Rusnaci u svece 11

Page 1

Рок V, Чис. 1 Януар — Април

ГОРВАТСКА

/2006/ January — April Vol. 5, No. 1

ПЕТРОВЦИ, 6.МАЙ 2005.

ВОЙВОДИНА

АРҐEНTИНА

НАЙДЗЕНИ РОДЗИНСКИ ВЯЗИ МАКАЙОВИХ НА ДВОХ КРАЙОХ ШВЕТА

тима сло вам и започ ала тогорочна програма школярох • Дюра Макаї ошвижел “фамелийне руских оддзелєньох од 1. по 8. класу паметанє” зоз призберованьом велїх податкох за фамелийну лозу и потвердзел III.основней школи Вуковар, ПШ Петровци. же є блїзка родзина зоз Владимиром Велї паметаю же, праве так, дружбове Макайом младшим и його синами волаю на свадзбу. И того вечара, тоти слова Марияном и Томасом зоз Арґентини наисце були поволанка шицким присутним, верели чи нє, нa свадзбу котра була порихтана у школским дворе. Школяре чишлє 2. “Руснацох у швеце” за успишно приказали: приход млодия до 2005. рок була обявена широка, млодового дому, глєданє билей голубици, Предходни пейц вип ито ванє м ло дей до винч аня, вичерпна приповедка о судьби фамелиї Макаї вечари були пошвецени родительски благослов, одход до винчаня и зоз Буенос Аиресу у Арґентини. Члени фамелиї творчосци руских поетох танєц з млоду. Шицко було провадзене з потомки Владимира Макая хтори бул и писательох з нашого народзени дзешка 1910. або 1911. року у Кот р а д и ц и о н а л н и м а ш п и в а н к а м и и краю: Любки Сеґедитанцованьом як то дараз було. цуре, хтори ше оженєл зоз Словенку Йозефину Фалц, Силвови ЕрдеВовшек и мал сина Владимира и дзивку льови, Митрови Надьови, Осифови Костелникови и »В еч ар и к улт ур но го скар б у Веронику. Владимир Макаї траґично умар, будительови Гавриїлови Костель- Руснацох«. На предклад VIII класи його супруга Йозефина зоз дзецми мушела никови. З тогорочним, шестим по пор ихтани свадзебни звичаї напущиц тедишню Югославию. Прейґ Италиї, дзеци Владимир и Вероника, зоз старательом шоре, отворени нови циклус: Руснацох у Петровцох. Марияном Тртником, Словенцом, сцигли до З виводзеньом тей

З

У

програми, петровски школяре приказали шицким присутним, а окреме родительом, цо през рок научели на годзинох руского язика и култури и тамбуровей секциї. Основа програми була нїтка очуваня културного скарбу у Петровцох, ткана Прeдлужeнє на 2 боку

Мижо, Мелания и Желимир Макаї зоз Коцура Прeдлужeнє на 26 боку


ГОРВАТСКА вєдно з нїтками виучованя язика, кнїжовносци, историї и ґеоґрафиї Руснацох. Уж саме облєчиво школярох, а окреме дзивчатох, дава до знаня же то приказ свадзби яка ше одвивала голєм скорей 40 роки, а млодов венок нас врацел ище глїбше. До того нас прешвечела школярка осмей класи, М ел ит а В аш ашо ва у сво є й виглєдовацкей роботи »Млодов венок до винчаня« (друкованей у 3. числу Руснаково класки). Оквицованє свадзби тиж було врацанє до прешлосци. Млоди и дружбове мали покрейтки. Били венчики украшовали дружбово калапи, »литровки« з котрима волали на свадзбу и чопнарски коршови. Дружки на баршоньох мали били квецики, док млодов венок бул наисце окремни. Значне повесц же спомнути свадзебни украси нє купени готови у тарґовини, алє то шицко ручна робота Петровчанки, андї Мелани Вашашовей родзеней Бесерминї 1928, котра нашей млоди баба. То нам вона шицко подаровала зоз жаданьом »Нє забудзце на свойо обичаї«. За оквицованє цалей свадзби постарали ше мацери и баби. Поприберали свойо дзеци и унуки до свадзебних ручнїкох и то так же свадзебни мали ткани, а приданци вишивани. Хто зна и ценї тоту ручну роботу, теди мал нагоду буц на богатей вистави свадзебних ручнїкох. За веселе розположенє »на свадзби«,

Бок 2

уж од самого початку, постарали ше млади петровски гудаци. Слово о школскей тамбуровей оркестри професора Томислава Руская, котра кажди рок участвує и ошвижує »Руски кнїжовни вечари«. Того року, за тоту нагоду прилапели и одробели водзацу улогу. Порихтали дванац нови руски шпиванки. Кажде од школярох мал свою чесц и задлуженє, а назви як »СТАРОСТА, ВИДАВАЧ, ДРУЖБОВЕ, ДРУЖКИ, СВАШКИ и ЧОПНАРЕ«, од того року им добре познати. По законченю програми, свадзба нє була готова. Мацери ше постарали за торти и к о л а ч и , млодова мац, як то дараз и бул обичай, принєсла »череґи«, а млади гудаци за веселе розположенє. Затанцовали нє лєм школяре и их родичи, алє и баби и велї присутни котри то любя. Того

вечара, руска писня и звискованє, чула ше надалєко. Програму »свадзби« зложела и сценски порихтала учителька руского язика Наталия Гнатко и то по здогадованю своїх родительох Мирослава и Ганчи Дудаш (Семанових) з Петровцох, а язиково обробела професорка руского язика Мария Хома. Орґанизациї того вечара помогли учительки класней настави ПШ Петровци: Мелана Джуджар, Ясминка Будински и Даниєла Иван, родителє школярох, члени Дружтва »Руснак« и Актива руских учительох. У програми участвовали и дзеци предшколского возросту. Програму нащивели педаґоґиня III. основней школи Вуковар Иванка Миличич, водителька ПШ Петровци Меланка Джуджар, предсидатель опчинскей ради рускей националней меншини Томислав Кетелеш, предсидатель Дружтва »Руснак« Любка Сеґеди Фалц, водителька Актива учительох руского язика и култури Еуґения Врабец, госци зоз Холандиї Тинеке и Тон, родителє школярох, учителє з Вуковару и Петровчанє котри любя и почитую културу Руснацох. З таку нащиву и сотруднїцтвом, традиция и обичаї Руснацох, голєм у Петровцох, нє буду забути. Дзекуєме шицким! Н. Гнатко

На веб сайту Друж тва “РУСНАК” з Горватскей (www.rusnak.hr ) можеце найсц и 4. число новинкох “Руснаково класки”, гласнїка того Дружтва. Рижнородни теми и числени интересантни фотоґрафиї то основна характерис тика новинкох. Заинтриґовали нас 2-3 написи и замодлєл и з ме допущенє же би зме их за нашо новинки превжали з интернета. Допущенє нам дзечнє дате и на тим од шерца дзекуємє управи Дружтва “Руснак”. РУСНАЦИ У ШВEЦE


У ВАЛАЛЧИКУ ШАФХАУЗЕН, У ШВАЙЦАРСКЕЙ ОДГУКЛА

Ш

вайцарска, горовита жем. У нєй валалчок Шафхаузен. Кажда рочна часц приємно нєсподзива тото место зоз свою красоту. Жима вше окремна. Єй жимска идила, збогацена з пририхтованьом за Крачун, зна у нас пребудзиц глїбоки чувства. Помедзи два бреги змесцени, красни будинок школи, у котрей вше весело. И того року (2004.) школяре 2. и 4. класи у комбинованим оддзелєню, зоз свою учительку, рихтаю цошка окремне и нєкаждодньове. Аж и родителє замодлєни додац »свой фалаток дзецинства «. Настава у школи отримує ше на швайцарско-нємецким язику. Гоч шицки школяре добре розумя и бешедую тот язик, кажде з нїх ноши у шерцу окремне богатство: свою мацеринску бешеду. На тогорочней програми крачунски винчованки були рецитовани на 12 язикох: польским, горватским, китайским, тайландским, французким, холандским, нємецким, английским, швайцарско-нємецким, шпаньолским, талиянским и руским язику. Затрепецело шерцо єдней мацери, кед зачула глас свойого сина и познату вин-чованку »Я мали дзия-чок«. А як би и нє. »Медзи 11 язиками зоз швета, була и по руски.«, з радосним шерцом похвалєла нам Томислав у своєй хижи у хвилькох розваги ше тота мац.

На Крачуну у дїда и баби ( 2004. рок) Можеме по-дзелїц радосц, цешиц ше з тоту мацеру и шлїдзиц єй приклад, бо гоч далєко од родного валалу, нє забула на свой мацерински язик, алє и свойого 8 рочного сина научела бешедовац. Слово о Петровчанки, панї Невенки родзеней Надьордь и єй синови Томиславови, котри уж длукши час жию у Швайцарскей. Од малючка Томислав бешедує два язики. Медзи дзецми у предшколским и тераз у школи, по швайцарски, а дома, окреме з мацеру, вше по руски. То их каждодньовосц. Петровци им други дом. Ту их вше чекаю дїдо Михал и баба Марча Надьордьово. Присц до Петровцох, до баби и дїда за Томислава вше будзе окремне дожице. Вон люби слухац их приповедки, та дознац од дїда як ше дакеди дзеци бавели и покоштовац нови бабов маджун зоз шлївкох. Ша баба и дїдо ше цеша и мило им же их унук, котри нє жиє у Петровцох, бешедує та и повинчує им Крачун по руски. Того, 2005. року, з нову винчованку, Томислав повинчує Крачун лєм баби Марчи. Нажаль, свойого милого дїда, оца и супруга Михала, Томислав, панї Невенка и баба Марча з родзину и велїма Петровчанями, одпровадзели на його остатню драгу и вични одпочивок. Памятка на дїда Михала, вєдно з мацеринску бешеду, останє навше глїбоко зачувана у Томиславовим шерцу. Н. Г.

У тим чишлє:

ЗАПОЧАЛ НОВИ ШКОЛСКИ РОК Школски дзвончок знова ше оглашел и наявел початок нового, 2005./2006. школского року. Зоз школярскима гласами ожила и школа и єй двор. У ПШ Петровци, котра припада III. основней школи Вуковар, отримує ше настава по штварту класу. Попри порядних годзинох, уж од 1999. року, отримую ше и годзини пестованя руского язика и култури и то по 5 годзини тижньово за кажду ґрупу. Часц годзинох при нїзших класох отримує ше у порядней настави, а часц пополадню. Годзини висших класох отримую ше у петровскей школи, два раз тижньово и вше пополадню. Того року до 1. класи уписане 12 школярох, а од того 8-еро ше приявело на годзини руского язика. На пополадньово годзини 1. класи, часто як госци, приходза и дзеци предшколского возросту. Од 1. по 8. класу, того школского року, до тей настави уключени 44 школяре. Подзелєни су до 6 ґрупох и то 4 чисти и 2 комбиновани оддзелєня. Попри участвованя на школских приредбох, школяре тей настави, вєдно з учителями руского язика Марию Хома и Наталию Гнатко и школску оркестру професора Томислава Руская, уж традиционално, самостойно пририхтую: »Вечари културного скарбу Руснацох«. Того року заплановали два нови културни змисти: »Днї Александра Духновича« и »З петровскей студзенки«, промоция виглєдовацких роботох школярох 8. класи. Пожадайме им успих у роботи. Н. Гнатко

РУСНАЦИ У ШВEЦE

”Приятелю чесни...”

1

Макайово нє без кореня

1

Здогадованє на Бакова Руска поетика за Амерох I AM RUSYN - Я РУСНАК

12 14

16

Мой валал Дюрдьов под час окупациї 21 1941/44

( 5)

Бок 3


ВОЙВОДИНА-НЄМEЦКА ЯНКО ТИРКАЙЛА, ПОЗНАТИ КЕРЕСТУРЕЦ-СЕЛИЩАНЬ И

ҐАСТАРБАЙТЕР У НЄМЕЦКЕЙ (3)

Пишу:

Гавриїл КОЛЄСАР Кичeнeр, Канада Йовґeн МEДЄШИ Р. Кeрeстур, Войводина

♦ ♦

Бачи Янко нє могол виберац – мушел служиц шицки войска: и староюгославянске, и мадярске и народноошлєбодительне, Титово войско На вецей заводи вимкнул шмерци лєм дзекуюци тому же бул знаходлїви або шмели. Нїґда нє чекал же би му сама судьба скрала конєц! Людзе викуковали на драгу и єден на другого преношели глас же “Янко Тиркайла пришол зоз кральом Петром”

Д

їдо ме барз любел, мойого оца оцец, а бул чобан. Пожил 87 роки и раз у дохтора нє бул! А, знаш, у тедишнї час дзецко хторе ше нє народзело 100% здраве тото умарло такой, хторе ше народзело покус хорйовите, тото умарло до рока. А кед дзецко виросло и дожило 20 роки, та вец кед ‘вислужело цара’, вец тому до 100 рокох нє требало дохтора.. Пребуванє у войску и, познєйше, у войни тиж интересантна часц живота бачика Янка. - У бувшим югославянским войску, як таки моцни и дурни, я за кратки час постал десетар, то ше теди «каплар» волало и теди ше гуторело же «каплар jе био бог, поднаредник бог-богова а за наредника ни не питаj!»

У старeй Югославиї сом войско служeл у конїци. И мали змe манeвeр та пришол на шор и задаток жe мамe прeплївац, вєдно з коньми, Драву. Шицко шe робeло як кeд би то було у войнових условийох, як кeд нападаш лєбо сцeкаш, а маш прeйсц т.є. прeплївац прeйґ рики. Нє мушeло шe алє хто сцeл буц юнак – най пробує. И я, вeра, прeплївал, а за мну шe рушeли ищe даяки пайташe. А Драва барз швидка там просто Вировитици. Барз швидка. Кeд ту войдзeш до рики и плїваш, вода цe однєшe гeт далєй долуводом. И бомe, двомe пайташe шe тeди задавeли. Я мал кобулу хтора мала 18-20 роки и була научeна на шицко, алє конь кeд бул младши, та почал и вон форкац, муряц шe и хлапeц шe злєкол и пошол под воду!

ПОДУМАЛ СОМ ЖЕ МЕ ВЕДЗЕ ЗАБИЦ Почала война. Гитлер уходзел до Югославиї а я уж теди бул поднаредник, командовал сом зоз штирома митралєзами. На положеню, Шваби нас преґажели, прешли з Бок 4

розполаганю. Було нас там, югославянских катонацох, у ґимназиї у Копривници, полно у вельким дворе и шопи. А усташа лєм пришол, влапел це за рукав, вивед це таке дас 10 метери од дружтва, винял пиштоль и заштрелєл. И такой водзел другого, трецого, и штрелял. Громада поштреляних моїх пайташох, младих хлапцох. И раз идзе коло мнє и так на мнє попатрел, досц нєзґоднє, и я му гварел же, реку: - Извин’те, ја сам Хрват! - А што не говориш?! - А шта ја знам да ли смем да писнем пошто сам заробљеник?! И вон ме такой влапел и ведзе тамадз кадзи и гевтих. И перше цо сом подумал було же ме ведзе забиц. Алє, прешли зме коло гевтих позабиваних, та ґу капури, а на капури шедзел паноцец таки, моцни хлоп. Я у Вировитици служел войско, а ище як дзеци сом читал церковну католїцку

танками прейґ нас. Як преходзели прейґ нас, прейґ ровох, а я лєгнул до рову, чувал сом ше да ме нє забию. И лєжим я, так, у рове, лєжим, кед нараз, а хтошка ме за рукав цага, тарга. Я попатрим а то нємецки официр, ошмихнул ше на мнє и указує ми з пальцом да станєм и приступим ґу ньому. Помогол ми висц зоз рова, одведол ме ґу свойому войску и я вец, далєй, ишол зоз нїма. Од австрийскей гранїци сом, значи, ишол з Нємцами як зарабени вояк. Кед ме вицагнул з рова та ме перше одвед на кухню, на швабску кухню, кухар ми черпнул до порциї варешку а тот цо ме зарабел, официр, гвари кухарови же да ми да ище єдну варешку бо вон знал же ми Балканци єме вецей як Нємци. Но, та, я ше наєд и гайд' далєй – и пешо, и на танку сом шедзел и так по Копривницу Янко Тиркайла (лїво) зоз єдним пайташом як вояк у дзе нас Нєм ци югославянским войску пред саму другу шветову войну охабели усташом на РУСНАЦИ У ШВEЦE


штампу, бо сом любел читац, та сом койцо и понаучовал. Там коло паноца були и даскельо усташски официре. И як зме ше приблїжовали, кед зме були дас на 4-5 метери а я з руку поздравел як вояк, салутирал, и гласно поздравкал: - Хваљен Исус, велечасни!

