Македонска Ризница 6

Page 1

МАКЕДПНСКАISSN РИЗНИЦА 1857-8314

МАКЕДОНСКА Р И З Н И Ц А ЕЛЕКТРОНСКО СПИСАНИЕ

06

ЈАНУАРИ 2013 I БРОЈ 6

РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА 1


МАКЕДОНСКА РИЗНИЦА ГЛАВЕН И ОДГОВОРЕН УРЕДНИК:

Благојче Андонов

ИЗДАВАЧ И РЕАЛИЗАЦИЈА:

Александар Стеванов СОРАБОТНИЦИ:

Ѓорѓи Ѓурчиновски Владо Јаневски Роберто Тајковски Мартин Стефановски Kuzman Mato Дејан Маролов Марта Маркоска Никола Анѓелкоски Горан Петровски Благоја Божиноски Владо Крстевски С. Бенџамин Трејси Гоце Панговски Весна Ничевска Саравинова СЛИКА ЗА КОРИЦА:

alexesn

ВОВЕД: Ппшиуувани шиуауели, Ущуе на самипу ппшеупк на Нпвауа гпдина, какп сп неурпение пшекувана нпвпгпдищна шесуиука, пред нас е најнпвипу брпј на “Македпнска ризница“. Се израдував кпга пред некплку месеци се ппјави првипу брпј, бидејќи списание пд вакпв вид и’ недпсуигаще на нащауа шиуауелска публика. Пд брпј вп брпј “Македпнска ризница“ спзреваще и веќе мпже сп сигурнпсу да се реше дека пред нас имаме списание щуп си гп најде свпеуп месуп вп срцауа на се` ппщирпкауа шиуауелска публика, какп вп Македпнија уака и надвпр пд неа - секаде каде живеау и рабпуау Македпнциуе и нивниуе пријауели. И пвпј брпј изпбилува сп мнпгу нпви уеми и спдржини пд нащауа исуприја, инуересни написи, фпупграфии, ликпвни прилпзи, прпзни и ппеуски псуваруваоа. Убавинауа на пва списание е щуп вп секпј брпј умее да изненади сп свпјауа свежина на избпрпу и сеуп упа благпдарение на неумпрнауа рабпуа на малипу уреднишки и издавашки уим какп и на се ппгплемипу брпј спрабпуници. Се надевам “Македпнска ризница“ ќе прпдплжи успещнп да ппсупјува и ќе псуави ураен белег вп македпнскауа издавашка исуприја. Ви ппсакувам мнпгу пријауни мигпви сп најнпвипу брпј и успещна и бериќеуна Нпва гпдина. Сп ппшиу, Владп Јаневски, спрабпуник, Сиднеј, 1/1/2013


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

ВО ОВОЈ БРОЈ ЌЕ ЧИТАТЕ: Барем гробот им го видов ЃОРЃИ ЃУРЧИНОВСКИ.................................................................................................................................................................04

Светот на Бромо ВЛАДО ЈАНЕВСКИ.......................................................................................................................................................................13

Активностите на пропагандниот вод „Македонија“ РОБЕРТО ТАЈКОВСКИ.................................................................................................................................................................14

Словенечката сликарка Аланка Герлович / Alanka Gerlovich БЛАГОЈЧЕ АНДОНОВ............................................................................................................................................................18/26

Девојка се бори за Македонија / A Girl fights to free Macedonia АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВ и KUZMAN MATO......................................................................................................................30/32

Село Зрново / The Village of Zrnovo Д-р ДЕЈАН МАРОЛОВ...........................................................................................................................................................34/38

Книга дваесет и седма - поезија МАРТА МАРКОСКА.....................................................................................................................................................................41

Легенда за настанувањето на песната Прошетал Димчо рашетал РЕДАКЦИЈА..................................................................................................................................................................................42

Луѓе од сите нации РЕДАКЦИЈА..................................................................................................................................................................................43

Г.Г. Михаил, поглавар на МПЦ - карикатура НИКОЛА АНЃЕЛКОСКИ..............................................................................................................................................................45

Пелистер, панорами ГОРАН ПЕТРОВСКИ.....................................................................................................................................................................46

Интервју со авторите на книгата „Четврта генерација“ БЛАГОЈЧЕ АНДОНОВ..................................................................................................................................................................50

Волво ректум - расказ ВЛАДО ЈАНЕВСКИ.......................................................................................................................................................................54

Во театарот на светот / In The Theater of the World С. БЕНЏАМИН ТРЕЈСИ...........................................................................................................................................................57/59

Стојне бре Стојне, стапни ми на нога - стрип ВЕСНА НИЧЕВСКА САРАВИНОВА.............................................................................................................................................60

3


БА Р Е М Г Р О Б О Т И М

ГО В И Д О В Пред 100 гпдини, исправен над рпвпвиуе напущуени пд уурскауа впјска вп безглавпуп ппвлекуваое, ппгпден пд уурски курщум, загина Мисалје Дуршинпв Јпвески. Сппред сведпщувпуп на негпви спбпрци пд Македпнп-Пдринскпуп Ппплшение, на ппвициуе да залегне какп и другиуе вп напущуениуе рпвпви пуи ќе загине, пдгпвприл: „Акп, барем грбпу им гп видпв!“ И уака и загинал-упј им гп виде грбпу, уие му гп видпа грпбпу. Ппранещен впјвпда и репнски нашалник на Рабеуинкпл (Кишевскп), Мисајле денес е спсема забправен и решиси заурупан ппд куппу ппдаупци пд бурнпуп време на негпвпуп делуваое вп Македпнскпуп пслпбпдиуелнп

делп 1893-1912, пд кпи самп некплку ппсреднп и нејаснп упаууваау на негп. Приказниуе за негп псуанаа самп вп прераскажуваниуе слушки на негпвиуе спвременици, заппмнеуи пд самп некплку негпви внуци, исуражувани и дпкажувани пд негпви правнуци, сè и сè-вп ппурага пп висуинауа. ...Пред некплку недели, пп пбјавауа на „Општиот азбучен список на загинатите во војната 1912/1913“ на инуернеу, гп прпнајдпв ппд имеуп Михаил Дуршинпв. Загинал на 15 нпември (суар суил), пднпснп 28 нпември (нпв суил) 1912 гпдина, вп Кещанскп (Кещан, Keşan, Исупшна Тракија или Пдринскп, какп щуп се нарекуваще вп негпвп време), и бил ппгребан некаде вп Кещанскп, сп други збпрпви, грпбпу не му се знае. Загинал пеу дена пред првпуп примирје ппмеду завпјуваниуе балкански


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА спјузници

и

Пупманскауа

Империја.

Следниуе некплку месеци, селпуп Кещан и пкплинауа суанале спбпрнп месуп за МакедпнпПдринскпуп ппплшение, пред нападпу на Суамбпл, кај Шауалча, какп и ппјдпвна упшка за пдбиваое и разбиваое на десанупу на уурскауа впјска предвпдена пд Мусуафа Кемал Паща (ппппзнау какп Ауауурк) кај Булаир-Галиппле (26 јануари 1913), Щарќпј (9-11 февруари 1913). Исуипу упј Ауауурк, кај исупуп упа Галиппле, самп ури гпдини ппдпцна ќе ја ппрази мпќуа на Бриуанскауа империјална армија, а види-ваму вп Балканскауа впјна е ппразен и разбиен на свпја уериуприја пд на две-на-ури спбрана и вппружена впјска пд дпбрпвплци, ппранещни кпмиуи, впјвпди и дејци на Внаурещнауа Македпнска Ревплуципнерна Прганизација... Приказнауа за ушесувпуп на Мисајле вп пслпбпдиуелниуе бпрби на Македпнија, заппшнува 19 гпдини ппранп. На 29 јули 1893 гпдина, се слушува кплежпу вп негпвпуп рпднп селп Лаупвп, кпга пд сурана на кашациуе на Исљам Гарани, пред пшиуе на уурскиуе спбираши на данпк, сп секири се исклани 6мина селани, меду кпи и негпвипу уаукп Дуршин Лазпрпв Јпвески. Иакп пришиниуе за кплежпу вп Лаупвп се ппинакви, неппсредна пришина за упа бил насуан вп прплеууа уаа 1893 гпдина, вп кпј биле замещани двајцауа браќа Мисајле и Бпжин, нп упа е дплга приказна за некпј следен брпј. Иакп Мисајле за влакнп ја избегнал судбинауа на уаукп си, за негп враќаоеуп вп

ппранещнипу нашин на живпу билп невпзмпжнп. И да сакал да се смири и ппмири сп гпркауа судбина, не мпжел. Заминува вп Бугарија, каде щуп се вклушува вп рабпуауа на Задгранишнипу Кпмиуеу на ТМПРП. Сппред сведпщувпуп на негпвипу брау Бпжин, нпсиуел на Илинденска Сппменица, упј ппсупјанп пауувал за Македпнија и назад за Спфија. Вп 1900 гпдина, вп нивнауа рпдна куќа се фпрмира месен кпмиуеу на ТМПРП пд впјвпдиуе Супјан Дпнски и Кпшп Курщумпу. Пп нивнпуп залагаое бил впсппсуавен еден пд прганизаципниуе канали за безбеднп внесуваое шеуи вп Македпнија кпј щуп врвел преку Лаупвскауа Гпра-северниуе падини на Бущева Планина, какп щуп сведпши вп свпиуе сппмени Славејкп Арспв. Не е забележенп, ни запамеуенп да се слушилп предавсувп на ниедна шеуа щуп минувала преку пвпј пау. Ппшеупкпу на Илинденскпуп Впсуание гп зауекналп вп ппдгпупвка на шеуа за „внауре“. Шеуауа сп кпја щуп упј присуигнал вп Македпнија, била дел пд глпмазнауа шеуа пд 138 кпмиуи предвпдена пд Дпрше Пеурпв, кпја присуигнала на впсуанишкауа уериуприја пп пбјавауа на впсуаниеуп. Групауа пд кпмиуи пп ппуеклп пд пхридскп, демир-хисарскп и кишевскп, брпела 45 дущи, сппред сппмениуе на Дпрше, и уие пп преминпу на Вардар вп велещкп се пдделиле пд негп кај селпуп Суепанци, и заминале секпј на свпјпу синпр. Групауа за кишевскп, била предвпдена пд Пеуар (Паншп) Радев, ппдпцна нарешен Пещп Пащауа. Пваа шеуа, вп кпја щуп бил и Мисајле Дуршинпв, била вппружена сп пущки „манлихери“, кпи щуп вп

5


упа време биле ценеуи какп ппдпбрп и ппбрзпмеунп пружје пд „маруинкиуе-капсалии“

или пд гршкиуе „гра“ пущки, кпи биле главнп вппружуваое на впсуанициуе.

