Moja ulica i dnevnik 1999 by Narodna biblioteka "Vuk Karadžić"

Stefanu, Vuku, Milici, Juliji i deci celog sveta da nikada ne dožive rat

„Samo da rata ne bude, ludila među ljudima…

Veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima…

I svakoj bajci naude… Nek rata ne bude.“

Đorđe Balašević

Slobodan Lazić

MOJA ULICA I DNEVNIK 1999. Prvo izdanje

(Elektronska publikacija)

Biblioteka Posebna izdanja, br. 12

Druga elektronska publikacija u ediciji

Izdavač Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” Kragujevac Za izdavača Mirko Demić

Urednik Mirko Demić

Lektura Katarina Milićević

Likovno-tehnička obrada Slobodan Lazić

Fotografije komšijskih okupljanja Momčilo Labović

ISBN 978-86-83007-73-8 Tiraž 10

Kragujevac, 2018

3 OTPOR JEDNE ULICE Svaka monografija zahteva studiozan pristup temi pisanja, puno rada na materijalu i njegovoj obradi. Slobodan Lazić, kao autor neobičnog „Ratnog dnevnika“, iz prethodnog opusa to svakako zna. Ipak, pred vama je jedinstvena zbirka hronološki nanizanih elektronskih pisama tokom ratnih dejstava u Srbiji 1999. godine. I, nema strukturu klasičnog monografskog dela. Zbog svoje neobičnosti i izrazito ličnog pristupa jednoj jako teškoj istorijskoj temi, u suštini predstavlja upečatljivu sliku najtežeg proleća u modernoj istoriji naše zemlje. Učesnik i pripovedač, autor dnevnika, pre svega je otac i suprug, suočen sa „nevidljivim“ agresorom, čiju strategiju od starta ne poznajemo. Prva pisma su kratka, haotična, sa dozom straha i neizvesnosti. Njihova poruka je samo da se dojavi da smo živi. Iz tih prvih pisama, odmah je jasno koliko je jezivo za bilo koga proživljavati sirene za vazdušnu opasnost, trpeti udare od eksplozija iz obližnje fabrike, gledati ljudske žrtve na televiziji.

Postoje psihološke logičnosti, koje bi po svemu sudeći dovele do zaključka da se u ovakvim uslovima, ljudi povlače, strahuju, otuđuju i traže načine da prežive pakao. U ulici Milunke Đurić, desilo se nešto potpuno neverovatno. Komšije su se organizovale, ljudi su izašli jedni uz druge i celo to proleće je predstavljalo najinovativnije druženje koje je ova ulica videla. Nisu to bila okupljanja radi zabave. Daleko od toga. Humor i druženje su inat. Borba. Prkos. Dobro naspram zla. Ljudskost. Jedini način da se ostane čovek. Da se ne posustane mentalno. I takvi užasni uslovi, poprište su vrlo zanimljivih dogodovština, izraza kao što je „krstareća flaša“, dobre „klope“, sjajnih anegdota. Ovaj neočekivani obrt u ljudskom ponašanju, odličan je za neku psihološku studiju, jer ne mora zlo uvek produkovati nasilje i apatiju. Solidarnost ljudi je vrlo jaka i izražena, a niko to bolje nije opisao nego autor „Ratnog dnevnika“ koji je pred vama. Pred vašim očima će pisma iz perioda kada bombardovanje uveliko traje postati nekako snažnija, kreativnija, kao da se i sam autor opustio, prihvatio situaciju i našao svoj način da se „bori“.

Spremite se za jedno putovanje koje će vas odvesti u proleće 1999. Jedna zemlja je bombardovana, a njen narod uplašen. Taj put koji vas čeka nije lak, tekstovi su, u suštini, vrlo emotivni, a neke rečenice oštre i upečatljive. Ali, kao nagrada, kao svetlo na kraju tunela, sledi snažna poruka – da su ljudi jaki, snažni u nevolji, inovativni i u nemogućim uslovima, solidarni i, nadasve, duhoviti. Ova monografija nosi izrazito antiratnu poruku prenešenu kroz autorov skup elektronskih pisama iz ratne zemlje ka belom svetu. Suzana Pavlović

4 REČ AUTORA Kao što je rekao poznati pevač Đorđe Balašević: „Potičem iz poštene familije, koja nit' je robijala, nit' je ratovala“. Agresija zemalja članica NATO pakta otpočela je 24. marta 1999. godine bombardovanjem Jugoslavije i trajala svakodnevno punih 78 dana. Rat je na svima nama ostavio neizbrisiv trag, bez obzira što niko iz moje ulice nije bio mobilisan, osim jednog komšije, koji je mesec dana bio rezervista na Kosovu. Sva dešavanja tokom rata opisivao sam iz svog ugla i istovremeno slao rođacima i prijateljima u Kanadi, Australiji i Švajcarskoj, preko Interneta. Tako je nastala zbirka od 32 pisma, pisanih u periodu od 24. marta do 24. juna 1999. godine, koju smatram „ratnim“ dnevnikom. Ovaj dnevnik je svedočanstvo jednog ludila, kada su mnoge naše predstave o pravdi, demokratiji i civilizaciji, jednostavno razvejane. U početku, tokom prvih dana rata, pisao sam veoma suzdržano, sa željom da odagnamo zabrinutost i strah, kao i da zbijemo komšijske redove. Takođe, veliku neizvesnost je činila i nepoznanica o karakteru ovog rata. Mislili smo da će bombardovanjem da „sravnjuju“ gradove, kao što su to, nekada, činile zaraćene strane u Drugom svetskom ratu (slučajevi Drezden, Koventri…). Zbog toga sam se trudio da o svemu značajnom odmah i što kraće javim u svet, a ako se desi da nastradam, neka to bude za kompjuterom. Posle početne faze šoka, svi smo stekli neophodnu stabilnost, pa smo ratna dešavanja posmatrali kroz humor, makar da je takav humor veoma često imao „crni“ prizvuk. Pisma, koja sam slao u svet, poređana su hronološki i nisu, naknadno, „prerađivana“. Pustimo ih da sama „govore“.

Kragujevac, 23. avgust 1999. Jugoslavija

5 ELEKTRONSKA POŠTA

24. mart

Dragi kume, Poznato ti je da je NATO večeras napao oko 20 gradova u Jugoslaviji, a najmanje jedna jaka eksplozija se čula u blizini Kragujevca. Panike nema, ali ima normalnog ljudskog straha. Ja sam sve vreme bio sa familijom u kući, a Slaviša u podrumu kod suseda, dok je majka potpuno prespavala napad. U 23 sata je proglašeno ratno stanje. Pojma nemam da li se sutra ide na posao ili u školu. Grad je zamračen, svetla ima po kućama, sem dva duža prekida. Javi mi šta izveštavaju mediji. Kod nas je javljeno da smo oborili jedan njihov avion. Puno te pozdravlja kum Laza. 25. mart

