina Lekovi} (sekretar misije), Ninoslav Cvetanovi} (fizioterapeut) i Goran Vasi} ({ef medicinskog tima). U stru~nom timu su: Miha Malus, Du{ko [ipeti} i Anja Kalan (treneri, alpsko skijanje), Murat Garibovi} (trener, nordijsko skijanje), Boris Stojni} (trener, bob) i Tihomir Milosavljevi} (trener, biatlon).

Olimpijski tim Srbije na promociji u hotelu Moskva 1. februara

Amar GARIBOVI]

Nevena IGNJATOVI]

Datum ro|enja: 07.09.1991. Mesto ro|enja: Sjenica Disciplina: Nordijsko tr~anje Klub: Jelenak U~e{}e: Prvo

Datum ro|enja: 28.12.1990. Mesto ro|enja: Kragujevac Disciplina: Alpsko skijanje Klub: ^ukari~ki U~e{}e: Prvo

Belma [MRKOVI]

Jelena LOLOVI]

Datum ro|enja: 14.08.1990. Mesto ro|enja: Sjenica Disciplina: Nordijsko tr~anje Klub: Jelenak U~e{}e: Prvo

Datum ro|enja: 14.07.1981. Mesto ro|enja: Sarajevo Disciplina: Alpsko skijanje Klub: ^ukari~ki U~e{}e: Tre}e

Vuk RA\ENOVI]

Milanko PETROVI]

Datum ro|enja: 07.06.1983. Mesto ro|enja: Klju~ Disciplina: Bob Klub: U~e{}e: Prvo

Datum ro|enja: 21.09.1988. Mesto ro|enja: Sjenica Disciplina: Biatlon Klub: Jelenak U~e{}e: Prvo

Igor [AR^EVI]

Tihomih Milosavljevic

Datum ro|enja: 25.08.1984. Mesto ro|enja: Novi Sad Disciplina: Bob Klub: U~e{}e: Prvo

Datum rodenja: 20.03.1968. Mesto rodenja: Sarajevo Disciplina: Trener/Biatlon Klub: Uce ce: Prvo

9 DARKO MIHAJLOVI] DOMA]IN SRPSKOJ DELEGACIJI NA IGRAMA U VANKUVERU

Padobranac na snegu

Miha MALUS Datum ro|enja: 17.08.1978. Mesto ro|enja: Ljubljana Disciplina: Trener/Alpsko skijanje Klub: U~e{}e: -

Anja KALAN Datum ro|enja: 20.10.1986 Mesto ro|enja: Kranj Disciplina: Trener Klub: U~e{}e: Prvo

Marija TRM^I] Datum ro|enja: 28.12.1990. Mesto ro|enja: U`ice Disciplina: Alpsko skijanje Klub: SKI Art U~e{}e: Drugo

Slobodan MATIJEVI] Datum ro|enja: 14.03.1988. Mesto ro|enja: Rijeka Disciplina: Bob Klub: U~e{}e: Prvo

Anja KALAN

Milo{ SAVI]

Datum ro|enja: 20.10.1986 Mesto ro|enja: Kranj Disciplina: Trener Klub: U~e{}e: Prvo

Datum ro|enja: 01.03.1987. Mesto ro|enja: Kragujevac Disciplina: Bob Klub: U~e{}e: Prvo

Du{ko [IPETI] Datum ro|enja: 26.01.1957. Mesto ro|enja: ^a~ak Disciplina: [ef alpskih timova Klub: U~e{}e: ^etvrto

Boris RA\ENOVI] Datum ro|enja: 09.08.1956. Mesto ro|enja: Sisak Disciplina: Trener/Bob Klub: U~e{}e: Prvo

