01-07_MINE0708_SER.qxd
2/12/08
12:06 PM
Page 1
Dr Urlih ©trunc, Andreas Jop
MINERALI EFIKASNE MATERIJE ZA NERVE I MOZAK VI©E ENERGIJE ZA SRCE I CIRKULACIJU ZA©TITA ΔELIJA OD RAKA
01-07_MINE0708_SER.qxd
2/12/08
12:06 PM
Page 2
SADRÆAJ
ÆIVETI DUÆE - s pravim biosupstancama
KAKO DELUJU minerali i elementi u tragovima?
8 ÆIVETI DUÆE — S PRAVIM BIOSUPSTANCAMA Stari softver za gene s problemima dopune Za æivot nam je potrebno 45 biosupstanci OseÊate se onoliko dobro koliko dobro radi vaπ metabolizam ©ta moæete oËekivati od minerala i elemenata u tragovima Æiveti 15 godina duæe Do 80% bolesti vezano je za ishranu Snabdevanje biosupstancama je tako lako Minerali i elementi u tragovima produæavaju vaπ æivot Mali koraci vode do cilja
2
10 10 11 11 12 12 13 14 14 15
16 NEDOSTATAK MINERALA I ELEMENATA U TRAGOVIMA Eksplozivna snaga elektrona OdluËujuÊi milioniti deo grama Zaπtita Êelija pomoÊu selena, mangana i cinka Enzimi upravljaju biohemijskom fabrikom — Ëovekom Hranljive mikromaterije odluËuju o vaπem zdravlju Dva miliona godina kamenog doba — ishrana za dobro zdravlje Stotinu godina industrijski osiromaπene hrane Nedostatak mineralnih materija zbog masti i πeÊera Nedostatak biosupstanci zbog dugog radnog vremena Najbolje za stoku Zaπto se proizvodi braπno siromaπno hranljivim materijama? Vitamini i minerali kao pomoÊ za marketing Minerali i elementi u tragovima bolji iz ekopovrÊa? Bapska priËa: osiromaπena zemljiπta
18 18 18 19 19 20 20 21 22 23 24 24 24 25 26
01-07_MINE0708_SER.qxd
2/12/08
12:06 PM
Generacija brze hrane Hranljive mikromaterije sasvim na vrhu Novo: visokopreraene æivotne namirnice prouzrokuju infarkt Snabdeti se biosupstancama — sreÊni Italijani
Page 3
28 28 29 29
KALCIJUM za Ëvrste kosti, jake nerve i protiv alergija
30 MLADE KOSTI
32
Biti star znaËi gubiti koπtanu masu Lavina osteoporoze Mlade kosti — nikakva mudrost Vaπe kosti — veliko gradiliπte Hormoni komanduju trupama za popravku Skoro svaki/a Nemac/ica pati od nedostatka kalcijuma
32 32 33 33 33
Maksimalna koπtana masa za decu Kalcijum poveÊava gustinu kostiju Sâm kalcijum nije dovoljan
34 35 36
KVALITETNE KOSTI RE–E SE LOME — VITAMINI K, C I D ZAJEDNO RADE 38 S KALCIJUMOM U TIMU Vitamin K — salata za bolju ugradnju kalcijuma Vitamin C — stabilna i savitljiva struktura Vitamin D — najvaæniji vitamin kostiju Otklonite nedostatak vitamina D Kalcijum i vitamin D za zube Nedostatak magnezijuma i razgradnja kostiju Puπenje πteti kostima Koliko dobru gustinu imaju vaπe kosti? Na ovaj naËin dobijate ponovo dobro mineralizovane kosti OjaËajte svoje kosti ishranom
KALCIJUM PROTIV ALERGIJA I KAO SEKUNDARNI GLASNIK U NERVIMA
38 38 39 40 40 41 41 42 43 44
46
34 Kalcijum protiv alergije na sunce Kalcijum i vitamin C u vreme polenske groznice Kalcijum odræava dobro zdravlje nerava Gubitak kalcijuma u stanju πoka Kalcijum i rak Intervju s prof. Rajnerom Bartlom Ravnoteæa kiselina i baza
46 46 47 48 50 51 56 3
01-07_MINE0708_SER.qxd
2/12/08
12:06 PM
Page 4
SADRÆAJ MAGNEZIJUM — WELLNESS ZA VA©E NERVE Za dobar san, protiv glavobolja i za mirno srce Magnezijum — mineral snage Nedostatak magnezijuma zbog stresa Spavati bolje Vreme suπe u Êelijama Magnezijum za æene Svaki deseti Nemac — magnezijum protiv migrene
MAGNEZIJUM ZA ENERGIJU Magnezijumski generator energije za sport VeÊe sagorevanje masti prilikom veæbanja na vazduhu Energija i obazrivost za one koji rade za stolom Umorni zbog nedostatka magnezija Magnezijum kao zaπtita od dijabetesa Magnezijum za aktivno srce Snabdevanje sirovinama za vaπe srce Voda bogata magnezijumom protiv kardiovaskularnih oboljenja Niæi rizik od infarkta s viπim nivoom magnezijuma u krvi Standardna terapija s magnezijumom