Слика з младосци: Бачи Янко зоз трома нєпознатима хлапцами

А вон ми гвари: - Увек хваљен, синко, jеси ли ти Хрват? - Jесам! - Како се зовеш? – опитал ше вон а анї сам нє знам як ми пришло на розум, а я: - Мартинович Jозо! - А одакле си? - Из Даља! И такой сом достал пропусницу до Далю. А бул там и єден Коцурец, добри хлапец и добри ми пайташ. А у Коцуре теди було надосц Заряшох, вон жил на салашу, оцец му бул можебуц и заряш та вон нє ходзел анї до церкви, та нє знал анї хто у Коцуре парох, а дзе же хто надбискуп заґребски або як мено тедишньому папови и подобне. Я зоз пропусницу на мено “Мартинович Jозо” уж рушел и идзем и щесце же РУСНАЦИ У ШВEЦE

сом попатрел на капуру, кед я попатрим а тот Коцурец стої на капури зоз тим усташом цо водзел на штрелянє, били як мур, зной з нього чури, а паноцец ше му випитує медзитим, з нього слова нє виходза. А я ше такой одважел и гварел сом тому официрови, цо ми дал пропусницу (и нєшка дзекуєм Богу же сом теди попатрел на капуру и видзел цо ше збува бо да сом предлужел, тот би ше Тимко розплакал и повед би, можебуц, же “и Янко Руснак, його сце пущели а мнє нє сцеце пущиц...” ) и то так, гласно сом виповед да и Тимко чує: - Ово jе моj земљак из Даља, Хрват, католик, ал’ да га питате ко jе жупник у Даљу он не би знао да каже, тако jе уплашен од рата! Паноцец попатрел на официра, змахнул зос главу, и тераз лєм нє знам яке сом мено дал Тимкови, нє могол сом ше нїґда познєйше того здогаднуц. И ми двоме пешо рушели до Далю. Нємци иду коло нас на камионох, на танкох, пар раз вжали и нас и везли таке, по 50 км. Кед зме сцигли до Далю наишли зме на месну стражу, теди у каждим месце старши людзе чували места. И як зме сцигли там а тоти дїдове нас гарештовали и заварли нас обидвох до канцелариї у општини. Єден дїдо нас чувал, алє ми нє знали же нас дахто чува бо дзвери були шлєпи. Медзитим я у єдней хвильки чул же хтошка там почал храпиц, а то вон так сладко заспал на стражи. Ми вишли, поцихи, коло нього, и просто до загради, заградами на Дунай а там єден дїдо плата мередов. А я му гварим “Дїду, превежце нас на гевтот бок, заплацим вам добре!” Вон гвари же такой, лєм най тото закончи. А нам горело под петами, знали зме же кед гевти у општини утвердза же нас нєт у канцелариї, руша доокола и раз-два нас найду. И якош сом дїда нагварел та нас превез нє на сам бачки бок, алє на єдно менше острово у Дунаю. Там була карчма и воденїца, а ми були гладни та сом од ґазди питал єсц. А вон ше нам пита же одкаль то идземе. А ми у униформох, гварим му же одкаль идземе, випитовал нас о шицким а вец ше розплакал и гварел жени же да нам порихта єсц тото цо

найлєпше зна. Накармел нас, аж нам дал и пенєж на драгу, и ми рушели. Прешли зме коло салашох у Дальским риту, патрели зме да нє наидземе нї на кого. У Oджаку нас знова зопарли и гарештовали. Праве теди єден Словак зоз Пиньвиц везол древо на кочу и розказали му же да шицко зруца зоз коча бо сцели видзиц чи дацо нє шверцує. Вон то зруцал якош, алє кед требало накласц назад на коч, вон уж нє бировал. И розказали нам двом най му помогнєме. Вон чул як ми бешедуєме медзи собу, у роботи, та ґу нам же “Скадї сце ви, хлапци?!” Я з Керестура, а вон зоз Коцура, гварим я. Кед го я прешвечел же сом Тиркайлов, з того и того салашу (а вон тамаль часто преходзел и познал мойого дїда хтори тамаль чувал овци), вон такой тих стражарох у Оджаку прешвечел же ми Словаци, зоз Пиньвиц, и же позна наших родичох. Так нас пущели и ми сцигли до Керестура. У валалє сом дал пайташови Тимкови бициґлу бо сом го сановал да нє идзе до Коцура пешо. У Торжи го знова заварли, вжали од нього бициґлу. Но, мал щесца же там у Торжи жил єден Циґанчок, цо бул , вєдно з оцом, цензар. И вон ґарантовал за Тимка, гварел стражи же го позна зоз Коцура, и вец го пущели та ше долапел свойого валалу.

ТАКОЙ НА РУСКИ ФРОНТ! Нєодлуга, а мнє мобилизовали Мадяре. Бул сом 56 днї на вежби, а после вежби одредзене «такой на руски фронт!» Рано ме пущели дому з тим же да сом на вечар ту назад и такой на фронт. При мадярскому официрови робела єдна дзивка, писарка, мац єй була Рускиня а оцец єй бул Мадяр. Вона була блїзка родзина Якима Провчия Кумрика з Керестура. Мобилизацийни официр бул барз строги алє ше єй удало, помогла Провчийови же би нє ишол на фронт. Як го випровадзела та приступела ґу мнє и гвари ми «Бачи Янку, нє уходзце нука алє идзце дому, набавце у матичара кресцени лїсти за шицки дзеци цо маце, и принєшце панови официрови муки, масци и колбаси, и то так да сце на вечар ту!» Шеднул сом на бициґлу и побегал я того дня Бок 5


вшадзи дзе требало, и до Керестура и назад. Познєйше сом зашол до даякого Шанти у Вербаше, познатого тедишнього тарґовца, и виприповедал сом му цо ми треба, най помага. Питал сом од нього мех муки, гарчок масци и звязку колбаси, таке дас 10 кґ. Вон ми то дал и я то на бициґли одґурнул там дзе бул у Вербаше мобилизацийни центер. Официр бивал на задку, а на предку му була канцелария. А ми з тоту дзивку, поцихи, пошли назадок, його жена праве помивала. Я вжал 1520 литрови гарчок зоз масцу и положел єй на стол у кухнї, мех муки сом унєс, колбаси сом положел тиж на стол. Жена ше обрацела и пошла напредок. О кратки час вон вишол и розказал же «Войдз нука!» Ми вошли (я ту мал и потвердзенє од паноца же сом католїк, мал сом потеди штверо дзеци алє єдно уж було покойне. Алє, Иринка, писарка у општини, ми виписала податки зоз матичней кнїжки народзених а там нє писало же даєдно дзецко и умарло), дзивче шедло за писацу машинку и вон єй видиктовал, по мадярски, вдерел печаци, на мнє анї нє попатрел, викруцел ше и пошол. А дзивче ми гвари «Бачи Янку, можеце буц дома и мирно жиц и робиц свою роботу!» Я ше обрацел вишол и – просто дому. Но та прешло и тото чудо. Кед, о єден час – до партизанох! Рушели зме зоз Зомбора, пешо, цагаме штири руски наймодернєйши дзела. Бул сом заменїк командира батериї. Идземе пешо през Бараню. Преходзели зме през єден валал, жителє ше позацаговали до обисцох, а и так валали були скоро пусти. През єден облак бояжлїво викукла єдна баба а я єй поздравкал по партизански „Смрт фашизму майко!„ Баба такой одпоздравела културно – „И теби синко!„ Гварим, прешли зме прeд тим Яґодняк и Болман, та идзeмe прeз Славонию. Я идзeм попод хижи, моцни, дурни, нє боїм шe нїкого, дурбин на пeршох, пиштоль на боку, автомат на хрибцe. А мойо партизанє иду штири дзeла по штири конї у

Бок 6

дзeлу, за каждим дзeлом по 12 борци, и ше такой одметнул. Назберал Сербох и шпиваю: з Лалитю и з тих валалох цо по Дунай, бо барз мало людзох теди було за комунистох. Єдней ноци пришол и до Имам капу на три роґа мнє на салаш и шицко ми И борим сe против боґа… виприповедал и гвари: “ jа не смем да а баби Шокици кус одхилєли капурки идем ни код свог рођака, ни код та викукую як на дяблох. Я идзeм познаника, jер нас свуда чекаjу. Дош’о попод хижи и, рeку, “Хвалєн Исус, майко!”, а баба спадла, спадла як мертва. Я ю потаргал, дзвигнул а вона ми “Ка… каква стe ви, синко, воjска?!”’опитала шe прeстрашeно, а я єй ”Народноослободилачка, маjко!” а єй одлєгчало та гвари “Хвала Боґу и Св. Антуну, само кад нису ти проклeти партизани!” Я бул досц дурни, алє да бул даяки ищe дурнєйши одомнє та би винял пиштоль и забил би бабу прe слова “проклeти партизани” у х в и л ь к о х к e д з м e ю Бачи Янко на свадзби своєй дзивки Меланки ошлєбодзовали од фашистох. Як Руснак, бачи Янко сам код тебе као код познаника из Тиркайла поштредує медзи Русами и младости да ми даш хлеба и пара!” Я нашима. На концу войни, на билих му дал и хлєб и пенєжу, кельо сом мал. парадних коньох участвує на паради з Потим ми дябол нє дал мира – нагоди ошлєбодзеня Беоґрада, цо комунизем и я барз нє любел - та тоти овиковичене на документарним филме. ґаздове, прави ґаздове у Керестуре, Було му понукнуте з боку армиї же би думали и сиґурни були же кед я у остал у воєней служби и далєй партизанох таке вельке бул (о тим им напредовал, алє то одбил и врацел ше приповедали їх синове и унуки), “бачи до валалу, на салаш, на Селище, ґу Янко войвода” – вони вец почали здалєка коло мнє и дознали ше за того родичом и дзецом. одметнїка, же я з нїм на вязи. Поручели ми же “най придзе до нас, ИСТИ ДЗЕНЬ СОМ БУЛ ми му даме и тото и гевто” и вон ГАРЕШТОВАНИ, И ТАКОЙ пошол до Владу Ситкара, зоз своїма 3СОМ МАЛ БУЦ ШТРЕЛЯНИ 4 борцами, на салаш. Алє, хтошка удал О єден длугши час бачи Янко и пришла Удба и зоз Зомбора, и зоз мал окремну епизоду у своїм живоце, о Оджаку, з Вербасу и обколєшели салаш. Задуркали и поволали ґазду хторей призначене тото: Єден хлапец зоз Лалитю, вонка. Вон вишол вонка а вони такой з Бринчичов, цо им салаш бул за автоматом по ногох ґазду. А тоти 4 -5 Єґричку, богати, школовал ше у нука, у хижи. Жена кед чула же ше Зомборе. Познали зме ше од малючка штреля та отворела облак и сцела през бо зме на лукох вєдно статок чували. нього сцекнуц. Алє, салаш бул Пришол вон дому зоз Зомбора, у тей обколєшени и прештрелєли ю прейґ гужви, и нашол оца и мацер забитих, першох, спадла мертва. А Бринчич обидвоїх! Були богати людзе и такой през облак вихпал машинку, па на єден их поштреляли. Кед тото видзел, вон бок рафал, па на други угел рафал, и тоти ше поцагли. Руцели вони на

РУСНАЦИ У ШВEЦE


удбашох даскельо бомби та ше и други вицагли през облак Удало ше им сцекнуц, а сцекли до мойого брата швекра, на салаш. Такой мушел конї попрагац и зместа их до Шови нєсц да их нє полапаю. Владо Ситкар бул вислуховани и озда гварел же му я о нїх гуторел и я бул исти дзень гарештовани. И такой сом мал буц штреляни, теди нє було милосци. Но, мал сом щесце же то преложене, же нє кончели штрелянє такой, и заварли ме, осудзели як политичного. У медзичаше отримана у Москви конференция побиднїкох дзе Тито достал кредити алє мушел пущиц политичних гарештанцох. А я бул политични гарештанєц – нїкого сом нє окраднул, нє забил, лєм сом нє думал

так як и вони, комунисти. Други дзень, як ше Тито врацел зоз Москви, єден ме зґрабел и ведзе ме, и я думам же ме ведзе забиц, а вон ме ведзе на капуру, до шлєбоди. Сцигли зме до валалу на таксию. Одвезли зме ше пред Мензу, там таксиста станул а ми двоме вошли нука, я ишол напредок а тот официр ишол за мну, фини бул хлапец, наисце, красни. Нїхто нє верел у валалє же я ище живи. Людзе викуковали на драгу и єден на другого преношели глас же “Янко Тиркайла пришол зоз кральом Петром”. Теди ше до Греческей, як познате, врацел краль и ґенералє и официре, а гречески комунисти сцекали (було з тих греческих комунистох познєйше досц населєних

ПАМЯТКИ НИНИ ЙОСКИ КОЦУРОВEЙ

Пишe:

Сeрафина МАКАЇ Коцур

К

ирбай у Коцуре, ту, за нашо околїско, права атракция. Авта, бициґли, моторки, трактори, шицко того дня унапрямене до Коцура. Гарню ше госци зоз шицких бокох: и тоти цо волани, а ещи вецей тоти цо нє волани. Направя ше же то вонї лєм так зашлї, бо нас познаю, а пришлї видзиц кирбай и купиц кретоша и когуцика цо му ше до задку писка. Мнє тот дзень преходзи так, у страху, бо цо кед ше заш згарню и тоти цо нє волани, дзе ше з нїма подзеєм. Бо часи таки же за одруцованє нєт, а я нє знам кельо порихтац. Рихтам за фамелию и за тих цо ми до нїх ходзиме на Кирбай, а вец аж поцерпам же ми будзе мало. Кед нарихтам мало, а госци поприходза, вец ше лєм будзем ганьбиц, а кед порихтам вельо, а госци нє поприходза вец ше нам по швету РУСНАЦИ У ШВEЦE

по валалох коло Нового Саду). А теди у Керестуре уж починали брац од людзох и жем, и тлачарки и дутяни, можеш пойсц драгу заметац, нє маш нїч! Вошли зме до карчми, у Мироня, и кед зме дошли ґу пулту, а Мироньови качмарови вишли слизи – бо то нїхто нє мог задумац же я ище жиєм! - Бачи Миронь, за тот стол дзе шедза млоди и млода оддрильце бечку пива!- поручел я од качмара. Янку, гвари вон, нє єдну бечку пива, алє сто, лєм кед ти пришол! Вони уж такой думали же будзе даяки преврат кед я пришол дому, место же би ме забили. И ми там до рана прешедзели, єдли зме и пили. (Предлужує ше)

преє та ше на остатку подава псови. А, можебуц, же то и добре бо як би вон, пес, сеґинь, коштовал крем пити, або торти, або пульчи сцегна? А прешла сом уж и так же ме тоти мойо “блїзки” и нєволани госци по Кирбаю вецей анї нє позналї, нє сцелї ми анї поздравкац на улїци. Єдноставно забулї як у нас ламошелї печену колбасу. Раз сом, давно, ещи теди кед ше мой Дюра и я побралї, прешла так: ми булї худобеньки, малї зме лєм єден стол и штири карсцелї. На Кирбай рано сом приставела юшку зоз когуцика, а колачи ми принєсла мац же то за нас двойо будзе досц. Булї зме подквартельоше, у цудзим обисцу, та и простор бул мали. Кед коло поладня сцигла нам вистка же на нас одказалї госци же нам приходза на полудзенок. Кед я пораховала же кельо нас будзе та сом нараховала зомну и зоз Дюром лєм седемнацецеро. Закукуєм до гарчка, мало, патрим на стол на колачи, мало. Дюро, вицискай бициґли та швидко до мацери, а я викапчам шпоргет и позамикам! - Жено, то ганьба, цо поведза?! – бунї ше Дюра. - Дюро, маш ти розум, и кед бим им мала цо дац єсц, мушелї бизме єсц на штирираз, праве до

Бок 7


вечара. Шедай на тоту бициґлу и сцекайме, бо нє знам цо робиц! Так ми по другей улїци гонем до мацери. Алє, чула сом од моєй баби же то вше даєдни людзе малї таки бриґи. Так, гварела баба, раз прешла єдна нєвеста цо ше до Коцура одала. Кед пришол Кирбай, єй родзини ше позбералї та на трох кочох гайд’ до родзини, до Коцура. Кед млади бачи видзел кельо кочи ставаю пред його хижу, фришко замкнул коморку, ключ до кишенки, та сцекай прейґ заградох до поля. Нє же госцох нє сцел, алє познал свойо обисце и кишенку, та мушел змидлїц. Його млада жена ше своїм зрадовала, та би ше указац, алє кед вона до коморки, дзвери замкнути. Такой прейґ загради побегала по сушедох та нажичала, а вец ше за брадлом виплакала, алє госцох вигосцела. Лєм же єй браца тото обачелї, викирбайовалї ше и вецей нїґда нє пришлї. Так ше то, боме, вшелїяк попреходзи. Тераз то и госцом лєгчейше поприходзиц, бо маю авта, та су часом ту. Давно ше путовало на кочох, а було и таких цо ишлї пешо. Кед ше мац зоз Керестура зажадала дзивки одатей у Коцуре, звязала зайду та гайд прейґ Билей, ша тот Коцур нє за шветом. Далєй ше теди ридко путовало. На гайзибану ше дахто дараз вожел, а дахто нїґда. Ша и моя

баба у своїм живоце Беоґрад лєм раз видзела, а у Варадинє була аж пейц раз. А дїдо, е, вон видзел швета бо бул у Нємецкей зарабровани, у лаґру, та ше отамадз врацел полу на гайзибану, тим цо за статок, а полу пешо, та мал нагоду вельо видзиц. Так скорей и дзеци мало зналї бо ше нє ходзело нїґдзе. Нє так як тераз, дзеци иду на тоти екскурзиї та ми унуки приповедаю же булї там, и там, и на морю... Прето ми и пришол на розум єден Мижо цо ходзел до школи теди кед и я. Оцец му обецал, кед першу класу закончи зоз одличним, же го одведзе на морйо. Кед пришол конєц рока, а Мижо, акурат, одлични. “Оцец, обецалї сце ми же ме на морйо одведзеце!”- навальовал Мижо. “Одвежем це, одвежем, и то такой на рано!”- змирйовал го оцец. Рано оцец на бициґли напумповал ґуми, вжал Мижа на пактреґер, та з нїм до Торжи. Там го повожел коло долїни, поумивалї ноги, ґу тому му купел ещи и сладоляд, та гайд дому. Мижо бул презадовольни же бул на морю, а оцец же туньо прешол. Як и гевтот єден оцец цо ше радовал же му ше син оженєл так, поцихи, як би Серби гварели “с ћошка, а без трошка” та свадзба була, а госци анї кафу нє попилї. Так ше то у живоце койцо послучує, алє ше вец мириме з тим же то так мало буц бо, озда, так судзене.