Doma}in srpskim sportistima u ime organizatora ZOI bi}e Darko Mihajlovi}, ma{inski inènjer koji poslednje dve godine ìvi u Vankuveru. Bio je generalni sekretar Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije, zatim direktor Aviokompanije „Junajted interne{enel erlajns“ u Beogradu. U Vankuveru je zaposlen u predstavni{tvu „Honde“ kao menadèr isporuke automobila. - Moja veza sa sportom je padobranstvo. Dozvolu sam dobio 1985, nastavnik postao 1994. Bio sam ~lan AK „Beograd“, zatim Subotice i Kikinde. Bio sam dràvni prvak u skokovima na cilj 1995, ekipni 1996, u zbirci je oko 50 medalja. Predstavljao sam dràvu u Me|unarodnoj padobranskoj komisiji, bio do 2005. potpredsednik Me|unarodne vazduhoplovne federacije. Zemunac, ro|en 1960, ponosno isti~e da i deca Ivan i Jelena imaju veze sa sportom. Ivan je padobranac, obu~ava se i za pilota, a Jelena posle karijere u gimnastici ve} ima oko 250 skokova. - Vankuver je sjajan grad. Njegovi gra|ani mu pruàju mnogo ljubavi, a mene impresioniraju infrastruktura i poloàj, jer je grad blizu mora i planina. Moète da skijate do 22 ~asa, a na planini ste zahvaljuju}i ì~ari za kratko vreme - kaè on. O anga`manu na Olimpijskim igrama kaè: - Prijavio sam se da radim dobrovoljno jer na ovakvim manifestacijama moète mnogo da nau~ite. Izabran sam za asistenta Olimpijske delegacije Srbije. Pomo}i u~esnicima i trenerima na{e zemlje za mene predstavlja i ~ast i zadovoljstvo. Bi}u na brojnim borili{tima, obi}i }u oba olimpijska sela, a to moè relativno mali broj ljudi. Darko Mihajlovi} je 8. februara bio i jedan nosilaca olimpijske baklje. - U Vankuveru ìvi oko hiljadu Srba. Okupljamo se na slavama, praznicima. U gradu postoje dve pravoslavne crkve, kao i dve grupe koje sviraju muziku iz na{ih krajeva. Uspevamo da promovi{emo Srbiju i na ovaj na~in.

10 SPORTSKI OBJEKTI XXI ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U VANKUVERU PLENE SJAJNIM ARHITEKTONSKIM

„Sa goru}im srcima“ Moto ovogodi{njih XXI Zimskih olimpijskih igara, koje }e biti sve~ano otvorene u Vankuveru 12. februara na stadionu „Bi-Si plejs“ uz u~e{}e oko 5.500 sportista iz vi{e od 80 zemalja sveta, glasi - „Sa goru}im srcima“. Kanada je tre}i put u istoriji doma}in olimpijcima sveta, 1976. godine u Montrealu odr`ane su Letnje, a 1988. u Kalgariju Zimske olimpijske igre. Na programu ZOI je sedam sportova i 86 takmi~enja u razli~itim disciplinama, a odr`a}e se na tri lokacije - Vistleru, Sajpres planinama i u dvoranama u samom Vankuveru. Organizacioni komitet Olimpijskih igara u Vankuveru (VANOC) je samo za restauraciju postoje}ih sportskih kompleksa na Sajpres planinama izdvojio 16,6 miliona dolara, mestu susreta ski-kros takmi~enja i snou-

borda. Izgradnja i restauracija staza u centru Vistler iznosi oko 600 miliona dolara, a oko 200 miliona dolara bi}e izdvojeno za bezbednost svih u~esnika. Na celokupan projekat organizacije, prema podacima poznatim iz 2009. godine, utro{eno je ve} tada oko 1,76 milijardi dolara {to je mnogo vi{e od prvobitnih procena kada je Vankuver dobio organizaciju Igara 2003. godine. Sredstva su prikupljena najvi{e iz nevladinih fondova, sponzora i prodaje nacionalnih TV prava. Vankuver mo`e da se pohvali sa nekoliko kurioziteta kada je re~ o objektima. Ri~mond olimpijski oval, olimpijska dvorana za brzo klizanje, nalazi se u nivou mora. Prvi put u istoriji olimpijskog pokreta ceremonija sve~anog otvaranja bi}e odr`ana unutar dvorane. Procenjuje se da }e Vankuver biti najtopliji grad doma}in Zimskih olimpijskih igara do sada. Meteorolozi tvrde da }e tokom takmi~enja prose~na temperatura iznositi oko pet stepeni Celzijusa.