60 60 60 61 61 62 64 66 67 67 68 68 69 69 70 70 70 71 71
KALIJUM — U SPORTU, PROTIV PREKOMERNE KISELOSTI, 74 ZA NIZAK KRVNI PRITISAK KarakteristiËan umor Bez izdræljivosti u sportu Druπtvo poviπenog krvnog pritiska Opasan pritisak Autogume se bolje odræavaju 4
74 74 75 75 76
Ruku na srce: da li poznajete svoj krvni pritisak Sokovi — izvor mladosti za vaπe Êelije Uklonite faktore rizika: metoda antilopa PovrÊe protiv poviπenog krvnog pritiska PovrÊe protiv πloga Ishrana kamenog doba — sniziti krvni pritisak bez lekova Formula zdravlja za vas Otklonite poviπen krvni pritisak ishranom — istraæivanje DASH Ishrana umesto besmislenih lekova Paæljivije pripremiti povrÊe
77 78 80 81 82 83 84 84 85 85
NATRIJUM — PRESOLJEN METABOLIZAM POVI©EN KRVNI PRITISAK I KAKO 87 IZGUBITI NA TEÆINI Presoljen æivot Podbuli zbog soli? Pet kilograma manje za nedelju dana IzbeÊi nagomilavanje teËnosti Umor zbog loπe ravnoteæe kalijum-natrijum So u namirnicama — pretnja Ovako natrijum poveÊava krvni pritisak Zaπto so na duge staze poveÊava krvni pritisak? Viπe natrijuma — samo kod proliva i znojenja
87 87 88 88 88 90 91 92 93
01-07_MINE0708_SER.qxd
2/12/08
12:06 PM
Page 5
SELEN I PSIHA Selen usreÊuje Sredstvo za poboljπanje respoloæenja protiv “straha” Sa selenom dobrog duπevnog zdravlja do duboke starosti Kupovina proizvoda — o Ëemu treba da vodite raËuna?
MIKROELEMENTI Ëuvari zdravlja
109 109 109 110 110
CINK — UPRAVLJA S 300 ENZIMA 112
94 SELEN — OPTIMALNA ZA©TITA ΔELIJA, ZA©TITA OD RAKA I UKLANJANJE 96 ©TETNIH MATERIJA ©ta biste mogli... 96 99% Nemaca pati od manjka selena 96 Bombardovanje Êelija slobodnim radikalima 97 Ovde nastaju slobodni radikali 97 Oboljenja izazvana slobodnim radikalima 98 Aktivirajte zaπtitu Êelija: selen, cink, mangan 98 Vaπa liËna potreba za antioksidansima: kraj nagaanja 99 Element u tragovima protiv raka 100 Nedostatak elemenata u tragovima i minerala: slobodan put za teπke metale 100 Bolesni zbog πtetnih materija 101 Deca bolesna zbog πtetnih materija 102 Detoksikacija i uklanjanje 102 Delotvorni minerali MoÊni minerali protiv teπkih metala 103 Usta — specijalna deponija smeÊa 106 Saniranje amalgama 106 Iz prakse Vaπe vrednosti selena u krvi 107
Zaliha u hlebu od celih zrna 112 Cink — menadæer metabolizma proteina 112 Prepolovite vreme trajanja prehlade 114 Cink smanjuje potrebu za antibioticima 114 Cink za imuni sistem 115 Nedostatak cinka zvaniËno gurnut pod sto 116 Kazanova je uzimao cink 116 Nemci s mnogo dece... 117 Ravnoteæa elementa u tragovima — koliko cinka je previπe? 117 Dijabetes u porastu Cink, hrom, mangan, molibden, vanadijum i magnezijum poboljπavaju iskoriπÊavanje πeÊera 119
5
01-07_MINE0708_SER.qxd
2/12/08
12:06 PM
Page 6
SADRÆAJ JOD — POREMEΔAJ RAVNOTEÆE HORMONA ZBOG NEDOSTATKA JODA Hormoni πtitne ælezde — vaπi hormoni energije TipiËan sluËaj: Hiperaktivan — pojaËana funkcija πtitne ælezde TipiËan sluËaj: Hipoaktivan — smanjena funkcija πtitne ælezde Dobrog psihiËkog zdravlja Niæi IQ kod dece zbog nedostatka joda Tablete joda u trudnoÊi Da li se seÊate »ernobila? Jod: jedva prisutan u namirnicama
FLUOR — OVAKO OJA»AVATE ZUBE
123 123 124 125 125 126 126 127 127
GVOÆ–E — NEDOSTATAK GVOÆ–A ILI NEZDRAVA PREKOMERNA 129 KOLI»INA GVOÆ–A? Kiseonik i energija u svim Êelijama Kiseonik za mozak Umorni zbog nedostatka gvoæa “Taksi” kiseonika za miπiÊni rad Æenama je potrebno viπe gvoæa Dovoljno gvoæa: 99% muπkaraca Trudnicama je potrebno viπe gvoæa Ovako poveÊavate apsorpciju gvoæa: mediteranska hrana Genetska greπka — poveÊana koliËina gvoæa Prekomerna koliËina gvoæa kod starijih osoba Obezbeeno sve od A—Æ: zastareli proizvodi sadræe gvoæe