КАНАДА

У

вецей нагодох, остатнїх рокох, даєдни авторе пробовали потрафиц (або “потрафиц”) число кельо єст, у тей хвильки, Руснацох виселєнцох з Войводини у ЗАД и Канади. Лицитовани рижни числа хтори нє дїйствовали достаточно прешвечлїво же би могли послужиц як даяки сиґурнєйши статистични податок. Конєчно, така файта статистичного зводзеня нє лєгка и требало би мац добре вияшнєти критериї на основи хторих ше будзе класификовац субєкти виглєдованя и зводзиц статистични параметри. Затераз, статистични инструментарий нє барз прецизни та мож повесц же би кажди достати резултат бул приблїжни и же би ше, ту и там, мишало покус “и баби и жаби”, як ше то гвари у таких нагодох. Найкратше поведзене, нє ясне до конца як третировац особи хтори у мишаним малженстве, як статистично третировац їх дзеци, по хторим основу, як третировац членох ткв. III ґенерациї (або уж и IV) хтори давно нє знаю анї руски язик, анї елементи рускей култури, а по кореньох су – Руснаци?! Преґурли зме тоти нєясносци на бок (знаюци же вони и так и так буду убудовани до нєточносцох статистики) и, после прешлорочней габи приселєнцох, зведли зме статистични рахунки числох и податкох хтори нам познати. И числа гуторя так: На сиверноамерицким континенту нас єст 196 фамелиї, у реґистре хтори маме. Од того 159 фамелиї жию Бок 8

у Канади а 37 у ЗАД. У рамикох тих фамелийох жию 321 старши особи и 158 дзеци, од праве народзених по возрост од 20-21 рок (та и старши кед же су нє осамостоєни, кед жию зоз свою фамелию). Шицкого вєдно – 479 особи. Уж сам податок о 37 фамелийох у ЗАД досц подозриви, медзитим, така структура того реґистру хтори зме статистично обрабяли. Мож реално констатовац голєм два ствари: 1) же глєданє наших виселєнцох Руснацох з Войводини нєпреривно у цеку цо значи же мож обчековац благе алє континуоване звекшанє того числа 2) же то, у тей хвильки, найменше можлїве статистичне число хторе як-так блїзке ґу реалному стану Значи, и тото число ше будзе меняц, звекшовац, у наступним периодзе у зависносци од меняня и усовершованя статистичного инструментария. И нє лєм од того, алє и од висткох хтори сцигую зоз Старого краю, зоз Войводини. А вони таки:

РИХТА ШЕ ВЕЛЬКА ГАБА ВИСЕЛЄНЦОХ Прешлого року, по основи окремней уселєнїцкей програми провинциї Саскачеван, до Канади ше уселєли коло 13-15 фамелиї (прейґ 50 особи). И було наявйоване же ище, одприлики, тельо фамелиї чекаю на папери. Мезитим, остатнїх мешацох ше ситуация на тим планє фрапантно вименєла. Висти яки нам сцигую з Руского Керестура такповесц застрашуюци. Слово о нєурядових числох, медзитим, кед же вони лєм приблїжно точни – предстої найвекще можлїве висельованє Руснацох зоз Войводини! Оперує ше зоз числом же дзешка 50 до 80 фамелиї “преламали” и рушели до поступку обезпечованя паперох за уселєнє до Канади. У даєдних вариянтох могло ше чуц же РУСНАЦИ У ШВEЦE


то аж и до 105 фамелиї?!). Кед вежнєме лєм 1.5 дзецко стреднє по фамелиї, було би то число од 175 до 280 виселєних з валалу. А то особи у найлєпших рокох, у полней моци. Кед ше то витвори, Керестур ше од того нє поднєє анї за 2-3 наступни децениї. Младосц напущи тот наш валал хтори, уж и так, на планє природного приросту

(одношенє медзи умартима и новонародзенима) ма роками неґативни тренд. Конєчно, аж и кед лєм половка од тих потенциялних случайох достанє папери за уселєнє до Канади, и то будзе озбильна ствар за валал, кед ше ґу тому бере до огляду и познати факт же ше 50 уж виселєли прешлого року.

XII ЖИМСКИ РУСКИ БАЛ У КИЧЕНЕРУ (КАНАДА)

Д

ванасти по шоре Жимски руски бал отримани 11 фебруара 2006 року у Walper Terrace хотелу у Киченеру. И попри того же ше бал отримує у дньох блїзко Дню Св. Валентина хтори представя защитнїка залюбених, значи младих, мушиме повесц же, голєм того року, медзи присутнима нє було замерковане векше число младих, односно, було найменєй тих медзи 14 и 20 роками, хторим Св. Валентин окреме наклонєни. Озда будзе лєпше на наступним балу. Место отримованя балу остало исте, алє присутним заграл нови оркестер, були то штирме музичаре под Маґдалена Шминтич (прима), Владо Вереш (гармуника), руководством Влади Вереша. Славко Петрачич (контра) и Вєкослав Хоян (басприм) Радує и факт же на балу було, напевно, аж и вецей як узвичаєних 120 присутних. Прилїв госцох зоз шицких бокох бул таки же ше мушело замодлїц персонел хотела же би констатовали пар присутни цо их з увагу слухали, у тим чаше намесцел ише єден нови стол. Нас, Руснацох, було дацо грали ЛЄМ руски, нашо шпиванки. Єдну за другу. Хтошка у вецей як половка, а гевто були нашо госци, приятелє велїх шали гварел же таке, нєшка, нєт анї у штред Керестура, же наших фамелийох хтори уж похопели же вредзи присц на там на свадзбох частейше умишаю гудаци и даяку цудзу балске вешелє Руснацох у Онтарию, же там мож насправди шпиванку, попри наших руских! Гармуника, бас ґитара, дожиц 7-8 приємни годзини. Сход госцох почал на пол шестей тамбура и тамбурка удатно дочарали и руски и войводянски пополадню и уж коло 6 годзин сала була скоро полна. звук. Кед пришол час вечери госцох привитала панї Мелания Зиходзели ше госци зоз шицких крайох Онтария, та и з Колбас хтора водзела конферансу на балу, а потим ше Америки. Най ту спомнєме же медзи присутнима бул и пан присутни у сали помодлєли предводзени зоз Михайлом Пол Пауерс зоз околини Кливленда у держави Огайо (ЗАД) о Будинскийом, з тей нагоди, и за виздравенє Мирка хторим можеце найсц напис у другей часци того числа Колєсара, члена нашей рускей заєднїци у Онтарию, хтори ше новинкох, иншак Руснак по походзеню, чийо предки однєдавно находзи у шпиталю пре чежши компликациї зоз приселєли зоз Шиду и Соту пред 100 роками а хтори пред здравйом. После вечери музичаре почали шором, од роком-двома, после упартого виглєдованя, конєчно нашол Македониї (оро), па вец Ужицке коло, па славонски танци, па чардаш, алє нєпреривно, ношаце, були свойо родзини у Шидзе и установел зоз нашо, руски шпиванки. Нашло ше ту за нїма контакт. Жадал з тей нагоди упознац Гавриїл КОСТЕЛЬНИК каждого подацо. Кажди 10-15 минути коло членох рускей заєднїци у Онтарию у обняло цали подиюм за танєц. Видно, хвилькох кед ше вешеля на своїм балу. зажадаю ше нашо людзе опущаня и танцу, ПОЗДРАВ ДОМУ Други госц бул Никола Олеар зоз супругу добре придзе таки бал за велїх. Мож Наташу и дзецми. Никола жиє у Торонту повесц, музика окончела свой задаток Сича, суща класки жита алє є родзени Новосадян и, цо удатно гоч, розуми ше, уровень їх По бачваньским полю – интересантне, унук Николая Д. Олеяра интерпретациї и квалитета музицираня хтори написал 1934 року »Историю Ой, я дом свой вше споминам, може буц ище кус вигладканши и русского народу«, єдну з перших Гоч и нє мам кому! подзвигнути на ище висши уровень. До историйох у хотрих пробована буц тераз рока єст надосц часу за кус Ту лєм муром, тей мертвосци цалоснєйше ошвицена прешлосц блїщацши “ґланц”. войводянских Руснацох. Обидвоме госци Ту медзи мурами За єдним столом шедзели тиж були одушевени зоз атмосфеrу и веселим И тей малей ластовички окремни госци, члени културного дружтва балом и напевно их увидзиме медзи нами З лєгкима кридлами. Истранох, уселєнцох зоз Истри, хтори у и на идуцим балу. єдней нагоди зашпивали прекрасну писню Спомли зме нови музични состав Гей, шак, вона там одлєтнє, у хторей ше почувствовало дух Далмациї та ише пар слова о нїх. Почали грац такой Дзе мойо биваю, и Медитерана. Познєйше, були поволани як ше госци почали сходзиц и грали без И мой поздрав так однєше на бину же би присутним одшпивали ище павзи добру годзину и пол и, як потим До родного краю! єдну шпиванку з їх репертоара. РУСНАЦИ У ШВEЦE

Бок 9


По традициї, после 11 годзин вечар ше отримує такволани рулет танєц. Того року у нїм вжали учасц коло 20 пари а тота пара цо остала до конца танцу, достала пригодни награди. Нєодлуга по тим танцу почала и томбола за хтору награди обезпечели поєдинци, та менши и векши фирми хторим позната улога руского балу, а єдна часц з нїх ше и вешелєла вєдно з нами. Тоти з найвецей щесца позберали шумни награди – од вельких саламох, звязки колбасох та по торти, комплети уникатних погарох за вино и, на концу, по специялни дарунок - прекрасни квет хризантему! Орґанизаторком балу, панї Меланиї Колбас и панї Ани Сабадош придати скромни букети квеца, аплауз и слова подзековносци за труд же би шицки присутни адекватно уживали. Знаме шицки добре же, найчастейше, дробнїци доприноша же би зме ше крашнє чувствoвали. А провадзаци “дробнїци” були - руски вишивани ручнїки по мурох у Кристалней сали, медзи облаками, бул то красни ткани руски парток на уходзе, були то по столох покладзени колор фотки младей Рускинї у широких сукньох а на другим боку фотки були друковани стихи хтори приношиме у рамику попри тей статї. А були то и колачи и торти хтори нашо ґаздинї принєсли на бал и зоз хторима ше присутни погосцели тамаль, коло пол ноци. А даєдни дробнїци, хтори знаю губиц, вериме же буду нарок кориґовани - спомли зме менєй младих, тих на хторих “швет остава” односно наша традиция, а мож повесц же би и саме озвученє могло буц кус-кус лєпше.

Попатрунок на єдну часц сали у хотелу дзе отримовани руски жимски бал Тоти цо од далєй почали ше одберац уж после пол ноци, и дружтво ше помали осиповало алє нєвистати гудаци жарели и палєли и тоти цо були найупартейши нє зиходзели зоз подиюму за танєц до годзини по пол ноци. З єдним словом, бул то ище єден бал, руски бал на америцким континенту, хтори останє длуго у паметаню! Г.Колєсар

ҐОВЛЇ ЗЛЄЦЕЛИ ДО ОНТАРИЯ У ШТРЕД ЖИМИ

♦ Катарина и Василиє то два сладки, шумни

беби хтори ше народзели у януаре 2006. и принєсли своїм родичом, бабом и дїдом, вельо радосци

ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА

Веселина и Владислав Надьмитьово такповесц кажди дзень при своєй унуки и од помоци су Тамари у шицких обовязкох коло беби. Горди оцец Боґдан и бачи Желько Надьмитьов уж напр а вел и дас кельо дзеша тк и фотоґрафиї од хторих даєдни одлєцели прейґ Океана до Керестура, на адреси прабаби Надьмитьовей и прадїда Сабадошового.

Тамара и Боґдан САВИЧ ше винчали початком авґуста 2004 року, о тим зме писали нотатку у новинкох. А, ниа, нєполни рок и пол после того, у їх обисцу у Киченеру настала знова велька радосц хтора ище вше тирва: Тамара нар. Надьмитьо постала млада мама и на швет принєсла дзивочку ПРИНЦ ВАСИЛИЄ Катарину. Щешлїва подїя ше збула 16. януара 2006 року, шицко добре прешло У Торонту тиж зазначена и Катарина уж навелько напредує, бави радосц у єдним обисцу прето же им ше, плаче, позирує за фотоґрафиї и ґовля »през комин пущела бебу«. вельо шпи. Щешлїви баба и дїдо, Бок 10

Слово о фамелиї Сонї и Момира МУХАРЕМОВИЧОВИХ хтори жию на югу вароша, при озеру Онтарио. Соня, народзена Симунович, по походзеню зоз Руского Керестура, постала млада мама кед ше породзела и на швет принєсла хлапчика хторому дали мено Василиє. Радосна подїя ше збула 12. януара 2006 року. Соньова мац, а Василийова баба, Наталия Симунович сцигла ґу своїм 27 децембра же би була од помоци кед ше фамелия понови. Вона останє на помоци своєй дзивки до 10. мая, кед ше враци до Войводини. Дознаваме же мали Василиє барз добре напредує, люби кед ше го ноши на рукох и кед є окружени зоз познатима тварами. Момир Мухаремович пришол до Канади 2000 року, а його супруга Соня два роки познєйше. Пожадайме принцези Катарини и принцови Василийови же би були весели, здрави, добре напредовали, швидко росли, добре спали и же би у нїх їх родичи и цала родзина барз уживали! Ґ.К. (фотоґрафиї на остатнїм боку) РУСНАЦИ У ШВEЦE


СЛОВАЦКА

IV BAL ZDRU@ENY INTELI]ENCI< RUSINOH SLOVACKEJ U BRATISLAVI

♦ Zdru`enw inteli}enci> Rusinoh Slovackej formovane pred

vecej yk dze{ec rokami u Bratislavi, a cilq mu pozberac Rusinoh htori `ix dalwko od Pre{ova i Vosto~nej Slovackej dze najvek{a koncentraciy Rusinoh

Dny 14. ynuara, na novi rok po starim kalendare, u Kon}resnej sali gotelu “Bratislava” u Bratislavi, otrimani [tvarti novoro~ni rusinski tanwc. Od tristo prisutnih nw buli {icki pravoslavni Rusini, htorim togo dny bul novi rok, alw i Rusini grekokatol<ki, htori svoj novi rok preslavxx po novim kalendare. Привит госцох бул традицийни – хлєб, соль и русинска боровичка хтору даровал спонзор, фирма VANAPO зоз Свиднїку. − Rusini u Bratislavi, to uglavnim lxdze z Vihodnej Slovackej htori tu pri{li po drugej vojni robic, ta na balu prisutni u` ih dzeci i unuki. Tota mlad{a }eneraciy Rusinoh tu pri{la studirac i ostala tu `ic – nagla{el Yn Lipinski, glavni or}

anizator balu. – Prez rok wst malo ~asu za dru`enw, bo lxdze roby и кed som na balu vidzel `e tu kolo 70 odsto mladi lxdze nwspodzival som {e i zradoval. Zdru`enw inteli}enci< Rusinoh Slovackej formovane pred vecej yk dze{ec rokami u Bratislavi zoz cilqom `e bi {e pozberalo Rusinoh htori `ix dalwko od Pre{ova i Vosto~nej Slovackej dze najvek{a koncentraciy Rusinoh. – Odkedi posto<, na{o Zdru`enw uspi{no okon~uw svox funkcix zazberovany Rusinoh u Bratislavi, a na toto ukazuw i podatok `e na balu pred {tiroma rokami bulo kolo 80 lxdzoh, a togo roku toto ~islo zvek{ane na 300. U Slovackej Republiki posto< zakon `e {e zoz zarobku dava 2 odsto na zdru`eny i dzepowdni or}anizaci< po vibore zanytogo, ta na{o Zdru`enw

ФОТОҐРАФИЇ НА ОСТАТНЇМ РАМИКУ 1. Фотка фамелиї Пауерс зоз 2004. року: Пол и Лиза Пауерс и їх троме синове - Лаям (беба), Диґлен (у стредку) и Френк Пауерс. Пан Пауерс народзени 1967. року, маґистровал на Огайо Стейт Универзитету и роби як инженєр зоз лиценцу у Охаю. Катарина Савич позирує за 2. ‘Принцеза’ фамелийни албум 3. Млода и свашки з Петровцох под час манифестациї “Вечари културного скарбу Руснацох” 4. Наталия Симунович, єй дзивка Соня зоз сином Василийом и Момир Мухаремович зоз Торонта 5. Погляд на салу у Walper Terrace хотелу у Киченеру дзе отрмовани Руски жимски бал 6. Папандришово зоз Бечу, Звонко Костелник и Таня Кренїцки зоз Петровцох, Провчийово з Опатиї и Оленка Папуґа з Нового Саду у будинку хотела “Братислава” у Братислави дзе отримовани бал Здруженя интелиґенциї Русинох Словацкей 7. Дюра Макаї зоз супругу Меланию у народним облєчиве 1995/96 року у Коцуре як учашнїки концерта Руских народних обичайох 8. Бачи Янко Тиркайла зоз млоду, його унуку Геленку, и дзивками Мелану и Фему 9. На чесц тогорочней Велькей ноци: познати дюрдьовски облїваче хтори, у свой час, вецей роки ходзели по облїваню у валалє и ширели тот красни РУСНАЦИ У ШВEЦE

rozpolaga i zoz zna~nima sredstvami. Rusini u v{e vek{im ~i{lw toti 2 odsto zoz zarobku davax na otrimovanw svowj tradici< – vizna~el dr Mihal [tenqo, predsidatelq Zdru`eny. Za bratislavski bal Rusinoh do~uli gorvatski, avstrijski, ta i vojvodynski Rusnaci − togo roku na n<m buli Vera i Vladimir Prov~ijovo zoz Opati<, Tany Kren<cki i Zvonko Kostelnik zoz Petrovcoh, fameliy Papandri{ovih zoz Be~u, a po pohodzenx su zoz Petrovcoh i avtorka togo tekstu. Коло 300 присутних ‘до билого рана’ забавял оркестер ЮНО зоз Чирчу а у програми наступела танєчна ґрупа ELEGANZA, брухова танєчнїца INGY танцовала на музику ґрупи MANGO MOLAS як и Марияна Желєзна зоз Хмельова. Вельки аплауз достал и танєчнїк Далибор Ґайдош як Майкл Джексон. Olena Papu}a

вельконоцни обичай. З лївого боку Мирко Чакан трима дєплови, з лївого боку му Мижо Сеґеди, вец на горе Влада Сабадош, Мижо Сабадош, Михал Баран зоз гармунику, у шороґльох шедзи Славе Молнар. При кочу зоз коршовом вина кучи Янко Лендєр (тераз Вербащань) а дзивку Геленку Дороцкову (?) облапел Мирон Колбас (уж рок, нажаль, покойни). Калапи леґиньом за тоту нагоду дал Янко Баран, калапар.

Заступнїки маґазина

"Руснаци у швeцe" Рeпублика Горватска Vladimir TIMKO Wodrova Wilsona 43 31000 Osijek +38531570754 abo +385989807685 vtimko@public.os.c arnet.hr

Войводина Nada SABOL Bul. Kneza Miloša 30 21000 Novi Sad Srbija i Crna Gora Tel. (021) 496-291

Нємeцка, Австрия, Швeдска, Швайцарска,

Австралия и Нови Зeланд

Канада (заходна часц)

Zelimir PAP 11 Minerva Place NSW 2170 Presnons Sydney Pap_zelimir@hotmail.

