Nije potreban programer ili analitičar koji bi svedočio o strukturi same datoteke. Potrebno je svedočenje o sadržaju iste pri čemu poštovanje svih prethodnih procedura osigurava autentičnost strukture. Pravilo najboljeg dokaza Kada se u obzir uzmu i pisani i zvučni dokazi ili fotografije, sud nekada zahteva originalni dokaz. Ovaj zahtev je osmišljen ne bi li sprečio svedoke od pogrešne interpretacije određenih materijala tako što bi se oslonio jedino na njihov iskaz u vezi sa sadržajem. Sa razvojem tehnologije, postalo je izuzetno jednostavno kreirati identične kopije dokumenata ili dokaznog materijala uopšte. Pravilo najboljeg dokaza kaže da se pitanje da li je prezentovan materijal u svom izvornom obliku može pojaviti u smislu osporavanja autentičnosti, pouzdanosti ili preciznosti dokaznog materijala, i u tom smislu ukoliko je moguće treba prezentovati originalni materijal. Kada je reč o digitalnim dokazima, tehnologija je omogućila kreiranje kopija koje su u svakom smislu verne originalu. U ovom slučaju prezentovanje kopije je u principu prihvatljivo uprkos postojanju i dostupnosti originala. U praksi se čak preferira prezentovanje kopija zbog otklanjanja svake sumnje u mogućnost izmene originala. Čak se i štampani oblik digitalnog dokumenta smatra validnim, osim u slučaju u kome on ne može prikazati sve informacije neophodne za proces. Direktni i posredni dokazi Direktni dokaz predstavlja činjenicu. Posredni dokaz potencijalno može ukazati na činjenicu. Uobičajena zabluda u vezi sa digitalnim dokazima predstavljena je dovođenjem u pitanje mogućnosti da digitalni dokaz uopšte može biti direktni dokaz zbog svoje elektronske prirode. Međutim, iako u elektronskom obliku, digitalni dokaz u svakom slučaju može dokazati činjenicu. Ako se kao primer uzme dovođenje u pitanje sigurnosti nekog kompjuterskih sistema, ta sigurnost se može dokazati jedino digitalnim dokazom. Iako digitalni dokazi uopšteno samo ukazuju na pojedine ljudske, odnosno korisničke, aktivnosti ili navike, posredni dokaz može biti podjednako značajan u utvrđivanju neke činjenice kao i direktni dokaz. Ovaj primer najbolje se ilustruje prisustvom logova o uspešnom prijavljivanju na sistem određenog korisnika. Direktni dokaz u ovom slučaju predstavlja sam zapis da je određeni nalog prijavljen sistemu u datom vremenu, međutim upotreba naloga koji je prijavljen sistemu od strane konkretne osobe predstavlja posredni dokaz. Zloupotreba ili krađa naloga kao sama mogućnost zahteva dodatna dokazivanja, a to je da jedino osoba može biti u mogućnosti da pristupi određenom kompjuteru u određeno vreme.
79