dokumenti i Excel tabele), dok drugi sudovi dozvoljavaju pretragu i analizu kompletnog sadržaja medija. Problematika naloga za pretragu zapravo je bazirana na neverovatno velikoj količini informacija koje može sadržati jedan medij. Potencijalni stepen kolizije odnosno zabune oko pravila očekivane privatnosti je vrlo veliki kada se u priču ubace kompjuteri. Ponekad nalog za pretragu nije ni potreban, ne zbog nekog izuzetka definisanog zakonom, već zbog odsustva legitimnog očekivanja privatnosti od strane osumnjičenog. Na primer, ukoliko osumnjičeni koristi kompjuter koji je (otvoreno) dostupan i nije zaštićen lozinkom, ili na radnom mestu gde je poznato da administrator mreže može pristupiti svakom kompjuteru, on zapravo odbacuje sva prava garantovana Četvrtim Amandmanom zbog tako javne upotrebe kompjutera. Druga pitanja se bave pronalaženjem dokaza od strane trećeg lica. U slučaju kvara na kompjuteru osoba ga odnosi u servis. Serviser radeći na kompjuteru nailazi na inkriminišuće dokaze odnosno informacije i prijavljuje ih nadležnim organima. U principu, ove informacije bi se tretirale kao validne, ali su sudovi u nekoliko slučaja već presudili u korist tuženog vodeći se idejom da osoba koja je odnela kompjuter u servis nije zapravo napustila princip očekivane privatnosti već je pristup informacijama dozvolila samo serviserima u toj kompaniji (SAD vs. Barth, Teksas, 1998). Iako je neophodno štititi privatnost građana, kao što Četvrti Amandman i nalaže, potrebno je formirati nalog za pretres na najširi mogući način u skladu sa osnovanom sumnjom. Na taj način istraživači će biti u mogućnosti da obave najširu moguću analizu, a u skladu sa osnovanom sumnjom za potencijalnim inkriminišućim sadržajem koji će biti prihvaćen od strane suda. Pretraga bez naloga Ukoliko vreme i okolnosti dozvole, najbolje je u pretragu ići sa nalogom. Međutim, ukoliko istražitelji odluče da izvrše pretres bez naloga, taj pretres mora pripadati nekom od izuzetaka da bi se njegovi rezultati prihvatili na sudu.
Izuzeci su sledeći:
dobrovoljni pristanak osumnjičenog mogućnost fizičkog uništavanja dokaza inkriminišući sadržaj je očevidan prilikom legalnog lišavanja slobode.
Iako su jasne odrednice pod kojima je ovakva pretraga moguća, postoji veliki prostor za kasnije odbacivanje ovako stečenog dokaznog materijala tako da se svim istražiteljima savetuje da ako ikako mogu izbegavaju ove metode pretresa.
77