Amalija DUDAŠ #206-11030-107 St EDMONTON AB T5H 4G5

Мадярска, Україна, Словацка

Канада и ЗАД

ZSIROS Miron

Mihajlo BARAN 3700 Kazincbarcika Albrecht-Duerer – Mikszath K. ut 17 Ring 10c 67227 Frankenthal zsiron2@freemail.hu 100.224499@germ

Tel. (780) 428-4988

Gavra KOLJESAR 324 Overlea Dr. Kitchener, ON N2M 1T8 Tel. (519) 570-9614 аmber@golden.net

Бок 11


ЯКИМ ЯША БАКОВ (1906-1974 ) ЗДОГАДОВАНЄ НА БАКОВА *

„Крашнє то посциговац добри атлетски резултати. Ище красше кед доприношиш най их и други посцигую" Я. Баков

П

ред пейдзешат роками, у першей половки аваґуста 1936. року отримани у Берлинє XI олимпийски бависка. На лєтней Олимпияди участвовали вецей як 4000 спортисти зоз 49 державох. Медзи малим числом югославянских спортистох нашол ше и перши руски, олимпиєц Яша Баков, професор з Дюрдьова. До того часу уж полни дзешец роки тренирал скаканє з палїцу. Дзекуюци лєм сцелосци и упартосци, свой труд коруновал з новим державним рекордом 3,7 м на Балканияди у Букурешту 1. юния 1936. року. Тота висота му обезпечовала одход до Берлину, а то було и його найвекше животне жаданє! Алє, пришло до чежкосцох коло його одходу. О тей подїї Баков написал у своєй статї ,,3 моїх памяткох" медзи иншим: ,,3а историю спорта, окреме за историю атлетики, берлинска Олимпияда єдна з найвекших спортских подїйох. Гоч єй резултати познєйших рокох були превозидзени, з єй архиви ище вше ше хаснує деталї як приклад велькосци и красоти атлетского спорта. У тедишнїм чаше бул сом професор у Копривници. Зоз резултатом 3,7 м бул сом державни рекордер у скаканю з палїцу. Пририхтовал сом ше вецей як єден рок, три раз на дзень тренирал, уж як сом найлєпше знал и могол — без тренера, без упутствох и без прикладних условийох... Жил сом шпоровно на своєй професорскей плаци, а гу тому сом тренирал коло 30 атлетичарох. Медзитим, заквачело там дзе сом ше найменєл наздавал. Тедишнї Вивершни одбор подзелєл ше по поли при одлучованю о моїм одходзе на Олимпияду. Виход гласаня бул 4:4. Цо тераз? Предсидатель АК “Конкордия” бул Велько Юришич, вон бул за мой одход, и дзекуюци його предсидательскому гласу, котри значел два гласи з вельку радосцу ми гварел: “Идзеш на Вше так будзе и бувало Олимпияду!” При Таки уж од вика били швет тим ми шепнул: Учених вельо, мудрих мало, “Укаж им, и пать же Знанцох полно, товариша нєт. биш прескочел 3,8 1947 м.” Нацагованє коло Бок 12

мойого одходу барз понїжуюцо дїйствовало на мнє." Югославянски олимпийци ше пририхтовали под барз чежкима условиями. Були препущени своїм клубом, а клуби нє мали; можлївосци яки вимагали порядни пририхтованя. Аж и до Берлина одпутовали на гайзибанє у II класи! Баков у жеми нє мал прикладну бамбусову палїцу и прето бул примушени купиц, у Берлинє нову. Купел найтуньшу палїцу, бо лєм за таку мал пенєжи. Бамбус бул ище сирови и лєм єден дзень скакал з нову палїцу! И у таких нєприкладних условийох потвердзел свой найлєпши резултат 3,7 м, алє нє прескочел 3,8 м цо було условиє же би вошол до финалного змаганя. Нє сполнєл жаданє свойого предсидателя и за ньго Олимпияда була закончена. Медзитим, на нєй здобул нови знаня припатраюци ше на познатих шветових атлетичарох. Дзекуюци тому же бешедовал велї шветово язики, мал можлївосц з каждим атлетичаром особнє бешедовац и глєдац од нього поради. Цо му значела Олимпияда Баков у своєй Автобиоґрафиї написал: „Найвекше щесце за мнє — участвованє на Олимпияди, а найвекши успих: Заберанє першого места на державним першенстве у Целю 1947. року зоз 3,73 м на 41 рок живота!

Нє сцел ше змагац за фарби окупатора Уход мадярских фашистох до Бачки Баков дожил у Сомборе. Понеже знал по мадярски було му оможлївене же би и далєй робел на ґимназиї як професор. Окрем того, окупаторе му понукали добри животни и роботни условия, окреме после преходзеня 1943. року на роботу до новосадскей ґимназиї зоз сербскогорватским виучуюцим РУСНАЦИ У ШВEЦE


100 роки од народзеня (1906-2006 ) язиком. Як прави родолюб одбил сотруднїцтво з окупатором на спортским полю. Нє змагал ше, нє робел з младежу, робел лєм тото цо мушел як просвитни роботнїк. Бул прихильнїк народноошлєбодительного руху. Дзекуюци своїм колеґиньом у Сомборе, окупатор нє дошол до шлїду його вязох з напреднима студентами и школярами. Заш лєм бул нєпреривно подозриви окупаторскей власци, та прето лєтнїх мешацох 1944. року бул послани на примушуюцу роботу на сомборски аеродром зоз школярами славянского походзеня з Южней Бачки. Баков знал же медзи младима активно дїйствує скойовска орґанизация. На час спозорел руководство же окупатор шлїдзи за скойовцами, та дїялносц на крадки час престала и нє бул нїхто гарештовани. Свойо опредзелєнє процив фашистох потвердзел и после ошлєбодзеня Бачки 1944. раку кед на 39 роки живота одходзи до єдинкох НОВ. Бул додзелєни Штабу III армиї як совитнїк и прекладатель. Дацо познєйше, 25. фебруара 1945. року, по ч ала з ро бо ту Ґимназия у Руским Керестуре. Управа Ґимназиї знала за ньго и послала му урядову поволанку же би пришол робиц до Гимназиї. Нє требало го прешвечовац до потреби приходзеня до Руского Керестура; пришол, гоч мал и Баков на корчольох и зоз плахту лєпши роботни условия у рукох—хасновал моц витру же у Новим Садзе. На би ше корчолял на Шодрошу власне жаданє бул такой при Новим Садзе пущени и на роботу до Ґимназиї явел ше концом марца 1945. року. Його приход бул од велького културно-просвитного значена нє лєм за Ґимназию алє и за цали валал, за Руснацох. А окремне значенє мал за дружтвени и спортски живот як школярох так и валалскей младежи.

Поет по природи — сучасни педаґоґ у класи У Ґимназиї Баков преподавал вецей предмети. О його роботи Гавриїл Надь, тедишнї директор, написал: ,,Як професор бул вше добре порихтани за годзини, а знаня мал тиж надосц и мал найвекше число предметох. Бул поет по природи, мал у себе вельо енерґиї, одушевйовал велїх и знал буц толерантни собешеднїк, гоч ше нє складал з дачиїм думаньом. Жаль ми же ше розсиповал на вельо боки и же ше вецей нє пошвецел литератури." Цалосна литературна творчосц Баковова по РУСНАЦИ У ШВEЦE

обсягу малочислена алє и така ма одредзене значенє, окреме у повойновей поезиї, понеже у нєй описани на характеристични, ,,баковски" способ живот нашого народу у тим повойновим чаше. На тим месце друкуєме його остатню написану писню котру зме пренашли у його рукописох.

СМУТНА ПИСНЯ Наджил свойо я жаданя, Престал любиц свойо сни; Мнє остали лєм страданя, Плоди шерца жалосни. Под бурями судьби горкей Спрел квиткови венєц мой; Жиєм смутни, осамени, Чекам чежки конєц свой. Так зоз першим мразом спрети, Док чуц бурї жимни гвизд, На конарчку голим чистим Стреса ше остатнї лїст.

У своїх здогадованьох на Бакова, з котрим робел у Гимназиї, инж. Штефан Чакан, медзи иншим, призначел: „Баков, як педаґоґ, бул у колективе борец процив школского формализма, алє ше нєсебично закладал за подполне витворйованє образовно-воспитних задаткох... У класи так орґанизовал свойо преподаваня же то було окремне дожице школярох. Було ту шмиху, доброго розположеня и на лєгки способ доходзеня до нового знаня. Нїґда нє бул строги спрам школярох и нє грожел им зоз слабима оценами и прето бул при нїх барз облюбени."

Дзе бул Баков - ту була младеж За розлику од велїх професорох, Баков мал зошицким иншаке триманє ґу школяром як у класи тиж так и у интернаце дзе бул воспитач. У кратким чаше шицка младеж го полюбела и ишла за нїм у пестованю велїх спортох: атлетики, плїваню, корчоляню, гокею на лядзе... Теди нє було спортски реквизити алє ше вон знаходзел на окремни способ. Тото цо нє пренашол у Новим Садзе дал правиц сам и подучовал майстрох як треба цо справиц. Младеж ишла за нїм, бул на чолє спортского руху, а найвекшу потримовку и помоц доставал од своїх „дзецох" з интернату. У интернатским дворе и почали перши тренинґи, а познєйше ше вишло на яраши, беґель, долїни... У тих рокох вше менєй дума на свойо спортски успихи, алє ше намага з велького числа младих вибрац тих котри найвецей обецую. И под час свойого пребуваня у Руским Керестуре, як и приходзеня з Н. Саду, створел „чуда" у валалє. Спорт пестовала нє лєм младеж, алє и млади бачикове руцали кулю, кладиво! ... Вшадзи, ше бегало, скакало (окреме зоз палїцу), корчоляло... О рускокерестурских спортистох ше писало вшадзи. И филм зняти! Баков водзи найлєпших атлетичарох на змаганя до Нового Саду. Пропаґує масовни спорт у

Бок 13


100 роки од народзеня (1906-2006 ) Беоґрадзе на Стадионє ЮНА. роботних, чесних людзох котри були Вельки буц я себе жадам, полни идеализма ґу спорту и Под час його спортского Любим руску чесц; дружтвеному напредованю. Дал дїйствованя Руски Керестур бул на Досц на себе я накладам вельо од себе за младих и спорт у першим месце медзи валалами у Годзен я то нєсц? Руским Керестуре бо бул аж и Югославиї по спортским живоце и 1946 предсидатель „Русина". Терашнє по посцигнутих резултатох. Зробели означованє 80-рочнїци нагода же би бизме нєправду кед бизме спомедзи тедишнїх младих спортистох нє спомли найлєпших шицки дружтвени фактори, окреме СД „Русин", спатрели палїцарох и обеговачох. Найвекши успих посцигнул Янко свойо обовязки ґу лєпшому почитованю його Будински у скаканю з палїцу котри зоз 4 м бул младежски рускокерестурского дружтвеного и спортского дїла. рекордер Югославиї и Европи, а його найлєпши резултат Дюра Варґа бул 4,11 м. За нїм бул Яким Рамач, вец Михал Рац, Любо Бесерминї, Яким Сивч, Штефан Гудак... Шицки вони * Обявене у часопису Мак (децембер 1986) знагоди 80 рокох од вишли з ,,Бакововей школи" як и на стотки други. народзеня Яши Бакова Баков виховйовал нє лєм спортских алє и

ПОЕЗИЯ ДЮРИ ПАПГАРГАЯ ОБЯВЕНА У ТЕКСАСУ (ЗАД)

Т

айни, скрити сон каждого литературного творителя може буц и тот же би му його твори були преложени на анґлийски и обявени за читачох анґлосаксонского културного поднєбя. Вистка хтору зме дознали на змени януара и фебруара жє пейц писнї Дюри Папгаргая обявени у ценєним поетским часопису “Visions International” чис. 73 може значиц же Папгаргаї, з тим викроком, прешол найвисши гранїци медзи руским и анґлийским язиком и будучносц укаже чи таки поцаг да даяки интересантни плоди. Наздавац ше треба бо тутейша поетска явносц насправди зна п о ч и т о в а ц квалитет. Мож повесц же то була єдна красна експозиция за рок у хторим автор П а п г а р г а ї наполнює 70 роки живота. Редактор того часопису про ф. Б редли Страхан (Bradley Strahan) у предисловию констатовал же то першираз же ше у ЗАД обявює поезию Руснацох на анґлийским язику. Тот факт допринєсол же

Бок 14

Папгаргайово поетски твори достали окремни боки на хторих обявени 5 писнї у о к р е м н и м илустраторским аранжману. Проф. Страхан подцагнул и факт же руски (Ruthenian) язик бешедує релативно мала ґрупа людзох у Европи и же су, як народ, загрожени од нєставаня. Иншак, проф. Бредли Страхан бувши Фулбрайтов професор поезиї и америцкей култури. Полни 12 роки преподавал поезию на Джорджтаун универзитету. Од 1976 року вон видал даскельо кнїжки писньох а прейґ 500 писнї му обявени у велїх часописох ширцом Америки, у Анґлиї, Белґиї, Кореї, Ирскей, Австралиї... Писнї му вошли до вецей антолоґийох поезиї у швеце а, медзи иншим, руководзел скоро 30 роки зоз ‘Вашинґтонску поетску роботню’ и достал числени награди за свою поезию. З єдним словом, слово о афирмованому и углядному поетскому знавцови у ЗАД. Публикацию “Visions International”, хтора виходзи у Остину у Тексасу (Austin, Texas) видава Black Buzzard Press, подружнїца VISIONS International Arts Synergy (VIAS) нєпрофитней ґрупи за промоцию шветовей поезиї и уметносцох. Пейц Папгаргайово писнї обявени у прекладзе мр. Славомира Олеяра (Торонто, Канада) под насловами: Maria, Wedding, A Wild Cherry On The Grave, Autumn Is My Hause Dress, White Horses. У прилогу пар боки часопису “Visions International” як илустрация читачом новинки “Руснаци у швеце” же як то ґрафично випатрало. Г.Колєсар РУСНАЦИ У ШВEЦE


НАУЧМE РУСКИ БУКВИ ( 10 )

ЗА НАЙМЛАДШИХ Латинка

Шш

Š š

Щщ

<Šč>

Юю

<Ju>

Серафина МАКАЇ

ГВАРЯ ЖЕ СОМ НЄОЗБИЛЬНИ Гваря же сом нєозбильни, же вше правим глупи шали. Ша похопце уж раз людзе же я ище хлапец мали! Мац од рана на мнє дудре: “Меркуй дакус на колєна!” Та чи я ту виновати же травичка вше желєна? Вчера сом ше схопно вицаг зоз “мачанки” и то так: обрацел сом панталонки нє на лїцо, алє спак. Мац моя аж руки ламе: “Яй, сину, цо з тебе будзе?” – А нє зна же з таких дзецох раз вирошню чесни людзе.

Мелания ПАВЛОВИЧ

НЇТКА Єст єдна нїтка цо братох и шестри до єдней громадки збера; дзвери им єдного дома отвера Єст єдна нїтка цо вяже людзох гоч су розшати ширцом по швеце. Та чи то любов, чи товаришство, чи може дацо и треце.

Глас Ш, ш (lat. Š, š) шe у руским язику вигваря як, наприклад, sh у анґлийским словe ship, глас Щ, щ (lat. нєт одвитуюца буква, найблїзша тота комбинация: Šč ) шe вигваря як у словe fresh cheese, а глас Ю, ю (lat. Ju, ju) шe вигваря так як го мож чуц при вигваряню слова unity

Серафина ФЕЙСА

ДАРУНОК МАЦЕРИ Швето Осми марец уж ше приблїжує, та дзецко мацери дари пририхтує.

***

И наша Цилика досц нашпоровала, пошла до дутяну, дари виберала.

ХТОРА ЖЕМ НАЙКРАСША Ластовка лєтала, лєтаюци вистала. Дзеци ю збачели од нєй дознац сцели: - Гей, ластовко наша, хтора жем найкрасша? - Тота, дзеци мили, дзе сце гнїздо звили.

Єдна блузна красна ше єй попачела, виняля пенєжи, та ю и купела.

Мелания РИМАР

Вец мала Цилика швето повинчує и своєй мацери блузну подарує.

Кед одбегла дому, вона блузну скрила: най ше нєсподзива на швето мац мила.

НАЙВЕКША РОДЗИНА

(ПЗ 7/1963, 10, VIII кл.)

Знам же ме любя андї и нини и шицки други блїзки родзини.

РОЗЧИТОВАНКИ

Алє найблїзша родзина – кума, бо вона на мнє найвецей дума.

Єдна рука Марчова, друга рука Сенкова, треца рука Мижова, штварта рука Ваньова и пията Соньова. Шеста рука чия, чия? Нїхто нє дал, та нїчия. Коло ше уж справело, єст нас вєдно пецеро.

Бабку ми дала и бициґлочку, аж обецала з нєба гвиздочку. Док я вирошнєм дам єй дарунок, а нєшка пошлєм лєм поцилунок.

ЗАГАДКИ Хто плаче, а очи нє ма?

Хто ми тераз повесц зна, хто то, накадзи ше народзи, браду ма? (млада цибулька)

Писани

Перинка була же лєм, а под ню чарна жем. Аж кед яр настанє перинки нєстанє. (шнїг)

Кирилка Друковани

(Хмара) РУСНАЦИ У ШВEЦE

Бок 15


USA

WHO AM I?

WHAT AM I?

Author:

Paul POWERS Painesville Ohio USA

A

s I grow older, I am more interested in the history of my family. Who were they? What historical events made us what we are? How did they come to Vojvodina and then to America? My children should know the answers to these questions. During my search I have been aided by many gifts from my family and kindnesses from strangers who have become part of my new extended family. This is a journey of respect and love for my ancestors and hope for the future of my children. This is a story of hard work, patience and acts of God. Oral History When I was a young boy, my grandparents often looked after me during the summers while my parents worked. I have memories of being taken to parties and listening to many older

Hromis family Dayton Ohio (About 1920) Left to Right: My Baba Emma Hromis Djura Hromis, Olga Hromis (girl in front), Anna Mudri-Hromis, Nikola Hromis Шедза Дюра Хромиш и Ана Хромип нар. Мудри стоя їх дзеци, з лїва: Ема (Полова баба), Олґа и Никола Хромиш. Дейтон, Огайо, коло 1920 Бок 16

ЗАД

ХТО Я?

ЦО Я?