Dragi moji, Do malopre smo bili u susedovom podrumu, pa iako opasnost od vazdušnih napada još traje, rešio sam da vam se javim na brzinu. Slaviša je povremeno izlazio i sa nekim komšijama posmatrao odbljeske raketnih dejstava prema Kraljevu i aerodromu Lađevci. Ovo je danas treća ili četvrta uzbuna. Dosta smo neispavani. Jutros smo Sneža i ja išli na posao, ali smo se vratili kući u pola deset, kada je sirena počela da zavija. Nas je najviše strah zbog velike blizine Vojne fabrike i mogućih „grešaka“. Deca ne idu u školu do 5. aprila. Naši ne objavljuju gubitke svojih aviona, a za tuđe su rekli da su oborili dva, kao i nekoliko krstarećih raketa. Takođe su rekli da kosmetski Albanci koriste NATO kao kišobran za svoje napade, ali i da smo na sva njihova dejstva uspešno odgovorili. Pojma nemam da li ću ići na Sajam automobila, gde sam rukovodilac štanda Fabrike kamiona. U Skoplju su Makedonci demonstrirali protiv NATO i OEBS. Lično sam, večeras, gledao snimke kako su upalili četiri vozila od Vokerovih verifikatora i tri sa diplomatskim tablicama, ispred američke ambasade. Imam utisak da su ljudi zabrinuti ali ne toliko uplašeni. Kao da smo oguglali. Pokušao sam da javim za vaše pismo, ali Tiku i Gorana nisam uspeo da dobijem na telefon. Verovatno su bili u skloništu. I posle svega što sam vam napisao, nema razloga za paniku. Pozdrav od svih Lazića, Dane! 26. mart Dragi moji, Primio sam vaše pismo i želim odmah da odgovorim. Sutra, ipak, idem službeno nekoliko dana u Beograd, i mogu da zamislim kakva će biti atmosfera na Sajmu. Večeras su radnici Zastave pravili „živi štit“ protiv NATO bombardovanja, u kome sam i ja učestvovao. Bila je veličanstvena slika, kako ljudi stoje nepomično, dok sirene, koje najavljuju vazdušnu opasnost, zavijaju a ceo grad je zamračen, sa stanovnicima koji su u skloništima. Očekuje se da će NATO posle vojnih objekata bombardovati fabrike i drugu privrednu infrastrukturu, a čuli smo da je Olbrajtova na pitanje zašto „Zastava“ još nije gađana, odgovorila da će to biti ispravljeno. Smatramo da samo živi ljudi i moguće masovne žrtve mogu da zaustave takvo događanje.

6 Inače i danas je bilo napada na Čačak, Avalu, Niš... Makedonci su opet potrošili dosta jaja gađajući Vokerove verifikatore. Sinoć sam se čuo sa Tikom i on mi je rekao da ste razgovarali telefonski. Puno vas pozdravlja Dane! 29. mart

Dragi naši, Noćas sam dežurao u fabrici od 22 sata pa do 6 ujutro. Kući sam odspavao oko dva sata i ponovo se vratio na posao. Danas, oko 11 sati imali smo veliki skup radnika za vreme uzbune, kome je, po mojoj proceni, prisustvovalo oko 10.000 ljudi. Za sredu je najavljen vanredni „Veliki školski čas“ u Šumaricama, u znak protesta protiv bombardovanja. Možda smo se malo opustili, ili je nesanica učinila svoje, pa više i ne idemo u sklonište, nego sedimo u kućama i slušamo vesti. Pre dva dana oboren je ponos američkog vazduhoplovstva – „nevidljivi“ avion F-117, u ataru vojvođanskog sela Buđanovci. Za mnoge je bio nevidljiv, ali ga je video onaj koji je i trebalo da ga vidi. Glavni hit je sledeće: – naši su demontirali svu vitalnu opremu sa „nevidljivog“; – naši hakeri „Crna ruka" su upali u kompjuterski sistem američke ratne mornarice i obrisali podatke. Inače, RTS pokazuje snimke teških razaranja naročito u Prištini, Prizrenu i Đakovici. Gađani su Sombor i Leskovac. Kod nas, u gradu nije bilo dejstava. Ono što smo primetili je da nas je ovaj rat (mislim na komšiluk) ponovo približio i udružio, što smo kao osobinu, izgleda, bili izgubili. Za sada, moral ljudi je jako visok. Iznenađujuće, rekao bih. Što se tiče „treće faze“, mislim da im se sprema „doček“ i da oni znaju to vrlo dobro. Ovo nije prazno junačenje, mi bismo svakako imali mnogo veće gubitke, ali bi kretanje kovčega bilo značajno i u njihovom smeru. Mnogo vas pozdravljaju Lazići. 1. april

Dragi naši, Pre par minuta sam se čuo sa Tikom i lepo smo se ispričali. Tika je dobro i pre našeg razgovora čuo se sa Goranom, kod koga je takođe sve u redu. Juče sam bio na vanrednom „Školskom času“ u Šumaricama, gde je zaista bilo mnogo ljudi, a bilo je i stranih novinara. Imao sam priliku da vidim i tri kratera u blizini muzeja u Spomen parku, na sreću sa minimalnom štetom. RTS je objavio snimak tri zarobljena američka vojnika, koji nisu izgledali nimalo bahato. Takođe je objavljen snimak sa sastanka Miloševic-Rugova i njihov načelni dogovor da se svi problemi moraju rešavati pregovorima. Pokazan je snimak srušenog mosta koji spaja Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom. Sedam ruskih brodova dolaze u Sredozemno more. Svaki dan se održavaju rok koncerti (sutra je u Kragujevcu), kao i protesti. Svako veče, nas desetak komšija iz moje ulice, bez obzira da li je dat znak za vazdušnu opasnost, sastajemo se, uveče na ulici i „bistrimo“ politiku. Moral je visok. Danas sam čuo dva lepa vica:

7 – uhvaćen je u Kragujevcu terorista sa dva automata. Jedan automat je bio za sladoled a

drugi za kafu; – u „Zastavinom“ restoranu „Podrumče“ pronadjena su dva lokatora. Obojica su lokali piće. Puno vas pozdravlja Dane! 9. april

VELIKI PETAK Dragi moji, Noćas je bombardovana „Zastava". Pogođeni su delovi Fabrike automobila i moje fabrike „Zastava kamioni“. Za sada nema izveštaja o povređenima. Ima i požara. Mnogo je polomljenog stakla i u samom centru grada. Javiću se čim budem mogao. Puno vas pozdravlja Dane! 12. april

Dragi moji, Ovog momenta, 12.aprila u 02 sata i 45 minuta odjeknulo je sedam-osam strašnih eksplozija, pa još toliko, taman kad smo istrčali na ulicu, posle par minuta. Eksplozije su izuzetno jake. Mislim da su opet gađali „Zastavu“, a možda i druge objekte. Čuli su se naleti aviona. Dane!

13. april

JADAC Dragi moji, Noćas, neposredno iza ponoći, čuli smo jake zvukove aviona, koji su nadletali grad. Prvi put je gađala naša protivavionska odbrana. U početku smo posmatrali prizor iz naših kuća, čitave salve svetlećih metaka, a onda smo svi izašli na ulicu. Kako obično biva, noćne kukavice su pobegle, na prvi znak opasnosti za njih. Naravno, to ne znači da se ubrzo neće vratiti, samo kad prikupe znatno veću grupu aviona. Tika je dobro, samo mu je jako žao što je do temelja srušena zgrada „ERC“-a, u kojoj je radio. Na televiziji, pored vesti, gledamo filmove, a zbog dece u skloništima daju se i dugometražni crtani filmovi. Nije prijatno kad gledaš film, a na ekranu sve vreme stoji znak da je u toku vazdušna opasnost. Svaki dan se održavaju protestni koncerti na trgovima i na važnim mostovima. Čudan smo mi narod. Pevamo, bez obzira što se svuda bombarduje. Ne mogu da zamislim ni jedan drugi narod u svetu, koji bi to bio u stanju. Danju opet ide nekako lako, ali noćna iščekivanja su teška: dok jedno uvo učestvuje u razgovoru, drugo osluškuje zvuke aviona. Opet mogu da koristim staru imejl-adresu, pored nove, tako da nije važno na koju mi pišete.