6
129 129 130 130 131 133 133 133 134 135 135
Zdravi zubi Za treÊinu manje karijesa s gelom koji sadræi fluor Ovako popravljate mala oπteÊenja na zubima Imate li bolove u vratu zuba? A koji fluor se nalazi u pastama za zube? Da li sredstva za ispiranje usta smanjuju koliËinu bakterija? Van upotrebe: tablete fluora kod dece Da li su deËje paste za zube vaæne? Manje karijesa s fluorisanom soli
137 137 137 138 138 138 139 139 140 140
MALA ABECEDA HEMIJSKIH IZRAZA
141
INDEKS
142
01-07_MINE0708_SER.qxd
2/12/08
12:06 PM
Page 7
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 96
SELEN — OPTIMALNA ZA©TITA ΔELIJA, ZA©TITA OD RAKA I UKLANJANJE ©TETNIH MATERIJA
©ta biste mogli … Sa selenom biste mogli znatno da smanjite rizik od raka, da aktivirate zaπtitu Êelija i da svoj imuni sistem uËinite zdravim. Osim toga biste mogli da uklonite teπke metale, koji dolaze iz specijalne deponije smeÊa u ustima, iz amalgamskih plombi, ili iz okoline. Naglasak stoji na mogli biste. Jer: 99% Nemaca ne dobija minimalnu koliËinu selena koju preporuËuje Svetska zdravstvena organizacija (eng. WHO). Selen ne moæete dobiti ni najboljom ishranom, jer NemaËka kao ni cela Severna Evropa, nema selena u zemljiπtu. Taj region je oblast s apsolutnim nedostatkom selena.
99% Nemaca pati od manjka selena Selen je ispran iz zemljiπta kada su se krajem ledenog doba otapali ledeni bregovi. Kisele
96
Selena je u æitu premalo. Jedino reπenje apoteke. kiπe, sumporna ubriva i zagaivaËi okoline kao πto su kadmijum, æiva ili olovo iz izduvnih gasova miliona automobila dodatno Ëine da se poslednji ostatak selena u zemljiπtu uniπti. Zaπto? Kada se ubri sumporom, biljka uzima manje selena. A s teπkim metalima selen gradi nerastvorljiva jedinjenja. Stoga u biljkama ima sve manje selena. Do 80% jadnog ostatka selena dodatno se odstranjuje kada se proizvodi belo braπno. Jedan Nemac, stoga, na prirodan naËin dobija samo 25 do 48 μg selena. Jedan Kanaanin, nasuprot tome, unosi 100 do 200 μg. Brojke za zaprepaπÊenje! Sve ovo vam joπ ne govori mnogo? Evo zato podataka za buenje: da li biste rado æeleli da bez troπka smanjite rizik
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 97
Dobro je znati NEMA»KA, OBLAST S NEDOSTATKOM SELENA Zemljiπta siromaπna selenom malo selena u æitaricama malo selena u hrani za æivotinje. Time je jasno: svejedno da li jedete nemaËke æitarice ili meso, ne dobijate dovoljno selena. Jedino reπenje: kupite selen u apoteci, umesto da ga traæite u supermarketu. Dnevni unos selena (u μg): Kina (predeo bogat selenom)
750
Japan
88—208
Kanada
100—200
SAD
60—150
Finska
30—60
NemaËka
25—48
povrÊa i antioksidantni enzimi, koje sami gradite iz cinka, selena i mangana. Ako nemate dovoljno ovih elemenata u tragovima, gubite jedan od najvaænijih πtitova protiv slobodnih radikala. Samo ova Êelijska zaπtita debelo iπtrikana od razliËitih antioksidansa optimalno πtiti vaπe Êelije. VeÊina potroπaËa koji uzimaju vitamin C i E zaboravlja vojsku ovih antioksidantnih enzima, za koje su vam potrebni elementi u tragovima. Stoga se za zaπtitu Êelija snabdevajte i elementima u tragovima.
Ovde nastaju slobodni radikali Slobodni radikali nastaju u potpuno normalnom metabolizmu. Posvuda u organizmu, gde se proizvodi energija, gde se transportuje kiseonik i putem πtetnih materija. Osim toga, imuni sistem aktivno puca slobodnim radikalima da bi uniπtio uljeze. To, dakle, takoe znaËi da kada aktivno upraænjavate sport gde je potrebna izdræljivost (veÊa potreba za energijom i kiseonikom) ili ste
od raka? Dobro! Onda bi trebalo da Ëitate dalje: selen je jedno od najmoÊnijih oruæja u zaπtiti Êelija, a samim tim i protiv raka.