Пише:

Пол ПАУЕРС Пейнсвил, Огайо ЗАД

Я

к сом поставал старши вше сом ше баржей интересовал за историю моєй фамелиї. Хто були мойо предки? Хтори историйни рушаня, подїї допринєсли же би ми постали тото цо зме? Як то вони пришли до Войводини, а потим и до Америки? Мойо дзеци треба же би знали одвити на тоти питаня. Под час мойого виглєдованя бул сом помагани з велїма дарунками з боку моєй фамелиї и з помоцу и любезносцами з боку нєпознатих особох хтори постали часц моєй новей, преширеней фамелиї. То путованє хторе краша почитованє и любов спрам моїх предкох и надїя за будучносц моїх дзецох. То, ниа, приповедка о усиловней роботи, о сцерпеню и о помоци од самого Господа. УСНА ИСТОРИЯ Кед сом бул мали хлапец, мой дїдо и баба ме влєце вше чували док мойо родичи робели. Мам надосц памятки о тим же сом бул одводзени на стретнуца дзе сом слухал розгварки велїх старших людзох хтори приповедали на язику хтори вецей нїхто нє розуми. Мой прадїдо Дюра Хромиш приведол свою фамелию зоз Шиду до Дейтону у Огаю ище кед перша шветова война лєм почала. Вон умар 1973 року кед сом бул ище барз млади. Мам барз ясни памятки на мою бабу Ему Хромиш Пауерс хтора ме кладла шедзиц на стол у кухнї и указовала ми стари фотоґрафиї и поштово карти зоз Шиду. Вона була смутна понеже нє було нїкого хто би з ню бешедовал на “старим язику”. Єдини нагоди кед вона мала шансу бешедовац, як сом познєйше спознал, по “русински” то були ридки нащиви фамелийом як цо то були Провчийово, Буилово, Бучково и Парошкайово у Огаю. Моя баба знала бешедовац о своєй шестринїци Мелани хтора теди ище писала зоз Шиду. А вец, з часом, шицки контакти зоз фамелию у Югославиї були потрацени. Раз, там дзешка коло 1980 року, вона нащивела югославянски конзулат же би питала помоц. Медзитим, одношенє спрам нєй теди було стримане бо вона нє знала бешедовац по сербски. Вона бешедовала язик за хтори гуторела же то “славиш”. Я нєдавно спознал же то досц стара америцка назва хтору ше хасновало же би ше описало русински язик у Америки у цеку 1920. и 1930. рокох. ПАМЯТКИ О даскельо роки по єй шмерци, я нашол окремне нашлїдство од нєй, була то шкатула сликох и поштанских картох моєй баби. На пар заводи сом пробовал обезпечиц же би даєдни з нїх були преложени на анґлийски, алє нїхто у моїм окружену нє розумел тот язик. И так сом дзвигнул руки од було яких пробованьох найсц дацо вецей о моєй фамелиї. Барз велї информациї уж були потрацени. Провадзели зме вистки о войни, и коментаровали зме же маме фамелию хтора жиє у Шидзе, алє зме нє мали вецей нїяку адресу або конкретне мено. Мой прадїдо походзел зоз барз худобних ґенерацийох и нє знал писац и читац. Моя прабаба Ана Мудри Хромиш умарла 1949 року. Вона була “лїпкаче” хторе повязовало и отримовало фамелию вєдно прейґ РУСНАЦИ У ШВEЦE


people speak in a language that no one else understood. My pradido Djura Hromiš brought the family from Šid, to Dayton Ohio just as the first world war was starting. He died in 1973 when I was very young. I have very clear memories of my baba Emma Hromiš-Powers, sitting me down at the kitchen table and showing old pictures and post cards from Šid. She was sad, because there was no one to talk to in the “old language”. The only other times she had a chance to speak in what I later knew to be “Rusinski”, was on rare visits to families such as the Provči’s, Buila’s, Bucko’s and Paroska’s in Ohio. My baba used to speak of a cousin “Melana” used to write from Šid. But all contact with family in Yugoslavia had been lost. Once, about 1980, she visited the Yugoslav consulate to ask for help. However, she was treated strangely as she did not speak Serbian. She spoke what she called “Slavish”. I have since learned that this is a very old American term, used to describe Ruthenian language in America during the 1920’s and 1930’s. Memorabilia Years after her death, I inherited a box of photographs and post cards from my baba. Twice, I tried to have some of them translated, but no one understood the language. I gave up finding anything about my family. So much information had been lost. We would watch the news of the war, and would comment that we had family left in Šid, but no longer had any addresses or names. My dido came from a very poor generation, and could not read or write. My prababa Anna Mudri-Hromiš, had died in 1949. She was the “glue” that bound the family together across the ocean. New Technology On a whim 2002, I typed in the family name Hromiš in a search engine on the internet. To my great surprise, one of the items was a list of email addresses with very familiar looking names. I sent a few brief emails out to people on the list, and one or two people pointed me in the correction direction. In the next week, I started trading emails with Darko Provči from Šid. I asked Darko if he knew the Hromis family. Within two weeks, Darko emailed me a photo of my father taken in 1948 from Dayton. My cousins in Šid had saved this all this time. What a shock, and what a surprise. I have since also been able to help Darko contact his family in Ohio. Family Sources Over the last two years my distant cousin Miluska Krivokuća has helped me a great deal. She helped me create a family tree of the Hromiš family from Šid. Miluska’s mother Olga Koroš and baba Paulina Hromis have been wonderful sources of information. This is the first place any one should start. I now know that I have many cousins in Kucura, Novi Sad, Kikinda, Vukovar and Gunja. Now with the help of Miron Zsiros and Slavomir Olejar, I have been trading emails with another cousin Dr. Stevan Konstantinovic. He has provided me with some additional information about the family. I know now that the Hromiš family was originally from Kucura. Good luck I have had great success in making contact with the Hromiš family, but I have very little luck with the families Mudri and Mitrov. My cousin Miluška has given me some information РУСНАЦИ У ШВEЦE

океана. НОВА ТЕХНОЛОҐИЯ У цеку 2002. року унєсол сом презвиско “Хромиш” до програми за глєданє на интернету. На мойо вельке нєсподзиванє, єден з резултатох указал листу имейл адресох на хторей були досц препознатлїви мена. Послал сом два кратки имейли людзом з тей листи и єдна чи два особи ме унапрямели на добру драгу. Идуцого тижня почал сом черац имейли зоз Дарком Провчийом зоз Шиду. Питал сом ше Даркови чи зна за Хромишову фамелию. У цеку двох тижньох, Дарко ми з имейлом послал фотоґрафию мойого оца хтори бул сликовани 1948. року у Дейтону. Мойо родзини у Шидзе ю зачували за шицок тот час. Бул то за мнє и шок и вельке нєсподзиванє. Нєдавно сом бул у можлївосци помогнуц Даркови же би установел контакти зоз свою фамелию у Огаю. ФАМЕЛИЙНИ ЖРИДЛА У цеку остатнїх двох рокох моя дальша родзина Милушка Кривокуча ми помогла у барз важней роботи. Помогла ми же бим направел фамелийне древо Хромишовей фамелиї зоз Шиду. Милушкова мац Олґа Корош и баба Павлина Хромиш були одлични жридла информацийох. То перше место зоз хторого кажде треба же би почал. Я тераз знам же мам надосц блїзкей родзини у Коцуре, Новим Садзе, Кикинди, Вуковаре и Ґунї. Тераз, з помоцу Мирона Жироша и Славомира Олеяра, я вичерал имейли зоз ише єдну родзину а то др. Стеван Константинович. Вон ми послал ище даяки дополнююци информациї о нашей фамелиї. Тераз знам же Хромишова фамелия по походзеню зоз Коцура. ДОБРЕ ЩЕСЦЕ Мал сом насправди красни успихи у установйованю контактох зоз фамелию Хромиш, алє сом, з другого боку, мал наисце мало щесца зоз фамелиями Мудри и Митров. Моя родзина Милушка ми обезпечела даєдни информациї о фамелиї Мудри у Шидзе. Мам вецей дописни карти и фотоґрафиї од бачика Васи Мудрого зоз Шиду, алє вон умар 1967. року. Нє бул сом у можлївосци найсц анї єдну фамелию по тим боку. На початкох сом установйованя контактох зоз фамелию Митров. После даскелїх пробованьох достал сом писмо од дзивки Мирка Митрова хтора нєшка жиє у Заґребу. Нашол сом ю досц лєгко хаснуюци телефонску кнїжку Заґреба хтора положена на интернет. Стара поштова дописна карта мала на себе ознаку “Врапче-Заґреб”’, у телефонским реґистре ше находзела адреса за компанию нєрухомосцох “Митров” у самим тим подручу. Послал сом писмо зоз стару фотоґрафию на тоту адресу питаюци ше чи дахто памета фамелию Митров. На мойо вельке щесце, дзивка чловека, хторого сом длугши час глєдал, написала одвит на мойо писмо. Тераз предо мну чежши задаток а то преложиц даскельо барз стари писма, алє знам же тота особа то моя дальша родзина. И попри шицкого, я нє знам хтора то родзинска вяза. СУЧАСНИ ЗАПИСИ Єдна з найлєпших и найлєгчейших драгох призберованя информацийох то нащива вашей церкви або теметову. Ту ше запише мена, датуми односно мена тих цо поховани на теметове. Фамелиї звичайно поховани досц блїзко єдна ґу другей. Звичайни ствари як податки о кресценю тиж маю у себе часто барз значни информациї, понеже людзе звичайно вибераю своїх бачикох и андї за кумох. АРХИВСКИ ЗАПИСИ Почал сом тиж виглєдовац фамелийну историю у дальшей прешлосци. У ЗАД, Канади и Европи єст релиґийни ґрупи хтори за себе гуторя же припадаю “Церкви Святих Судного Дня”. Ми их єдноставно наволуєме Мормони. Як часц їх релиґиї, вони виглєдую и трудза ше зачувац ґенеалоґийни, родословни записи. Кед то зробя вони вец обезпечую можлївосц хаснованя каждому Бок 17


about the Mudri family in Sid. I have many cards and photos of Bači Vasa Mudri from Šid, but he died in 1967. I have not been able find any living family on this side. I am just beginning to have a few contacts with the Mitrov family. After several tries, I have just received a letter from the daughter of Mirko Mitrov who now lives in Zagreb. I found her simply by using the Zagreb telephone book posted on the internet. An old postcard was marked “Vrapče-Zagreb”, in the telephone was an address for a real-estate company “Mitrov” at the same area. So I sent a letter with an old photo asking if anyone remembered the Mitrov family. To my great luck, the daughter of the man I was look for answered my letter. Now here is the hard part, by translating several very old letters, I know this person is a distant cousin. However, I do not know the exact relationship. Modern records One of the best and easiest ways to gather information is visit your church or the graveyard. Record the names, and dates and also the names of who is buried nearby. Families are usually buried very close to each other. Simple items like baptismal records also contain a great deal of information, as people commonly choose aunts and uncles as godparents. Archival Records I have begun trying to research the family history back further in time. In the USA , Canada and Europe, there is a religious group who call them selves the “Church of Later day Saints”. We simply call them the “Mormon’s”. As part of there religion, they research and preserve genealogy records. They then make these records available to anyone who wants to do research on microfilm, regardless of individual’s faith. The entire collection of church books from the archives in Croatia are available. In addition, Church records from the Hungarian archives, and many records from Austrian-Hungarian Empire can be easily accessed. Another source of information is the census records from the Hungarian state. Unfortunately, the archives in Serbia have not yet been copied.

хто жада виглєдовац по їх микрофилмох, без огляду на вирску припадносц поєдинца. Комплетна колекция церковних кнїжкох зоз архивох у Горватскей доступна на таки способ. Най додам и тото же церковни записи зоз мадярских архивох, та велї архивски записи зоз часох Австро-Угорскей империї мож хасновац на исти способ. Друге жридло информацийох то податки зоз пописох жительства у Угорскей . На нєщесце, архиви у Сербиї ище нє були микрофилмовани. Резултат шицкого вец таки же мож барз лєгко найсц найвекшу часц податкох хтори ше одноша на Римокатолїкох, алє сом нє могол найсц велї податки хтори вязани за Грекокатолїкох або за православних вирних. Предпоставям же ше велї зоз тих податкох цо нєдоставаю находза у архивох у Сербиї. Наздавам ше же єдного дня и вони буду копировани на микрофилми и дати на явне розполаганє заинтересованим. ДЗЕ ШЕ НАХОДЗА ДРУГИ “СТРАЦЕНИ” РУСНАЦИ? Такповесц источасно сом почал глєдац податки о “затрацених” родзинох ту у Америки. Тото сом одпочал после розгварки з моїм оцом и другима старшима людзми хтори ми помогли направиц листину з презвисками руских фамелийох хтори вони ище паметали. Хаснуюци тоти информациї, вєдно зоз информациями хтори сом достал од пана Мирона Жироша, одпочал сом виглєдовац по пописних спискох и по податкох уселєнцох хтори ше одношели на Шарон, Барбитон и Кливленд. Так сом спознал же ту на розполаганю велї жридла податкох. Алє, тиж так, спознал сом же мож наисц на велї почежкосци. После велїх рокох памятки виблядли, людзе ше селєли по вецей раз та аж меняли и мена односно презвиска. Барз мале число РуснацохАмериканцох може буц ясно, беж почежкосцох, идентификоване зоз тих податкох. Квалитет записох завиши и од особи хтора понука информацию, алє и од особи хтора тоту информацию записує. Мой прадїдо Дюра Хромиш прешол през имиґрацийни центер на острове Елис три раз. Я нашол о тим лєм два записи у архивних податкох. Лєм раз є коректно идентификовани як “Ruthenian”. ПОЧЕЖКОСЦИ З ПОДАТКАМИ Родзини Мирона Жироша з Детроиту добри приклад за илустрацию. У периодзе понад 30 роки у податкох ше спелинґ (запис) їх презвиска меня вецей раз (Zsiros, Ziros, Zarros, Zaros). Тото було часто робене зоз жаданьом же би ше вигварянє

Men and women from Srem living in Ohio: The first man is my grandfather Djura Hromis. The 2nd woman is my grandmother Anna Hromis. Other men and woman in the photos are the Hromis from Sid, (Lived in Dayton), Bucko’s from Miklosevci (Barberton and Cleveland), Paroskaj from Novi Sad (Cleveland), Gajdos from Sid (Dayton), Rozic from Sid (Cleveland), Buila from Miklosevci (Detroit) Хлопи и жени зоз Сриму хтори жили у Огаю. Перши при хлопох мой прадїдо Дюра Хромиш. Друга при женох то моя прабаба Ана Хромиш. Други хлопи и жени на фотоґрафийох то Хромишово зоз Шиду (жили у Дейтону), Бучково зоз Миклошевцох (у Барбитону и Кливленду), Парошкайово з Н. Саду (Кливленд), Ґайдошово зоз Шиду (Дейтон), Рожич зоз Шиду (Кливленд) и Буила зоз Миклошевцох (Детроит) Бок 18

РУСНАЦИ У ШВEЦE


The result is that most of the Roman Rite Catholic records are easy to find, but I have not found many Greek Rite and Orthodox records. I suspect that many of these missing records are in the Archives of Serbia I hope that one day these also we be copied and made available to the public. Where are other “Lost” Rusnaci? At the same time I have also started to look for “lost” cousins here in America. I began this by talking to my father, and other elders to ask for a list of names of Rusyn families that they remember. Using this information, along with information from Pan Miron Zsiros, I have begun to look through census and immigration records for Sharon, Barberton and Cleveland. Many sources of data are available here. But there are many are also many difficulties. After so many years, memories have faded, people moved many times and even names have change. Very few Rusnaci-Americans can be clearly identified from the records. The quality of the records depends both person providing the information, and on the work of the person writing the information down. My pradido Djura Hromiš came though Ellis Island three times. I have only found two of these in the records. Only one time is he correctly identified as “Ruthenian”. Difficult Data The cousins of Miron Zsiros in Detroit are a good example of this. Over 30 years in the records is spelling of the name changes several times. (Zsiros, Ziros, Zarros, Zaros). This was often done to adapt, or to succeed in an America that was not friendly to people from the Balkans or Eastern Europe. My own uncle Nick Hromiš changed his name to Donald Harnish for

презвиска прилагодзело и же би людзе швидше напредовали на роботи у Америки, бо вона (Америка) нє була пребарз приятельски розположена спрам людзох зоз Балкану и Восточней Европи. Мой бачи Ник Хромиш пременєл свойо мено до Доналд Харниш пре подобну причину. Векшина членох фамелиї Zarros помарла досц млада та ше их нє могло найсц у узвичаєних державних архивских записох як цо то пензия за старих людзох (у Америки то наволоване Социялна сиґурносц). Медзитим, мал сом щесца бо сом нашол його фамелию кед сом виглєдовал податки вязани за нєрухоми маєток. Державни жридла нє вше вигодни за виглєдованє, алє су барз погодни кед слово о порцийох и маєтку. Шицко тото може буц добра алтернативна архивска градза. Моя особна фамелийна история ма даскельо мистериї хтори сом нє могол одгаднуц. Мой оцец памета “нини, андї” и у Шарону у Пенсилваниї и у Барбитону у Огаю. Мам вецей фотоґрафиї людзох хторих нє можем идентификовац. Єдна з нїх то слика на хторей жена, а на задку, на слики, моя баба написала “Нина зоз Шарону”. Нашол сом и даскельо поштово дописни карти зоз Шарону на хторих нєт адреса того хто ю посилал (1947). Славомир Олеяр ми их помогол преложиц. Там по руски моєй прабаби написани пар виреченя: “Мила нино, я вишла зоз шпиталю, алє оцец там останє даскельо днї длужей, дзекуєм на твоєй помоци”. Глєдал сом по новинох и пренашол сом же тото подруче потрафел торнадо даскельо днї пред тим як тота дописна карта була написана. Тераз знам же мам родзини хтори жию у Шарону, алє нє знам яки їх мена и презвиска. Познєйше, кед сом помагал Мирославови Парошкайови найсц його родзину у Огаю, препознал сом вецей особи на фотоґрафийох цо ми послал, а хтори ше находза и на даєдних цо я мам. Так же лєм можем предпоставяц же мам затрацени родзини у ЗАД хтори ноша презвиско Митров, Бучко або Мудри, и векшина з нїх походзи зоз Миклошевцох.

Rusyn families, Provci farm, Celina Ohio 1955.The families pictured are Barna, Havlicek, Sabados, Hromis, Gajdos, Bucko, Paroskaj, Shеrbula (?), Buila, and Provci. Руски фамелиї на Провчийовей фарми, Огайо, 1955. року. На слики фамелиї Барна, Гавличек, Сабадош, Хромиш, Ґайдош, Бучко, Парошкай, Шербула(?), Буила и Провчи. Нєт сумнїву, то єдна з наисце интересантних фоткох дзе велька ґрупа наших виселєнцох. На утвердзованю точнєйщох податкох ше ище роби. РУСНАЦИ У ШВEЦE

Бок 19


similar reasons. Most of the Zarros family died too young to be found through common government records such as old age pensions. (In the USA, this is called Social Security). However, I have had luck finding his family by searching property records. Governments are not always good at tracking, but they are very good at tracking taxes and property. These can be good alternative records. My own family history has mysteries that I have not solved. My father remembers “Aunts” in both Sharon Pennsylvania, and Barberton Ohio. I photos of many people who I can not identify. One of these is of a woman, an on the back my baba has written “Aunt in Sharon”. I have also found several postcards from Sharon with no return address (1947). Slavomir Olejar has helped translate these. In Rusinski, are written a few simple sentences to my prababa; “Dear Aunt, I have been released from the hospital, but father will be there a few more days, thank you for your help”. I have searched the newspapers and discovered that there was a Tornado a few days before the postcard was written. Now I know I have family that lived in Sharon, but I do not know their names. Later on, when I help Miroslav Paroska find his cousins in Ohio, I noticed many of the same people in his photographs. So I can only guess that I have missing cousins in the USA, who are Mitrov’s, Bucko’s or Mudri’s, and a most likely from Miklosevci. Finding Living Family Today many people here are trying to discover their lost family history. Several electronic billboards exist where people can connect. Ancestry.com is one of the most popular in the USA. Another billboard is radixforum.com. This billboard is specific to the old Hungarian state, and has listings for towns such as Ruski Kerestur, Kucura, Šid and others. Once in a while, I will see people post messages such as “My grandfather lived in Barberton, was Catholic, and I have old letters from Djurdjevo”. This is an email I received from Theresa “Hardi” Ratcliff. Today she is still trying to find the family of Maria Ivan, who use to write from Djurdjevo. Just this week, I received another email from Australia, from a Mudri looking for family in the USA and Canada. Understanding This is a never ending task and a great puzzle that begs to be solved for each family. But most of all remember that it is more than dates and data. It is each family’s history. Sometimes small things can important. In my family, I never understood why wine making was so important and a family event. Just knowing fact that my family worked in the Vineyards in Srem has helped my understanding of the habits of my family in Ohio. Conclusion I wish to thank the many people who have helped me in the search. There are just too many people to name. Many people helped me with translations, or just told me their own family stories. From each I have discovered a little bit about my family and myself.