STADION „BI-SI PLEJS“ Mesto sve~anog otvaranja i zatvaranja Igara. Za rekonstrukciju, pre svega krova, izdvojeno je oko 150 miliona dolara. Stadion ima vi{estruku namenu, prva je sportska arena u Kanadi sa kupolom, izgra|ena jo{ 1983. godine, a za potrebe Svetske izlo`be Ekspo 1986. godine sa najve}om podr{kom za aviosaobra}aj kada je re~ o sportskim objektima na svetu. Prvi veliki doga|aj na ovom stadionu bio je dolazak pape Jovana Pavla II 1984. u Kanadu. Manifestacija pod nazivom „U slavu ìvota“ odràna je upravo ovde, a poziv za Svetsku izlo`bu sa ovog mesta uputila je kraljica Elizabeta, dok su na sve~anom otvaranju izlo`be bili princ ârls I princeza Dajana. „Bi-Si plejs“ se nalazi u severnom delu grada i bio je doma}in brojnim sportskim takmi~enjima, pre svega u ameri~kom fudbalu.

RI^MOND OLIMPIJSKI OVAL Nalazi se na obali reke Frejzer i bi}e mesto za takmi~enja u brzom klizanju. Tu je sme{tena antidoping laboratorija. Ovo je prvi spor tski objekat koji se iz aviona vidi po dolasku u Vankuver, poznat po velelepnom krovu u obliku krila. Izgra|en je na mestu gde je prvi Evropljanin pre 230 godina kro~io na tlo Kanade. Ovaj objekat ima 33.750 metara kvadratnih, od ~ega je 20.000m2 pod na kome je i ledena staza duìne 400 metara. Sa tribina takmi~enja moè da prati 80.000 ljudi. Objekat je izgra|en po svim svetskim energetskim i ekolo{kim standardima, gotovo da vi{e ~uva nego {to tro{i energije. Poseban kuriozitet Ri~mond ovala je krov od drveta, jedan od najve}ih takve vrste u Severnoj Americi, sa fantasti~nim estetskim efektom za koji je dobio i nagradu Kraljevskog instituta za arhitekturu. Okruènje Ri~mond olimpijskog ovala tako|e je impozantno, sa monumentalnim skulpturama i fantasti~nom fontanom „Nebeska ba{ta“. Ona sakuplja vodu sa krova objekta, koja se kasnije koristi za navodnjavanje i za javne toalete. Izgradnja ovog objekta po~ela je 2007. godine, a zavr{ena u decembru 2008. Do sada su odràna takmi~enja u brzom klizanju i ragbiju u kolicima.

PALATA KANADSKOG HOKEJA To je zapravo sportska dvorana „Dèneral motors“, poznata pod nadimkom „Garaà“, u donjem Vankuveru, gde se igra NHL i NBA, a doma}ini u ovoj dvorani su Vankuver Kanuksi i Vankuver Grizliji. S obzirom na to da korporativni sponzori nemaju prava na reklamiranje tokom Igara, ovaj objekat je privremeno dobio novo ime. „Garaà“ se ina~e koristi i za ko{arka{ka takmi~enja i kapaciteta je 18.810 mesta za ljubitelje hokeja, odnosno 19.700 za ko{arka{ke fanove. Izgra|ena je 1995. godine. Tada je ko{tala 160 miliona dolara. Tokom ZOI ovde }e se odràvati deo takmi~enja u hokeju na ledu.

PACIFIK KOLOSEUM Izgra|en je 1968. godine za potrebe Pacifi~ke izlo`be u Hastings parku. Rekonstruisan je 2007. godine i sada ima kapacitet - 16.281. U ovoj areni igra se NHL, odr`avaju koncerti i druge manifestacije, a tokom Zimskih olimpijskih igara odr`ava}e se takmi~enja u umetni~kom klizanju i {ort trek brzom klizanju.