Bombardovanje Êelija slobodnim radikalima Svaku od vaπih 70 biliona Êelija 10.000 puta na dan napadnu slobodni radikali. Zamislite slobodne radikale kao male, oπtre metke. Prvo reπetaju zidove Êelija, a zatim uniπtavaju velike delove unutraπnjosti Êelija, uz to dolazi napad na vaπ genetski softver. VeÊ posle kratkog vremena vaπe Êelije bi bile izreπetane kao πvajcarski sir kada slobodne radikale ne bi zarobili takozvani antioksidansi. Takvi lovci radikala su: vitamin E, vitamin C, 400 antioksidantnih biljnih materija iz voÊa i
Svaku Êeliju slobodni radikali napadnu 10.000 puta na dan. Antioksidansi i antioksidantni enzimi iz elemenata u tragovima program su za lov na rakete u organizmu. 97
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 98
OPTIMALNA ZA©TITA ΔELIJA, ZA©TITA OD RAKA I UKLANJANJE ©TETNIH MATERIJA
Dobro je znati Poreklo slobodnih radikala PoveÊana proizvodnja hormona stresa ©tetne materije u Kod takmiËarskih sportova domaÊinstvu i okolini Imuna odbrana U normalnom metabolizmu JonizujuÊe zraËenje u SLOBODNI RADIKALI Lekovi, avionu kontraceptivne Puπenje pilule HroniËna oboljenja UV-zraËenje ZraËna terapija
optereÊeni πtetnim materijama (otrovi iz okoline, lekovi, puπenje), onda imate poveÊanu proizvodnju slobodnih radikala. Jedna jedina cigareta sadræi 1.000.000.000.000.000 (1015) slobodnih radikala. Zbog toga puπaËi tako Ëesto dobijaju rak (oπteÊenje Êelija u pluÊima) i kardiovaskularna oboljenja (taloæenje masti, koje napadaju slobodni radikali i koje postaju uæegle.)
Aktivirajte zaπtitu Êelija: selen, cink, mangan Æelite zaπtitu Êelija i da sporije starite? Æelite da ostanete zdravi telom i duhom? Onda obezbedite sebi πtit: ulovite ruπilaËke slobodne radikale. Skroz napred, pri tom, u odbrani su antioksidantni enzimi izgraeni od selena, cinka i mangana. Enzime, naime, organizam moæe sam masovno da proizvodi.
Oboljenja izazvana slobodnim radikalima OπteÊenjem Êelija koje uzrokuju slobodni radikali nastaju razliËita oboljenja: rak, kardiovaskularna oboljenja, oËna oboljenja, Alchajmerova bolest (napadnute Êelije mozga), Parkinsonova bolest (napadnute Êelije nerava). Takoe, hroniËna zapaljenja kao πto su reuma i autoimune bolesti odræavaju se aktivnim uz pomoÊ slobodnih radikala. Proces starenja je prouzrokovan softverom naπih gena, koji zbog oπteÊenja slobodnim radikalima postepeno sve viπe greπi prilikom Êelijske deobe.
98
Zaπtita Êelija: s antioksidansima izbegavate bolesti izazvane slobodnim radikalima i duæe ostajete zdravi.
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 99
SELEN
Pretpostavlja se da on ima na raspolaganju ove takozvane elemente u tragovima i dovoljno belanËevina. Kod veÊine Nemaca sve to izgleda priliËno tuæno. Zamislite gospodina Milera s debelim trbuhom: jedna zemiËka od belog hleba siromaπna elementima u tragovima ujutru. Jedna Ëokoladica bogata πeÊerom za uæinu. Zatim testenina sa „grudvom“ smuljanog raskuvanog povrÊa bez hranljivih materija u pauzi za ruËak. Posle podne pecivo sa πeÊernim prelivom. I zaπto ne uveËe malo do kioska s roπtiljem (jer Ëovek sebi obiËno niπta ne priuπti). Rezultat posle jednog takvog dana: enzimi za zaπtitu Êelija veÊ leæe oboreni. U bombardovanju slobodnim radikalima, vitamini C, E i beta-karoten, koji kao antioksidansi pruæaju pomoÊ prilikom paljbe, bræe se troπe. Arsenal oruæja se smanjuje. Potreba za dopunom, to jest potreba za vitaminima raste. Organizam πalje pozive u pomoÊ integralnim proizvodima iz Kanade (bogati selenom), koπtunjavom voÊu (mangan i cink), ribi (selen i cink), to jest svakom obliku trupa za zaπtitu antioksidantnih enzima. U danaπnje vreme one dolaze upravo iz apoteke! Jer ko moæe da postigne da na radnom mestu dobija kanadsku zaπtitu od punog zrna uvek kada mu je potrebna. Apoteka je odliËna u pruæanju takvih usluga.