Првата половина од востаничката чета на Ѓорче Петров, јули 1903 година Брау му Бпжин пукакп ушесувувал вп нападпу и заземаоеуп на Крущевп вп селскауа шеуа предвпдена пд впјвпдауа Ваншп Миурески (вп „Протоколите на Смилевскиот Конгрес“ забележан какп Иван Димиурпв, делегау пд Крущевскп, заеднп сп Никпла Карев), бил задплжен за прибираое на инуендануски ппуреби пп Ппреше и хрисуијанскиуе села на Дплнп Кишевп. Веќе некплку дена ги слущале уаунежиуе пукај Крущевп, и не биле свесни дека

Републикауа е загущена вп пламен и крв. Враќајќи се пд ппрешкиуе села, кај Девини Кули, над селп Девиш, забележале ппгплема вппружена група кпја щуп била пблешена вп некакви унифпрми, нп без пзнаки. Знаеле самп дека сигурнп не е уурска впјска, пуи нпселе каскеуи, а не феспви. Пукакп биле забележани, пд групауа се издвпил еден кпмиуа, вп кпгп Бпжин гп преппзнал свпјпу брау Мисајле. Нп, дпдека ураелп медусебнпуп ппздравуваое, пд


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА кпн Текија-Брпд (денещен Македпнски Брпд) се слущнале пукпуници. Група впсуаници се ппвлекувала пред ппмнпгубрпјна уурска ппуера. Дпјденауа шеуа, веднащ се ппдгпувила за ппмпщ. Сп брза сурелба пд манлихериуе ги науерале Турциуе вп ппвлекуваое вп Брпддпвплнп за сиуе да се извлешау кпн виспшиниуе

на Песјак и Дпбра Впда. Весуиуе щуп им ги дпнеле гпнеуиуе впсуаници не биле дпбри: им раскажале за крајпу на Крущевскауа Република, и дека уие се дел пд пусуапницауа на главнауа впсуанишка група кпја щуп сп прпбпј се извлекла пд уурскипу пбраш и заминала преку Бущева Планина.

Вториот дел од востаничката чета на Ѓорче Петров, јули 1903 година Шеуауа на Пещп Радев-Пащауа дп крајпу на Впсуаниеуп, ја наспшила свпјауа акуивнпсу вп репниуе на Рабеуин-Кпл (Рабеуинска Река), Дплнп Кишевп и Ппреше вп защуиуа на хрисуијанскиуе села и уаму псуанала вп следниуе два месеци, сè дп издаваоеуп на

наредбауа на Главнипу щуаб за прекин на впсуанишкиуе дејсува. Впјвпдауа Пещп Пащауа гп заменил на уеренпу какп репнски нашалник впјвпдауа Ваншп Србакпу, кпј щуп заминал вп репнпу на негпвпуп рпднп селп Вранещуица и пкплинауа, за уаму да ракпвпди сп впсуанициуе.

7


Сппред „Мемоарот на Внатрешната Организација“ издаден вп 1904 гпдина, какп и извещуаиуе на кпнзулиуе, заеднп сп други впјвпди или какп пдделнп, Мисајле се сппмнува вп биукиуе кај: Пауеец, 10 авгусу (суар суил); и пнаа на врв Песјак, Планина Шаљпица, 26-27 авгусу (суар суил), кпга 180 впсуаници впделе 24-шаспвна биука сп 16000 аскер и бащибпзук.

Вп 1905 гпдина ппвупрнп заминува за Македпнија, вп шеуауа на спбпрецпу пд Илинденскпуп Впсуание, впјвпдауа Пещп Пащауа. На ппзадинауа на фпупграфијауа щуп ја направиле пред заминуваое, сппред извпрникпу, супи дауумпу 4 јуни 1905. За жал, псвен за впјвпдауа, нема ппдаупк кпј е кпј на фпупграфијауа.

Четата на Петар Радев-Пешо Пашата, 4 јуни 1905 година Веднащ се вкушуваау вп пдбрана на населениеуп пд „мрщпјадциуе“ пд сиуе сурани. За Пещп Пащауа има и некплку нарпдни песни пд упа време, а извприуе щуп ги кприсуел Пеуар Ппппвски, за негпвауа двпупмна исуприја

„Крваво досие...“, том први, стр. 585, гп наведуваау впјвпдауа Мијајле Лаупвшеуп, „кпј бил гплем защуиуник на хрисуијаниуе вп кишевскп пд уерпрпу на разбпјнициуе“. Заради иуна ппуреба на Прганизацијауа, веднащ пп


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА присуигаоеуп, вп вупрауа пплпвина на јуни 1905, Пещп Пащауа бил испрауен на ппмпщ вп велещкп, каде се јавилп нпвп жарищуе на српскауа прппаганда, а Мисајле бил ппределен за репнски нашалник на Рабеуин Кпл. Исуауа гпдина, вп вупрауа пплпвина на сепуември вп селпуп Лаупвп пресупјувал сп свпја шеуа и Дпрди Сугарев. На пау пд Ппреше, преку врскиуе вп селп Сланскп, една квешерина слегпл вп селпуп. Таму гп прешекал репнскипу нашалник, вппјвпдауа Мисајле, а набрзп им се придружиле и други шеуи пд крущевскп и кишевскп. Селаниуе гп прешекале Сугарев вп празнишни пблеки, и иакп приуиснауи пд сиуе сурани, иакп ппразени вп впсуаниеуп, сп жар ги раскажувале судириуе и биукиуе сп Турциуе вп кпи щуп ушесувувале. Кпмиуиуе ги имале ппупренп свпиуе пущки една дп друга на еден сувптид на средселпуп. Краукп пред заминуваое, се слушилп една пд пущкиуе да падне врз следнауа и уака сиуе пд прва дп ппследна пппадале какп дпминп. Кпга гп виделе селаниуе, завруеле сп главиуе, и гп замплиле впјвпдауа Дпрди Сугарев да се шува, пуи „пва сп падаоеуп на пущкиуе не е дпбар знак, не е на арнп“. За падаоеуп на пущкиуе, секакп, исуприскиуе свидеуелсува не гпвпрау, нп на некплку месуа се запищани збпрпвиуе щуп Сугарев упгащ ги упауил кпн наспбраниуе: -Бпрбауа ќе се впди дп крај и никакви прешки не уреба да нè плащау. Акп уреба да се умре, ќе умреме, защуп и заупа ургнавме... Не уреба ппвеќе да ви пбјаснувам... Ајде дп гледаое...

Брзпуп ппвикуваое вп биуплскп ме загрижува и уреба веднащ да заминам. За 10-15 дена шекајуе ме! Нп веќе никпгащ не се врауил. Предаден ущуе пд Биупла, пд кпдпщпу Пеуре Лигущпу пд Генимаале, Сугарев загинува на 11 мару (24 марунпв суил) 1906 над селпуп Паралпвп сп сеуа свпја шеуа. Следнауа 1907 гпдина, на 25 мај, крај спседнпуп на Лаупвп, селп Русјаци, убиен ппдлп и пд заседа, загинува и впјвпдауа Пещп Пащауа. Вп врска сп живпупписпу на Мисајле, гпдиниуе ппмеду Уриеупу и ппшеупкпу на Балканскиуе впјни се пбвиени вп целпсен мрак. Нп некплку ппдаупци пд самипу крај на негпвипу живпу, фрлаау некплку зраци свеулина: вп сппменауипу пппис на мрувиуе впјници, Мисајле е заведен какп пбишен впјник. Тпа е шуднп! Негпвипу спселанец Зарија (Захарија), кпј щуп бил пбишен кпмиуа за време на Впсуаниеуп, за време на Првауа Балканска впјна, имал пфицерски шин вп пгнесурелнипу пплк на Македпнп-Пдринскпуп Ппплшение, а ваму ппранещен репнски нашалник, впјвпда пд Впсуаниеуп и ппупа, ракпвпдиуел сп пгрпмнп искусувп-најпбишен регруу вп исупуп упа Ппплшение. Друг непбишен ппдаупк пд ппписпу на загинауиуе впјници е щуп Мисајле бил вклушен вп Шеувруауа (Биуплска) дружина на Македпнп-Пдринскпуп Ппплшение, спсуавена пд шленпви на Биуплскпуп, Прилепскпуп и Теупвскпуп Браусувп на македпнскиуе емигрануи. Знаши, не му билп дпзвпленп ниуу ушесувп вп дружина спсуавена пд дпбрпвплци

9


пд негпвипу-кишевскипу крај пд каде щуп ппуекнувал - Дплнп Кишевп (каква щуп била 6-уа

Пхридска дружина), и каде щуп уплку гпдини бил репнски нашалник-Рабеуин Кпл.

Македонски доброволци-II (Скопска) дружина на Македоно-Одринското Ополчение Пшигледнп е дека Мисајле не се ппмирил сп факупу щуп Прганизацијауа се ресцепила на два дела и упа щуп ппшнале безумни ауенуауи на сиуе сурани. Шеуиуе ппвеќе време губеле на ликвидираое на неисупмисленици, пукплку вп бпрбауа за пслпбпдуваое на Македпнија. Тпа щуп не му билп дпзвпленп да спсуави шеуа за да

замине за Македпнија, збпрува дека пдрпдениуе ракпвпдиуели на Прганизацијауа кпи щуп гп фпрмирале Ппплшениеуп, немале дпверба дека упј ќе ги следи нивниуе упаусува дикуирани пд Медуспјузнишкипу Дпгпвпр за разделуваое на Македпнија. Заупа, му дпзвплиле да ушесувува вп единица за кпја щуп


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА знаеле дека нема да биде упауена за Македпнија, ами далеку вп Пдринскп-Тракија. Таа единица била Македпнп-Пдринскпуп Ппплшение.

Вп негп, пд 14670 дпбрпвплци, над 12000 биле Македпнци. Сп уакпв јад, шемер и мрашнп преушувсувп, Мисајле заминал вп ппследнипу бпј...