11 I FUNKCIONALNIM RE[ENJIMA

na tri lokacije

VANKUVER OLIMPIJSKI PARAOLIMPIJSKI CENTAR

SPORTSKI CENTAR „DAG MI^EL“

Potpuno nov objekat izgra|en za potrebe Zimskih olimpijskih igara sa svim potrebnim uslovima za paraolimpijce. Nalazi se u Hilkrest parku. U njemu }e se odr`avati karling. Kapacitet je 6.000 mesta. Posle Igara planirano je da ovaj centar bude pretvoren u objekat sa vi{estrukom namenom za rekreaciju, sa mogu}nostima za hokej, teretanu, biblioteku i sa prostorom za karling stazu. Gotovo da je spojen sa novim plivali{tem, koji ima olimpijske bazene na otvorenom i zatvorenom tako da ~ini fantasti~an sportski kompleks.

Poznat pod imenom Ju-Bi-Si zimski sportski centar, ovaj objekat je zatvorena dvorana pri studentskom kompleksu Univerziteta Britanska Kolumbija, u predgra|u Vankuvera. Prima 7.200 gledalaca i jedna je od ukupno tri dvorane na kojima }e se igrati hokej. U ovoj areni igraju najpoznatiji gradski mu{ki i `enski hokeja{ki timovi. Dvorana je izgra|ena jo{ 1963. godine, ali rekonstrukcijom iz 2008. godine dobila je potpuno novo lice. Ime je dobila po Dagu Mi~elu, profesoru univerziteta, advokatu i hokeja{kom stru~njaku.

OLIMPIJSKO SELO

SAJPRES SKI-CENTAR

Sportisti }e biti sme{teni na dve lokacije. Olimpijsko selo u Vankuveru nalazi se na prostoru od 56.000 kvadratnih metara i sme{tajnog je kapaciteta za oko 2.800 sportista. Izgra|en je u nekada{njoj industrijskoj zoni. U Vistler olimpijskom centru tako|e se nalazi Olimpijsko selo sme{tajnog kapaciteta za oko 2.400 sportista i zvani~nika, od ~ega je ~ak 450 soba potpuno prilago|eno za sportiste u kolicima. Olimpijsko selo u Vankuveru }e posle Igara biti iskori{}eno za socijalne stanove i druge usluge u zajedni~koj nameni gradskih struktura. Uprkos brojnim aferama koje su potresale gradnju Olimpijskog sela, koja se procenjuje da ko{ta oko milijardu dolara (zbog visine i isplativosti investicije, se~e {ume i dr), zbog kojih je do{lo i do ostavke zamenika gradona~elnika zadu`enog za izgradnju, selo je zavr{eno 1. novembra 2009. godine.

Ski-centar na Sajpres planinama nalazi se oko 30 minuta vo`nje od Vankuvera ka severu. Poseduje 47 staza za alpsko smu~anje koje mogu da se koriste no}u i 19km staze za kros-kantri. Ovaj ski-kompleks zapravo le`i na dve planine, Stravn - 1.440 metara i Crna planina - 1.200 metara, dok su „prave“ Sajpres planine 24 kilometra udaljene od ovog centra. U ovom ski-kompleksu odr`a}e se takmi~enja u slobodnom skijanju i snoubordu (moguli, ski-kros, half-pajp, snoubord-kros i paralel veliki slalom). Staze za ve}inu disciplina izgra|ene su za potrebe Igara. Objekat zbog nadmorske visine ima najvi{e problema sa snegom, posebno zbog neo~ekivano visokih temperatura za ovo doba godine, ali VANOK ve} uveliko helikopterima prebacuje sneg sa ve}ih visina u Sajpres centar. Za ovaj objekat VANOK je do sada izdvojio 16,6 miliona dolara.

