ME\IMURSKE NOVINE 20. svibnja 2008.
12
RAZGOVOR S POVODOM: Elizabeta Toplek iz Donje Dubrave ili etnozvijezda Teta Liza koja je u Zagrebu osvojila tri “Porina” za izvorno izvođenje međimurske popevke
Dva “Porina” već sam poklonila, meni je dosta i jedan - Nagrade “Porin” došle su mi barem trideset godina prekasno, kaže Teta Liza Najbolja međimurska pjevačica Elizabeta Toplek iz Donje Dubrave ili od milja Teta Liza, kojoj su na plećima 84 godine, osvojila je u jakoj konkurenciji u Zagrebu 11. svibnja čak tri nagrade “Porin” koje dodjeljuje udružena hrvatska diskografska industrija. Bila je nominirana u tri kategorije s albumom “Teta Liza i Lado”, koji je objavljen u izdanju Aquarius Recordsa u studenome prošle godine. Glazbeni su producenti albuma Ivan Ivančan mlađi i Branko Meglajec. Teta Liza i ansambl Lado osvojili su tri nagrade, “Porin” za najbolji folklorni album, za najbolju folklornu pjesmu “Primem pero svoju roko desno” i za najbolju izvedbu pjesme “Ribica mi plava”. • Kako ste doživjeli dodjelu nagrade “Porin”? — Svi smo bili jako uzbuđeni. Adam Končić mi je odmah došel čestitati i zagrlil me. Rekel mi je u šali: Teta Liza, pak ste se pokupili. Ja sam njemu rekla da je još mlad i da ima vremena za Porina. Bilo je jako lijepo, svi iz “Lada” skakali su kak ludi od veselja, odmah mi je čestitala i Anđela Potočnik i drugi, a ja sam se zmislila kak sam celi život delala vu kuhinji na betonu i kak sam v zimsko doba prala veša v Dravi, haljina mi se zmrzla od zime. • Na koji je način došlo do suradnje s ansamblom “Lado”? — Na smotrama u Donjoj Dubravi jako me je puno godina slušao Ivan Ivančan, dugo je odlučivao hoće li doći k meni. Onda je “Lado” imao 50. obljetnicu i pozvali su me u Zagreb. Otpjevala sam tri - četiri pjesme, tako smo se svi skupa bolje upoznali. Napokon me je upitao bih li s njima snimila jedan izvorni međimurski CD i rekla sam da budem. Zatim su u Donju Dubravu došla četiri dečka iz “Lada”, pjevala sam im ukupno 20 pjesama, a od toga
smo zajedno za CD odabrali šesnaest pjesama. Samo snimanje trajalo je tri tjedna. Puna tri tjedna je po mene dolazio vozač iz Zagreba jer ja nemam auto ni vozački i vozio me tam i nazaj. To je bilo jako naporno, ipak imam 84 godine. Snimali smo u popodnevnim satima, kad su i drugi iz ekipe mogli, a nerijetko je to trajalo do duboko u noć. No uspjelo je dobro, zadovoljna sam na kraju bila i ja i svi iz “Lada”. Snimili su 4.000 kopija, no odmah je sve nestalo, sad imam samo jedan primjerak CD-a. Općina Donja Dubrava naručila je 100 CD-a od “Lada”, no dobila je samo 50, nije bilo više. Nakon “Porina” svi bi htjeli CD, no nema ga, u “Ladu” su obećali da će izdati drugo izdanje, molit ću dvadeset komada da mogu podijeliti prijateljima koji mi stalno dolaze. Slično sam prošla i s albumom i CD-om “Cinkuša”, imala sam samo jedan autorski primjerak, no onda je došel betežen Pavel, negda spiker na Radio Čakovcu, i njemu sam ga dala. Tako sad imam, kak to vele, samo “preprženi” CD s Cinkušima. Obećali su mi da će mi nabaviti barem jedan. • Zašto kažete da je nagrada “Porin” došla barem trideset godina prekasno? — Da smo s tim krenuli prije trideset godina, kad sam bila mnogo mlađa, danas bih imala karijeru. Krivo je društvo koje je bilo kakvo je bilo, ali smo krivi i mi. Ja nebrem nekoga drugoga kriviti ako smo mi ne bili sposobni za to. • Što mislite o pjevačima međimurske popevke koji je pjevaju na različite načine? — Veliki je problem pjevati međimursku popevku onak kak treba, to je jako teško i to nebreju pjevači koji nisu rođeni v Međimurju, makar stalno pokušavaju. Svi se pokrivaju nekakvim autorskim izvedbama, ali
Teta Liza pozira fotografu Zlatku Vrzanu s nagradom “Porin” to nije to. Ne dopadaju mi se ni naši domaći pjevači koji međimursku popevku popevleju kak da je samo njihova, a ne onak kak bi trebalo. Mi moramo čuvati našu međimursku popevku, to je naše. Nek ju popevleju i operene pjevačice i rockeri i svi bendovi, ali to treba odvojiti kaj se bu znalo kaj je kaj. Kad Dunja Knebl pjeva međimurske popevke, ne razmem ju, to nisu međimurske riječi, ona nebre biti Međimurka makar je dobra pjevačica i draga mi je, kak i mnogi drugi. Ne volim i dok Žiga Međimurski veli “Roke gore”, to je onda za zabavu. On jako dobro popevle, ima jako lepi glas, ali ne more popevka
Album “Teta Liza i Lado” i godišnjak “Lada” s naslovom “Međimurska glazbena senzacija”. Riječ je, dakako, o Teti Lizi