Турну Северин-Романија, летото 1913: браќата на Мисајле (одлево надесно)-Стојан, Дамјан, нивниот соселанец Никола Стефаноски, Никола, Вандил и Илинденецот Божин

11


Весуа за негпвпуп загинуваое, негпвиуе браќа распрснауи на пешалба пп Србија, Бугарија и Рпманија, ја примиле пп заврщуваоеуп на Првауа Балканска впјна и успеале, вп некплкууе недели дп заппшнуваоеуп на Вупрауа Балканска кланица да се спсуанау на „неуурален“ уерен, вп Рпманија, вп Турну Северин, и уаму да направау заеднишка фпупграфија за сппмен. За да им биде брпјпу на фпупграфијауа пппплнеу, гп замплиле еден нивни спселанец-Никпла Суефанпски, кпј бил уаму на пешалба да гп заземе месупуп на нивнипу паднау брау Мисјале...

Hundred years ago, standing straight above trenches that Turkish army had just abandoned, hit by a Turkish bullet, fell Misajle Gjurchinov Joveski. According to the witnesses present on the spot, his fellow comrades from the MacedonianAdriаnopolitan Volunteer Corps, he stood deaf to their cries to lie down in the abandoned trenches or he will face death, he just replied: “It does not matter; I am pleased to see their back, to see them fleeing!”

...Тпа им била и ппследнауа заеднишка средба. Сакајќи или не, ја сппделиле судбинауа сп рпднауа Македпнија, распаршена и ппвупрнп ппрпбена вп урпјнп рппсувп. Се расууриле на сиуе сурани на пкрвавенипу Балкан, и никпгащ ппвеќе не се спбрале заеднп...

Former Vojvoda (leader of the Revolutionary group) and county chief of Rabetinkol (Kichevo region), Misajle today is totally forgotten and almost buried under the pile of multitude of other information from that stormy period of his participation in the Macedonian liberation cause from 1893 to 1912. Only few reports and really not explicit ones are pointing toward him. But the stories of his life were repeatedly told by his contemporaries, remembered by few of his grandchildren, and explored and proved by his great-grandchildren, with one and only goalpursuit of truth!

And that is how he perished-he saw their back, they saw his grave.

This humble text is an attempt to throw more light on his story!

Ѓорѓи Ѓурчиновски

Gorgi Gurcinovski


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

СВЕТОТ НА БРОМО

BROMOSWORLD.BLOGSPOT.COM

Владо Јаневски 13


А КТ И В Н О С Т И Т Е Н А П РО П А Г А Н Д НИ О Т В О Д

„МА КЕ ДО НИ ЈА “

Акуивнпсуиуе на прппаганднипу впд „Македпнија“ при XXII планински армиски кпрпус вп Македпнија, пкупмври – нпември 1944 гпдина Германскипу инуерес кпн Македпнија пд крајпу на авгусу, па сè дп ппвлекуваоеуп на Групауа армии низ македпнска уериуприја наглп се згплемил. Треуипу Рајх презел низа на впени и пплиуишки акуивнпсуи, пд кпи секакп најзнашаен бил пбидпу да се фпрмира „Независна Македпнија.“1

меркиуе била преземаоеуп на прппагандни акуивнпсуи, сп цел Македпнциуе и бугарскиуе впјници, кпи ушесувувале вп заврщниуе пперации за пслпбпдуваое на Македпнија, да се пуургнау пд ппмислауа да се бпрау прпуив впјнициуе на Вермахупу при нивнпуп ппвлекуваое низ Македпнија. Вп уаа наспка, прппаганднипу впд „Македпнија“ при XXII планински армиски кпрпус, вп вупрауа пплпвина на пкупмври 1944 гпдина презел ппвеќе акуивнпсуи.

Прппаганднипу впд „Македпнија“ при XXII Преземениуе впени мерки биле дпсуа ппсежни планински армиски кпрпус бил акуивен пд 23. и упа сп гплема дпза на импрпвизација. Една пд пкупмври 1944 гпдина. Тпј бил вп спсуав пд __________________________________________________________________________________________ 1. За пва види ппвеќе: Марјан Димиуријевски, Пплиуикауа на Треуипу Рајх кпн Македпнија 1933-1945. Инсуиууу за наципнална исуприја (скрауенп ИНИ), Скппје, 2001, 86-119.


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА еден пфицер (ппрушник), еден ппдпфицер и двајца впјници, специјалисуи за прппаганда на македпнски, бугарски и руски јазик (види Прилпг 1). Исуипу впд емиуувал прппагандни радип емисии преку Радип Скппје, еднащ на руски, два пауи на бугарски и еднащ на македпнски јазик, какп и ури пауи весуи на македпнски јазик (види прилпг 1).

лиуерауурни слпвенски јазици: рускипу, бугарскипу и македпнскипу. Щуп смеуам дека е ущуе ппважнп, пвпј дпкумену преусуавува врв на евплуцијауа на суавпу на Треуипу Рајх вп пднпс на македпнскауа наципналпслпбпдиуелна плауфпрма вп Вупрауа свеуска впјна2.

Прппаганднипу впд „Македпнија“ вп Скппје, секпјдневнп пешауел и дисурибуирал впјнишки весник, кпј се викал „Сп камарадпу прпуив непријауелпу“ (“Kamarad am Feind”), вп уираж пд 15,000 примерпци (види прилпг 2). Исуп уака, за ппздрав дп уаукпвинауа, вп функција бил суавен ппсебен радип предавауел. Намерауа да ја пбјавам пва краука суауија, не ми беще уплку важнп за да ги презенуирам акуивнпсуиуе на прппаганднипу впд „Македпнија“ при XXII планински армиски кпрпус, кплку щуп смеуав дека е знашајнп да гп презенуирам прилпженипу дпкумену (види прилпг 1), кпј мпжеби е еден пд реукиуе сурански дпкуменуи пд Вупрауа свеуска впјна вп кпј се прави јасна, недвпсмислена дисуинкција ппмеду разлишниуе, вп денещнп време,

Роберто Тајковски

__________________________________________________________________________________________ 2. За пва види ппвеќе: Марјан Димиуријевски, Пценкиуе на впенауа прганизација на НПВ и ППМ вп германскауа дпкуменуација. Главен Щуаб на Нарпднппслпбпдиуелнауа впјска и паруизанскиуе пдреди вп Македпнија (1941-1945). Македпнска академија на наукиуе и умеунпсуиуе, Инсуиууу на наципнална исуприја. Скппје, 1997. 155-161., Алкесандар Лиупвски, Македпнскауа наципналпслпбпдиуелна плауфпрма вп Вупрауа свеуска впјна. Спјуз на здруженијауа на Македпнциуе пд Егејскипу дел на Македпнија-Скппје, Скппје, 2008.

15


Прилог 1:


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

Прилог 2:

17


МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА СЛОВЕНЕЧКАТА СЛИКАРКА АЛАНКА ГЕРЛОВИЧ (1919-2010)

„ПОСАКУВАВ ДА ЈА ВИДАМ, ДОЖИВЕАМ И ДА ЈА СЛИКАМ ДАЛЕЧНАТА ЗЕМЈА НА МОЈОТ КОПНЕЖ. ТОА БЕШЕ МАКЕДОНИЈА!“ – АЛАНКА ГЕРЛОВИЧ


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

АЛАНКА ГЕРЛОВИЧ Е РОДЕНА ВО ЉУБЉАНА ВО 1919 ГОДИНА, СВОЕТО ЛИКОВНО ОБРАЗОВАНИЕ ГО СТЕКНУВА ВО „АКАДЕМИЈА ЗА ЛИКОВНИ УМЕТНОСТИ“ ВО ЗАГРЕБ, КАЈ ПОЗНАТИТЕ ПРОФЕСОРИ КРСТО ХЕГЕДУШИЌ – ЦРТАЊЕ И ВЛАДИМИР БЕЦИЌ – СЛИКАЊЕ. ПО ДИПЛОМИРАЊЕТО ТАА СЕ ВРАЌА ВО ЉУБЉАНА, НО НАБРЗО ПО АПСЕЊЕТО НА НЕЈЗИНИОТ ТАТКО, ВО ПОЧЕТОКОТ НА 1944 ГОДИНА, ЗАМИНУВА ВО ПАРТИЗАНИ, КАДЕ ШТО РАБОТЕЛА ВО ГРАФИЧКО СТУДИО. ПО ВТОРАТА СВЕТСКА ВОЈНА ЖИВЕЕ И РАБОТИ ВО ЉУБЉАНА КАКО ЛИКОВЕН ПЕДАГОГ. ЕДЕН ОД НЕЈЗИНИТЕ НАЈПЛОДНИ ПЕРИОДИ Е ВРЕМЕТО КОГА ОДМОРИТЕ ВО МАКЕДОНИЈА, ПОМЕЃУ 1953 - 1957 ГОДИНА И ПОСЕТИТЕ НА БИТОЛА, ПРИЛЕП, СКОПЈЕ, ОХРИД И БРОЈНИТЕ НАШИ СЕЛА, ГИ КОРИСТИ ЗА БРОЈНИ НЕЈЗИНИ ДЕЛА. ОВОЈ „МАКЕДОНСКИ ЦИКЛУС“, ОПФАЌА ПРЕКУ 600 ДЕЛА ВО ОПУСОТ НА СЛИКАРКАТА, И ПРЕТСТАВУВА ПОСЕБНО ПОГЛАВЈЕ ОД НЕЈЗИНАТА КОЛЕКЦИЈА. ВО 2003 ГОДИНА ГЕРЛОВИЧ ДЕЛ ОД КОЛЕКЦИЈАТА „МАКЕДОНСКИТЕ ЦРТЕЖИ„ ГИ ПОДАРУВА НА СЛОВЕНЕЧКИОТ ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ.

19



МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

ТАА ЗА СВОИТЕ ДЕЛА ИНСПИРАЦИЈА НАОЃАШЕ ВО МАКЕДОНСКАТА ТРАДИЦИОНАЛНА НОСИЈА, ЖИВОТНИТЕ КАКО И ВО АРХИТЕКТУРАТА ВО МАКЕДОНИЈА. ПРЕКУ НЕЈЗИНИТЕ СЛИКИ МОЖЕ ДА СЕ НАПРАВИ ПАТУВАЊЕ НИЗ МИНАТОТО НА МАКЕДОНИЈА. ВО СПОМЕН ОСТАНА И НЕЈЗИНАТА МИСЛА: „ПОСАКУВАВ ДА ЈА ВИДАМ, ДОЖИВЕАМ И ДА ЈА СЛИКАМ ДАЛЕЧНАТА ЗЕМЈА НА МОЈОТ КОПНЕЖ. ТОА БЕШЕ МАКЕДОНИЈА.“

21



МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

23


НЕЈЗИНАТА ИЗЛОЖБА „ЦРТЕЖИ ОД МАКЕДОНИЈА“ БЕШЕ ПОСТАВЕНА ВО МУЗЕЈ НА МАКЕДОНИЈА ВО 2001 ГОДИНА, КОГА МАКЕДОНСКАТА ЈАВНОСТ ИМАШЕ МОЖНОСТ ОДБЛИСКУ ДА СЕ ЗАПОЗНАЕ СО ДЕЛАТА НА СЛОВЕНЕЧКАТА АКАДЕМСКА УМЕТНИЧКА. ОВАА ИЗВОНРЕДНО ЗНАЧАЈНА ЛИКОВНА УМЕТНОСТ.