VISTLER PLANINE Alpska takmi~enja odrà}e se u skicentrima na Vistler planinama, poznatim i pod imenom „Londonske planine“. Centar na nadmorskoj visini od 2.182 metra nastao je sjedinjavanjem nekada dva, Vistlera i Crne me|e, koji su otvoreni za skija{e 60-ih godina pro{log veka. Za potrebe transporta od Vankuvera do Vistlera, udaljenog 125 kilometara, organizatori su utro{ili ~ak 600 miliona dolara. Mu{karci }e se takmi~iti na spust stazi „Dejv Marje“, a ène }e imati privilegiju da se takmi~e na potpuno novoj, izgra|enoj za potrebe Igara. Zanimljivo je da }e ~ak 90% ovog ogromnog ski-kompleksa biti otvoreno za ostale ljubitelje smu~anja koji }e tokom trajanja ZOI mo}i da uìvaju u ostatku centra. U Vistleru }e biti odràna takmi~enja u bobu, sankanju i skeletonu, a u Vistler olimpijskom parku odràva}e se biatlon, kros-kantri, nordijska kombinacija i skokovi.

PRESS CENTAR Me|unarodni medija centar Britanske Kolumbije sme{ten je u centru Vankuvera i otvoren je od 1. februara za sve akreditovane predstavnike medija iz sveta. U ovom centru nalazi se prostor i za one predstavnike medija koji nemaju zvani~nu akreditaciju MOK za Igre u Vankuveru. Centar je opremljen za pru`anje najkvalitetnijih usluga svim predstavnicima informisanja, {tampanih, radio i televizijskih izve{ta~a tokom ZOI u Vankuveru.

12 ISTORIJA ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA

Od [amonija 1924. Zimska olimpijska tradicija po~ela je u [amoniju 1924. posle dugogodi{njih rasprava u MOK izme|u osniva~a modernog olimpijskog pokreta „Pjer de Kuberten“ sa predstavnicima zemalja Skandinavije. Me|unarodni poslenici, da bi rasteretili program letnjih igara, traìli su da se tradicionalna priredba Nordijske igre, osnovana 1901. godine, preimenuje u Zimske olimpijske igre. Pjer de Kuberten je do kraja ìvota ostao protivnik njihovog organizovanja, veruju}i da su u suprotnosti osnovnom postulatu olimpizma - okupljanje svih sportista na istom mestu i u isto vreme. Tako su takmi~enja u hokeju i umetni~kom klizanju odràvana na Letnjim igrama 1908. i 1920. godine, ali Kubertenov otpor tome nije bio dovoljan. Skandinavski lobi je prevagnuo. Prvi festival zimskih sportova odràn je u [amoniju od 25. januara do 5. februara 1924. godine. Kuberten je spre~io da ponese naziv Olimpijske igre, pa su odràne pod zvani~nim nazivom - Me|unarodna nedelja zimskih sportova. Na kongresu MOK 1925. u Pragu, takmi~enje u [amoniju prethodne godine progla{eno je Prvim zimskim olimpijskim igrama. Prvobitni koncept bio je da dràva organizator Letnjih igara ima pravo prvenstva u odre|ivanju doma}ina, pod uslovom da ima uslove da organizuje Zimske igre. Tako je Pariz doneo doma}instvo [amoniju, Los An|eles Lejk Plesidu, a Berlin Garmi{-Partenkirhenu. Jedini predratni izuzetak bila je 1928, kada su Letnje igre organizovane u Amsterdamu - po{to je najvi{i vrh Holandije Falserberg visok samo 323 metra. Bilo je jasno da }e zimski sportovi morati da potraè drugo borili{te. Od samog starta na programu su nordijsko skijanje, hokej, umetni~ko i brzo klizanje i bob, ukupno 16 disciplina za 258 sportista iz 16 dràva. U [amoniju 1924. godine me|u 11 èna (umetni~ko klizanje) bila je i 11-godi{nja Sonja Heni iz Norve{ke. Prvi olimpijski pobednik postao je Amerikanac ârls Dètrou u brzom klizanju na 500 metara, ali sunarodnici slavne Sonje Heni zauzeli su prvo mesto po broju medalja, a na toj poziciji nalaze se i danas. Dominaciju Skandinavije potvrdio je Finac Klas Tunberg, osvaja~ svih pet zlatnih medalja u brzom klizanju. U Sent Moricu kuriozitet: zbog otopljavanja nije odràno takmi~enje u brzom klizanju na 10.000 metara, jedini slu~aj u istoriji ZOI da medalje u nekoj disciplini nisu podeljene. Rodno mesto sanka{kih sporto-