biti samo zabava, ona je puno već od toga, duša naroda. On to zna, samo hoće napraviti veselje. No ja nigdar ne velim “Roke gore”, pjesma mora imati dostojanstvo i ja se toga stalno držim. Jako puno dolaze k meni mnogi pjevači iz cijele Hrvatske i mole me da im pomognem i dam koju međimursku pjesmu. Kad naprave, samo vele “to je bila obrada”, a to nije to. Zato velim da više neću davati nikome svoje pjesme, zato jer iskrivljuju. Festivali u Međimurju, mislim tu zbilja na sve njih, zmešani su, ne služe više ničemu osim zaradi, pak zato malo nastupam na njima. Zato treba izvornu međimursku popevku odvojiti od obrada. Na festivalu treba jednu večer dati samo izvornu međimursku popevku, a drugi ili treći dan kaj god što popevle. Ljudi v Međimurje dolaze kaj budu čuli izvornu međimurku popevku, to je naš zaštitni znak, a ne razne obrade, to moreju čuti v gradu. Međimurku popevku nebre popevati onaj koji nije Međimurec zato jer ne zna govoriti međimurski. Baš sad v “Ladu” iščeju pjevačicu koju bi me mogla zameniti, veliju da smo Anđela Potočnik i ja jedine prave kajkavske pjevačice. Jednu su našli, veliju da bu dolazila u Donju Dubravu da je navčim popevati i govoriti kak se tu govori. Ne znam kaj bu stoga. Jako sam se ražalostila kad sam vidla da naša deca, tu v Donjoj Dubravi, pjevaju “zvezde”, a ne izgovaraju onak kak kajkavski po domaći treba, zviezde. Nebre se popevati Drava, ak se u Dubravi veli Druava. Dok smo snimali album “Teta Liza i Lado”, rekla sam im u početku: Onak bute svirali kak ja popevlem. Bio je na probi jedan dan Božo Potočnik, nagovaral me je naj popevlem “serce” i “rožica”. Skoro smo se posvadili, rekla sam: Ja tak
nam popevala, to nije po domaći i izvorno. Mi u Donjoj Dubravi velimo ružica, a ne rožica, velimo srce, a ne serce. Na kraju su i Ivan Ivančan i Branko Meglajec rekli “naj teta Liza popevle onak kak popevle” i tak je bilo. Kad smo dobili “Porine”, među prvima mi je čestital i Božo Potočnik, a svi su skakali od veselja. Govorili su prije toga: imamo tri nominacije, valjda bu jedna uspela. A bile su tri. Festivali u Međimurju svake su godine sve lošiji i lošiji i gube publiku, to je zato kaj se ne cijeni domaća popevka onak kak bi trebalo. Ne cijenimo izvorno domaće, a to ne valja. Tak je zadnjih trideset i više let, kaj bu ostalo ako ne bumo imali svoje? Zato bi dobro došel jedan festival, ali samo s izvornom međimurskom popevkom i s jako dobrim pjevačima.. Denes saki popevle pak i onaj tko je nigdar ne bil za popevanje. Nebre međimursku popevku popevati onaj koji ne zna govoriti međimurski. Nebreš popevati međimursku popevku bez narodne nošnje i frizure. Kaj su “Podturenčice” bedaki, kaj se voziju v autobusu na nastupe i stojiju? Ak je izvorno, nek bude izvorno do kraja. Ne znam zakaj su sad navalili svi na međimurku popevku. Bila sam na jednom festivalu de su gotovo svi pjevači pjevali po dve ili tri međimurske popevke, sikak i nikak. Onda mi je dojadilo, pak sam rekla: Oni su samo popevali međimurske, a ja vam bum za praf. I dobila sam najveći pljesak, makar to ni bilo lepo kaj sam rekla. • Odbijate li nastupe zbog prevelikog interesa? — Jako sam puno humanitarno nastupala, nitko mi za to ni dal niti dinara. Sad sam postala jako tražena, stalno traže da nastupa-
mo negdje, a ja sam u godinama kad to više ne mogu pa moram odbijati nastupe. Meni treba dva dana da se spremim za nastup, treba peglati, prati, urediti narodnu nošnju, organizirati prijevoz, a na kraju pjevati. Zato ponekad tražim da mi se plati, a prema mojoj vlastitoj procjeni. Ako procijenim da treba nastupiti, onda nastupam i bez novca. Teško mi je reći, ali me je sram dok razno - razno pjevači koji ni ne znaju popevati međimursku popevku masno naplate svoje neznanje, a ja bih, prema mišljenju nekih, trebala nastupati badava. Zato sad biram nastupe i koji put mi malo i plate i to zato kaj mislim da izvorna međimurska popevka i pjevačica zaslužuju da je plate, nikaj već, točno kak i se druge. Mislim si: i međimurska popevka mora imati svoju cenu, budu je bolje znali ceniti. No ne znam kak bum dugo nastupala, starost je došla. Zato i velim da je nagrada “Porin” došla trideset let prekasno. •Vidjeli su tu doma u Donjoj Dubravi samo jedan “Porin”, gdje su ostala dva? — Bilo mi je žal kaj dečki šteri su mi najviše pomogli, Alan Kanski i Branko Meglajec, nemaju svoje “Porine” a znam da su jako zaslužni da je album nastal, pak sam im dala svakom po jednoga. “Porini” su jako teški, jeden važe pet kil, jedva sam držala sva tri na pozornici dok sam ih dobila. Ivan Ivančan pak je dobil “Porina” s “Ladom” pa njemu ni trebalo dati. Meni je dosta i jeden tu doma. Za tri tjedna izaći će još jedan CD Tete Lize, koji će nositi naziv “Tonček i Teta Liza”, to će biti album napravljen domaćim snagama pa će biti zanimljiva usporedba s albumom “Lada”. (razgovorao: J. Šimunko, foto Z. Vrzan)