8 Dobio sam dva pisma od vas (fotos + „glasanje“). Puno vas pozdravlja Dane! 15. april OPET ZLOČIN Dragi moji, Noćas su agresori dva puta gađali naš grad, prvi put odmah posle ponoći. Ovog puta je dejstvovano po samom gradskom jezgru. Detalje neću opisivati. Čuo sam se jutros sa Tikom. On je dobro kao i mi. Po broju, noćas, napadnutih mesta u zemlji, izgleda da su izgubili pamet. Pre tri dana, „omaškom“, uspeli su da pogode i putnički voz u Grdeličkoj klisuri, pri čemu je ubijeno deset putnika, među kojima i jedno dete. Novim bombardovanjima ne rešava se „humanitarna katastrofa“. Mnogo pozdrava od Daneta! 20. april

Dragi moji, Sutra se navršavaju četiri nedelje bombardovanja naše zemlje. Fabrike i škole ne rade. Glavni hit je Čorbina pesma: „Joj, ako ti uhvatim pilota!“ Svako veče, bez obzira da li je vazdušna opasnost, održavamo „brifing"* („otmeniji“ naziv za druženje komšija), gde se sakupi oko 10-15 ljudi. Čuo sam da se to spontano radi i u drugim ulicama. „Krstareća“ flaša sa rakijom ide od ruke do ruke. Sinoć je padala kiša, ali nas ni to nije omelo. Neki momci su doneli dva suncobrana za plažu, da bi se zaštitili od pljuska. Žene iz ulice donose kafu, kolače, kokice... Naš „muški AFŽ“ ništa ne može iznenaditi. Jedan komšija tvrdi da ima parče „stelt-aviona“ u džepu, zatim vadi praznu šaku, sa razmaknutim palcem i kažiprstom, od par santimetara. Na pitanje gde mu je parče, odgovara da je tu, samo ga mi ne vidimo! Juče sam bio prvi put ove godine na „ratnom“ pecanju. Bilo je hladno, riba nije radila, a Bile kaže da je bolje da sam pecao – sardine. Nikada se brže nisam spremao za novi „radni“ dan još od početka agresije. To je zato što spavam obučen i u čarapama. Ukoliko avioni zagrme noću, brzo održimo vanredni ulični sastanak, ili iz dvorišta i kuća posmatramo dejstva. Inače, svi smo dobro. Ponovo smo otkrili čari druženja sa drugarima i komšilukom. Sve je olistalo i procvetalo. Malo je zaguljeno kod nas, ali ćemo izdržati. Puno vas pozdravlja Dane! 23. april

KOMEMORACIJA Dragi moji, Mnogo hvala za iscrpne informacije. Noćas su gađali RTS i rezidenciju predsednika. Svaki put kada udare po civilnim objektima doživimo ih kao ljude bez skrupula i kompasa. Ipak, šta očekivati od naroda gde dva srednjoškolca uđu u školu i nasumice ubiju 20 svojih vršnjaka. Ako pogledaš neku njihovu modnu reviju, gde ______________________ * Informisanje, postavljanje zadataka, instruktaža (eng.)

9 manekenke nose pojedine delove odeće od metala, suknje od plastične folije, ako slike koje majmunica „slika“ bacanjem boje, u zoološkom vrtu, plaćaju basnoslovno, ako... Imao sam priliku da na našoj televiziji, nedavno, posmatram govor „Kofe Ananasa“1, dok je iza njega stajao buljuk ljudi, a neki strani činovnik-„nadgledatelj“ je sve vreme napregnuto pratio šta dotični govori, očigledno pazeći da „Kofa“ ne „zezne“ stvar. Na jednom nedavnom protestu video sam parolu: „Zašto i nas ne bombardujete? Nismo šugavi!“ I zaista, ne radi se o nekom morbidnom ponašanju, već o gotovo stvorenom uverenju da je sramota za neki grad da bude izuzetak od velike većine gradova, koji su već bombardovani. Što se mene tiče, ustajanje iz kreveta na znak vazdušne opasnosti sam maksimalno ubrzao. Sada ne samo što spavam obučen nego sam za ruku vezao, kanapom, baterijsku lampu, tako da ne gubim vreme tumarajući po mraku! Molio bih da mi pišete kako je prošla „komemorativna proslava“ NATO sastanka.* Puno pozdrava, Dane! 30. april OBIČAN DAN Dragi moji, Jutros, oko 05 i 30, probudio nas je jak potres i zvečanje stakla. Prvo sam oslušnuo da nema aviona i eksplozija, a onda sam saznao da je to bio samo jak zemljotres, sa epicentrom u okolini Valjeva. Nije loše, jer negde u Srbiji je mogao da proradi i vulkan ili plimski talas „cunami“. Prvi pokret koji uradim je, kada ustanem obučen, da uključim televizor i vidim gde su „siledžije“ gađale. Setih se da mi je supruga na početku agresije uvela noćno dežurstvo, ono u stilu „ajde malo ti gledaj filmove, a ja da spavam i obratno“. To je trajalo par dana, dok me nije uhvatila, nekoliko puta, da spavam na dužnosti. U svoju odbranu istakao sam da ću se i onako probuditi kad zagrme eksplozije. „Pa tako sam mogla i ja da dežuram“ – odgovorila je. Na jednom noćnom sastanku „zezali“ smo komšiju Vladu, maturanta tehničke škole, koji je imao par slabih ocena, da je ministar prosvete obećao da ove godine neće biti ponavljanja, na šta je on rekao:„Dođe vreme da i ja budem ratni profiter“. Pre par večeri, domaćice iz komšiluka nisu dobro isplanirale posluženje za „muški AFŽ“, pa se desilo da smo morali, istovremeno, da jedemo gibanicu, projanicu i kolače urađene na presi. „Al' ćemo da se pogojimo“ – reče jedan, a drugi dodade: „Ja bih mogao ovako da ratujem 100 godina“. Malopre, oko 17 sati, ponovo je dat znak za vazdušnu opasnost. Vreme je prelepo, sunce greje, a moje dvorište je puno dece koja igraju basket. Ni jedno dete nije pobeglo i utakmica je u toku. Pozdrav, Dane!

4. maj

MRAK Dragi moji, Danas je već drugi dan otkako su neki mračni tipovi, u koje računam i „bakicu sa mini 2 suknjom“ ______________________ 1 Videti na sledećoj strani

* Proslava pedesetogodišnjice osnivanja Nato počela je skupom 19 lidera članica, umesto 4. aprila, devetnaest

dana kasnije. Jedan od važnijih razloga je bilo nejedinstvo u vezi dotadašnjih učinaka agresije na SR Jugoslaviju.