LEGENDA SMU^ANJA: @an Klod Kili

KRALJICA LEDA: Sonja Heni

va pru`ilo je prvu olimpijsku priliku skeletonu. U Lejk Plesidu staza za bob bila je poklon predsednika Organizacionog komiteta, a na njoj zlato u ~etvorosedu je osvojio Bili Fiske, olimpijski bokserski {ampion iz Antverpena 1920. godine. Do danas niko vi{e ni-

je osvajao zlato na letnjim i zimskim igrama, iako postoje primeri sportista koji su u~estvovali na oba olimpijska festivala me|u kojima je i na{ biciklista, odnosno nordijac Aleksandar Milenkovi}. Igre u Lejk Plesidu otvorio je Frenklin Delano Ruzvelt, a 1936. u Garmi{-Partenkirhenu Adolf Hitler. Na jugu Nema~ke prvi put su uvedene alpske skija{ke discipline, u kojima su u~estvovale i `ene, pa je broj u~esnika utrostru~en u odnosu na 1932. Instruktori skijanja nisu mogli da se takmi~e, jer su progla{eni profesionalcima. Igre 1940. trebalo je da budu odr`ane u japanskom Saporou, rat te zemlje sa Kinom najpre ih je vratio u Garmi{, ali ih je invazija Nema~ke na Poljsku otkazala. Na prvim igrama posle rata i pauze od 12 godina, ponovo u Sent Moricu, Nema~ka i Japan nisu mogli da se takmi~e. Heroj te zime bio je

SPORTOVI NA PROGRAMU ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA Skijanje Brzo klizanje Karling Hokej na ledu Umetni~ko klizanje Bob Skeleton Biatlon Sankanje Snoubord

‘24 ‘28 ‘32 ‘36 ‘48 ‘52 ‘56 ‘60 ‘64 ‘68 ‘72 ‘76 ‘80 ‘84 ‘88 ‘92 ‘94 ‘98 ‘02 * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

do Vankuvera 2010. NAJUSPE[NIJI TAKMI^ARI

Ceremonija otvaranja XIV Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu

Francuz Anri Orejer, nekoliko godina ranije u~esnik u Drugom svetskom ratu zajedno sa De Golom u Pokretu otpora. Posle ~etiri takmi~enja, na Igrama nije bilo vi{e skeletona, koji je u program ponovo uveden tek posle pola veka. Najuspe{nija zimska sportska nacija, Norve{ka, dobila je priliku da bude doma}in 1952. godine, a Oslo je postao dom prve olimpijske vatre u istoriji Zimskih igara. Skupili su se predstavnici 30 nacija, zvezda je bio lokalni brzi kliza~ Jalmar Andersen, osvaja~ tri zlata. U Kortini dâ&#x20AC;&#x2122;Ampeco 1956. hl adni rat preneo se na ledena borili{ta. Sovjetski sportisti pokazali su dominaciju ne samo u hokeju gde su dominirali Kanadjani. Junak je Austrijanac Anton Zajler, pobednik u sve tri alpske discipline. Prve igre koje je prenosila televizija imale su zabavan po~etak - na samom ulasku na stadion jedan od nosilaca olimpijske vatre okliznuo se i pao. Sre}om, baklja se nije ugasila. Godinu dana pre Igara u Kortini, u brdima Kalifornije osnovano je mesta{ce Skvo Veli. Pre petog ro|endana, u Skvo Veliju su odr`ane osme Zimske olimpijske igre, po{to je MOK dao prednost prakti~no nepostoje}em gradu u odnosu na Inzbruk. Na brzinu je izgra|en sme{taj za takmi~are - svih 750 uba~eno je u istu zgradu. Amerikanci su iznenadili Sovjete u hokeju. Prvi put su kori{}eni kompjuteri za obradu rezultata, a posle spora tokom slalomske trke prvi put je iskori{}en usporeni snimak. Na Igrama je debitovao bijatlon.