ЛИЧНОСТ

ЗАСЛУЖУВА ПОСЕБНО МЕСТО ВО МАКЕДОНСКАТА

Благојче Андонов


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

25


MACEDONIA IN THE ART OF ALANKA GERLOVICH (1919-2010), ACADEMIC PAINTER FROM SLOVENIA

“I WANTED TO SEE IT, EXPERIENCE IT, AND ILLUSTRATE THAT DISTANT COUNTRY OF MY LONGING DESIRE. THAT COUNTRY WAS MACEDONIA.”


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

27


ALANKA GERLOVICH WAS BORN IN LJUBLJANA IN THE YEAR 1919. SHE GAINED HER ARTISTIC EDUCATION AT THE “ACADEMY FOR FINE ARTS” IN ZAGREB, STUDYING WITH THE FAMOUS PROFESSORS KRSTO HEGEDUSIC – DRAWING AND VLADIMIR BECIC – PAINTING. AFTER GRADUATION SHE COME BACK IN LJUBLJANA, BUT SOON AFTER THE ARREST OF HER FATHER AT THE BEGINNING OF 1944, SHE JOINED THE PARTISAN MOVEMENT AND DURING THAT TIME SHE WORKED IN A GRAPHIC STUDIO. AFTER WORLD WAR II SHE LIVED IN LJUBLJANA WORKING AS AN ART TEACHER. ONE OF THE MOST FERTILE PERIODS IN HER CAREER WAS DURING HER VACATIONS IN MACEDONIA, BETWEEN 1953 AND 1957, WHEN SHE VISITED BITOLA, PRILEP, SKOPJE, OHRID AND MANY OF OUR MACEDONIAN VILLAGES, THAT SHE USES IN MANY OF HER WORKS. THIS "MACEDONIAN CYCLE" INCLUDES OVER 600 WORKS IN THE CAREER OF THIS ARTIST, AND IS A SEPARATE CHAPTER OF HER ART COLLECTION. IN 2003, GERLOVICH DONATED PART OF THE COLLECTION "MACEDONIAN DRAWINGS" TO THE SLOVENIAN ETHNOGRAPHIC MUSEUM. SHE FOUND INSPIRATION FOR HER ARTISTIC WORKS IN THE TRADITIONAL MACEDONIAN COSTUME, WILDLIFE, AS WELL AS MACEDONIAN ARCHITECTURE. HER PAINTINGS CAN TAKE YOU ON A JOURNEY THROUGH MACEDONIAN PAST. IN LOVING MEMORY SHE LEFT US HER PLEASANT THOUGHT: “I WANTED TO SEE IT, EXPERIENCE IT, AND ILLUSTRATE THAT DISTANT COUNTRY OF MY LONGING DESIRE. THAT COUNTRY WAS MACEDONIA.” HER EXHIBITION NAMED "MACEDONIAN DRAWINGS" WAS DISPLAYED IN THE MUSEUM OF MACEDONIA IN 2001, WHERE THE MACEDONIAN PUBLIC HAD THE OPPORTUNITY TO CLOSELY ACQUAINT ITSELF WITH THE CRAFTSMANSHIP OF THIS ACADEMIC ARTIST FROM SLOVENIA. THIS ADMIRABLY IMPORTANT LADY DESERVES SPECIAL PLACE IN THE SOUL OF THE MACEDONIAN ART.

Blagojche Andonov

TRANSLATED BY:

Martin Stefanovski


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

29


ДЕ В О Ј К А С Е Б О Р И З А С Л О Б О ДА Т А

НА МАКЕДОНИЈА Кпга ппмислуваме на бпрбауа за слпбпда на Македпнија пд псманлискауа власу, пред нас веднащ се ппјавува слика на храбри, грамадни кпмиуи, кпи за ппдпбра иднина на пва малп парше земја не гп жалеле ниуу свпјпу живпу. Ваквипу суерепуип гп нарущува една млада, дваесеу и щесу гпдищна Македпнка, кпја щуп вп бпрбауа за наципнална и екпнпмска слпбпда на македпнскипу нарпд, храбрп супела рамп дп рамп сп свпиуе мащки спбпрци. За разлика пд други македпнски бпрци пд упј перипд нејзинпуп делп вп Македпнија реукп кпј гп знае и сппмнува, нп за среќа упа псуаналп врежанп пп суауииуе вп американскипу пешау, кпј сп симпауии гледал на ппжрувуванпсуа на пваа македпнска Амазпнка.

Вп суауијауа „Девпјка се бпри прпуив Турциуе за да ја пслпбпди Македпнија“ (A girl fights the Turks to free Macedonia), пбјавена вп американскипу весник „Albuquerque evening citizen“ на 15 сепуември 1905 гпдина (сур. 7) за неа пищува: „Девпјка на дваесеу и щесу гпдищна впзрасу се запища вп македпнскауа ревплуципнерна впјска и сп ревплуципнерниуе шеуи марщира низ македпнскиуе планини, бпрејќи се прпуив Турциуе, сп сеуа енергија и елан на пбушен впјник. Пваа мпдерна Амазпнка е гпсппдица Крисуина Ауанпва. Таа е жена на кулуурауа, и е ппранещна ушиуелка вп Македпнија. Непдамна, некплку пд нејзиниуе ушеници, мали деца, беа брууалнп убиени пд


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА сурана на скиунишка група на уурски впјници, а гпсппдица Ауанпва за малку избегна дури и пплпща судбина. Пвпј инцидену ја принуди да се пукаже пд насуавауа и да гп завеуи живпупу за свпјауа земја. Таа се запища вп бунупвнишкиуе шеуи и суана експеру за герилска бпрба.

Весуа за пваа храбра Македпнка е пренесена вп ппвеќе американски весници пд упј перипд. Меду нив се: „Deseret evening news“ (15 декември, 1903 и 11 декември 1905), „The Syracuse Journal“ (8 сепуември, 1905), „The Spokane press“ (11 сепуември, 1905), „Amsterdam NY Evening Recorder“ (7 пкупмври, 1905), „Southern Mercury United“ (12 пкупмври, 1905) и други. Се надеваме дека сп пвпј напис, барем малку ќе дппринесеме за заппзнаваое на ппщирпкауа македпнска јавнпсу, дека слпбпдауа кпја щуп ние денес ја уживаме вп Македпнија е резулуау не самп на храбриуе македпнски мажи, ууку и на жениуе ппдеднаквп.

Гпсппдица Ауанпва е ппзнауа на сиуе ревплуципнери какп „Mаскпуауа на Македпнија“ заупа щуп кпга уаа е вп шеуауа, и` нпси среќа. Гпсппдица Ауанпва е дпбар сурелец и уби пеу Турци вп мали пресурелки, ппкрај упа щуп ушесувуваще вп некплку биуки.“

Александар Стеванов ВО СОРАБОТКА СО Kuzman Mato 31


A GI R L F I G H T S T H E T U R K S T O F R E E

MACEDONIA

When we think about Macedonia‘s struggle for freedom from Ottoman rule, we immediately envision brave, burly revolutionaries named ‘Komiti’ who gladly gave their lives to secure a better future for this land. This stereotype is dismissed by a young, twenty six years old Macedonian girl, who in the struggle for national and economic freedom of the Macedonian people, boldly stood side by side with her male compatriots. Unlike other Macedonian fighters of that period her life and struggle in Macedonia is rarely mentioned and barely anyone knows about it, but fortunately it remained engraved in the articles of the American press, which sympathetically viewed the selfsacrifice of this Macedonian ‘Amazon’.

In the article "A girl fights the Turks to free Macedonia", published in the American Journal "Albuquerque evening citizen" on September 15, 1905 (p.7) it was written: “A girl of 26 has enlisted in the Macedonian revolutionary army and is marching through the Macedonian mountains with bands of revolutionists, fighting the Turks with all the energy and fire of a trained soldier. The modern Amazon is Miss Christina Atanova. She is a woman of culture, and was formerly a school teacher in Macedonia. Recently several of her scholars, young children, were bruttaly murdered by a roving band of Turkish soldiers, and Miss Atanova narrowly escaped a worse fate for herself. This incident caused her to give up teaching , and she pledged


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА her life for her country. She enlisted in the insurrectionist corps and has developed into an expert guerilla fighter.

Miss Atanova is known to all the revolutionists as the "Mascot of Macedonia" for whenever she is with a band she brings luck. Miss Atanova is a crack shot, and has killed five Turks in small skirmishes besides having participated in several battles.” The news about this brave Macedonian girl was transmitted in multiple american press media from that time. Some of them were: “Desert Evening News” (December 15, 1903 and December 11, 1905), “The Syracuse Journal” (September 8, 1905), “The Spokane Press” (September 11, 1905), “Amsterdam NY Evening Recorder” (October 7, 1905), "Southern Mercury United" (October 12, 1905) and others. We hope that with this article, at least in some amount we will contribute to inform the general Macedonian public, that the freedom which we enjoy in Macedonia nowadays is a result not only of the brave Macedonian men, but also women alike.

Aleksandar Stevanov AND Kuzman Mato TRANSLATED BY

Martin Stefanovski 33


СЕЛ О

ЗРНО ВО Ппранещнпуп селп, а сега грауше, Зрнпвп е смесуенп вп Зрнпвскауа кпулина вп исуoшнипу дел на Егејска Македпнија. Самауа Зрнпвска кпулина се напда на прекрасна гепграфска лпкација и е висуински мпсу ппмеду Егејскпуп мпре на југ (пд кпе е пддалешена самп 50-60 килпмеури) и прекраснауа Пирин Планина на север. Ппзнауа река кпја уеше низ пвпј крај е Зрнпвска река кпја вп јужнипу дел на кпулинауа се спединува сп рекaуа Пещуерник и Дплнпбрпдскауа река. Исуприски гледанп, Зрнпвп ја дели судбинауа на Македпнија. Мнпгупауи билп плен на разни псвпјуваши, а далп и гплем брпј бпрци за слпбпда. Зрнпвскауа кпулина ппсуанува дел пд Македпнскауа држава ущуе вп времеуп на владееоеуп на кралпу Филип II вп IV век пред нащауа ера. Вп II век п.н.е. зрнпвскипу крај, какп

и псуаупкпу пд Македпнија ппупада ппд власуа на Римскауа империја и псуанува вп нејзин спсуав сè дп 335 гпдина н.е. кпга пп ппделбауа на Империјауа на два дела, Зрнпвп псуанува ппд власуа на Визануија. Вп IX век дел пд Македпнија, каде спада и Зрнпвп, ппупада ппд власуа на бугарскауа држава.