10 suknjom“2, pokušali da u našu zemlju uvedu mrak. Drugog maja, oko 22 sata i 45 minuta bacili su „meke grafitne bombe“ na električne centrale i dalekovodnu mrežu, što je dovelo do iskakanja iz sistema za napajanje strujom. Snabdevanje strujom je teško i sa čestim kvarovima, pa sam rešio da kupim šporet na drva. Kad god pomislimo da je arsenal podmuklosti iscrpljen, neprijatelj nas „još više“ iznenadi dokazujući kolika kretenizacija može da bude. Posle toga gledao sam serijal crtanih filmova za decu i uverio se da je kojot potrošio na tone eksploziva, ispalio more hitaca, bacao eksere i nakovanj na pticu trkačicu – ali je nije uhvatio niti ubio. Kakvi su im filmovi za decu, takvi su im i odrasli! Svi smo ubeđeni da to rade iz nemoći i zbog promašene politike. Sinoć je cela ulica gledala kako PVO uspešno gađa projektile i navijala kao na utakmici: „Udri majstore… pomeri levo… pazi još jedna!“ – kao da naši hrabri vojnici mogu da nas čuju. Juče sam bio sa dvojicom komšija na pecanju. Dobro raspoloženje na prelepom Gružanskom jezeru nije pokvarila ni sirena za vazdušnu opasnost. Nikom od ribolovaca nije ni palo na pamet da prekine pecanje, bez obzira što uvek postoji šansa da neko od zločinaca usmeri svoj nišanski krstić, kao u video igrici, i posle toga pojede svoju brzu hranu i popije koka-kolu. Puno vas pozdravlja Dane i ne brinite! Ne zamerite ako i ovo pismo ne mogu odmah da pošaljem, jer je slanje izuzetno otežano.

6. maj OK ! Dragi moji, Vaše zadnje pismo primio sam bez problema; 5. maja preko „ptt“, a 6. maja preko „infosky“. Dugo sam razmišljao šta ili ko bi mogao da bude uzročnik zastoja u prijemu pisma? Možda pominjana „bakica“, zatim gospodin „Kavijar“3 koji je nekada radio u „solani“4 ili „WCNN“.5 Gledao sam sinoć i večeras posledice tornada u Oklahomi. Prvo nisam čuo spikera o čemu je reč, pa sam pomislio da prikazuju snimke Aleksinca ili Surdulice. Sve je inače bilo isto. Ni jedna ruševina ili gomila cigala nije bila viša od jednog metra, a nije bilo ni struje ni vode. Samo da su imali malo više vremena za marketing pripremu i Srbi bi bili neopozivi krivci. Sinoć sam se čuo sa Tikom i dugo smo pričali. Obavestio me je o svom skraćenom boravku u Beogradu, gde ga je sve zadesilo što se u ovom vremenu moglo dogoditi: zemljotres, bombardovanje, raspad električnog sistema i nestanak vode. Ma, važno je da smo svi dobro. Pozdravlja vas „zamenik narodnog heroja“ Dane! 8. maj

PETI PUT Dragi naši, Malopre, oko 14 sati i 25 minuta, u sred dana, agresori su gađali praznu kasarnu Vojvoda Putnik, kod erdoglijske pumpe. Ovo je drugo bombardovanje istog objekta u užem centru, a peto ako se ima u vidu sam grad. Povređeno je oko 15 ljudi, od kojih je jedno lice teže. Ima dosta polomljenih stakala, izvaljenih roletni i prozora. Geleri su leteli čak do palilulske škole i do ulice Španskih boraca. Nisam video plamen, ali se formirao veliki oblak dima iznad grada. ______________________ 1,2,3,4 i 5 Komšije znaju na ‘’koga ili šta’’ se nadimak odnosi

11 Čuo sam se sa Tikom i on je dobro, a ceo prizor je dobro video iz stana. Imajući u vidu jučerašnji masakr u Nišu, takođe po danu, i noćašnje gađanje kineske ambasade u Novom Beogradu, evidentne su dve stvari: – ili je u pitanju enormno iživljavanje bahatih siledžija kakvo se ne sreće ni u horor filmovima; – ili su izgubili živce zbog veoma „tankih“ učinaka nad našom vojskom. Inače, kod nas se u žargonu za sirenu koja najavljuje vazdušnu opasnost kaže „šizela“ (da pošiziš), a znak za prestanak „smirela“. Dok je meni novi šporet na drva („smederevac“) u šupi, ne plašim se restrikcija struje. Puno vas pozdravlja Dane. 9. maj ZAKLJUČAK Dragi moji, Juče popodne čuo sam se sa jednim drugarom iz svakodnevno bombardovanog Niša. On mi je tako opisivao kako je kod njih, da sam na njegovo pitanje da li su gađali nas, odgovorio: „Jesu nešto malo“, maltene kao da postoji „nežno bombardovanje“, a iskreno rečeno bilo me je sramota da posle toga pričam o nama. Na redovnom sinoćnjem sastanku u našoj ulici, tri puta smo morali da zbrišemo, zbog naleta aviona i tri puta smo se vraćali. Bogami, kod trećeg naleta, kada je avion bio u niskom letu, nismo imali vremena da pretrčimo ni tih tridesetak koraka do naših kuća, već smo svi uleteli u podrum kod pokojnog komšije Vlade, gde sada niko ne živi. Odmah posle tog maltretiranja od strane NATO, ulični savet mudraca je usvojio najoštriju rezoluciju protiv agresora, nešto poput Saveta bezbednosti OUN, u kojoj je rekao da će, ako se ovo ponovi još samo jedan jedini put, prekinuti bilo kakve pregovore sa Amerima. Naša vlada može da ih ima, ali mi sigurno nećemo. Zaboravio sam da kažem da je kod pomenutog trećeg naleta pogođena pošta u delu grada gde živi moja sestra Slavica, ali da raketa nije eksplodirala. Kako su krenuli da uništavaju pošte, veoma je moguće da ćemo ubrzo komunicirati preko golubova pismonoša. Ipak, ni tada neće postići cilj. Osnovna greška im je što sve mere kroz dolar, neostvareni profit, materijalnu štetu i što nikad neće shvatiti da postoji nešto što nije za prodaju. Umesto da se kod nazdravljanja, uz čašicu pića, kaže „živeli“, upotrebljavamo reč „preživeli". Puno vas pozdravlja Dane! 10. maj

PESMA NAS JE ODRŽALA Dragi Braco, Veoma sam se obradovao tvom pismu. Ne zameri ako ti se ponekad i češće javim, jer mi smo ipak dokoni – fabrike ne rade a vremena na pretek, što ne znači da treba da odgovoriš na svako pismo. Ipak to je Zapad: vreme je dragoceno a mi ga trošimo kao iz bačve. To mi dođe kao neki psihološki ventil. Nikad u životu nisam više sazreo i shvatio mnoge relacije i istorijske procese. Sa svoje strane zaista se trudim da ohrabrim moga kuma Boška koji je, čini mi se, malo „šljonuo“ duhom u Švajcarskoj. Mogu ti reći da apsolutno svake večeri nas 10-15 komšija održava

12 redovne sastanke po mraku, na ulici, bez obzira da li je na snazi vazdušna opasnost. Ako se ponekad ne čuju avioni, svi kao zabrinuti ponavljamo pitanje upućeno NATO pilotima: „Da im se nije nešto desilo?“ Radi tvoje informisanosti šaljem ti par „starih“ pisama u prilogu. Puno te pozdravlja Laza. 14. maj

