H. L. Borhes
Univerzalna istorija beščašća
su se spustili toliko duboko da je korito reke Taho ostalo iznad njih. U podnožju stepenica bila je jedna ćelija, a za tim biblioteka, a zatim neka vrsta kabineta sa magijskim instrumentima. Pregledali su knjige i dok su to radili ušla su dva čoveka sa pismom za dekana koje je napisao nje gov stric, biskup, u kojem gaje obaveštavao da je vrlo bo lestan i da požuri ako želi da ga zatekne u životu. Dekana su ove novosti vrlo uznemirile, prvo zbog stričeve bolesti i drugo, zato što je morao da prekine učenje. Odlučio se da napiše izvinjenje i poslao gaje biskupu. Tri dana kas nije došli su neki ljudi u crnini sa novim pismima za de kana u kojima je pisalo da je biskup preminuo, da biraju naslednika i nadaju se da će uz božju pomoć izabrati nje ga. Rekli su mu, takođe, da se ne trudi da dolazi pošto se čini da je mnogo bolje da bude izabran u odsustvu. Deset dana kasnije došla su dva vrlo dobro obučena izaslanika koja mu se baciše pred noge i pozdraviše ga kao biskupa. Kada je don Iljan to video, obratio se novom prelatu sa mnogo radosti i rekao mu da zahvaljuje Gospo du što su tako dobre vesti došle u njegovu kuću. Zatim mu je upražnjeno mesto dekana zatražio za jednog od svo jih sinova. Biskup mu je saopštio da je mesto dekana rezervisao za svog brata, ali da je odlučio da mu iziđe u susret i rekao mu da zajedno pođu u Santjago. 106