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА Пп прппасуа на првпуп бугарскп царсувп, пвпј крај ппвупрнп е вклушен вп рамкиуе на Визануија, пп щуп визанускауа власу се суаблизирала. Пвпј крај пд Македпнија не бил вклушен вп Сампилпвауа држава кпја иакп насупјувала сепак не успеала да се прпбие ппдалеку пд градпу Серес. Секакп дека мпра да се забележи и прпдпрпу на Српскипу крал Дущан кпн пвие краищуа пкплу 1345 гпдина. Пп 1371 гпдина, целпкупнауа уериуприја на Македпнија ппупада ппд власуа на ТурциуеПсманлии. За прв пау вп исупријауа на гршкауа држава регипнпу на Зрнпвп влегува вп спсуав на Грција дури пп Балканскиуе впјни и Букурещкипу Дпгпвпр вп 1913 гпдина. Ваквауа сиуација се задржува дп денещен ден и ппкрај краукипу прпдпр на Бугарија на пваа уериуприја вп првауа и вупрауа свеуска впјна.

вп Разлпщкпуп впсуание. Пп фпрмираоеуп на ВМРП, Зрнпвскп се нащлп вп рамкиуе на Серскипу ревплуципнерен пкруг кпј важел за еден пд ппакуивниуе. Забежанп е дека еден пд ппзнауиуе впјвпди кпј делувал вп пвпј крај е Ауанас Тещпвски. Инуереснп е да се забележи дека за време на Драмскпуп впсуание пд Сепуеври 1941, прганизирианп пд кумунисуишкауа паруија на Грција, вп кпе ушесувувале и Македпнци, при пслпбпдуваое на градпу Прпсешен бил пдржан гпвпр на македпнски јазик. Македпнциуе пд пвпј крај зеле ушесувп и вп граданскауа впјна вп Грција. Така, ушесник пд Зрнпвп вп ДАГ е Дпрги Хачипеурпв.

Ваквиуе исуприски збиднуваоа вп пвпј крај генерирале гплема акуивнпсу и вклушуваое на населениеуп вп македпнскиуе ревплуципнерни движеоа. Така, населниеуп пд зрнпвскипу крај зема ушесувп вп Кресненскпуп впсуание, каде еден пд впдашиуе е Супјан Карасупилпв, рпден упкму вп пвпј крај. Исуп уака, ушесници ималп и

Пд сеуп преухпднп кажанп се гледа дека Зрнпвскп ималп знашајни лишнпсуи и придпнелп вп исуприскиуе збиднуваое вп Македпнија, и ппкрај релауивнп малипу брпј на жиуели вп Зрнпвп и вп регипнпу. Сппред псманлискиуе ппписи вп XV век Зрнпвп ималп 171 ,,невернишки семејсува“ и самп еднп

35


муслиманскп семејсувп. Какп резулуау на прпцесиуе на исламизираое, вп првауа пплпвина на XIX вп Зрнпвп ималп 240 хрисуијански и 40 муслимански семјесува. Сппред првиуе ппписи на нпвауа гршка власу вп 1913 г. вп Зрнпвп ималп пкплу 2000 жиуели.

Веќе вп 1940 гпдина брпјпу на жиуели се згплемува на пкплу 3300, нп пва не се дплжи на прирпден прирасу на населениеуп ууку на маспвнауа кплпнизација сп гршки бегалци пд Турција. Пп Вупрауа свеуска впјна, пак, брпјпу на население се намалува на пкплу 2700. Пва намалуваое билп дирекунп на щуеуа на македпнскипу елемену пд населениеуп кпј заради исуприскиуе слушуваоа и неппднпсливипу живпу гп напущуа рпднипу крај и вп главнп бега преку границауа вп Бугарија или вп Република Македпнија какп дел пд Југпслпвенскауа федерација. Сиуе исуприски неппвплнпсуи кпи се слушувале вп пвпј дел на Македпнија придпнеле денес вп Зрнпвп да има самп мал дел на авупхупнп македпнскп население, а ппупмциуе на бегалциуе да се среќаваау низ исупшнипу дел на Република

Македпнија, впглавнп вп Щуип и свеуиникплскп, какп и низ цела Бугарија, впглавнп Спфија, Благпевград, Варна иун.

Пфицијалнп денес Зрнпвп е преименуванп вп Кауп Неврпкппипн. Пва се дплжи на државнауа пплиука на Грција за прпмени на упппнимиуе вп нпвппсвпениуе уериуприи вп 1913, сп Закпнпу за преиминуваое на селауа, градпвиуе и граушиоауа пд сепуември 1926 гпдина. Целуа на пвпј Закпн е јасна и се спсупела вп ппгршуваое на нпвппсвпениуе уериуприи. Пваа пплиука на гршкауа држава не гп изпсуави ниуу Зрнпвп ниуу негпвпуп ппкружуваое. Нпвпуп име на Зрнпвп беще Кауп Неврпкппипн. Пнпј щуп разбира гршки, ќе сфауи дека ,,кауп“ знаши ,,дплнп“, пднпснп дека нпвпуп име на Зрнпвп знаши ,,дплен Неврпкпп“. „Неврпкпп“, пак, прпизлегува пд месуппплпжбауа на Зрнпвп вп пднпс на градпу Неврпкпп, кпј се напда севернп пд негп. Ирпнишнп, упкму ваквауа прпмена на имеуп на Зрнпвп е спсема сппрпуивна пд целиуе на Закпнпу за прпмена на


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА упппминиуе. Именп, градпу Неврпкпу (Гпце Делшев) се напда вп Пиринска Македпнија, денес вп спсуав на Република Бугарија.

Грција ја применува вп свпјауа надвпрещна пплиука кпн свпјпу северен спсед Република Македпнија.

Тпкму заупа, ваквпуп именуваое на Зрнпвп, намесуп ппгршуваое и брищеое на минаупуп, всущнпсу самп гп ппуврди исуприскиу факу за ппврзанпсу и единсувп на уериупријауа на Македпнија. Самп за ппјаснуваое, сп исцрууваоеуп на границиуе вп 1913 гпдина, Зрнпвп псуанува вп Грција, а Неврпкпп кпн кпгп прирпднп гравиуираще псуанува вп Бугарија. Заради пва целипу регипн пд Зрнпвскауа кпулина мпраще да се пренуира кпн нпвипу админисурауивн ценуар Драма. Така, именуваоеуп на Зрнпвп за ,,дплен“ вп пднпс на ,,гпрен“ Неврпкпп кпј псуана пд другауа срана на границауа самп ја ппуврди ираципналнпсуа на државнауа пплиуика на Грција кпја смеуаще дека сп прпмена на упппнимиуе ќе успее да ја измени факуишкауа спсупјба и да ја прпмени исуприскауа реалнпсу. Пваа пплиуика, за жал и сега, пп 85 гпдини

Д-Р

Дејан Маролов

(ппсвеуенп за мпиуе баба и дедп, Марија и Димиуар Марплпви, рпдени вп Зрнпвп, ппгребани вп Щуип)

37


T H E V I L L A GE O F

ZR N OV O The former village, now a small town called Zrnovo is situated in the Zrnovo valley, in the eastern part of Aegean Macedonia. The Zrnovo valley is to be found in a wonderful geographic location and it represents a bridge between the Aegean Sea in the south (approx. 50 - 60 km to the south), and the beautiful mountain of Pirin on the north. The river flowing in this region is called the Zrnovo river, which in the southern part of the valley joins together with the rivers named Peshternik and the Dolnobrod river. From a historical point of view, Zrnovo shares the fate of Macedonia. It was often preyed upon by various invaders, but it also gave birth to many freedom fighters and revolutionaries. The Zrnovo valley became part of the Macedonian state in the time of the rule of the Macedonian king Philip II in the IV-th century BC. In the II-nd century BC this

region as well as the rest of Macedonia fell under the authority of the Roman Empire and remained its part until 335 AD, when after the division of the Roman Empire, Zrnovo remains under the rule of Byzantium. In the IX-th century a part of Macedonia including Zrnovo fell under the rule of the Bulgarian state. After the collapse of the first Bulgarian kingdom, this region became once more part of the Byzantine Empire, after which Byzantine rule consolidated. This part of Macedonia was never incorporated in the state of Tsar Samuel, who despite his efforts, never succeeded to expand further than the city of Ser. We must point out the penetration in this region, by the Serbian Tsar Dusan which happened in around 1345. In 1371 Zrnovo together with whole of the rest of Macedonia fell under the rule of the Ottoman Turks. For the first time in the history of the Greek state, Zrnovo became its part in 1913,


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА only after the Balkan Wars and the Treaty of Bucharest. This situation prevails to this day despite the short occupations by Bulgaria in the time of the First and the Second World War. All these historical events in and around this region generated great activity and involvement of the population in the Macedonian revolutionary movements. The population from this region took part in the Kresna Uprising, where one of its leaders was Stojan Karastoilov, a native of the Zrnovo region. In addition to that Zrnovo also gave many fighters in the Uprising in Razlovci. After the foundation of IMRO (Internal Macedonian Revolutionary Organization), Zrnovo was organised as part of the revolutionary district with its center in Ser, which was considered as one of the more active ones. It has been recorded that one of the famous revolutionary leaders who acted in this region was Atanas Teshovski. It is interesting to note that during the Drama Uprising in 1941 organized by the communist party of Greece in which Macedonians participated, upon the liberation of the city Prosechen, a public speech in the Macedonian language was held. The Macedonians from this region also took part in the Greek Civil War. For example a participant in the armed forces of DAG (Democratic Army of Greece) from Zrnovo was Gjorgji Hadzipetrov. From everything said before the land in and around Zrnovo gave significant figures and contributed to the historical events in Macedonia, despite the relatively small number of its population. According to the Ottoman census from

the XV-th century Zrnovo had 171 ‘infidel families’ and only one Muslim family.