Vaπa liËna potreba za antioksidansima: kraj nagaanja Ovo je novo: dobri testovi oπteÊenja Êelija mere vaπe liËno, individualno stanje, i to veoma taËno. Sada se ne morate pomiriti s nekim uproseËenim vrednostima NemaËkog udruæenja za ishranu (nemaËki: DGE). Ono, naime, tvrdi da postoje proseËne osobe, kojima bi bilo potrebno X ili Y mg antioksidansa. To je naravno besmislica. Minimum koji je moæda dovoljan za nekoga drugoga za vas
liËno joπ je daleko od optimalnog! Lako je moguÊe da vi imate poseban genetski materijal. VeÊ usled toga vaπa potreba za antioksidansima moæe veoma da varira. Moæda puπite, upraænjavate sport, mnogo letite avionom, pod ogromnim ste stresom, imate hroniËno oboljenje ili ste optereÊeni πtetnim materijama. Moæda takoe samo æelite da sporije starite, da duæe ostanete zdravi telom i duhom. Ne postoji proseËna potreba. Postoji samo individualna potreba! Za to sluæi ovaj test: on ustanovljava da li vaπe Êelije imaju dovoljno antioksidansa na raspolaganju za metabolizam. Ako ne: onda biste mogli — i trebalo bi — da zapoËnete program zaπtite Êelija. VeÊ za dva do tri meseca vaπe Êelije Êe izgledati potpuno drugaËije. Ne viπe kao πvajcarski sir. I vi Êete se oseÊati potpuno drugaËije. Puni energije i æivotne radosti. Onda moæete joπ jednom da izvrπite merenje i onda istinski uæi-
Dobro je znati OVAKO DOVODITE ZA©TITU ΔELIJA U FORMU Potrebna su vam sva tri: elementi u tragovima za masovnu proizvodnju antioksidantnih enzima u organizmu, dodatni vitamini i gotovi antioksidansi iz voÊa i povrÊa. Antioksidanti Antioksidansi enzimi s elemeniz voÊa tima u tragovima i povrÊa Mangan, cink, bakar (SOD-enzimi)
Vitamin C, E
Selen (glutation, peroksidaze, proteini sa selenom)
400 antioksidantnih biljnih materija
99
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 111
SELEN
Savet KOLIKO STE DOBRO SNABDEVENI? Kada se nekoliko ovih simptoma pojavi kod vas, to bi moglo biti uzrokovano nedostatkom selena: umor, nedovoljno energije, difuzni oseÊaji straha, depresije, nekoncentrisanost, podloænost infekcijama, slab imuni sistem, ljuspasta koæa i promene na noktima. KO IMA NEDOSTATAK SELENA? Ne jedete kanadske æitarice bogate selenom. (To ionako niko ne radi…) Retko jedete ribu. Vegetarijanac ste. Imate preko 65 godina. Ugroæeni ste πtetnim materijama. Imate amalgamske plombe, æiva se oslobaa i tako troπite selen. Imate poviπene vrednosti oksidativnog stresa, tj. oksidativni enzimi premalo love slobodne radikale. Imate sledeÊa oboljenja: rak, neko autoimuno oboljenje, reumu, srËanu slabost, HIV-infekciju.
Jedino pri saniranju amalgamskih plombi dajemo prvenstvo selenitu, jer on stoji nevezan organizmu na raspolaganju. InaËe
se uvek daje prvenstvo selen — metioninu, poπto on, takoe, bolje dospeva u mozak. Neka vas vaπ apotekar informiπe i posavetuje.
111
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 112
CINK — UPRAVLJA S 300 ENZIMA
Hlebom od celih zrna Cink je otprilike svuda „umeπao svoje prste“, u preko 300 rukovodilaca metabolizmom zavisnih od cinka (enzimi) i u 2.000 faktora za oËitavanje vaπih gena, koji su takoe zavisni od cinka. Cink je toliko vaæan za moÊan imuni sistem, za proizvodnju svih hormona, za efikasan mozak, za umnoæavanje Êelija, za zaπtitu Êelija od slobodnih radikala i, i, i …, da bismo vam najradije jednostavno rekli: „Najbolje je snabdeti se njim. Samo polovina Nemaca unosi dovoljno cinka. Jedite viπe integralnog hleba, viπe koπtunjavog voÊa i viπe morskih plodova.“ Time bi zapravo sluËaj mogao da se zatvori. Kraj poglavlja. Ali, moæda ipak æelite da saznate joπ viπe: na primer, kako cinkom upola smanjujete vreme trajanja prehlade, ili kako je lovac na suknje Kazanova primenjivao cink…
112
Naoruæani protiv prehlada. Cink je potreban za oπtru brzu izgradnju imunih Êelija prilikom infekcije.
Cink — menadæer metabolizma proteina Da li je cink zaista toliko vaæan? Da! Zaπto? NeÊemo vas sada muËiti sa 18.700 istraæivanja koja se mogu naÊi pod reËju za pretraæivanje „cink“ u Medicinskoj biblioteci u Vaπingtonu. Cink ostavlja najjaËi utisak na vas kada pomislite na izgradnju belanËevina za nove Êelije i neurotransmitere. Cink, uz to, uËestvuje u procesima svuda u organizmu: izgradnja belanËevina za milijarde Êelija imunog sistema da biste mogli da se odbranite od infekcija ili Êelija raka, rast dece, kao i na njihov ubrzan rast za vreme trudnoÊe i dojenja, izgradnja belanËevina za nove Êelije prilikom zarastanja rana posle
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 113
povreda i operacija, izgradnja belanËevina i aktivacija enzima za sve hormone i za neurotransmitere u mozgu, izgradnja belanËevina za Êelije koje se brzo umnoæavaju (koæa, kosa, crevo) itd. Moæete li sada da zamislite πta sve moæe da krene naopako zbog nedostatka cinka?
Dobro je znati UtiËite na zarastanje rana: cink direktno uËestvuje u izgradnji belanËevina za nove Êelije. Rane posle operacija i povreda na taj naËin bræe zarastaju.