Бок 20

ГЛЄДАНЄ ФАМЕЛИЙОХ Нєшка ту у Америки велї людзе пробую пренайсц їх затрацену фамилийну историю. Єст даскельо електронски билборди (веб боки) дзе ше людзе можу уключиц. Єден з найпопуларнєйших у ЗАД то Ancestry.com . Други таки веб сайт то radixforum.com. Вон специфични бо ше одноши на податки зоз старей Угорскей держави и ма листинґи за места як цо то Руски Керестур, Коцур, Шид и други. О єден час я годзен видзиц же людзе буду на интернету поставяц поруки як цо то тота: “Мой дїдо жил у Барбитону, бул католїк, и я мам стари писма зоз Дюрдьова”. То имейл яки сом достал од Терези Гарди Ратклиф. Вона ище вше пробує найсц фамелию Мариї Иван, хтора им дакеди давно писала зоз Дюрдьова. Нєдавно сом тиж достал други имейл зоз Австралиї од Мудрия хтори глєда родзини у ЗАД и Канади. РОЗУМЕНЄ Тото шицко то робота без конца и велїчезна загадка хтора просто модлї же би була одгаднута за кажду фамелию. Алє од шицкого важнєйше запаметац же то, у каждим случаю, цошка цо представя вецей як лєм збир информацийох и податкох. То история каждей фамелиї. Дзекеди мали ствари знаю буц барз значни. Нїґда ми нє було ясне же прецо у моєй фамелиї продукция вина вше була похопйована як цошка значне и вше була велька фамелийна подїя. Аж кед сом спознал факти же моя фамелия давно робела у своїх винїцох у Сриме та ми постало ясне дзе бул корень тей навики моєй фамелиї у Огаю. ЗАКЛЮЧОК Жадам подзековац велїм людзом хтори ми помагали у моїх глєданьох. Нє будзем их понаособ споминац бо их наисце було надосц. Велї людзе ми помогли при прекладаню, або ми єдноставно виприповедали свойо особни фамилийни приповедки. Од каждого сом достал голєм кус, голєм часточку, же бим баржей розоткрил и о своєй фамелиї и о себе самому.

Пол Пауерс ма приключки на обидва архиви податкох (новши датабази) хтори вон хасновал же би, евентуално, лоцировал особи у Зєдинєних Державох и у Канади. Кед же маце даякого затраценого приятеля або уж роками нє маце шлїду о даякей родзини у Америки, Пол порихтани и ма дзеку помогнуц у глєданю кельо лєм годзен. Пошлїце о одредзеней особи цо вецей информациї на адресу Paul Powers, 7030 Sturbridge Drive, Painesville Ohio 44077, USA або шицко тото пошлїце з имейлом на paulmap@adelphia.net . Пол тиж предклада же би ше о таким писало и на новинки “Руснаци у швеце” до рубрики “Препознаце, дознаце, явице...”. Можебуц же ше найдзе дахто од читачох хтори буду у можлївосци помогнуц.

*** Paul has access to both archival records and recent databases that he uses to locate people in the US and Canada. If there is some missing friend, or long lost family member in America, Paul is willing to help as much as he can. Just send as much information as you can gather to Paul Powers, at 7030 Sturbridge Drive, Painesville Ohio 44077, USA or send it by email to paulmap@adelphia.net. Paul also suggests writing to "Rusyns in the World". Maybe one of the readers of the magazine will be able to help.

РУСНАЦИ У ШВEЦE


ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA МОЙ ВАЛАЛ ДЮРДЬОВ - SAJKASGYORGYE ПОД ЧАС ОКУПАЦИЇ 1941/44

Пишe:

МИХАЛ ГОРНЯК Бeоґрад, СиЧГ

У

... и шицки ше заклїнали же их нїґда нє забуду... у стред валала подзвигнути памятнїк на хторим записани мена шицких цо страдали у рациї, дзепоєдни улїци наволани по їх менох... Памятнїк и гроб стоя на мире... а їх мена зоз назвох улїцох власци 1997/98 познїмали... Тельо о паметаню и забуваню...

марцу штерацец другого обновени преподаваня у школи, Ґабор Грицко превжал место управителя єдней и другей школи, ходзел по валалє як сквашнєти, тримал ше за жалудок, до оч нє шмел нїкому попатриц, людзе го керовали, преходзели на други бок улїчки, знало ше же вон бул єден од одвичательних за забиванє, вон надпатрал роботу у школох, а преподавали нам Манойла Шандор и Елемир Лїкар на мадярским, єден и други остали у валалє лєм єден рок, Лїкар запаметани як барз добри ґу школяром и ґу людзом, математику на нашим руским преподавал нам стари учитель Давосир, нїхто так нє знал розяшнїц проценти, ламани числа, вираховац поверхносц, учели зме зоз читанки на мадярским язику, достали зме по єдну вельку теку, клайбас, сцераче, преподаваня починали зоз молитву: Hiszeg egy Istenben Hiszeg egy Hazabon Hiszeg egy Isteni orok Igazsagban Hiszeg egy Magyarorszag Feltamodasaban Amen Верим до єдиного Бога Верим до єдиного Отечества Верим до єдиней вичней Божей правди Верим до єдиней воскреснутей Мадярскей держави Аминь Учителє нам значенє словох розяшньовали на руским и Сербом на сербским, почали шицко лєм на мадярским, алє нє ишло, научели ми напамят "It a Cico ot a Vico amot meg a kukorico", научели зме модлїц ше Оченаш и шпивац "Erdo erdo erdo, madar szeki kereskedo, madar lakik bene, madar lakik tizenehene", декламовац "Talpra a Magyar, it az ido, most vagy soha, eskusunk, eskusunk hogy rabok tovab nem lesunk" – алє док нам нє розяшнєли, нє знали зме цо то значи, а и вец на єдно ухо ци уходзи, на друге виходзи – грожели нам учителє зоз прутом, на дворе медзи двома годзинами було нам допущене бешедовац лєм по мадярски, "czak magyarul, czak magyarul", кричали на нас, алє дармо кед зме по мадярски нє знали, було нас полни двор, пейдзешат лєбо и вецей дзеци од дзешец до штернац рокох цихо, без слова, вец нам на годзинох шицко перше розяшньовали по руски тото цо було у читанки, а од нас глєдали за нїма повторйовац на мадярским, учели зме назви шицкого у обисцу, оцец, мац, дїдо, баба, брат, шестра, облак, посцель, стол, карсцель и коло обисца, конь, крава, РУСНАЦИ У ШВEЦE

( 5)

пес, назви рошлїнох, дньох и мешацох, яр, лєто, єшень, жима, диждж, шнїг, назви странох швета, варошох, рикох и брегох у Мадярскей, историю мадярского народа од присельованя до Панонскей ровнїни, учели нас хто бул Арпад, Атила, Сент Иштван и цо вони значели за мадярски народ... Источасно, за хлапцох од дзешец по осемнац почала и воєна вежба - Левенте, раз до тижня нас зберали пред oпштину, левенте-вояцка шапка на глави, коштала дзешец пенґи, сами зме себе мушели правиц древену пушку, двоме сазадошове-гонведи, дакеди жандаре-пирка-ре и

Мадярска свадзба у Дюрдьове 1942. року домашнї полицає нас шоровали по рокох и росту до вояцкого порядку, найменши напредок, пушку ґу ноги та прейґ плєца, гонєли нас маршировац по калдерми на пажицу под валалом, а ми боси од першого слунка до позней єшенї, командовали нам egy, keto, egy, balra, jobra, balra, єден, два, лїва, права, шпивали напредок, а ми ше драли за нїма гласно як лєм зме могли "Horthy Miklos katonaja vogyok, legszeb katonaja" – “Ми катонаци Горти Миклоша, найлєпши катонаци”, на пажици поздрав застави, мирно, на лїво, на право, бегай, лєгай, штреляй, ставай, скакай прейґ ярку, на знак лєнївосци давали зоз буячу жилу по хрибце и так штири годзини, вец знова у вояцким порядку зоз писню назад пред oпштину и розход, учительох и полицайох зоз того часу паметам по тим же вше ходзели зоз прутом, буячу жилу лєбо корбачом у рукох, раз нас Бок 21


ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA хлапцох полицай Еделински влапел же лярмаме по Руским по вашарох аж до Сеґедину и Кечкемету, було бриґи – нє шоре, пошоровал нас и каждому по єдну зоз жилу, а було цо єсц, кажди дзень замешки, чи було там на нєй даяка шкварка чи нє, запраженей юшки, кромплї на густо, свойому синови два, ти мой та тебе два... подбитей пасулї, бачи Дюра ми принєсол два заячки, о кратки час сом мал полни обор заяци, варели зме БАБА МЕЛАНА ЛЄГЛА ДО ПОСЦЕЛЇ И УМАРЛА паприґашу як и шицки у сушедстве, з єшенї оца и вецей Штерацец други рок запаметани и по тим же за других мобилисали до мункашох на роботу, на лїкарским Девеньом спрам Тиси почало будованє населєня-Телепу од лєм цо нє пущели пар наших Руснацох, нє могли одгаднуц тристо пейдзешат домох, приповедало ше же сцу населїц од якей то хороти им цело таке белаве, док нє видзели же вибеженцох зоз румунскей часци Ерделю, Мадярох хтори ноша кошулї и ґачи зоз конопного платна офарбеного на ше наволую Cango, приведли кубикашох копац темелї, белаво а платно пущало фарбу, на одходу ми наказовал правиц вальки, печиц цеглу и череп у цегляри Ґези чувай конї бо кед останєме без коньох готови зме, Нємци Колинаша, мулярох, тишлїрох и цимерманох, сушед прейґ их превжали од Мадярох и одведли дзешка до сиверней драги бачи Дюра Паланчанов-Стари шицким розказовал, Италиї бугонєли наших людзох по шоре раз до тижня на роботу, довац бунмуровац, превожиц писок, цегли, вапно, населєнє було кери, там закончене под конєц мадярскей власци штерацец вони дочештвартого, нє було часу насельовац Мадярох, по кали и коошлєбодзеню до хижох ше населєли колонисти зоз попалє- нєц войни, кед ше враних валалох у Босни... Штерацец треци почал зоз бриґами, дзешка у цел дому нє марцу праве кед ше шнїг почал пущац умарла нам баба могол ше Мелана у шейдзешат першим року, тримала ше док верела н а х в а л ї ц же ше єй Цила и Левонка враца, прешвечовала сама себе Н є м ц о х , Нємже су одведзени даґдзе до даякого лаґру и раз их лєм буду при ше мушиц пущиц, чувала їх ствари и облєчиво, зацаговала ше цох Яким Гербут (на право) зоз двома до буджаку за пец и до найдальшого кута у загради и знало шонєпознатима вояками у Мишколцу пред модлєла ше за нїх, єдного дня ше у нєй цошка претаргло, ра, знало одходом на восточни фронт лєгла до чистей посцелї, положела коло себе шмати у ше кельо хторих сцела буц похована, под заглавок у хусточки пенєж ше роби и кеди ше роби, до остатнього дня зме добивали за хованє и крижик, поволала синох Дюру и Йовґена, єдзенє, циґари и чисте облєчиво, по капитулациї Нємецкей гварела най медзи собу подзеля штири ланци жеми нашли ше у Милану, видзели обешеного Мусолиния и уписани на ню и шейсц уписани на Цилу, дохтора нє сцела, Клару Петачи, нашли ше там зоз Поляками, ми ше зоз нїма дала поволац священїка, висповедала ше и пар днї потим шицко розумели кажди на своїм язику, приповедал оцец, нагваряли нас да идземе зоз нїма до Енґлейскей, алє зме умарла... Яр и лєто штерацец трецого були диждовни, Тиса радше остали робиц у кухнї у єдним американским лаґру, и Дунай ше виляли, поджемни води наросли, студня нам було нас вшелїяких, то бул живот, затримовали нас и вони, була полна води, могло зоз руку залапиц до кабла, на хто сцел могол пойсц до Америки, пошол би и я, алє як Руским шоре коло Котю валяли ше хижи, бариска коло охабиц дома штверо дзеци, врацели ше троме вони дому валалу – Кубики, Мутняча, Девень, Олория, Била бара, концом штерацец пиятого зоз полнима мехами Котї ше споєли зоз барами коло Ковилю, Будисави и Катю, американских воєних шматох и нїґда закончену поля у риту коло Тиси и Вельких нївох спрам Будисави и приповедку же як то теди там було... Катю були под воду, на нашим полю вода була людзом по перша, у води ше запатели риби, карас, харча, терпеш, ПОЧАЛИ ПРЕХОДЗИЦ КОЛОНИ роснул шаш за порвисла, место орац, шац, кошиц людзе НЄМЕЦКИХ ВИБЕЖЕНЦОХ ишли зоз галовами и кошарами лапац риби, оцец и бачи Почал у Дюрдьове и штерацец штварти рок, по Оросов раз-два раз до тижня привожели полни коч риби, висткох цо ше преношели а ище баржей по триманю предавац кому нє було, давали зме риби швиньом, валал шмердзел на пражену рибу, вода ше затримала до лєта власцох знало ше же ше война приводзи ґу концу, було штерацец штвартого, власци одписовали людзом порцию, а ясне и яки тот конєц будзе, Мадярска ше пробовала розписали каждому обисцу дзе було два дац єдну краву на вицагнуц зоз войни, та ю Нємецка окупирала и приведла на помоц фамелийом у Мадярскей хторим погинули синове у власц нїлашох хтори ше заклїнали войовац до остатнього, войни, оцец ришел дац краву а затримац яловку, остали зме од яри того року пред поладньом зоз Италиї кажди дзень без млєка, до сушеда Цапових сом зоз кантичку кажди над валалом лєцели американски и анґлийски авиони, єдни вечар ишол по єдну литру млєка, вец у валалє наишла на Пешту други на Плоешти у Румуниї, пополадню ше хорота на швинї и кури, шицко нам поздихало, людзе врацали, з початку на нїх штреляли зоз дзелох коло Нового резали на фалати загинути швинї, у вельких котлох зоз Саду, уцихли кед им бомбардовали Нови Сад, розваляли масну соду мишали, варели мидло, мидло ношели предавац електричну централу и єден мост, пришли вистки же Бок 22

РУСНАЦИ У ШВEЦE


ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA пущели даскельо бомби и на Руски Керестур, новини на сербским язику НОВА ПОШТА були забранєни бо обявели слику анґлийских авионох як валяю нємецки вароши, новтарош и мадярски чиновнїки послали свойо фамелиї до Мадярскей, одвезли до Жаблю на гайзибан полни кочи вшелїячини, новтарош ше нє указовал медзи людзми, роботу охабели Бошкови Бабянсковому, войско ше поцагло з валалу, а жандаре-пиркаре ше през ноц заверали до єдного празного обисца прейґ Oпштини претвореного до правей твердинї, а полицає до Oпштини, тих дньох з валалу нєстали и Ґабор Грицко зоз фамелию, Пиструи Стеван-Иштван и наш помадярени шовґор Штефан Ифийов, вон охабел фамелию – жену, дзивку и сина, сцекли и полицає Бобальчик и Еделински, Бобальчик жену и дзивче, Еделински-ґдовец охабел сина, мойого школского пайташа, пар домашнїх хтори робели у oпштини як писаре склонєли ше до родзинох у сушедних валалох, медзи нїма нє було анї єдного Руснака, нєстал зоз валалу и предняк Соколского дружтва Николич, єдини медзи соколами хторого нє рушали под час рациї, штерацец дзевятого року стретнул сом го у Бечею дзе сом бул школяр ґимназиї, робел у єдней фаховей школи як наставнїк физицкого, крашнє сом му поздравкал, препознал ме, алє було видно же му нєприємно же сом го препознал, у юну-юлу през валал почали преходзиц длугоки колони нємецких вибеженцох зоз України и Румуниї, моцни штаєрски конї цагали кочи полни зоз дзецми и вшелїякима стварами, ишли на Темерин, Кулу, Зомбор и далєй прейґ Мадярскей до Австриї и Нємецкей, у авґусту наишла єдна моторизована дивизия нємецкого войска, поцаговали ше зоз Греческей, танки, дзела, камиони полни воякох, розцагла ше од Шайкашу през Дюрдьов по Жабель, то озда було коло петнац километри, нїзко над нїма лєцели месершмит авиони, чували их од горе, людзе ше престрашели же нам попаля хижи, розваляю валал, посцекали зме до родзинох далєко од главней улїци дзе войско под ягодами остало єден дзень и єдну ноц, я аж на салаш до бачика Марка на Сентиваньску, страху нє було места, войско ше крашнє одношело, задуркали на капурку, поздравкали “ґутен таґ, ґутен таґ” кед було дакого, питали ше чи можу вжац води, олєгчац ше, кед одходзели охабели шицко чисте за собу... У септембру пиркаре ше през ноц поцаговали зоз Жаблю, раз на дзень лєм по двацец-трицец на бициґлох