Inzbruk je 1964. imao probleme sa vremenom. Jake ki{e i toplo vreme nedelju dana pred po~etak podstakle su pri~e o otkazivanju Igara! Klju~nu ulogu odigrala je austrijska vojska, koja je sa vrhova planina donela 20.000 kocki leda i 20 tona snega, da bi borili{ta mogla da ugoste sportiste. Heroina je postala Lidija Skoblikova - sovjetska brza kliza~ica koja je osvojila dva zlata u Skvo Veliju, da bi u Inzbruku slavila u sve ~etiri discipline. Do danas, ona je ostala jedina sportistkinja sa {est zlatnih medalja na Zimskim igrama. Povratak boba (u Skvo Veliju nije bilo staze) doprineli su da broj u~esnika prvi put prema{i hiljadu (1091). Igre 1968. odr`ane su na drugoj strani Alpa, u francuskom Grenoblu. Sve~ano otvaNAJUSPE[NIJE ZEMLJE Na Zimskim olimpijskim igrama je podeljeno 2.308 medalja. Na listi osvaja~a su 43 zemlje. Najuspe{nijih deset su:

1. Norve{ka 2. SSSR 3. SAD 4. Nema~ka 5. Austrija 6. [vedska 7. Finska 8. DR Nema~ka 9. Kanada 10. [vajcarska

98 87 78 68 51 43 41 39 38 37

98 63 80 65 64 31 57 36 38 37

84 67 58 46 70 44 52 35 43 43

34. Jugoslavija

ukupno 280 217 216 179 185 118 150 110 117 117 4

MU[KARCI

1. BJORN DALE (NOR, nordijsko) 2. Ole Enar Bjordalen (NOR, biatlon) 3. Klus Tunberg (FIN, brzo klizanje) 4. Erik Hajden (SAD, brzo klizanje) 5. Siksten Jemnerg ([VE, nordijsko)

8 5 5 5 4

4 3 1 0 3

1 1 1 0 2

@ENE

1. LJUBA JEGOROVA (SSSR, RUS, nord) 2. Lidija Skublikova (SSSR, brzo klizanje) 3. Klaudija Pehstajn (NEM, brzo klizanje) 4. Larisa Lazutina (RUS, biatlon) 5. Boni Bler (SAD, brzo klizanje)

6 6 5 5 5

3 2 1 0

0 2 1 1

ranje osta}e upam}eno po tome {to je 60.000 gledalaca pratilo uno{enje baklje, slu{alo otkucaje srca njenog nosioca, pre nego {to su helikopteri ispustili milione ruìnih latica. Na ovim Igrama Norve{ka je nadma{ila SSSR, ali su zimski olimpijski dani obilovali skandalima: Isto~ne Nemice su varale u sanka{kon takmi~enju, ispostavilo se da je austrijska spusta{ica Erika [ineger zapravo - mu{ko, a @an Klod Kili je osvojio sva tri alpska zlata uz pomo} tajanstvene osobe, koja je utr~ala u stazu kada se niz nju spu{tao Kilijev najve}i rival Karl [ranc. Igre u Saporou 1972. godine otvorio je car Hirohito. MOK je vodio borbe za o~uvanje amaterskog duha, pa je zabranio Austrijancu [rancu da se takmi~i. Sovjeti su ponovo bili najja~i, Kana|ani su u nemo}i bojkotovali hokej (dve decenije bez zlata), a Japan je na doma}em terenu osvojio sve tri medalje u skokovima. Pojedina~no je tu zimu obeleìo holandski brzi kliza~ Ard [enk, osvaja~ tri od ~etiri olimpijska zlata. Posle toga do{ao je novi Inzbruk, novi Lejk Plesid, pa Igre na tada doma}em terenu, odnosno u Jugoslaviji, u Sarajevu. U poslednjoj deceniji XX veka MOK donosi odluku da zbog uve}anja broja sportista u~esnika i kompleksnosti same organizacije Igre odràva dve godine posle Letnjih. Igre su se posle 1992, samo dve godine kasnije, odràle u Lilehameru, sledi Nagano 1998, Solt Lejk Siti 2002. godine, Torino 2006. Poslednje Igre odràne do sada, u Torinu, progla{ene su najuspe{nijim i to iz mnogo razloga. Obeleìla ih je rekordna poseta - prodato je 900.000 ulaznica, televizijski prenosi su prihvatani u 160 zemalja. Torino je bio popri{te na kome su favoriti doìveli pravi brodolom.