ŠESTI PUT Dragi moji, Danas su lešinari šesti put gađali Kragujevac. U 13 sati i 35 minuta pogođena je kasarna kod Velikog parka. Upravo sam bio u centru grada kada se prvo začulo brujanje aviona a zatim dve snažne eksplozije. Dugo sam razmišljao zašto se najveći broj bombardovanja odigrava oko 13 sati ili oko jedan sat po ponoći, dok nisam ukapirao, da zbog vremenske razlike od šest i više sati, Amerikanci u to vreme doručkuju, odnosno večeraju i podriguju gledajući ratne „spektakle“ na njihovoj televiziji. Na internetu se pojavila jedna vest da Amerikanci spremaju masakr „Markale 2“ u Makedoniji ili Albaniji nad albanskim izbeglicama. Avionima „galeb“ i „jastreb“, koje bi uzeli od Hrvata, inscenirali bi da su Srbi svojim avionima napali izbeglički kamp. Kakvim su se pokazali do sada, ovako nešto je sasvim moguće, tim pre što poznata „objektivna“ novinarka Kristijana Amanpur tamo već ima pripremljene kamere za prenos masovnog ubistva. Američki šef generalštaba Šelton izjavio je da srpska vojska može još „prilično dugo“ da pruža otpor, ne precizirajući koliko godina. Puno vas pozdravlja Dane. 17. maj ČLANAK Dragi moji, Više puta sam vam pisao da se u našoj ulici, svako veče, bez obzira da li je na snazi vazdušna opasnost, održavaju komšijski sastanci. Njima obično prisustvuje muška publika, ali je jedne večeri, krajem aprila, bila prisutna i naša komšinka Katarina Katanić, inače po struci profesionalni novinar. Atmosferu i događanja je verno i lepo opisala u listu „Lid" od 29. aprila 1999, pod naslovom „Oslobodioci“6. Tekst članka šaljem vam u prilogu, sa zakašnjenjem. Puno vas pozdravlja Dane!

22. maj

JOŠ PONEŠTO Dragi naši, Razmenili smo mnogo pisama a da čestito nisam stigao ni da vas pitam kako ste i kako živite? Siguran sam da razumete da je to zbog toga što se događaji u ovih 60 dana agresije ___________________________ 6 Novinski članak, str. 23

13 smenjuju filmskom brzinom, odnosno da ih je bilo toliko mnogo, koliko ih neko, na sreću, ne proživi za ceo život. Interesuje me kako je naša Mara i koliko će još ostati? Kako su Nela, Nikola i Dule? Imaju li bilo kakvih neprijatnosti zbog ovih dešavanja? Što se nas tiče svi smo dobro. Potpuno smo se adaptirali na ratne uslove. Svako zna šta mu valja činiti kada se i po nekoliko puta dnevno oglasi sirena: ko otvara prozore da eventualno ne popucaju i sl. Sneža i ja redovno „radimo“, tj. idemo na neke druge lokacije s obzirom da fabrika ne radi. Pre neki dan sam obavio redovnu registraciju auta, pa mi je na tehničkom pregledu merena emisija izduvnih gasova. Zna se, u slučaju većih vrednosti od dozvoljenih, vozilo ide na opravku. U situaciji kad je na moju zemlju bačeno više bombi za dva meseca nego za četiri godine Drugog svetskog rata, kada su NATO avioni napravili nove ozonske rupe na nebu, kada su danima gorele rafinerije, a nafta se izlivala u Dunav, kada su korišćeni meci sa osiromašenim uranijumom, ipak sam razumeo da je ekologija važna stvar i da se od nekog ili nečeg mora početi. Pa, neka počne od mene! Ja najviše volim da radim kada je svirala sirena, jer tada imam utisak da kradem vreme. Sećate se da mi je dvorište bilo prepuno zemlje od prošlogodišnje sanacije kuće, odnosno od faktički iskopanog novog temelja. Danima sam svako popodne prevozio na desetine kolica zemlje, možda pokušavajući da premorom odagnam razmišljanje. U tim danima, kada je preovlađivala moja fizička komponenta, ne jednom zapitao sam se ima li smisla preduzimati bilo kakve značajnije radove oko kuće, kada samo jedan zalutali projektil može sve to da obesmisli. Što se tiče uličnih sastanaka i dalje ih održavamo svake noći. Sada se takmičimo ko će više da izbroji aviona u preletanju. Lete na velikim visinama sa uključenim uređajima za sprečavanje kondenzacije izduvnih gasova i zvuk se ne može čuti. Imali smo prilike da gledamo kako se deluje na oblake u cilju brzog razvedravanja, čime se agresoru omogućava efikasnije gađanje. Sinoć su, radi održavanja kondicije, opet gađali termoelektranu bacajući „grafitne“ bombe na dalekovode. Na primeru svojih komšija i ličnom, video sam da vrlo stabilno reagujemo na sve njihove „humanitarne eksperimente“, pa se dešava da, ponekad, čitav dan uopšte ne slušamo nikakve vesti. Komšija Saša je prognozirao da rat staje iduće sedmice i da ćemo tada peći prase, mada je moje mišljenje da prase ima sve izglede da preraste u – svinju! Ipak, najlepše je kada se polovina „uličnih boraca“ popne na Jocinu trešnju i pljucka koštice sa visine. Puno vas pozdravlja Dane!

23. maj

SAGLASNOST Za g-dju Jelenu, Saglasan sam sa svim predlozima iz pisma od 23.05.1999. godine. Moja želja je da istina i atmosfera koja vlada kod nas dopre što dalje. Za sada, najviše pisama sam poslao sestričini u Kanadi, kao i mom kumu i jednom dobrom drugu, koji su u Švajcarskoj. Sa Jocom se viđam svaki dan i on vas sve pozdravlja.

14 Čim budem imao vremena (iako to apsurdno zvuči, jer ga besomučno trošimo), napisaću i traženo pismo. Puno pozdravljam tvoju porodicu i tebe, kao i sve Mićkove. Dane ! 24. maj

Zdravo Jelena, Šaljem ti, po dogovoru, pismo, u kome sam dao kraći prikaz agresije, onako kako sam je ja video. Ne znam da li je možda opširno, ali ga možes slati gde god misliš da to vredi činiti. Tvoju i Mićkovu porodicu pozdravlja Dane !