Леґинє у Планчаковей карчми РУСНАЦИ У ШВEЦE

приходзели до валалу, обишли oпштину, побешедовали зоз новтарошом, його заменїком, домашнїма полицаями и врацели ше назад, тих дньох ше на польох около валалу зявели ґрупи хлапцох, по двоме-троме, потим вше вецей, зоз пушками, партизани, партизани приповедало ше по валалє, препознали зме медзи нїма и наших Дюрдьовчаньох, Руснацох и Сербох, видзело ше же ноцовали и розкладали огень у шопки на нашим полю, през ноц вони пановали у валалє, єдней ноци забили полицайох Крижаня и Скубана, забили и Скубанового праве оженєтого сина, пекара, вибегнул зоз хижи-пекарнї на дворе ратовац оца та забили и його, другей ноци забили сликeра - фотоґрафа Шандора Кираля, нашого шовґра Ивана и сина ковача Арвая, хлапчиска од осемнац-дзеветнац роки, од дзецинства робел з оцом у мигелю, кед зме зоз школи тамаль преходзели станул чарни, наґаравени опрез нас и зоз млатком ше бил по голих першох же яки вон моцни, шицки троме бивали на Руским шоре, наш сушед Янко, син фарбара Шовша ше злєкол же и його забию, забили Арвая пре звади коло дзивкох, знам хто го забил, забию и мнє, та ше єден час вєдно зоз свою шестру, пайташку моєй шестри Марї скривали у нас, остали и кед руске войско почало преходзиц през валал и одберац конї, а нова – партизанска власц им одведла оца, злєкли ше же и їх одведу, приведол до нашого хлїва и свойого коня, конь бул красни, моцни, нє могол сом ше на ньго напатриц, нє требало ме длуго нагваряц да ше чераме – ланц жеми на Сентиваньскей за його коня, дали зме руку єден другому, тарґовину погубел шовґор Василь кед дознал, вивадзел ше зоз нами, Янко лєм цо нє добил, та цо ши пришол спреведац младшого од себе, бер ше дому зоз тим твоїм коньом та го там себе чувай... ДАВАЙ ПЕРЙОД, НА БЕРЛИН, НА БЕРЛИН! Коло двацетого октобра жандаре престали обиходзиц валал и єдней ноци нєстало их зоз Жаблю, охабели новтароша, полицайох и домашнїх Мадярох най ше знаходза як знаю и можу, дзень-два потим до валалу пришли партизанє прейґ Тиси зоз Банату, за нїма и тоти нашо зоз кукурицох коло валалу, були то млади хлапци и дзивки, вшелїяк облєчени, зоз ловарскима и дзепоєдну вояцку пушку прейґ хрибта, на глави шапка зоз червену гвизду, волали ю титовка, вошли шпиваюци “Бачвански смо млади партизани ми волимо свой родни край”, народ их дочекал зоз кляпканьом, облапяло ше, обочковало, шицки кричали “живели партизани”, “живела слобода”, “живео Сталїн”, “живео Тито”, “смрт фашизму”, зявел ше єден зоз гармонику, лапали ше шицки до кола танцовац, пошли по новтароша, його заменїка и полицайох, завязали их, бухали по глави и хрибце док их водзели до општинского гарешту, вешелє ше предлужело пар днї, вец зволали народ на митинґ, гварели же вони нова власц, тот командир, тот комесар, було кляпканя и штреляня до нєба, у тим штреляню Тарзан, бул вельки як Тарзан, иншак фудбалер нашого славного валалского тима, зоз пушку-анґлийским автоматом томпсон нє меркуюци дзе штреля – забил праве менованого комесара... Шлїдуюцих дньох почало преходзиц руске войско, ишли дзень и ноц по розритей калдерми, на камионох, на Бок 23


ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA коньох, на кочох, пешо, вистати, мокри, народ им виношел єдзенє, палєнки, вина, жени на драже у котлох пражели пампушки, давали им ручнїки, руцали за нїма квеце, облапяли ше зоз нїма, вони кричали “давай перйод, на Берлин, на Берлин”, “Гитлер капут”, було точно так як нам приповедали же будзе тоти нашо “гонведи” цо ше врацели зоз Восточного фронта – кед Руси руша, гварел наш шовґор Льовчош, нїхто их нє застанови, буду исц през валал тижнями як брамушки... Тих дньох, док ше преславяло и почало зводзиц рахунки зоз домашнїма Мадярами до општинского двора нови власци виложели ствари и шицко цо домашнї Мадяре рознєсли зоз обисцох одведзених у рациї и шмати и облєчиво хторе було пренайдзене на пойдзе у школи дзе були тримани и забивани, людзе приходзели и препознавали – там креденц и лампи пароха Злоколици, там порцулан Епертових, бунда панї Ройтеровей, кошульки и ципелки Ройтерових дзецох, шиваца машина Папрацових, стол, посцелї, судзина тих и тих, бачикова Дюрова андя Веруна и моя найстарша шестра Павлина препознали кошулю у хторей була Левонка кед ю пиркаре вицагли зоз посцелї и хустку до хторей ю баба Мелана замотала да єй нє будзе жимно, нашли и стари уяш у хторим нина Цила була облєчена кед ше остатнї раз ишла приявиц власцом, були там виложени и вецей бициґли, алє я Владову нє нашол, нє нашол сом анї його сликерню, нємецки модел ‘Лайка’... Праве кед там у општинским дворе було найвецей народу, нагло убегнул на кочу, лєдво озноєни конї застановел Рамачов чи Осиф чи Шимко нє паметам и док людзе на ньго лярмали же маш ти розума, чи ши ошалєл, вон ше зогнул и спод покровца вируцел през шороґлї єдного завязаного чловека, кед а то бул єден од Крижаньових братох, ту вам є та му судзце и боме му пресудзене так як и гевтим другим, а дзе вон Крижаня влапел то нє знам, випатра же дзешка под Жабльом... ШЛЄБОДА ПОЧАЛА ЗОЗ ПИСНЮ, ШТРЕЛЯНЬОМ И ЗВОДЗЕНЬОМ РАХУНКОХ Так ше закончели остатнї днї мадярскей окупациї, а почали перши днї шлєбоди у Дюрдьове – зоз писню, штреляньом и забиваньом, а предлужели ше зоз зводзеньом рахункох – вимсценьом за забиваня под час окупациї: Новтарош, його заменїк, шицки полицає и штирме-пейцме домашнї Мадяре и їх фамелиї кельо их було позаверани до општинского гарешту и там випитовани, судзени, пресуда була лєм єдна – штрелянє, одводзели их на “коньски теметов” на конєц валала спрам Жаблю, була то шинтерня правду повесц и там пред викопану долїну у хторей уж було наруцано живого вапна пред цалим валалом заштрелєни цеглярош Ґеза Колинаси, жену, сина и дзивку му нє рушали, Бударош нє знам як ше волал заштрелєни вєдно зоз свою жену, до нєй штреляли вецей раз, нє сцела спаднуц, o їх двох нєдороснутих синох старосц превжал и пар роки док по нїх нє пришла родзина зоз Мадярскей тримал наш Руснак, валалски кравар як своїх помоцнїкох, заштрелєли полицая Витернякоша, жену, брата и фамелию Бок 24

му охабели на мире, полицая Венчельовского нє рушали, нє рушали анї гевтого полицая зоз Мадярскей хтори пристал пущиц Владимира и Лазара, длуго ше потим приповедало же нє требало забиц анї Витернякоша бо и вон нє лєм бул з нїма у патроли кед Владу пущели, алє помагал и другим хтори ше скривали, кого там ище и кельо шицкого заштрелєли нє знам, нє запаметал сом анї лїца анї мена, думам лєм же их було коло дзешец шицкого, вецей мадярски фамелиї анї нє було у Дюрдьове, полицая Бобальчика и Еделинского дзешка о мешац-два власци

Прадки у Дюрдьове 1943. року влапели у Банату, осудзели их на пар роки робиї у циментарнї у Беочину, кед вислужели, остали там робиц, Бобальчик одведол себе и фамелию, а син Еделинского, мой школски пайташ охабени на старанє у родзини ше обешел у петнастим року живота... Новтароша, його заменїка и спомнутого полицая зоз Мадярскей, нє знам му мено, запаметал сом го як єдней нєдзелї пред поладньом кед сом зоз оцом пошол подштригац ше до байбера Грубенї вон и Венчельовски виведли Грубеньового калфу, нє бул наш Руснак, знам му презвиско, виведли на двор за сламу и тот Мадяр го там барз бил, до нємецких СС трупох ши ше приявел, до СС трупох ши ше добровольно приявел, дам я тебе войованє, новтароша, заменїка и того полицая тримали тидзень-два у гарешту, а вец их на фиякеру збелавених од того як их били одвезли на гайзибан до Жаблю и випровадзели до Мадярскей, од шмерци их спашело озда тото же их нїхто нє обвиньовал за забиванє, новтароша и тото же бул добри ґу людзом и намагал ше отримац мир, а бул и успишни зоз фудбалским тимом – Sajkasgyorgye... У тих часох партизанскей власци без власци одведли и заварли до гарешту и вецей наших Руснацох, медзи нїма, най почнєм знова од найблїзших, Миколу Горняка, брата мойого дїда Михала хтори у Першей шветовей войни бул залапени як австроугорски вояк од сербского войска 1915. року и умар од тифусу у Алексинцу у Сербиї, кед сом у тих крайох служел у югославянскей армиї пейдзешат шестого нашол сом желєзни крижик зоз його меном зароснути у коровчу на теметове австроугорских воякох, однєсли сушеда дїда Саламуна, шлосера Тиркайлу, байбера Грубеню, дїда Уйфалуша, РУСНАЦИ У ШВEЦE


ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA фарбара Шовша и дзепоєдних других, нє паметам анї кого анї кельо, знам лєм же анї за єдного медзи нїма нє могло повесц же були зраднїки, служели мадярским власцом, єдине прецо их ше могло обвинїц було лєм тото же им як австроугорским вояком у Першей шветовей войни на єден завод були подзелєни високи мадярски одликованя, з тей нагоди була видрукована спомин-кнїжка зоз їх сликами и написане о каждому пар слова, дзе служел, на хторим фронту бул, була одведзена и ґдовица Гардийова, нїхто нє знал прецо, остали за ню троме синове, єден после пошол до новoгo войска на фронту под Безданом, єден за другим шицки троме шейдзешатих рокох сцекли до Енґлескей, тримали тих наших завартих пар днї, а вец их придали руским официром, кед их зоз школи дзе були заварти провадзели по автобус настред валала Гардийову водзели двоме попод руки, лєдво ходзела и през йойк кричала патьце цо зо мну зробели, патьце цо зо мну зробели, дїдо Уйфалуши през облак автобуса синови розказовал цо ма робиц и як ше тримац, однєсли их и нїґда ше нє дознало дзе их однєсли и цо було зоз нїма, преношели ше лєм гласи же були позабивани дзешка на Тиси под Бечейом, по войни им шицким як народним зраднїком вжали маєток, а после пар роки врацели без слова їх фамелийом, най нє препущим повесц Шовша-фарбара после випитованя пущели дому такого побитого же умар после пар дньох... У КОЛОНИ БУЛИ СКОРО СТО КОЧИ Но, то би бул и конєц приповеданя гоч приповедка зоз тим нє закончена, руске войско преходзело дзень и ноц през валал, заходзели до обисцох, брали конї а охабяли свойо вистати, вжали од наших сушедох Корпашових и Паланчанових, Паланчаново пробовали зачувац голєм єдного красного штаєрского, скривали го до заднєй хижи, а Руси го нашли кед зрегочел та вжали и його а нє охабели им другого, до нас и дзепоєдних других пришли зоз домашнїма власцами и розказали упрагнуц до коча, положиц єден мех кукурици и шена и присц пред Општину, а там гварели хто сце може охабиц конї, а хто сце може з нїма пойсц та док закончи роботу може ше врациц, векшина охабела конї, най их чорт ноши, най беру конї, мнє нє вежню, гварели, я зоз двома сушедами остал, май розума охаб конї бер ше дому, я нє сцел охабиц конї, шестра Маря ми лєм сцигла принєсц торбу у нєй фалат хлєба, сланїни, два главки цибулї, каждому на коч шеднул по єден вояк, ґу мнє єден стари Калмик, Татар лєбо таки даяки и єден за другим у колони у хторей було скоро сто кочи зоз рускима вояками пошли зме на Тису, була то уж половка мешаца новембра, там зме преноцовали коло рускей вояцкей кухнї, дали нам єсц ґершли з месом, рано каждому до коча положели по штири лади мунициї и рушели нас по розритей лєтней спрам Ґосподїнцох, Темерина дзе зме знова преноцовали, вец далєй по дильовох на Вербас дзе нам дали два днї оддиху, требало и нам премарзнутим до косцох и коньом бо лєдво стали на ногох, змесцели нас трох Дюрдьовчаньох зоз нашима вояками до єдного напущеного швабского обисца на главней улїци, шицко зоз нього уж було рознєшене, тото цо остало поламане, розруцане, на громади у єдней хижи було полно кнїжки на нємецким, вжал сом єдну зоз РУСНАЦИ У ШВEЦE

краснима сликами вшелїяких животиньох, була то Бремова кнїжка о еволуциї и животиньских файтох, препознал сом тото обисце штерацец шестого кед сом у Вербаше бул у шестей класи ґимназиї, бивали у нєй два фамелиї приселєнцох зоз Чарней Гори, рушели зме далєй спрам Кули, там под саму Кулу праве бул звалєни єден мали нємецки авион, преноцовали и два днї знова остали у Сивцу, зоз цеглярнї под Сивцом дзе зме длуго стали бухал страшни смрод, там єст вельо позабиваних людзох, остали нєзагребани у долїнох полних води, там дзешка на драги ми мой Калмик принєсол руску-нафатирану вояцку блузну, рукави ми були длугоки, була замасцена яґда ю дахто ношел од Сибиру, алє цепла – и полна вшох, видзел я же ю вон преврацел наруби, витресал и бил по нєй зоз палїчку, а прецо то сом дознал кед ше на мнє зограла и кед вши почали робиц, после Сивцу була Червинка, вец Крняча, там дзешка нашо вояци нашли у єдней пиньвици гордов вина, положели го на єден коч и ишли пешо за нїм док вино нє попили, дванастого дня зме сцигли на аеродром у Зомборе, фронт бул на Дунаю, чуло ше штрелянє дзелох, познїмали зме ладички зоз кочох и вєдно зоз Русами змесцели ше коло вельких шопох, чекали зме пар днї же нас пуща дому, место того вони нам гварели же обрациме ище раз и так зме зоз празнима кочами ишли шейсц днї по аеродром у Ґосподїнцох дзе нам знова покладли ладички з муницию и дзешец днї назад до Зомбора, вец нас пущели дому – врацел ше я дому на Вилїю, конї витри-мали озда лєм прето же знали же иду дому, врацел ше я дому полни вшох, премарзнути, кихал, кашлял, добил запалєнє плюцох, нини и баби до хлїва зо мну та до шафлю полного цеплей води, шмати на громаду спалєли на дворе, дохтора волали, вон ме дуркал по хрибце и першох, слухал як дихам и як ми шерцо дурка, лїки нє було, анї аспирина, лєм го до цеплих плахтох и руменцового Леґинє зоз Дюрдьова на одсустве чаю, гварел, и так я зоз ЮНА 1945. року, перши з конї зачувал и права Йоаким Планчак виздравел, а кед сом прездравел – охабел сом шицко и як петнацрочни пошол до керестурскей Ґимназиї, дзешец роки потим мал сом закончени єден факултет цали, други до половки, два роки роботного стажу, одслужел войско, раз сом бул вируцени зоз СКОЙ-у, раз зоз Партиї – и бул оженєти... Остало лєм повесц же цо було зоз Пиструи Бок 25


ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA Штефаном и як зме у Дюрдьове пейдзешат шестого поховали Владимирово жемни остатки: Пиструи Штефан, як сом уж гварел, сцекнул на час до Румуниї, одкаль и пришол под час Першей шветовей войни. Же є у Румуниї дознало ше кед ме пейдзешат седмого у Министерству вонкашнїх послали на роботу до амбасади у Букурешту. Рихтаюци ше за роботу, у Конзуларним оддзелєню сом на громади паперох “у роботи” нашо л писмо -ноту Владо Ерделї Румунскей амбасади зоз хторим ше глєдало потвердзенє же Пиструи Штефан робел як коминяр у Дюрдьове од 1920. по 1941, нєобходне му за пензию. Понеже вон од державней комисиї бул означени як воєни зраднїк, потвердзенє нє було дате, алє анї ше нє глєдало да го Румунска враци на судзенє... Цо ше дотика Влади, дзешка 1956, од гробара ше дознало же вон тайно поховани-загребани у єдним нєозначеним гробу на Алмашским теметове у Новим Садзе. Бачи Дюра добил допущенє и зоз руками вигребал тото цо од нього остало, шицки косци му були поламани, препознал го по двох преднїх зубох у горнєй видлїци и по вояцких надраґох хтори му дал кед го випровадзал на драгу до Коцура. Поховани Владо у Дюрдьове вєдно зоз своїм пайташом Лазаром Сазданичом на сербским теметове, зоз найвекшима воєнима почесцами, як то теди було звичайно

ПРEПОЗНАЦE, ДОЗНАЦE, ЯВИЦE...

за тих цо погинули у войни за ошлєбодзенє. Випровадзел их цали валал и шицки ше заклїнали же их нїґда нє забуду, ви дали свой живот за нашу шлєбоду, нїґда вас нє забудземе. Як потвердзенє тому, пред сербску школу настред валала подзвигнути памятнїк на хторим записани мена шицких – чи шицких!? – цо страдали у рациї, дзепоєдни улїци наволали по менох Владимира Ерделя, Лазара Сазданича, Дьордя Зличича, Владимира Мушицкого, Янка Копчанского, Якима Мудрого, Александра Микловша, братох Дїткових, Райка Илиїна... Памятнїк настред валала и гроб у хторим поховани Владо и Лазар зоз червену гвизду стоя нєрушени, мена зоз улїцох власци 1997/98. познїмали и наволали их Улїца Руска, Светосавска, Видовданска, Солунских добровольцох, Лази Костича, Николи Пашича, Мирослава Антича, Яши Бакова, Миколи Кочиша...

Тельо о паметаню и забуваню. Писане влєце 2004, у часу кед ше у Мадярскей гласно твердзело же мадярске войско у априлу 1941. пришло ошлєбодзиц Бачку, пробовало ше скриц, висцерац же вони як союзнїки Гитлеровей Нємецкей участвовали як аґресор у войни процив Югославиї, оправдовало шицко цо вони у Бачкей поробели под час окупациї, од жертвох рациї правело зраднїкох процив добрей, праведней мадярскей власци...