As a result of the process of converting to Islam in the first half of the XIX-th century, in Zrnovo there were 240 Christian and 40 Muslim families. According to the first censuses of the new Greek government established in 1913, Zrnovo had about 2000 residents. Already in 1940 the population increased to around 3300, but this is not due to natural population growth but as a result of massive colonization by Greek refugees from various coastal parts of Turkey. However after World War II the number of people slides down to about 2700. This reduction was directly damaging the Macedonian element of the population, which due to historical events and unbearable life, left its homeland and sought refuge across the border

39


into Bulgaria or in the Republic of Macedonia as part of the Yugoslav federation. All these historical disadvantages that have occurred in this part of Macedonia contributed Zrnovo to have only a tiny indigenous Macedonian population today. The descendants of the refugees from this region can be found throughout the eastern part of the Republic of Macedonia, mainly in Shtip and the vicinity of Sveti Nikole, as well as across Bulgaria, mostly in Sofia, Blagoevgrad, Varna, etc… Today the official name of Zrnovo is Kato Nevrokopion. This is due to the state policy of Greece for changing all the toponyms in the territories it had occupied in 1913, regulated under the Law on renaming villages, cities and small towns, brought into force in September 1926. The purpose of this Act is clear and consisted of Greek assimilation of the newly occupied territories. This Policy of the Greek state did not omit neither Zrnovo nor its surroundings. From then on, the new name of Zrnovo was Kato Nevrokopion. He who understands Greek, will realize that “Kato” means "lower", and therefore the new name for Zrnovo means “Lower Nevrokop”. “Nevrokop", as a consequence, derives from the location of Zrnovo in regards to the city of Nevrokop, located north of it. Ironically, such a change of the name is in opposition to the objectives set forth by the Law for the renaming of toponyms. Namely, the city of Nevrokop (Goce Delcev) is located in the Pirin part of Macedonia, which is today part of the Republic of Bulgaria. Thus, precisely this renaming of Zrnovo instead of achieving Greek assimilation and erasing the past, in fact only confirmed the historic fact of the natural linking and the unity of the territory of Macedonia. Just for clarification, with the drawing

of the borders in 1913, Zrnovo remained in Greece, and Nevrokop to which city it always naturally gravitated remained in Bulgaria. Because of this the whole region around the Zrnovo valley had to orient itself towards the new administrative center in the city of Drama. In this way, the naming of Zrnovo as “Lower” in regards to the “Upper” Nevrokop which remained on the other side of the border, only confirmed the irrationality of the state policy of Greece, which hoped that with the changing of the toponyms it will be able to alter the facts and change the historical reality. Unfortunately even now, after 85 years, this same policy is applied by Greece in its foreign policy towards its northern neighbor, the Republic of Macedonia.

PhD.

Dejan Marolov

(Dedicated to my grandparents, Mary and Dimitar Marolovi born in Zrnovo) TRANSLATED BY

Martin Stefanovski


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

КНИГА ДВАЕСЕТ И СЕДМА Херодот не го испиша твоето постоење Хагиографиите малкумина ги знаат Ханибали утрешнина создаваат од која ни Хектор ни Химен не ќе можат да те спасат! Хистерично посакуваш некој важен да бидеш ко Хелдерлин, Хадријан ил’ Хорациј Историјата името да ти го памети Хималаите се помали од чемерот со векови насобран Хелените гробот твој го ископале уште пред да се родиш Хералдички закони нема Химери го глодаат секој обид за опстанок Хуни те демнат од сите страни Ни Хемингвеј не би можел да го состави она што е распарчено!

Марта Маркоска ОД КНИГАТА „СТРМОГЛАВО КОН ВИСОЧИНИТЕ“

41


ЛЕГЕНДАТА ЗА НАСТАНУВАЊЕТО НА ПЕСНАТА

Прошетал Димчо, рашетал

Инспирација за насуанпкпу на пваа песна е живпупу на Димшп Супилкпв пд Кпшани (18991961). Димшп какп млад бил мнпгу лишен акп не и најлишен вп Кпшани ппради щуп бил мнпгу пппуларен меду девпјкиуе Македпнки, нп и анамиуе не биле рамнпдущни. И ним им уреперелп срцеуп кпга ќе гп виделе. Тпкму заупа е и напищана и испеана пваа песна: ПРПЩЕТАЛ ДИМШП РАЩЕТАЛ Прпщеуал Димшп ращеуал, низ јурушкиуе маала, низ јурушкиуе маала. Прпщеуал Димшп ращеуал низ јурушкиуе маала. Гп дпгледале анами, анами млади кадами, анами млади кадани. Гп дпгледале анами, анами млади кадами, анами млади кадани.

Анами на Димшп гпвпрау - елај си Димшп на кула, да пиещ лууа ракија. Да пиещ лууа ракија, да јадещ мезе сиреое. Димшп на анами гпвпри - анами млади кадани, не ме зимајуе на дуща. Не ме зимајуе на дуща, Јуруци ке ме ууепау. Ппдаупциуе за ппуеклпуп на Димшп се скрпмни, знаеме дека негпвиуе рпдиуелиуе се викале Иван (1858-1934) и Марија (1867-1924) Супилкпви. Имале 11 деца. Вп еден перипд пд младпсуа, Димшп се занимавал сп сликарсувп, дарба кпја ја наследил пд негпвипу најсуар брау Лазар (1884-1920). Заеднп сп негпвауа сесура Рада (1898-1970) сликале Були (Туршинки). Вп еден перипд за време на Вупрауа свеуска впјна бил кмеу (градпнашалник) на Кпшани. Би уребалп пп архивиуе на ппщуинауа Кпшани да има ппвеќе ппдаупци, ракпписи и слики за пвпј


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА ербап Димшп, щуп пиел лууа ракија, јадел мезе сиреое, мрсел мусуаќ сп пешени кпкпщки, а бпгами и љубел млади анами.

ЛУЃЕ ОД СИТЕ НАЦИИ 1096 - Македпнскиуе жени се мнпгу гпрди на пблекауа пд нивнауа земја сп каракуерисуика на свеули бпи и злауни везпви какп и сребрени прнаменуи (щари) какп ппјаспу кпј гп нпси ппвиспкауа пд двеуе девпјки.

Вешнпуп ппшивалищуе на славнипу Димшп се напда на градскиуе грпбищуа Бууел вп Скппје. Вп Скппје и денес живее еден Димше кпј е всущнпсу негпв внук и кпј гп нпси имеуп пднпснп е крсуен сппред дедп му Димшп ппеан вп песнава.

Редакција

Бпиуе и варварскипу сјај сугерураау ппвеќе на Азија пукплку пд најсуарауа држава вп Еврппа.

43


4583 – Кралсувпуп на Србиуе, Хрвауиуе и Слпвенциуе има мнпгу ппданици, сп разлишни нпсии и пбишаи. Малубрпјнпуп македпнскп население е ппзнауп пп разнпвиднпсуа на женскауа мпда и пп раскпщнпсуа вп бпиуе. 4583 – The small Macedonian population is notable for its diversity in feminine fashion and the gorgeousness of their colouring.

ОБЈАВЕНО ВО КНИГАТА „PEOPLE OF ALL NATIONS“ ОД 1924 ГОДИНА НА АВТОРОТ JOHN ALEXANDER HAMMERTON ФОТОГРАФИЈА:

L. G. Popoff

ПРЕВЕЛE И УРЕДИЛE:

Б. Андонов и А. Стеванов


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

Г.Г. МИХАИЛ, ПОГЛАВАР НА МПЦ Никола Анѓелкоски

45


ПЕЛИСТЕР, ПАНОРАМИ PELISTER, PANORAMAS ФОТОГРАФИИ / PHOTOS


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

ФОТОГРАФ:

Горан Петровски

PHOTOGRAPHER:

Goran Petrovski 47


ПЕЛИСТЕР, НОЕМВРИ 2012

PELISTER, NOVEMBER 2012


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

49


И Н Т Е РВ Ј У С О А В Т ОР И Т Е Н А КН И Г А Т А

“ Ч ет в рт а Г е н ер а ц и ј а ” Инуервју сп авуприуе на книгауа „Шеувруа Генерација” Благпја Бпжинпски и Владп Крсуевски Книгауа „Шеувруауа Генерација“ е магишнп паууваое низ минаупуп, сегащнпсуа и иднинауа на Македпнциуе дпселеници пд сиуе краищуа на Македпнија вп далешнауа Авсуралија, нивнпуп присуигнуваое, вклппуваоеуп вп нпвауа земја, какп и за незабправаоеуп на свпјауа мауишна уаукпвина Македпнија. Македпнска ризница - Щуп беще пресуднп да ја напищеуе книгауа “Шеувруа генерација” кпја е еден вид паууваое низ исупријауа и сппмениуе на Македпнецпу дпселеник вп Авсуралија? Исуипу пнај мпуив щуп не науера да гп пупешауиме првипу еунишки весник вп Оукасуел

вп срединауа на 1980. Разликауа ппмеду нас Македпнциуе вп рпднипу крај и пвде вп Авсуралија е вп упа щуп нас ни недпсуасува уаукпвинауа. Ние сме мнпгу ппвеќе заинуересирани за сиуе насуани щуп се слушуваау вп "суарипу крај".


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА Внимауелнп ги следиме прегпвприуе за имеуп на Р. Македпнија, заупа щуп ФИРПМ за нас на инуелекууалнп нивп е мнпгу навредувашкп. Вп вакви пкплнпсуи се урудиме да гп свруиме вниманиеуп на авсуралискауа јавнпсу врз нащауа еунишка заедница. Тука вп заедница сп нас живеау и други наципналнпсуи, нп ние сп книгауа пускпкнуваме и ппранп или ппдпцна сигурнп ќе имаме успех, пуи на некпј нашин ги предизвикуваме и нив вп наупревар на пплеуп на кулуурауа.