24.05.1999 Kragujevac, Jugoslavija DRAGIM PRIJATELJIMA U INOSTRANSTVU Ne volim posebno jubileje ni kada su lepi, a dva meseca rušenja, raspamećivanja, ubijanja i demonizovanja moje zemlje spadaju u sve drugo, samo ne u lepotu. Tačno pre dva meseca, „Savez 19 velikih" je rešio da torturom nauči „malog“ pameti. Desetostruko većom humanitarnom katastrofom sprečava se manja katastrofa. Čoveku koga boli zub odsecaju glavu da bi bolovi prestali. Znam da kod nas nije bilo sve „idealno“ kao drugde, a protiv nekih stvari borio sam se i sam više od tri meseca, demonstrirajući svaki dan, bez obzira da li je bila kiša, vetar ili sneg. Surova je ovo kazna i mislim da za nju Bog još nije čuo! U razmaku od tri dana, na Veliki petak i Uskrs, srušena je najveća fabrika u Kragujevcu i na Balkanu – „Zastava“. Žestoki noćni udari desetina bombi od 1.000 kilograma, supruga koja telom pokriva decu ili otac u pižami koji rešava šta je životno pitanje u tom trenutku: da li da otvori prozore na kući, koji se nemilosrdno tresu do pucanja i rizikuje da bude isečen staklom i gelerima, ili da se obuče kako bi brže istrčao u hladnu noć, ako kuća počne da se ruši... Svaki udar bombe i razarajuće drmanje tla, tresli su i moja uverenja u civilizaciju i pravo. Polegli su krovovi i iščupane mašine u mojoj fabrici. U „Zastavi“ se više ne proizvode automobili, kamioni, alati, kovački otpresci… Ugašeno je 36.000 radnih mesta. Supruga i ja često obiđemo svoju fabriku. Trava se probija kroz ruševine, a naš san o integraciji sa svetom ostaće samo san. Obe kćerke su pripadnice školske populacije od 1.300.000 đaka, koje od 24. marta ne idu u školu. Umesto školskih zadataka ili đačkih spomenara, mlađa kćerka piše dnevnik o tome šta je danas bombardovano i kada je sirena označila vazdušnu opasnost. Ova generacija đaka je već „obezbedila“ najduži školski raspust na svetu, od skoro pola godine. Jugoslavija je danas jedan veliki poligon za NATO eksperimente. „Grafitne“ bombe su četiri puta onesposobljavale elektroenergetski sistem zemlje. Restrikcije su svuda: agregati rade u bolnicama, a sveće gore u kućama. Ozonske rupe se drastično uvećavaju, džinovski požari u rafinerijama stvaraju gasove slične bojnim otrovima, naftna mrlja plovi Dunavom, izmedju šest porušenih mostova od ukupno osam, hemikalijama bačenim iz aviona razvedrava se vreme, a koristi se i municija sa osiromašenim uranijumom. Moja zemlja je mala, a sada mi se čini još manja. Ne može se putovati više od pedesetak kilometara, a da se ne naiđe na uništen most, nadvožnjak, razrovan put ili prugu.

15 Srušena je i „Zastava energetika“. Zimus neće biti grejanja za škole, bolnice, niti za stanove. Posle više od 30 godina ponovo sam kupio šporet na drva, što je prvi korak u očekivanju „svetlije“ budućnosti. Sve ovo što nam se dešava nema veze sa razumom, humanošću ili što je režim ovakav ili onakav. Neću da živim u skloništima i podrumima, da deci kazujem antistresne priče, da noću spavam obučen i da se mesecima, a možda i godinama, šetam besposlen. U jedno sam apsolutno siguran: materija se može lomiti, paliti, menjati joj agregatno stanje, ali ona se ne može uništiti. S poštovanjem, Slobodan Lazić 26. maj

PREVEDI I PROSLEDI Zdravo Jelena, Saglasan sam da prevod objavljuješ gde želiš. Pozdrav Dane! 26. maj IZVEŠTAJ SA ROĐENDANA Juče smo jedni drugima čestitali 25. maj – rođendan druga Tita. Svečanom obeležavanju praznika pridružio se i NATO koji je istog dana, oko 12 sati i 30 minuta prvi put gađao Mednu, na periferiji Kragujevca. Danas je ponovio bombardovanje iste mete oko 13 sati i 30 minuta i to u nekoliko navrata. Oba gađanja gledao sam sa kolegama u „direktnom prenosu“, sa vrha jednog solitera. Avioni su dejstvovali sa velike visine i nisu se videli, osim poslednjeg napada kada su se spustili nisko, dok ih nije oterala naša odbrana. Mogli smo da uočimo velike stubove dima. Brujanje aviona se danas čulo skoro pola sata, u talasima. Moja mobilnost ne opada. Pošto mi je, iz stražarskih razloga zapalo da spavam na ugaonoj garnituri u dnevnoj sobi, i to na kraćem kraku, isti sam produžio dodavanjem jednog taburea, da bih imao gde da smestim noge. Sada se osećam kao da sam svaku noć spavao na klupi u parku, ili u kupeu voza sa drvenim klupama. P.S. Imam problem sa modemom i može se desiti da ovo pismo neću moći da pošaljem za par dana. Puno pozdrava od Daneta!

29. maj ŠTA JE KO RADIO 29. MAJA? NATO: – Danas, u 10 sati i 10 minuta, jedan avion je sa dve rakete srušio antenski stub radio

16 Kragujevca, koji više ne emituje program na srednjim talasima. Pomenuti stub je kod Instituta za strna žita, gde je i raskrsnica puteva za Elektrošumadiju i Bozman. Ipak, mislim da neće moći da nam, pored goluba pismonoša, ukinu tam-tam bubnjeve i slanje poruka dimnim signalima; – Standardno bombarduju najmanje 20 gradova dnevno; – Iako su isterali RTS sa Eutelsata, opet smo se „nakačili“, ali na drugi satelit; – Njihova jedna kompanija je dobila zadatak da izlije 9.000 medalja „purpurno srce“, koje će predsednik deliti ranjenim vojnicima. Kako li samo dođoše do te cifre i da li im je račun baš dobar? Dane:

– Dok je avion gađao radio predajnik, ja sam bio vrlo vredan i uređivao travnjak u dvorištu,

a zatim strugao drva za zimu. Kasnije u toku dana, čuo sam da su moje komšije Miki i Joca bili neposredni svedoci raketiranja predajnika i posmatrali prizor sa oko 300 metara udaljenosti. Prvo su bili u poseti „Modnom centru Olarević“ da kupe neke šrafove. U stvari, to i nije modni centar, već gradska "buvlja" pijaca kod jezera na „Bubnju“, ali koju sam ja poodavno prekrstio u modni centar, radi otmenosti (a i što da nam strani špijuni prokuže gde kupujemo) i dao mu ime po vlasniku, nekadašnjem poznatom fudbaleru Olareviću. Elem, kad tamo ne nađoše šrafove, Miki i Joca krenuše autom ka jednom drugu, pored Elektrošumadije, u pravcu naselja Aerodrom. Avion se pojavio iznenada i obrušio im se iznad glave, tako da su jedva stigli da pobegnu iz kola. Ja sam ih proglasio za prve psihičke žrtve rata iz naše ulice, ali to njih nije mnogo impresioniralo, pa čak ni moja ponuda da prijavim njihov slučaj haškoj tužiteljki Luiz Arbur. Mirno su nastavili da igraju karte na terasi, u hladovini, uz dobru rakiju; – Danas sam čvrsto odlučio da bez obzira na razvoj političkih pregovora batalim spavanje na ugaonoj garnituri u dnevnoj sobi i pređem u moju spavaću sobu. Familiji sam naveo tri jaka argumenta i svi su jednoglasno (samo sa mojim glasom) prihvaćeni: 1. Dosadašnjim spavanjem na garnituri samo sam krivio kičmu, što utiče na moj fizički razvoj. 2. Elementi garniture se pomeraju zbog mog okretanja u snu, tako da se uvek stvarao neki prazan prostor kroz koji je fijukala promaja, što nije dobro za moje bubrege. 3. Pošto je otoplilo, za ne daj bože može noću da se istrči i u pižami, tako da je otpalo brzo oblačenje kao potreba. – Naredna tri dana je veliki verski praznik Trojice, kada ne valja da se radi. Ovaj uslov ću, ne samo za ta tri dana, moći veoma lako da ispunim. Puno vas pozdravlja Dane!