Ище раз, тельо о паметаню и забуваню. (Закончене) (предлуженє з 1. боку)

Пишe:

Гавриїл КОЛЄСАР Кичeнeр, Канада

Арґентини. Ту ше Владимир Макаї младши оженєл зоз Ану Ваґо и мали двох синох Марияна и Томаса. Марияно Макаї почал вишлїдзовац свойо коренї и прейґ интернета, та и на други способи, пробовал дойсц до точнєйших податкох о походзеню своєй фамелиї. Интересантни и на хвильки возбудзуюци животопис фамелиї Макаї ше Марияно закончел зоз вецей питанями на хтори Макаї оставало чекац одвити, одвити хтори би ошвицели їх терашню судьбу, а ище баржей їх прешлосц, їх давни коренї. Прешли пар мешаци. Прешли и 4 - 5 мешаци а нїч конкретне зоз Коцура нє сциговало. У Коцуре єст вецей як 20 фамелиї зоз презвиском Макаї и нї од кого нє сциговали даяки сиґнали, даяки податки. Мушим припознац же ме дакус уж и песимизем, теди, лапел и на хвильки сом подумовал же з того нє будзе нїч. У медзичаше сом од Бок 26

Марияна Макая питал ище даяки стари, давни фотоґрафиї хтори би потвердзели же їх коренї руски, зоз Коцура. Тиж сом му послал прикладнїк 9. числа новинкох же би видзел як о Макайових з Арґенитини писане. Треце число (10) новинкох за 2005. рок було заключене и порихтане за розпосиланє, кед сцигло писемко од нашей сотруднїци зоз Коцура, од панї Серафини Макаї. Попри своїх писньох, прозних прилогох и другого, у писме хторе датироване зоз 24. новембром 2005 було и таке виреченє: “Макайови зоз Арґентини родзина, кельо я знам, Дюра Макаї, матичар у Коцуре и думам же контактовали.” Були то хвильки (жаданого) преобрату. Такой сом написал Мариянови имейл и преложел сом му тото виреченє зоз писма Макайовей питаюци ше му, источашнє чи достал даяке писмо зоз Коцура або чи писал можебуц на парохию або до Месней канцелариї у валалє. Пояшнєл сом му же є наисце щешлїви чловек - його родзина Дюра Макаї, спрам тей вистки, роби як матичар РУСНАЦИ У ШВEЦE


односно вон на жридлє податкох, або вон тота особа у валалє хтора може сцерпено дойсц до каждого податку тей файти яки Марияно Макаї глєдал. Же би ше пошвидшало ствари, замодлєл сом з окремним имейлом др Юлияна Рамача же би установел контакт зоз Дюром Макайом у Коцуре и явел ми детальнєйше цо дозна. О пар днї сцигнул од др Рамача имейл: Бешедовал сом з Дюром Макайом. Вон читал о Владимирови у новинкох. Владимир Макаї бул братняк його оца. Владимирова шестра влонї умарла, була одата за коцурским церковнїком Деньом Цапом. Дюра Макаї пописал цалу лозу и о даскельо днї ци ю пошлєм. Сцигнул и имейл од Марияна: “Було барз возбудзуюце читац вистку о тим же єст ище блїзких нам людзох, же єст родзини у Коцуре! Нас Макаї Ксения, нина Дюру Макая (на право), вифотоґрафовала наисце охрабрує факт же маме податок о тим же Дюра наша ше зоз пайташку. Фотоґрафия потвердзує же твердзеня о родзина. Конєчно, мой оцец нашол свойо документи и даяки краси коцурских дзивкох наисце були правдиви фотоґрафиї. Тиж так, оцец указал же є заинтересовани ступиц зоз вами до вязи и так цо скорей обезпечиц шицко цо потребне. Интересує MAKAY JOANES (JANKO) I HARDI HELENA го на яким язику можеце комуниковац? Вон хаснує нємецки, шпански, словенски и сербски Вони мали дзеци: язик.” MAKAY JOANES (JANKO), народзени. 28. 11. 1884. Написал сом Мариянови же шицко цо MAKAY CIRIL (KIRIL), нар. 08. 02. 1889. У Коцуре його оцец напише по словенски або по сербски я MAKAY JENÖ (JOVGEN), нар. 13. 01. 1891 (умар 1948) годзен розумиц, и замодлєл сом го же би його Перши (прадїдов) син MAKAI JOANES (JANKO), 1884, бул брат Томас скенировал фотки и документи цо оженєти зоз Гирйовати Юлияну 1905. року у Коцуре, пошли до Америки його оцец нашол та най ми тото пошлє. (Барбетон). З ню мал тройо або штверо дзеци, вона умарла коло 1913-14 Зоз Коцура ми сцигнул 6. фебруара року, вон ше вец оженєл зоз Американку и зоз тоту мал пецеро дзеци – имейл од др Юлияна Рамача у хторим було точно шицкого мал дзевецеро дзеци. Єден його син од другей жени ище жиє у преписане “древо живота” фамелиї Макаї, од Америки, ма понад 70 роки, по руски нє зна. заєднїцкого предка. Список у рамику. Други син KIRIL, 1889, бул оженєти зоз Аполонию Загорянски 1909. року. Вони мали дзеци: Послал сом тоти податки Мариянови MAKAI VLADIMIR, нар. 27. марца 1910. року у Коцуре, о нїм уж Макайови. Уж ютредзень ми сцигнул його имейл: познати податки: мал два хотели, єден у Беоґрадзе и єден у Дубровнику, и Верце ми, я нє мам достаточно слова кед му по ошлєбодзеню вжали маєток, обешел ше у Дубровнику, жена му же бим виражел шицку подзековносц хтору була, так Дюра дума, Словенка, вона зоз сином прешла до Италиї, а отамаль чувствуєм спрам Вас, спрам Дюру Макая и спрам до Арґентини. професора Рамача. Як сом уж писал, мой оцец MAKAI JAKAB, нар. 18. Фебруара 1914. (умар 25. фебруара 1914. у нашол слики и документи за хтори верел же були Коцуре – заключуєм же умар як дзецко) страцени. Вони були у шкатули хтора, потим, MAKAI KSENIJA (Дюрова нина Сенка), нар. 03. юния 1922. року у була зацискана у його ноцним столїку. Я Коцуре (умарла 23. новембра 2004. року у Коцуре). Була одата за Цап Дионизийом 21. новембра 1939. року. Дионизий бул роками церковнїк у похопюєм же то може випатрац покус и Коцуре, престал робиц пред пар роками. Мали дзеци: шмишне, алє после шицкого през цо мойо родичи CAP MELANIJA, нар. 28. фебруара 1941 у Коцуре, була одата за прешли перше кед ше моя мац похорела од рака, а Самочета Живаном 16. юлия 1961. у Ковилю, мали сина хтори оженєти зоз потим и оцец тиж достал рак... ґу тому, Колєсар Серафину з Коцура. Мелания умарла 22. септембра 1996. року у страцели хижу, та ше мушели селїц итд. Чим Новим Садзе. сом достал тоту вистку, я наволал моїх и CAP JANKO, нар. 04. фебруара 1945. року у Коцуре, умар 30. сообщел им податки. Од тих хвилькох мой авґуста 2004. року тиж у Коцуре. Бул оженєти зоз Ходак Еуфемию 09. мая живот ма, можем повесц, вецей фарби. 1965. у Коцуре. Маю дзивче и сина. Интересує ме чи Дюра Макаї зна же Владимир Треци (прадїдов) син JENÖ (JOVGEN), 1891, бул оженєти зоз Уйфалуши Меланию 11. новембра 1911. у Коцуре. Вони мали дзеци: Макаї, мой дїдо, кед ше оженєл зоз Словенку MAKAI JAKOV, нар. 30. авґуста 1922. року, умар 19. априла 1984. у Йозефину, мал двойо дзеци, нє єдно. Перше Коцуре (мал дзеци: Макаи Владимир, нар. 1943 и Макаи Янко, нар. 1947); дзецко, Владимир (мой оцец) народзене у MAKAJI MIHAJLO, нар. 20. новембра 1927, умар 13. юлия 1959. у Беоґрадзе а друге Вероника народзене у Коцуре.(то матичара Дюру Макая оцец). Бул оженєти зоз Єлену Ґрешак 1949, Дубровнику. Владимир Макаї младши у мали двох синох: Арґенитни ше оженєл зоз Ану Ваґо и мал двойо Силвестер, нар. 1949 (ма дзеци: Мики, нар. 1975, Мариян, нар. 1977 дзеци, Марияна 1974 и Томаса 1977. Вероника и Александар, нар. 1981) Макаї ше одала за даякого Фереиру. То шицко цо Дюра (матичар), нар. 1955. (синове Михайло, нар. 1979. и Желимир, я знам бо ше мой оцец нє складал зоз одаванку нар. 1982. року) РУСНАЦИ У ШВEЦE

Бок 27


своєй шестри понеже ше одала за шефа полициї и мой оцец нє любел того чловека. После вецей рокох у малженстве, Вероника ше розишла зоз мужом (...) Концом фебруара од Марияна сцигнул имейл у хторим писал “бешедовал сом зоз моїм оцом и виражел ми жаданє же би Вам любел написац имейл у хторим би виражел подзековносц за шицко цо потераз зробене на

пренаходзеню нашей родзини. Медзитим, праве тераз вон престал доставац моцни хемотерапиї у борби процив рака а понеже нє ма компютер вон муши одходзиц до сайбер кафеу а то за ньго, у тих хвилькох, ровне авантури... Мам и єдно питанє а то чи даєдна з тих особох зоз хторима сом родзина знаю бешедовац по анґлийски? Любел бим установиц директни контакт.”

После шицкого, после телїх информацийох, напевно же преостал ище лєм тот, финални викрок а то – директни контакт родзини. Контакт можлїви з телефоном, зоз писмом и зоз имейлом. Пояшнєл сом Мариянови же, можебуц, найрационалнєйше будзе контактовац прейґ интернета, зоз имейлом. У Коцуре єст особи хтори знаю перфектно анґлийски и хтори, евентуално, буду од помоци Дюрови Макайови кед достанє перши имейл од Марияна Макая. Источашнє сом Мариянови дал и пар имейл адреси особох у Коцуре на хтори може послац свойо перше писмо ґу родзини. Та хто зна, док тоти новинки путовали прейґ океана ґу вам, читачом, хто зна чи перши имейли уж и нє прелєцели вельку воду?! Кед же ше и тото збуло, вец можеме констатовац же наш оперативни задаток, як новинкох, на пренаходзеню родзинских вязох медзи Нина Сенка Цап родз. Макаї зоз супругом Дионизийом, Макайовима з Буенос Аиресу у Арґентини и Макайовима з Коцура у Войводини, спрам шицкого, донєдавно церковнїком коцурским удатно закончени.

З ВАШИХ ПОРУКОХ

У

ж од конца новембра и у цеку децембра прешлого року од даєдних спомедзи вас, читачох “Руснацох у швеце”, сциговали поздрави и винчованки прейґ имейлох односно у форми красних винчованкох у ковертох. Приємни Крачунски швета и Нови 2006 пожадали нам читаче з цалого швета, мож повесц, а то подкрипює и тот реґистер: Янко Варґа (Ґилонґ, Австралия), Дудашово (Едмонтон), Юлин Сивч Катрина (Австралия), фамелия Рамач (Коцур), Амалия Н. Фербанкс (ЗАД), Михайло Мудри (Саскатун), Михайло Горняк (Беоґрад), др. Владимир Солонар (ЗАД), фамелия Сабадош (В. Британия), Серафина и Силвестер Макаї (Коцур), фамелия Пап (Сидней), фамелия Хома (Н. Сад), колектив школи “П. Кузмяк” (Р. Керестур), Фирисово (Шведска), фамелия Надь (Париз), Ксения Ґрамаго (Флорида, ЗАД), фамелия о. Колошняя (Н. Бателфорд), нина Аранка и Марленка Орлович (Торонто), Осиф Мадяр (ЗАД), Мирослав Иванов (ЗАД), фамелия Мученски (Едмонтон)... а тоти цо нєспомнути най пребача бо єдна часц Бок 28

имейлох уж и посцерана. Дзекуєме на тих винчованкох и жаданьох же би новинки “Руснаци у швеце” и у цеку 12 мешацох 2006 року були удатни, читани и дзечнє чекани госц у каждим предплатнїцким обисцу. ГРИШКИ МОЖУ БУЦ ОБЄКТИВНИ... Без огляду же за нами 10 - 11 конкретни числа и шицка уложена робота до нїх, и шицко искуство цо потераз назберане - менши або векши премахи ше, ниа, нєнамирно случую: I У прешлим чишлє, на остатнїм боку, медзи другима фотками могли сце видзиц и склєняну миску полну богато макованих бобалькох. Написал сом за тоту слику же є фотоґрафована у обисцу Колєсарових у Брантфорду, Онтарио. Медзитим, о кратки час потим як 10-те число пошло до швета зоз Горватскей сом достал таки имейл: Pocitovani panje Koljesar! U ostatnjih" Rusnacoh u svece", na ostatnjim boku, foto cislo 8 - to MOJO BOBALJKI, U MOJIM OBISCU, NA MOJIM STOLU, U MOJEJ MISKI I JA

IH PRAVELA. I slikala. Slika bula na naslovnim boku u "Rusnakovih klaskoh”, a dumam ze som Vam ju vlonji poslala zoz vincovanku. Od maceri som naucela pravic i bobaljki i kapuscanjiki za Viljiju, jak i pasku i sirec za Veljku noc. Paska htoru ja pekla i sirec htori som sama uvarela, na sliki u mojej knjizki "RUSNACI / RUSINI"- objavena je na boku

Кeд жe жадацe видзиц ШИЦКИ боки маґазина “Руснаци у швeцe” у фарбох, а з вeцeй фотоґрафиями як у самим часопису, нащивцe вeб сайt того маґазина! Адрeса: http://www32.brinkster. com/rusmagazin/ Прeпоручцe и другим най нащивя тот вeб сайт.

РУСНАЦИ У ШВEЦE


www.rusnak.hr.) Krasni pozdrav mr.sc. Nada Bajic Чим сом тот кратки текст од панї Баїч почал читац – такой ми блїсло пред очми же сом, нєосторожно, помишал авторство над фотоґрафиями. Панї Баїч була наисце у праву, то єй фотка з єй обисца и була обявена и “Руснакових класкох”. Такой сом шеднул и написал имейл – молбу за пребаченє и исти бул у подполносци прилапени з боку панї Баїч. Обецал сом же такой у тим, 11 чишлє ‘РуШ’, укажем на мою гришку и дам правдиви податок. И з тей нагоди, ище раз, модлїм панї Баїч за пребаченє. II Особнє тримам же спод квалитета випаднул и перши бок у чишлє 10. Лїва часц бока, дзе була желєно-белава подлога под текстом, випадла моцнєйша як би требало и на нєй досц чежко мож читац текст хтори там друковани.И попри того же 10 числа за мну, гварим, ище вше забувам брац до огляду релативно подли финални продукт фотокопир ум но жо ваня. На о риґинал ним , матичним прикладнїку, однос подлоги и текста цалком у порядку и текст мож нормално читац, медзитим, кед то вишло зоз уж “змученого” фотокопир апарата компаниї хтора умножує новинки – було таке яке го маце и – уж було позно за даяку интервенцию. Найкратше, одлучел сом же убудуце будзем сцекац од таких подлогох за реґуларни тексти. ...И СУБЄКТИВНИ ?!?

Окрем винчованкох, новинком з часу на час сцигую и имейли у хторих даяки импресиї о самих новинкох, та даяки питаня, предлоги за злєпшанє бокох, темох итд. Нєдавно, сцигнул нам имейл зоз хторого преношиме єдну часц: “(...) Na koncu pozdravljam tvoj trud htori ukladas do tvojej (i nasej) novinki Rusnaci u svece hoc se nje skladam zoz daskeljima stvarami htori dumam ze ci ckodljivi i zmanjuju ci vrednosc ulozenoho truda. Dumam tak i nje znam com sam sebe toto robis, alje... Insak, usore tvoja stvar, ta mozes jak sces.” Автор имейла познати редакциї и, нажаль, по заключенє новинкох нє конкретизовал свойо зауваги. Остало, так, лєм тото покус молговите же я цошка робим так у новинкох цо ми нє служи на чесц а я, нажаль, потераз, нє могол одгаднуц же цо то автор того имейлу видзел/ пречитал у прешлих числох и у тим пречитаним утвердзел же я, як редактор, робим цошка цо ми чкодзи и зменшує вредносц моєй роботи на новинкох (?!?), односно, поведзме, хаснуєм свою позицию у новинкох за “нєзнамцо” цо ми нє служи на чесц. Можебуц тот читач конкретизує свойо зауваги, укаже ми цо и дзе гришим у одношеню на новинку, алє я хаснуєм нагоду замодлїц и вас, читачох, же бисце роздумали и, кед же найдзеце даяки приклади же я дацо у редаґованю, писаню и нєзнамчим у вязи новинкох поступел нєкоректно – опишце

РУСНАЦИ У ШВEЦE Маґазин за Руснацох висeлєнцох цалого швeта Рeдактор маґазина Гавриїл КОЛЄСАР Сотруднїки-авторe на тим чишлє: Михал БАРАН, Нємeцка Дюра ВАРҐА, Войводина Наталия ГНАТКО, Горватска Михал ГОРНЯК, Сeрбия и Чарна Гора Мелания КОЛБАС, Канада Гавриїл КОЛЄСАР, Канада Дюра МАКАЇ, Войводина Мариано МАКАЇ, Канада Серафина МАКАЇ, Войводина Йовґен Генц МЕДЄШИ, Войводина мр Славомир ОЛЕЯР, Канада Олена ПАПУҐА, Войводина Paul POWERS, USA др Юлиян РАМАЧ, Войводина РУСНАЦИ У ШВEЦE

тото як приклад и пошлїце. Мойо єдине жаданє же бим, наисце, анї з єдним ґрамом чкодлїво нє доприношел новинком и зменшовал їх вредносц. Кажди приклад у тим напряме би ми помогнул же би нє приходзело, евентуално, до такого цо тот наш предплатнїк, таїнствено, лєм ‘нагадує’ же єст. *

* *

Як и прешлого януара, и на початку того януара 2006 року тиж ушлїдзел ‘поздрав’ з боку Пошти Канади – цени пошли горе. Найвецей подрагшело одсиланє новинкох до Европи, Азиї и Австралиї. Понеже предплати за тот рок у 99% уж поуплацовани нє вредзи и нє мож дацо у поглядзе того зробиц. Остава ми у тим циклусу тоти звекшани трошки зношиц зоз власней кишенки, понеже шицки резерви потрошени. Концом того року предплата будзе мушиц буц звекшана за тоти, алє и нови трошки хтори настаню у януаре 2007. року. Кед же предплатнїки, евентуално, звекшанє предплати нє прилапя – новинки “Руснаци у швеце” би, у тим случаю, пошли на “пр им уш уюци одпочивок” як ше то узвичаєно гутори. Но, о тим потим.

Способи контакту тоти: Za magazin 324 Overlea Dr. Kitchener, ON N2M 1T8 Canada

Канада (519) 570-9614 email: аmber@golden.net

Виходзи три раз до рока. Рочна прeдплата за три числа (зоз трошками одсиланя): за Eвропу (поєдинєчна 15, а на ґрупу 12 eвра), ЗАД 14 USD, Австралия (поєдинєчна 21, а на ґрупу 17 AUD), Канада 15 CDN Шицки прeклади и ориґинални написи защицeни © 2002, 2003, 2004, 2005, 2006 “Руснаци у швeцe”. Рeпродукция истих допущeна лєм по одобрeню Рeдакциї Веб сайт: http://www32.brinkster.com/rusmagazin/ Бок 29


2

1

4

3 5 6

7 8 9


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.