Kako da čuvate vino? Pravila su veoma kratka i jednostavna: paziti treba na temperaturu, vlažnost i položaj flaše. A da sprečite onaj tajanstveni deo vinske ličnosti da se povampiri, najbolje je ukloniti je sa dnevnog svetla.
Bez šardonizacije
Svaki portugalski vinar izuzetno je ponosan na autohtone sorte i ni po koju cenu se neće povinovati ekonomskoj “šardonizaciji” ili “sovinjizaciji”. Najseverniji vinski region Portugalije je Minho, u kome se proizvodi “Vinho Verde”. Bukvalno prevedeno “zeleno vino” je u suštini osvežavajuće lagano belo vince sa niskim procentom alkohola koje lako rezni i predviđeno je da se potamani mlado. Najbolje je od sorte alvarinho (isto što i špansko albarino). Postoji i crni varijetet “Vinho Verde”, ali dostupan samo lokalnim fanovima. Za stona crna vina zaslužne su regije Douro Valley, Dao, Bairrada i Alentejo.
Vina iz blata i gline
Douro je poznat i kao kolevka “Porta”, koji se ovde dobija od primarne sorte touriga nacional i tinta roriza poznatijeg kao tempranillo. Od njega Španci inače prave “nobles vino”. Ova regija, kao i Pico Island, je zaštićena od strane UNESCO-a kao svetska baština. Ostrvo Piko je vulkan, najviša tačka Portugalije (2.351 m) i spada u Azorska ostrva. Ostala crna vina iz ovog regiona su voćkasta, začinjena i solidnog kvaliteta. “Dao” i “Bairrada” koriste porto grožđa, ali i lokalni tempranillo za proizvodnu cenjenih i kvalitetnih crnih vina “Bairrada”, što bukvalno znači “vina iz blata ili gline”. Region ima nekoliko velikih zvezda, a uz etiketu da su erotična ide i činjenica da se mogu kupiti za male pare. Desetak evra staje boca gotovo 40 godina stara! Alentejo je veliki supervrući region u kome rastu podjednako dobro i bela i crna grožđa. Evidentna je činjenica da su portugalska vina poslednjih godina naglo uznapredovala, kako u kvalitetu tako i u potražnji, a za tradiciju se ne treba brinuti – ovdašnja su vina rezultat enoloških iskustava drevnih Grka, Feničana i Kartaginjana uvožena još u doba Rimske imperije. Uostalom, region Duro (Região Demarcada do Douro) je od 1758. godine prva javno i zvanično priznata i zakonima regulisana svetska regija za proizvodnju vina.
Pojačana vina i Muskat
“Porto”, “Sherry”, “Madeira” su takozvana “pojačana” vina (alkohol od 16 do 24%). Izrazito ukusna, nakon što su prošla specifičan tretman “mučenja”, izlaganja visokoj temperaturi ili mešanja sa drugim napicima, ova vina su praktično neuništiva. Mogu se nasuti u šolju i koristiti po potrebi, flaša gotovo da im i ne treba! Za uzgoj porto sorti neophodna je posebna klima i podloga, takozvani “schist” koga ima u regionu Douro u istoimenoj dolini. “Muskat” (“Moscatel”) je likerasto vino sa poluostrva Setúbal u lisabonskoj regiji, ali priča je daleko obuhvatnija i dalekosežnija. S obzirom na veliki broj varijeteta, reč je o drevnoj lozi, možda prvoj koju je čovek pripitomio. Najnovija naučna istraživanja otkrila su muskat kao sastavni deo posmrtne zakuske u činijama legendarnog kralja Mide. Ovo grožđe je koriščeno kao ključni deo obrednog alkoholnog pića. U Portugaliji postoje varijeteti ovog vina, “Moscatel de Favaios”, “Galego” (belo) kao i “Moscatel Roxo”.
56
/ à la carte
• Vlažnost u prostoriji za čuvanje treba da bude između 70 i 95 procenata. Ako je ispod 50, čep se suši, povećava se rizik od kontakta sa kiseonikom oksidacije. Ako je veća od 95%, pojava buđi je gotovo neminovna. • Temperatura, idealna, je između 12 i 16°C. Još je važnije da ne dođe do nagle temperaturne promene, pa je zgodno da imate dobru izolaciju prostorije zašta se preporučuje stiropor/stirodur koji je otporan na neophodnu vlagu. • Ultraljubičasti zraci sunčevog spektra su neprijatelj zdravog starenja, pa je potrebno “mračno” osvetljenje. • Za mirnu starost okolina treba da bude razumna i pastoralna, bez buke, vibracija, zračenja. Bučni motori frižidera, podrhtavanje tla (zato Japanci i nemaju neka vina), blizina auto-puta i aerodroma su čist minus jer “stresno” ubrzavaju tok starenja. S druge strane, vina na velikim brodovima brže sazrevaju što je vrlo zgodno za pojedine “skupe sorte” koje zahtevaju višedecenijsko odležavanje - u brodskom restoranu je okej naručiti ih i više godina pre roka “početka upotrebe” - biće jeftinija, a već su razvila “puna jedra”. • Neka vaša vina ne dele policu sa praškom za pranje veša, razređivačem, lakovima za nokte. Nađite im neku iole dostojnu oazu mira i čistog vazduha ukoliko ne želite da vas iznevere u najvažnijem trenutku. Ako posedujete zaista vrhunsko arhivsko i izuzetno skupo vino, pa još ako je iz vremenski veoma daleke berbe što je preduslov ekstremne osetljivosti, možda je najbolje da nabavite vinsku vitrinu-kavez koja automatski podešava idealne uslove. A ako poseduje staklena vrata, očas se pretvara u izložbu koja vas preporučuje kao kustosa tečnog muzeja. Da povremeno okrećete flaše? Što da ne, ali bez mućkanja. Posebno stara vina ne vole previše pomeranje, ako i dođe do šetnje, obavezno ga odmorite nekoliko dana pre “oslobađanja” iz flaše.
Ukoliko niste sigurni šta je to što bi vas moglo naterati da se bacite u trošak rešavanja magacinskog prostora, evo: 1. Veći broj flaša nego što sve sa prijateljima možete da popijete u razumnom vremenskom intervalu (recimo pola godine). 2. Potreba da uvek imate vino spremno za otvaranje, a u naponu snage. 3. Neverovatno kvalitetna, i vina koja zahtevaju ”ležarinu”, tipa: Vega Sicilia Unico, Brunello di Montalcino, većina bordo i burgundskih, što belih što crvenih vrhunskih vina. Tu se prvenstveno misli na RomaneeConti, Richebourg, kao i mnogobrojne Chateau legende tipa: Petrus, Lafite-Rotschild, Latour, Margaux ili Haut-Brion... Ali ako posedujete neka od ovih vina u kolekciji, ne sumnjam da već imate i podrum.