Dobro je znati ©EF METABOLIZMA — SIMPTOMI NEDOSTATKA CINKA POSVUDA Cink uËestvuje u izgradnji belanËevina i genetskog materijala u svim Êelijama. Osim magnezijuma, ne postoji nijedan drugi mineral/element u tragovima od koga zavisi viπe enzima. I svake godine se otkrivaju novi. Kada imate nekoliko sledeÊih simptoma, to bi moglo da bude uzrokovano nedostatkom cinka:
Nokti
bele fleke na noktima
Kosa
lomljiva kosa, opadanje kose, prerano posedela kosa
Koæa
ljuspasta koæa, psorijaza, akne, ekcem, koæna oboljenja, naprsline u uglovima usana
OËi
noÊno slepilo, suvoÊa oËiju
Creva
prolivi
Imuni sistem
Ëeste infekcije, smanjena odbrana od raka
Zarastanje rana
sporo zarastanje rana
Rast
poremeÊaji rasta kod dece, smanjena telesna teæina na roenju
Hormoni
smanjena funkcija testisa, jajnika, nedostatak interesovanja za seks, sterilitet, poremeÊaji potencije, nedostatak testosterona, loπ kvalitet i broj spermatozoida; nedostatak hormona rasta
Kontrola πeÊera
loπa kontrola πeÊera (tolerancija na glukozu), smanjena proizvodnja insulina
Nervni sistem/neurotransmiteri u mozgu
depresije, stanja straha, hiperaktivnost, razdraæljivost, nedostatak oseÊaja ukusa i mirisa, sporiji psihiËki razvoj dece
MiπiÊi
nedovoljan razvoj miπiÊa, miπiÊna slabost
Zaπtita Êelija
oπteÊenja Êelija slobodnim radikalima (moæe se izmeriti, videti stranu 130)
113
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 115
CINK
smanjuje primenu antibiotika. U jednoj proceni 496 sluËajeva prehlade pokazalo se da je cink mogao da snizi primenu antibiotika sa 36% na samo 4%.
Cink za imuni sistem Dovedite imuni sistem u formu cinkom i selenom. Onda virusi uopπte nemaju πansu. Cink je aktivan svuda u imunom sistemu. Kod starijih osoba, pre svega, infekcije se lako
mogu raπiriti i imati veoma teæak tok. Tako jedna prehlada brzo moæe da pree u upalu pluÊa. Imunom sistemu starijih naroËito nedostaju cink i ostale hranljive mikromaterije. U istraæivanjima se potpuno jasno vidi kako s dodatnim elementima u tragovima podloænost infekcijama kod starijih osoba opada, a imuni odgovor se poboljπava.
Dobro je znati PREPOLOVITE VREME TRAJANJA PREHLADE Ljudi uvek rado zamiπljaju da Êe oni i ostali ozdraviti s nedelotvornim lekiÊima. Zbog toga smo mi sakupili samo takve studije u kojima ni lekar, ni pacijent nisu znali da li su uzimali cink ili ne (dvostruko slepe placebo kontrolisane studije). Rezultat: cink deluje protiv virusa prehlade. On napada virusne omotaËe, usporava umnoæavanje virusa i spreËava njihovo prianjanje za sluzokoæu.
Broj pacijenata 80 prehlaenih
Rezultati Trajanje prehlade 4,3 dana sa sprejem za nos sa cinkom nasuprot 6 dana bez cinka Bræe smanjenje otoka sluzokoæe nosa sa sekrecijom i bola u grlu
50 prehlaenih
Trajanje prehlade 2,3 dana s gelom za nos sa cinkom nasuprot 9 dana bez cinka Trajanje prehlade 4,5 dana s oribletama sa cinkom nasuprot 8 dana bez cinka Trajanje kaπlja 3,1 dana s oribletama sa cinkom nasuprot 6 dana bez cinka
496 prehlaenih
7 dana s oribletama sa cinkom nasuprot 9 dana bez cinka
100 prehlaenih
Trajanje prehlade 4,4 dana s oribletama sa cinkom nasuprot 7,6 dana bez cinka Curenje nosa 4,2 nasuprot 7 dana Kaπalj 2,2 nasuprot 4,5 dana Bol u grlu 1 nasuprot 3 dana
110 prehlaenih
Trajanje prehlade 4,3 dana s oribletama sa cinkom nasuprot 9 dana bez cinka
213 prehlaenih
115
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 116
CINK — UPRAVLJA S 300 ENZIMA
Savet CINK PROTIV VIRUSA PREHLADE »esto primetite virusnu infekciju najpre kao peckanje i grebanje u grlu, zatim se ona polako proπiri u nosni prostor. Sa cinkom bi, stoga, trebalo da doprete ne samo u nosni veÊ i u prostor grla. Oriblete s cinkom koje se prodaju u apoteci dopiru samo do prostora grla, i zbog toga nisu najbolji izbor. Bolje: rastvorite jednu πumeÊu tabletu cinka u Ëaπi koja je dopola napunjena vodom. Grgoljite i ispirajte time grlo svakih 1—2 sata. Nemojte ispljunuti. Preostali cink je dobar za vaπ imuni sistem. Nemojte zaboraviti nos! UmoËite mali prst u teËnost sa cinkom i navlaæite njime nosnu sluzokoæu. Ovo je veoma vaæno: virusi uopπte ne vole cink na sluzokoæi. Za uspeh je takoe vaæno: iskoristite antivirusno dejstvo cinka odmah Ëim primetite infekciju. Na taj naËin se njeno πirenje Ëesto moæe potpuno spreËiti: 50 mg cinka — otprilike 2 πumeÊe tablete — na dan je potpuno dovoljno za to.