30. maj

TV ISPRAVKA Juče sam vam pogrešno javio da ponovo gledamo program RTS preko satelita. Greška je usledila tako što sam ja „ofrlje" pročitao znak državne televizije, a i slika nije bila najčistija. Izgleda da se ipak emituje sa stacionarnog releja. Svejedno, ja i onako slabo gledam tv-program, a pogotovo sada kada je vreme prelepo i kada temperatura dostiže 30 stepeni u hladu. Sirena je malopre najavila vazdušnu opasnost, a ja sedim napolju ispod suncobrana, čitam novine i ćaskam sa familijom. Molim da uvažite ovu moju tv-ispravku. Dane!

17 4. jun MIR??? Zdravo kume, Ovih dana se uveliko pregovara o miru i svi mislimo da taj trenutak nije daleko. Oprez je veliki i nema ni malo opuštanja među ljudima. Ono, u šta sam apsolutno siguran je da posle, u Srbiji, neće ništa biti isto kao pre rata. Sećaš li se one priče, gde dvojica razgovaraju, pa jedan kaže: „Ja uvek kupujem tesne cipele". „Zašto?“ – pita drugi. „E, ne znaš ti kako je lep osećaj kada izuješ cipele, pa kažeš – uuuh!“ Čini mi se da postavljanje pitanja zašto mi, Srbi, uvek kupujemo tesne cipele neće biti najprijatnija. Političari na obe strane će svakako proglasiti da su pobedili. Što se tiče običnih ljudi svi su, do sada, delovali jedinstveno, ne toliko iz uverenja, već iz egzistencijalne zabrinutosti. Znajući to, ja sam tvrdio da do kopnene intervencije neće doći, a ostalo je viša matematika. Prodavnice su normalno snabdevene i zaista ima svega osim cigareta, zbog čega su, uvek, veliki redovi. Svi listovi i časopisi su izlazili sve vreme. Televiziju gledamo svakog dana, uglavnom lokalne stanice, uključujući i RTS, koja se snalazi i redovno emituje vesti. Takođe izlazi i naša „Nezavisna svetlost“, čiju ti web adresu dostavljam, istovremeno, u drugom pismu, tako da možeš i dalje da je čitaš preko interneta. Malopre je padao krupan grad, a protivgradna odbrana nije dejstvovala, tako da videći štetu, odlučio sam da odustanem od one poznate pošalice: „Kad nema kiše dobar je i grad“. Puno te pozdravlja kum Laza! 9. jun POBEDA POLITIKE MIRA Večeras, u 22 sata i 30 minuta, RTS spikerka je uzbuđenim glasom objavila da je agresija NATO na Jugoslaviju prestala i da je pobedila Slobina politika mira, za koju smo se uvek zalagali. Jakako, bato! Naš redovni ulični sastanak održali smo i večeras, a povremeno su se čuli i pucnjevi iz pištolja, petarde, pa čak i svetleći meci PVO. Da li je to zbog radosti ili nekakav drugi odušak, videćemo u vremenu koje dolazi. Komšija Saša je doneo ražanj za prase, tek da nam pokaže. Jedan drugi komšija je obećao gajbu piva. Svi mislimo da smo emotivno ispražnjeni da bismo osećali veliku radost, ili je još nismo svesni. Kao da je juče bila prva noć agresije, a ne 24. marta. Bio sam kod brata Slaviše, u istom dvorištu. Veselo smo pričali kada je spiker RTS-a deprimirano objavio, nešto posle 20 sati, da su „NATO manijaci“ otpočeli bombardovanje Jugoslavije. Brat i ja smo se zgranuli, a odmah je nestalo i struje. U tom je moja supruga čula prvi put sirenu koja označava vazdušnu opasnost, iskočila je kroz nizak prozor, nemajući vreme da izađe na vrata i pozvala me da odmah dođem kući. Ubrzo, iste večeri, po potpuno zamračenom gradu, oko 20 sati i 30 minuta, gađana je kasarna kod Velikog parka. Komšinka Sandra je u početku, iz bezbednosnih razloga, spavala pod kuhinjskim stolom, a Aca penzioner se od bombardovanja štitio dodatnim jorganom preko glave. Prvih dana smo se dozivali, po mraku, zviždukom koji imitira let avionske bombe, ali kad smo zbog toga mogli da dobijemo veliku grdnju od žena, odustali smo od takvih inovacija.

18 Supruga je malopre, oko ponoći, otišla u komšiluk na prvi sastanak žena, a neka deca su došla kod mene. Ja pišem istoriju ovog rata, onako kako ga je videla moja ulica. Dane! 10. jun

KOLATERALNA ŠTETA Zdravo Jelena, Drago mi je što si tražila da ti pošaljem što više fotografija i tekstova o razaranjima i žrtvama u Srbiji, jer smatram da svako od nas, ma gde se nalazio, treba da doprinese našoj stvari, u skladu sa svojim mogućnostima. Za početak ti šaljem materijal „skinut“ sa adrese www.beograd.com. Svi dokumenti su razvrstani po gradovima, koji su pretrpeli "kolateralnu" štetu, pri čemu je pogodnost što je propratni tekst na engleskom. Inače, današnje dnevne novine „Blic“ objavile su da je do sada poginulo oko 2.000 ljudi, a da je oko 5.000 povređeno. Da sam na svom radnom mestu, lako bih i sam mogao da skeniram fotografije i članke iz dnevnih novina. Ovako, snalaziću se do daljeg. Puno pozdrava od Daneta! 12. jun

OTPOZDRAV Zdravo Mićko, Drago mi je da si se javio. Pripremam izveštaj sa fotografijama sa današnje veličanstvene proslave „oslobodilaca“ u Jovičinom dvorištu. Puno pozdrava od Daneta! 17. jun PROSLAVA „POBEDE“, 12. JUN

Dragi moji, Jeste da sam malo zakasnio, iz tehničkih razloga, da vam pošaljem izveštaj sa veličanstvene proslave, koju je priredila moja ulica, kada smo „pobedili“ NATO. U ranu zoru, članovi uličnog „kružoka“* otpočeli su sa pripremama, a popodne „the street fighters“ su zdušno prilegli na piće i prasetinu. Kako je vreme odmicalo, naša „pobeda“ je bila sve veća, a u jednom trenutku je jedan komšija, boreći se sa velikim komadom mesa u ustima, rekao: „Gde je sada Madlen Olbrajt da me vidi kako uživam?“ Naravno, to je bila prilika da se prisetimo svakog, našeg, ratnog doživljaja. Prve večeri agresije, komšinka Sandra, kada se oglasila sirena, pita supruga Momu: „Je li Momo, da li ovo probaju sirenu i šta će sada da se desi?“ Moma joj je odgovorio: „Kao prvo, ovo nije proba, a kao drugo sada će da nas bombarduju!“ Na nekoliko dana pred kraj rata, kada se mir „osećao" u vazduhu, rekao sam supruzi da raspakuje „ratnu“ torbu. To je u stvari obična sportska torba sa najnužnijim vešom, našim

______________________

* Manji, zatvoreni krug ljudi, sekcija (rus.)

19 diplomama i dokumentima, plastičnom bocom kisele vode, keksom i slično, a bila je namenjena za eventualnu bežaniju ili evakuaciju, samo niko nije znao – gde. Jedući keks iz pomenute torbe, supruga je pitala šta će se desiti ako sam izbaksuzirao stvar, pa opet budemo morali da torbu punimo i pakujemo. Sada se polako privikavamo na posleratno stanje, iako rat nije zvanično završen. Bez obzira na manje finese u mišljenjima, svima nama je bio jasan i početak i kraj svega ovoga. Još uvek redovno održavamo naša večernje sastanke. Sve vas pozdravljaju Dane i ostali „prvoborci“.