Вреднп е да се сппмне дпвербауа и ппдрщкауа пд фамилии кпи се дпселени мегу првиуе нащи пешалбари и впппщуп пд македпнскауа заедница вп Оукасуел. На упј нашин книгауа беще мнпгу упплп прифауена и финансиски ппмпгнауа пд бизнисмени сп Македпнскп ппуеклп. Македпнска ризница - Вие бевуе и издаваши на весникпу „Кппнеж”, каквп влијание пдигра упј весник ппмеду македпнскауа зедница вп Авсуралија? На пва пращаое мпжеуе да дпбиеуе пдгпвпр вп книгауа "Шеувруа Генерација". Ние не сме глупав нарпд, нп слпбпдауа пред се' се бара вп сампдпвербауа. Пукакп излезе првипу брпј на весникпу "КППНЕЖ" се срущи силна лавина на пбвиненија врз нас, навпднп сме впделе "ППЛИТИКА". Ппупа имаще еден шуден присуап кпн нас, какп кпн млади луде кпи не се “зрели" да издаваау ваквп нещуп. Нп 80% пд нащиуе спнарпдници засуанаа сп нас. Се шусувуваще еден пресвру, една РЕНЕСАНСА вп Македпнскауа кулуура. На прпславиуе и свешенпсуиуе се бараще наща нарпдна музика. Вп државниуе ппписи се деклариравме какп Македпнци, а не какп Југпслпвени. Вп упа време Македпнскауа заедница беще впдена пд луде, кпи беа наклпнеуи кпн југпслпвенизмпу, а ние сп издаваоеуп на “КППНЕЖ” гп „ПСЛПБПДИВМЕ ЧИНПТ ПД АЛАДИНПВАТА ЛАМПА“. Македпнска ризница - Кплку издаваоеуп на македпнски книги, весници и списанија мпже

51


да направи реален дппринпс за пдржуваое на македпнскипу биу и прикажуваое на македпнскауа висуина пред пшиуе на свеупу? На малиуе нарпди им се ппуребни ГПЛЕМИ умеуници или сппруисуи пд виспк ранг. Пва гп слущнав вп еден рециуау на хрваускипу радип шас. Живееме вп свеу на инфпрмации каде мнпгу уещкп е да се прпбиещ акп не си разлишиу сп инпвации и најдпбар пд псуанауиуе. За нас какп кпмуна ппуребнп ни е единсувп, да не се пднесуваме ПЛЕМЕНСКИ.

суадипн на македпнскиуе фудбалски уимпви е вп знакпу и сјајпу на спнцеуп пд Куулещ. На вупрп месуп дпагаау пензипнериуе кпи се паурипуски ппределени нп не мпжи пд нив да пшекуващ мнпгу, времеуп кај нив си гп нпси свпеуп.

Сп кппрдинирана рабпуа се ущуе мпже да се ппсуигнау мнпгу ппзиуивни рабпуи сп пглед дека ние вп авсуралискпуп друщувп сме инуегрирани. Имаме нпвинари Авсуралиани вп брак сп Македпнци или Македпнки и сп малце уруд мпже мнпгу да се ппсуигне. Македпнска ризница - Какп е прганизиран живпупу на Македпнциуе вп Оукасуел? Ние сме "суар" нарпд. Ние кпи сме вп 60-уе гпдини пд живпупу сме најмлади кпи акуивнп се впвлешени вп пвие рабпуи. Имаме безрезервна ппдрщка пд ппмладауа генерација кпја е дпсуа пасивна на пва ппле. Сппрупу (фудбалпу) е еден пд најзабележиуелниуе благпдарение на Македпнци кпи ппуекнуваау пд егејскипу дел на Македпнија. Фудбалпу мпменуалнп е ценуар на нащеуп егзисуираое, сјај и успех. Нп и пвде мнпгу малце дпада дп израз нащауа наципналнпсу сп пбзир дека фудбалскауа федерација на Авсуралија не урпи наципнализам. И ппкрај се’ фудбалскипу

На уреуп месуп дпадаау женскауа секција кпја дппринесува за македпнскауа заедница и е впдена пд жени кпи се рпдени вп Авсуралија пд македпнскп ппуеклп. Ппупа дпадаау двеуе играпрни групи и македпнскпуп ушилищуе и се разбира дека уука има уреуа и шеувруа генерација пд македпнскп ппуеклп. На крајпу е македпнскипу радип-шас кпј егзисуира ппвеке пд 30 гпдини. Македпнска ризница - Пшекувауе ли вп скпрп време прпмена вп надвпрещнауа пплиуика на Авсуралија вп врска сп усуавнпуп и векпвнп име на Македпнија и кпи се напприуе кпи


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА македпнскауа заедница ги прави вп врска сп пвпј гпрлив прпблем?

ппзнауи луде мпжеме да ппсуигнеме ппбрауимуваое на Оукасуел сп некпј град пд Македпнија. Така признаваоеуп на Македпнија да се ппсуигне преку "мала врауа". Македпнска ризница - Кплкав е инуереспу на Македпнциуе вп Авсуралија за слушуваоауа вп Македпнија. Инуереспу за сиуе слушуваоа вп Македпнија е гплем. Тпа мпже да се забелези вп секпјдневниуе разгпвпри сп нащиуе спнарпдници. Инуереснп е щуп преку елекупнскиуе медиуми нащиуе млади ппбргу дпадаау дп весуиуе и исуприскиуе насуани низ векпвиуе за Македпнија.

На упа пращаое уреба да бидеме пп реални, а пдгпвпрпу е НЕ. Авсуралискауа надвпрещна пплиуика е сурикнп ппврзана сп Бриуанскауа и Американскауа пплиуика. Авсуралија никпгащ не презема нещуп акп не е спгласнп сп пплиуикауа на ПК и САД. Нащиуе наппри кпи беа преку Кпмиуеупу за Шпвекпви Права не се кппрдинирани сп владауа на Р. Македпнија. Тпј расшекпр мнпгу не шинеще вп минаупуп кпга имавме дирекуни прегпвпри сп премиерпу на Авсуралија Ппл Киуинг. Нп упа не знаши дека не мпжи нещуп да се супри. Авсуралија е деценурализирана земја. На лпкален план, пример лпкалнипу парламену пд Оукасуел пд лпкалнп нивп мпже да делува ппнекпгащ ппсилнп пд владауа на Авсуралија. Преку публикација на книгауа кпја пауем решенп е исуприска и за Авсуралија и редпвнп се прпмпвира преку мидиумиуе. Сп малце уруд пд

Македпнска ризница - Щуп би уребалп да се прпмени за ппдпбруваое на врскиуе ппмеду Македпнциуе вп Авсуралија и мауишнауа земја? Пвде црквауа има мнпгу апсплууна мпќ да направи прпмени на ппзиуивнпсу. Се’ зависи пд нас, пд еден дпбар владика кпј мпже да ни дпнеси ущуе еден ВЕЛИГДЕН сп негпвауа ппсеуа, а не раскпл. Исуп уака убавп е да нащиуе диплпмауски предсуавнищува делуваау диплпмауски сп свпјпу нарпд, ппсеуиуе да бидау ппредпвни вп македпнскиуе заедници. Сп сугесуии и малку мпуивација ние имаме дпсуа сила да ппсуигнеме мнпгу ппгплем успех а сп упа да и ппмпгнеме на мауишнауа земја, на Македпнија.

Благојче Андонов 53


В ОЛВ О

Р Е К ТУ М Радејце Пупеска, мпри несуп злауна, да знајщ пуи ги дпбифме лууиуе пипершиоа щп ни ги прауи пп шпјкпу. Сиуе беја на брпј у најлпншеуп завиукани, егзакли кп щп нѝ имаще инфпрмисанп у писмпуп увпје. Фалауи нпгу на пажоа и прими далешни ппздраф пу увпја Кпцка Дпкуршеска, пу Лпсанчелис, пу хауспф нащ преубаф, кај щп сме у најубајпу плејс задпмени, пппзиу Хпливуу сме сега. Пу кај мене сп камен акп фрла ќе му ја дупна глауа на некпј пу глумциве: уука уплку мнпгу ги имау - плева је пу селебриуис. Така да знајщ, није пвдеки у Лпсанчелиспф еврибади сме ша-ша, кп на филмцкп плаунп сме насмејни и пкеј сме, е па сега и вије уаму пулеуе еврибади да суе ша-ша и уака науака ппарни. Радејце, уи знајщ пуи ја иш не приклава и благпдареое на уп уи си највернп

инфпрмисана да пу нащиве уука ја су најппјќе напрајна свецка и една врсуа права мпдерна женцка, ппсебнп пу кп заминафме у јабанава. Али пвајпау ја сакам да уи пищвам збпр-два за Миурејца Дуракпска, ја знајщ женауа, први другарки бефме и преубај песми пејфме уриуе на среуселп фауени. Мпри дущп, Миурејца сиуе пвдеки нпгу не ппшуди и ппуресе; мене ппсебнп нпгу ме ппгпди у дуща и у најдлабпкп распплпжеое и ме депреса. Мпри несуп злауна, ме депреса дп суза у пкп. И самауа знајщ пуи Миурејца кп Миурејца уще пу време си леуаще сп умпу. Јес, женишкауа си беще малку ку-ку у глауа али пак не дп уплку. Прпщлијп месец бефме да прпщеуаме у щппинк, да купујме нещп за јадеое и за пблекваое. Си пјме кп щп си пјме уака секипау сп Миурејца, ппдрака фауени, кп уаја ни пеу ни щес ме влешиу да влезиме у еден щпп за мпупри. Еда, щп шудп ѝ


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА бршна у глауа на женцкава, си вела ја. Мпупри, мпри несуп злауна, мпупри. Али уаја иш не му се мислиу, ууку пдиу правп кај еднп пу мпуприщќауа и му се пулиу кп да ќе гп купују. Али уи гп зел гпсппу памеупу, Миурејце Дуракпска, ѝ вела ја. Ја урга за рака смесуа да излегују пууаму, квикли мпри. Ај да беще ппмлада па да решищ, ами уи си у гпдини, си ја уурнала пејесеукауа, ѝ вела ја. Завруи се ваму, излегвај да си ги купујме нащиуе рабпќе, щп ќе уи је уебе мпупр, будалишке. Таја иш не слущау, пдма се фаќау за еднп гплемп мпуприщќе Вплвп Рекуум ќе да се викаще пусуинцкпуп. Кпј шул кај вас за уаква марка мпри Радејце, кажи ми несуп злауна. Ќе си решищ кп впл у газпу да уи гп пикнал, сп прпщуеое, а не мпупр да впзищ. Акп купујщ мпупр упгај барем купи си Харли Дејвиуцпн, науемагп, уп уи је праф мпупр. Ами Миурејце не уребиу уака: самп да се уршау у први щпп и купуј гп првпуп мпуприщќе щп ќе уи се вдају, ѝ вела ја. Мпри женп, не биди лесна у умпу, уребиу најпрвин да гп испиуащ маркеупу на мпупри, да видищ щп се нудиу, рисрш да напрајщ, ами какп. Али Миурејца наща се фауи за Вплвп Рекуум и не пущуау, ќе гп купују женауа. Радејце, мпри несуп злауна, ја не су знајла веќе щп да ѝ реша. Ѝ рекпф самп: Миурејце Дуракпска, акп веќе уплку уи је извеурејн умпу упгај не купуј нищп изнад двесуаипејесеу кубици. За ппгплеми мащиое уи уребиу впзашкп искусвп. Кп ќе се кашищ на уаквпуп, нпзеуе уребиу да уи фаќау на земја а не да уи се мафуау - демек мпупрпу да уи је упшен, егзакли пп мерауа. Таја иш нищп не ме слущау. Гп слущау самп плаппуеоеуп на прпдавашпу еднп парфемисанп иуаљанцкп маже беще; ѝ гп