Nedostatak cinka zvaniËno gurnut pod sto Koliko je raπiren nedostatak cinka u NemaËkoj? Mnogi ga imaju, iako ne zvaniËno… Cink je, pored joda, selena i kalcijuma, jedna od hranljivih mikromaterija koja najËeπÊe nedostaje u ishrani: samo polovina od ispitanih
116
29.000 Amerikanaca raspolaæe s dovoljno cinka. Donedavno stanje nije bilo bolje ni u 23.000 istraæenih nemaËkih domaÊinstava. Problem s cinkom u NemaËkoj bi se reπio, poπteno reËeno, kada bi se jednostavno snizile preporuËene minimalne potrebe za cinkom kod Nemaca. Lukavo, lukavo! I eto svi odjednom dobijamo — barem statistiËki gledano — „dovoljno“ cinka. Zaπto bi Nemcima trebalo da bude potrebno manje cinka nego Amerikancima nama doduπe nije ubedljivo, ali u vremenima kada se sve redukuje… Slaæe se sa devizom: „Pritegnuti kaiπ“, ali sada iznenada i ovu potrebu? Mi sumnjamo da li je nekoliko miligrama cinka, Ëiji unos nam je odobren, zaista dovoljno da bi se, na primer, garantovala zaπtita Êelija od slobodnih radikala. Cink je hitno potreban da bi se izgradila sopstvena odbrana organizma od radikala. (Videti stranu 128—129)
Kazanova je uzimao cink Cink za potenciju i hormone? Kazanova je znao odakle je dobijao cink za svoje intenzivne hormonske noÊi: on je redovno gutao deset æivih jaja bogatih cinkom i belanËevinama i, osim toga, voleo je da se Ëasti ostrigama ekstremno bogatim cinkom, koje joπ od antiËkih vremena vaæe za afrodizijake koji jaËaju seksualni nagon. Ostrige su, sa 85 mg cinka na 100 grama, prave cink-bombe. Koji recept je Kazanova otkrio? Cink nije potreban samo za proizvodnju testosterona. Cink takoe zaustavlja jedan enzim — aromatazu — kao πto je ustanovio prof. Metka s Univerziteta u BeËu. ©to viπe aromataze muπkarci imaju, to se, naæalost, viπe testosterona razgrauje u æenski hormon estrogen. InaËe: pre svega debeli muπkarci oslobaaju puno aromataze iz masnih Êelija i stoga imaju viπe estrogena… Kratko: Kazanova je iskoristio cink kao
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 129
GVOÆ–E — NEDOSTATAK GVOÆ–A ILI NEZDRAVA PREKOMERNA KOLI»INA GVOÆ–A?
Kiseonik i energija u svim Êelijama Bez kiseonika sve je niπta. Mi, ljudska biÊa, ne moæemo da proizvodimo energiju bez kiseonika. Naπe Êelije su zavisne od neprestanog snabdevanja kiseonikom preko otprilike 25 milijardi crvenih krvnih zrnaca — koja sadræe gvoæe. Ona transportuju kiseonik iz pluÊa do Êelija i obrnuto, ugljen-dioksid posle procesa sagorevanja ponovo nazad ka izdisanju vazduha. Svako pojedinaËno crveno krvno zrnce moæe da transportuje do jedne milijarde molekula kiseonika. A kako? Kiseonik se vezuje za crvenu supstancu krvi — hemoglobin koji sadræi gvoæe. Vaπa koπtana sræ proizvodi u svakoj sekundi neverovatnih 20 miliona ovih crvenih krvnih zrnaca. Pri nedostatku gvoæa brzo postajete malokrvni (anemiËni). Da li veÊ moæete da
Krv donosi Êelijama kiseonik potreban za preæivljavanje zamislite kako se pri tom oseÊate? Premalo kiseonika premalo energije u Êelijama oseÊate se umorno i niste telesno i duhovno efikasni.
Kiseonik za mozak Kada vam je ponekad teπko: umorni i zevajuÊi podiæete se iz fotelje i potrebno vam je samo da proπetate oko zgrade da biste se odmah ponovo oseÊali sveæi duhom. KonaËno mozak dobija dopunu kiseonika za sive Êelije, kojima je potreban. Metabolizam se takoe aktivira uz pomoÊ kiseonika, a tup bol u glavi nestaje Ëesto sam od sebe. InaËe: osobe koje upraænjavaju sport imaju mnogo
129
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 130
NEDOSTATAK GVOÆ–A ILI NEZDRAVA PREKOMERNA KOLI»INA GVOÆ–A?
ree glavobolje i boljeg su duhovnog zdravlja. Zaπto? Jer se redovnim sportom izgrauje viπe hemoglobina — taksija kiseonika, ukoliko je prisutno dovoljno gvoæa. Da li ste se nekada zapitali zaπto sportisti koji se takmiËe tako rado odlaze pred takmiËenja, posebno pred olimpijadu, na visinske pripreme? Ne da bi pobegli od novinara: iznad visine od 2.000 metara prisutno je manje kiseonika u vazduhu. To dovodi to toga da organizam izgrauje viπe hemoglobina da bi vezao manje prisutan kiseonik. Tek πto takmiËenje poËne da se odræava na normalnoj nadmorskoj visini, sportistima oËeliËenim na visinskim pripremama stoji mnogo viπe „taksija“ kiseonika na raspolaganju za maksi-
malne rezultate nego ostalima. To je takoe — ako vam to do sada nije bilo poznato — razlog zaπto se mnogi na skijanju na Alpima tako dobro okrepe.