Slavljenici

"Ulični borci"

20 24. jun

IMA MIRA, AL' NEMA FABRIKE

Danas je Savezna skupština formalno proglasila ukidanje ratnog stanja. Prošlo je tačno tri meseca od početka NATO agresije, koju sam skoro svakodnevno beležio na svoj način, pišući nešto što bi se moglo zvati ratnim dnevnikom. Juče, popodne, rešio sam da malo dremnem na okrajku od ugaone garniture, tek da me želja mine, a gde sam inače spavao dva meseca. Bilo je neudobno, ali srećom nisam čuo ženin glas: „Ustani, čuju se avioni!“ Na RTS-u se već proklamuje politika oslanjanja na sopstvene snage u obnovi zemlje. U razrušenim gradovima svečano se polažu kamen-temeljci, a takvog kamenja trebaće mnogo.

Što se tiče moje fabrike „Zastava kamioni“, nisam hteo da pišem mnogo o njoj, dok je trajao rat. „Mehanička obrada“ je potpuno srušena, dok su drugi objekti sačuvani.

Sutra se vraćamo u staru upravnu zgradu. Radimo u desetkovanom sastavu i nema serijske proizvodnje. Moj drug, Rade Jovanović, direktor Sektora marketinga je na plaćenom otsustvu i prima 300 dinara mesečno, što je manje od 30 DEM. U današnjem broju „Nezavisne svetlosti“ javno se odrekao takve „plate“ u korist izgradnje mosta kod Beške na Dunavu i stambenog naselja u Aleksincu, obećavajući da će, ubuduće, raditi besplatno. Sa komšijama se sastajem svako veče na ulici, mada nas sada ima nešto manje. Teme su sve više mirnodopske i domaće-političke. Dug je put pred nama! Ovim završavam moj dnevnik. Čućemo se mi i ubuduće, ali verovatno nešto ređe. Sve vas pozdravlja Dane!

BOMBARDAN!

Politika, 25. mart 1999, str. 1

Nezavisna svetlost, 8. april 1999, str. 10

Politika, 10. april 1999, str. 15

Video isečak iz dokumentarnog filma o bombardovanju „Zastave” – autor Aleksandar Dunkić

Politika, 13. april 1999, str. 17

Nezavisna svetlost, 15. april 1999, str. 11

Nezavisna svetlost, 15. april 1999, str. 19

Nezavisna svetlost, 15. april 1999, str. 8

Nekadašnja kafana sa prkosnim nazivom „Target” * u Zelengorskoj ulici (radila od 1999–2012)

___________________ * Meta, cilj (eng.)

Lid, prve dnevne kragujevačke novine, 29. april 1999, str. 2

Politika, 10. maj 1999, str. 13

Nezavisna svetlost, 13. maj 1999, str. 10

Nezavisna svetlost, 13. maj 1999, str. 20

Politika, 11. jun 1999, str. 3

25 RAZARANJE „ZASTAVE”

„ Zastava kovačnica”

„Karoserija” Fabrike automobila (1)

„Montaža” Fabrike automobila

„Karoserija” Fabrike automobila (2)

FOTO: MILOŠ IGNJATOVIĆ

„Mehanička obrada” Fabrike kamiona (1)

„Mehanička obrada” Fabrike kamiona (2)

29 „NESALOMIVI”

Proslava, jun 2002.

Okupljanje komšija, jun 2003.

Proslava na rezervnom „položaju” u garaži, jun 2003.

Okupljanje komšija, jun 2004.

Video isečak iz dokumentarnog filma o „prvoborcima” iz naše ulice TV Kragujevac, emisija „Mozaik”, Aleksandra Petrović (novinar–voditelj), 13. jun 2004.

Kragujevačke novine, 15. jun 2004, str. 8 Foto Miloš Ignjatović

Proslava, jun 2004.

Okupljanje komĹĄija, jun 2008.

Proslava na rezervnom „položaju” u potkrovlju, jun 2008.

Poslednja proslava, jun 2013.

35 EPILOG

Godina 1999. je bila vreme kada su teške avio-bombe razarale „Zastavu” i druge objekte, a prozorska okna u čitavom gradu besomučno se tresla. Dok smo posmatrali guste oblake dima i plamena, imali smo samo jednu želju, duboko verujući da će se ostvariti kad-tad.

U ratnim uslovima, neizvesnost je najteža… Kolika je ljudska i materijalna šteta i koliko će ludilo trajati… Često se misli o deci i budućnosti… Evidentna su nastojanja da se umanji sopstveni strah i ohrabre prijatelji. Kada se to već dešavalo, brzo smo sedali za kompjuter i javljali vesti jedni drugima. Naravno, imperativ je bila informacija, a ne lepota pisane reči.

Komšijsko druženje je bilo veoma značajno i pomoglo nam je da lakše prebrodimo put od činjenice da smo „pretekli” pa do toga da smo, zapravo, „pobedili”. Svake godine, od 1999. do 2013. redovno smo se okupljali, ali život ima svoje zakonitosti. Pojedine komšije su se odselile, a ima i onih koji su otišli u neki lepši i pravedniji svet. Našu ulicu obuzeo je neki čudan – mir!

36 LEKSIKON NOVIH REČI I IZRAZA

bombardan zapanjiti se

novi pozdrav za vreme bombardovanja umesto dobar dan

zaleganje za panj (prvi put je primenio komšija Miško jer ga je bombardovanje „Zastave” zateklo na ulici)

krstareća flaša

ispijanje pića iz flaše koja se dodaje od jednog do drugog

parče „stelt” aviona preživeli šizela smirela

otvori se prazna šaka a u njoj komadić nevidljivog aviona

umesto nazdravljanja sa živeli

zvučni signal za uzbunu i početak opasnosti (da pošiziš) zvučni signal za prestanak opasnosti (smirenje)

SADRŽAJ OTPOR JEDNE ULICE…………………..……………………….…………………..……..3 REČ AUTORA………...…………………………………………….………………..…….….4 ELEKTRONSKA POŠTA……………………………………….……………………..……5

BOMBARDAN!..............................................................................................................21

RAZARANJE „ZASTAVE”…………………………………………………..……………25

„NESALOMIVI” ………….…………..............................................................................29 EPILOG………………………..……………………………………………………………….35

LEKSIKON NOVIH REČI I IZRAZA…………………………………………………..36

CIP - Каталогизација у публикацији – Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-94(0.034.2) ЛАЗИЋ, Слободан, 1948Moja ulica i dnevnik 1999. [Електронски извор] / Slobodan Lazić ; [fotografije Momčilo Labović]. - 1. izd. - Kragujevac : Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", 2018. - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) : tekst, fotografije ; 12 cm. - (Biblioteka Posebna izdanja / Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" , Kragujevac ; br. 12) Sistemski zahtevi: Nisu navedeni. - Nasl. sa naslovnog ekrana. - "Druga elektronska publikacija u ediciji"--> kolofon. - Autorove slike. - Tiraž 10. - Str. 3: Otpor jedne ulice / Suzana Pavlović. ISBN 978-86-83007-73-8 COBISS.SR-ID 260032524