14 Plu{enko brani titulu

PRVAKINJA SVETA ZA OLIMPIJSKU KRUNU: Ofelija David

Debi ski krosa Dve nove olimpijske discipline su na programu Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru: ski kros za mu{karce i ène su deo programa slobodnog skijanja. Ova takmi~enja obiluju uzbu|enjima, dramati~nim preokretima, neprevazi|enim skokovima. U konkurenciji èna, u ovoj disciplini favorit za olimpijsku medalju je Francuskinja Ofelija David, {estostruka svetska prvakinja, koja je povodom Igara u Vankuveru istakla: - Ski kros je kao trka u moto krosu, mora{ da startuje{ eksplozivno i da vozi{ agresivno do kraja. Pro{le godine smo vozili na olimpijskoj stazi u â&#x20AC;&#x17E;Sajpres centruâ&#x20AC;&#x153; u Vankuveru i znam da }e takmi~enje obilovati uzbu|enjima jer je staza puna uspona. Ovo je sjajna prilika da pokaèmo svetu koliko je lep ovaj na{ sport - istakla je Ofelija David.

Ruski {ampion u umetni~kom klizanju Evgenij Plu{enko brani titulu na ZOI u Vankuveru i ve} planira u~e{}e na Igrama 2014. godine u So~iju. Posle gotovo dvogodi{nje pauze koju je napravio posle osvajanja titule u Torinu 2006. godine, Plu{enko se na velika vrata vratio na svetsku kliza~ku scenu. - Zaista sam mislio da vi{e ne}u klizati - istakao je Plu{enko po{to je osvojio {estu titulu prvaka Evrope u Talinu, i to ubedljivo ispred glavnih rivala, [vajcarca Stefana Lambijeala i Francuza Brajana @ubera. Shvatam, me|utim, koliko mi je nedostajalo takmi~enje, tako da }u posle Vankuvera odlu~iti da li nastavljam pripreme za So~i. Plu{enko je titulu prvaka sveta osvojio tri puta, a na Igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. godine bio je drugi. BEZ KONKURENCIJE: Evgenij Plu{enko

^UVARI TRONA: Hokeja{i Kanade

Hokej bez daha Popularnost takmi~enja u hokeju na ledu na Igrama u Vankuveru dostiè neverovatne razmere, posebno jer je reprezentacija Kanade jedan od favorita za olimpijsko zlato. U mu{kom turniru u~estvuje 12 timova (Kanada, SAD, [vajcarska, Norve{ka, Rusija, ê{ka, Slova~ka, Letonija, [vedska, Finska, Belorusija i Nema~ka), dok }e se u ènskoj konkurenciji predstaviti osam ekipa (Kanada, [vedska, [vajcarska, Slova~ka, SAD, Finska, Rusija i Kina). Olimpijski turnir u hokeju na ledu u Vankuveru beleì nekoliko va`nih noviteta, pre svega zbog ~injenice da }e igra~ima NHL lige prvi put biti dozvoljeno da u~estvuju na takmi~enju. Tako|e, prvi put se igra na uèm terenu, po standardu koji vlada u NHL-u, tako da obim ledene plo~e iznosi 61x26 metara umesto 61x30 metara, koliki je bio obim po dosada{njim me|unarodnim standardima. Do{lo je do izmena i u sistemu su|enja na olimpijskom turniru za mu{karce, sa dvojicom sudija i dvojicom linijskih sudija, a ènama }e se i dalje suditi po sistemu tri sudije.