Umorni zbog nedostatka gvoæa Da li onda samo pri blago niæim rezervama gvoæa veÊ postoje simptomi nedostatka, Ëak i kada je broj „taksija“ kiseonika (vrednost hemoglobina) joπ uvek normalna? Da li se ipak isplati napuniti rezerve gvoæa, iako je lekar ustanovio samo nedovoljno pune rezerve gvoæa (feritin)? Jasan odgovor: Da! Zaπto? Jer gvoæe neposredno uËestvuje i u proizvodnji energije u vaπim Êelijama, a ne samo u transportu kiseonika. Na umor se æale mnogi. Prema jednom istraæivanju koje je ukljuËilo skoro 30.000 æena, æene se veÊ pri samo blagom nedostatku gvoæa za 20% ËeπÊe æale na umor, smanjenu sposobnost koncentrisanja i nedostatak vitalnosti. U jednom daljem istraæivanju na 81 devojci s niskim rezervama gvoæa, ali bez malokrvnosti, njihova sposobnost uËenja i pamÊenje su se poboljπali, pri Ëemu su dodavanjem gvoæa ponovo popunjene njegove rezerve.
„Taksi“ kiseonika za miπiÊni rad
S niskim rezervama gvoæa bræe ostajete bez energije i niste izdræljivi. 130
Kod sporta vrlo brzo primetite niske rezerve gvoæa. Da li veÊ posle kratkog vremena oseÊate da ste bez energije? Da li vam se vrti u glavi prilikom trËanja ili u fitnes studiju? Ili vam je potrebno viπe vremena nego ostalima da se posle toga okrepite? Onda bi mogao da bude u pitanju nedostatak gvoæa, jer time odmah opadaju vaπa miπiÊna snaga i izdræljivost. MiπiÊi se bræe „zakisele“, a vaπe vreme oporavka od napora se produæava. Zbog Ëega je to tako?
94-141_MINE0708_SER.qxd
2/7/08
2:50 PM
Page 131
GVOÆ–E
Zamislite da upravo trËite kroz πumu ili dugo vozite bicikl. Naravno da vaπi „taksi prevoznici“ kiseonika sada moraju da budu sposobni da u krvi veæu mnogo kiseonika, da bi ga dopremili miπiÊima. Malo kiseonika kao kod onih koji sede za pisaÊim stolom ovde nije dovoljno. A takoe, tada vam je u miπiÊima potrebno i dovoljno gvoæa (mioglobina) za proizvodnju energije. Istovremeno, znojenjem gubite gvoæe i uniπtava se viπe crvenih krvnih zrnaca koja sadræe gvoæe. Kada upraænjavate sport, potrebno vam je 20 mg gvoæa na dan i treba da poboljπate svoju apsorpciju gvoæa.
Muπkarci i æene se razlikuju… Muπkarci gube malo gvoæa. Æenama je, naprotiv, potrebno dobro snabdevanje gvoæem zbog menstrualnih ciklusa.
Dobro je znati Bolje vrednosti feritina za „viπe vetra u lea“ Izmerite svoje vrednosti rezervi gvoæa. Aha, one se nalaze u donjoj treÊini normalnog opsega. Nije ni Ëudo, dakle, da prilikom bavljenja sportom imate oseÊaj kao da se penjete uz brdo, i to licem ka vetru. Prilikom bavljenja sportom, koji zahteva izdræljivost, vrednost feritina bi trebalo da bude najmanje oko 120 μg/l kod muπkaraca i 60 μg/l kod æena. Tada dobijate „ vetar u lea“. Lakih nogu dostiæete svoj cilj. Nemojte meriti vrednost feritina onim danima kada ste ujutro veÊ iπli na trËanje. Tada se zbog oπteÊenja crvenih krvnih zrnaca moæe osloboditi gvoæe i vrednost feritina izgledati „laæno“ poviπena za 20 do 30%, iako je zapravo preniska.
Æenama je potrebno viπe gvoæa ©arene reklame rado bi da vas ubede da je nedostatak gvoæa daleko najraπirenije oboljenje toga tipa uopπte. To je i istina. Ali to vaæi samo za treÊi svet. U razvijenim zemljama nedostatak gvoæa je relativno redak. I ako se javi, tada veÊinom pogaa æene. Kod muπkaraca i starijih osoba nedostatak gvoæa javlja se ekstremno retko. Naprotiv: muπkarci i starije osobe Ëak Ëesto raspolaæu rezervama gvoæa koje bi bile prepune i za period od celog æivota. Zaπto se blede, anemiËne manekenke kao i mnoge æene Ëesto æale na glavobolju i umor? Malokrvnost. Æene mogu izgubiti mnogo
131