сфруе умпу на женауа, ја маслпса дп маслпсваое: уе вака ќе напрајме на кредиу, уе пнака ќе уи пппущуиме на исплауа. Будала жена, ја гледа шудп ќе напрају ќе гп купиу мпуприщќеуп, и гп купи, несуп злауна - гп купи! Ами пуи мпри ги бупна парициуе ѝ гп уријеф грапу, ууку да знајщ пуи ппсле си гп ппукасаф јазикпу. Радејце Пупеска, несуп злауна, си гп ппукасаф. Не би дплгп време: дендва преку сила и еве уи гп пак уп мажеуп, прпдавашпу - правп пеуле уи билп, русуа мпри, дпјде да ја драјвау Миурејца на мпупрпу. Сеуп у кпжа беще пблешенп, исуп сп сиуе чичи-мичи пуфки напрајнп кп пнај пејашпу щп беще нпгу пппуларен, Елвис Прицли, мпри. Таја ппсле ми кажујще, двајцауа кашени на мпуприщќеуп се драјвале пп Сансеу булевар. Биле да се прпщеуау и пп Беверли Хилц, Рпдејп драјф и пп Сануа Мпника бишпу се впзеле и ппсле гпли уасма се капеле, ами какп, кп улери мпри несуп злауна; уаја у купаќи кпсуум ќе се прпщлакала ама сп Елвиса убп и се виделп и скрпс се уасмпсале на зајдиспнцеуп. Еднущ се живеју, Кпцке Дпкуршеска, ппсле уп секи ден ми се смеју Миурејца и пеу пари не давау. Хеф фан, ми велиу, мпри несуп, хеф фан. Таја уще ми кажујще уп пеулеуп уи билп правп мајсупрше, не самп за драјваое ууку и за пније рабпќе щп не се за пищваое уука. А Миуре нејзин, кууријпу, скрпс се беще прпсуил сп умпу. Зидарска рабпуишка си имаще; щп да је, вадеще некпја парица пп скелиоа вкашен, ама лани-леуп падна пу една вищина и му се измикса нещп у умпу - сега уе пулиу кп да не уе пулиу. Грепуица шпјк. Грда судба гп снајде. Миурејца пу кп се

55


каши на мпупрпу иш не гп фермау ппјќе: деое спијеу, нпќе се впзиу сп Елвиса Прицли. Арнп ама уп не мпјще вешнп да урају - на крајпу на Миуреуа му дпјде маунауа пред пши: науемагп гп науера да мавниу сп сеќирауа и да му ја ппукиниу глауа на пеулеуп, крвцауа да му ја лпкниу. Ппсле и Миурејца ја бркаще низ куќи. Уще Вплвп Рекуум уи фалеще кушке една, ѝ викаще и се смејще, завалијауа, се смејще сп сеќирауа в раце. На згрещен шпјк памеу сп нищп не му се мериу. И на Миурејца, куурауа, ќе ѝ ја скинел глауа, ууку уаја нпќуа брзп-брзп се вкашила на мпупрпу и ущуе еднащ веќе никпј не ја виде, урагауа у веурпу ѝ се изгуби. Нащи шпјци кажвау пуи женауа си леунала пу карпа, други велау црна земја се пувприла и спсе мпупр ја лапнала.

ппздравују, ене гп заувпрен је у нужник, плашиу пуи му лууиу газпу, вшера се нагнеуи пу пипершиоауа, сакаще сиуе да ги изеју на еднп седнуеое. Будала шпјк.

Радејце, ја си мисла Миурејца еден ден мпжиу да се ппјавиу уаму кај уебе. Пищи мпри акп ја видищ, иш да не се бпјщ, уп праф филм мпжиу да се напрају, за цел Хпливуу да му се шудиу, ами какп. Несуп злауна ја си верва у уакви рабпќе; еуе за Димшеуа, мпјуа прва љубпф, сиуе пууаму кажујфуе пуи си умрел а ја ппсле гп среупф уука на улица и му прпгприф на шпјкпу. Кплку се израдва кпга ме ппзна. Кај си бе Димше, му рекпф, уријесуипеу гпдини не сме се виделе. Си напрајфме муабеу за мерак, гп канеф дпма да ми дпјдиу на кпфи, ууку се брзаще некаде, ама реше пак ќе ми се јавиу. Еда, мпри Радејце Пупеска, за сега уплку имаф за пищваое и инфпрмисаое, друкпау ппјќе. Нпгу ппздраф имащ пу увпја Кпцка Дпкуршеска. Пвајпау Суавре мпј не уе

Владо Јаневски


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

РОМАНОТ НА С. БЕНЏАМИН ТРЕЈСИ "ВО ТЕАТАРОТ НА СВЕТОТ" На уринаесеугпдищна впзрасу скрпуил див пасуув. Ги ушел наукиуе, филпспфијауа и лиуерауурауа вп академијауа на Арисупуел. Назнашен за регену на свпјауа нација и ппбедник вп биука на щеснаесеугпдищна впзрасу. Ги ппбедил впјскиуе на Ауина и Теба заеднп сп свпјпу уаукп, кралпу Филип Вупри, вп биукауа кај Херпнеја на псумнаесеугпдищна впзрасу. За да на дваесеугпдищна впзрасу, губејќи гп уаука си пд рацеуе на убиец, пд впјскауа биде избран за крал на Македпнија.

Александар гледал на свпиуе амбиции и искусува низ призмауа на еден акуер, кпјщуп гп живее свпјпу живпу на сцена. Па уака суилпу и уемауа на рпманпу е уеауар.

Пва се некпи пд мнпгууе рани дпсуигнуваоа и насуани пд живпупу на најгплемипу крал-впин вп свеускауа исуприја: Александар Велики. Искусеуе ги адплесценуниуе гпдини, ранауа евплуција на Александар низ негпвиуе пши и пд длабинауа на негпвипу ум, гледајќи гп негпвипу свеу какп акуер на сцена. Разликувајќи се пд другиуе фикуивни дела за Александар, пвпј рпман е инуимен, впвлекувајќи гп шиуауелпу вп прпцеспу на спздаваое на македпнскипу принц-впин. Самипу наслпв е направен врз пснпва на еден циуау на Александар пд негпвпуп ппдпцнежнп владееое, врз кпј авупрпу ја гради уемауа за рпманпу. "Гп прганизирав ракпписпу" вели Трејси вп Македпнска Нација, "верувајќи дека

57


"Рпманпу, кпјщуп пд американскпуп издание е преведен на македпнски пд сурана на Даркп Мипвски, е нпв прилпг кпн жанрпу на исуприска фикција, и е уникауен пп свпјпу лирски нарауивен суил. Мапауа и илусурацииуе пд разлишни авупри дппплниуелнп гп згплемуваау впешаупкпу, вклушувајќи ги и пригиналниуе цруежи на авупрпу на рпманпу. Инспирација на Трејси за да ја напище книгауа била кпмбинацијауа на фасцинација, енуузијазам и сурасу за Александар Велики и негпвауа уаукпвина Македпнија, впдена пд ппуребауа да му даде глас, и да им даде живпу на пејзажпу и кулуурауа на ануишка Македпнија. "Земеуе пд мпиуе сеќаваоа щуп ви е драгп" вели Александар вп прплпгпу на рпманпу, "защуп јас нищуп не задржав, пукривајќи ги сиуе мпи фази, свеули и уемни…" Други книжевни дела на Ц. Бенчамин Трејси се пбјавени вп "UMD Voice" и "Zadruga". Инуервјуа сп авупрпу направени пд сурана на Александра Дпнски се пбјавени вп "UMD Voice", "Macedonian News" вп Тпрпнуп, благпдарение на уредникпу Лилјана Рисупва, "AustralianMacedonian Weekly" пд Викуприја, и "American Chronicle" благпдарение на авупрпу и исупришар Рисуп Суефпв. Инуервју сп авупрпу направенп пд сурана на Александар Суеванпв е пбјавенп вп "Македпнска Нација". Авупрпу е шлен на Пбединеуауа Македпнска Дијасппра, "Hope Builder" на

Habitat for Humanity-Macedonia, и е акуивен ппддржуваш на македпнскп-американскауа заедница. Ц. Бенчамин Трејси е магисуер за пбразпвание, а впеднп има и диплпма за англиски и лауински јазик. Дпкплку сакауе да гп набавиуе македпнскпуп издание на книгауа, ппсеуеуе ја веб суранауа http://www.cbenjamintracy.com или дирекунп кпнуакуирајуе ја С. Бенчамин Трејси на cbenjamintracy@yahoo.com.

С. Бенџамин Трејси ПРЕВОД ОД АНГЛИСКИ ЈАЗИК:

Гоце Панговски


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

C. BENJAMIN TRACY'S NOVEL “IN THE THEATER OF THE WORLD” Tamed a wild stallion at age thirteen. Learned the sciences, philosophy and literature at the Academy of Aristotle. Appointed regent of his nation and won his first battle at age sixteen. Vanquished the armies of Athens and Thebes alongside his father, King Philip II, in the Battle of Chaeronea at age eighteen. And at age twenty, having lost his father at the hands of an assassin, elected by the army to be King of Macedonia. Among the many early accomplishments and events of world history’s greatest warrior-king: Alexander the Great. Experience the adolescent years, the early evolution of Alexander through his eyes and from inside his mind, viewing his world as an actor on a stage. Distinct from other Alexander fictional works, the novel is intimate, drawing the reader into the making of the Macedonian warrior-prince. The title itself is based upon a quotation of Alexander later in his reign, upon which the author built the novel's theme. "I organized the manuscript," says Tracy in Makedonska Nacija, "believing Alexander viewed his ambitions and experiences through the lens of an actor, living his life on a stage. Thus, the novel's style and theme is theater." The novel, translated into Macedonian from the American edition by Darko Miovski, is a new addition to the genre of historical fiction, unique in its lyrical, narrative style. A map and illustrations by various artists throughout the book

further enhance the memoir, including the author's original sketches. Tracy's inspiration to write the book was a combination of fascination, enthusiasm and passion for Alexander the Great and his homeland of Macedonia, driven by a need to give him a voice, and to give life to the landscape and culture of ancient Macedonia. “Take from my reminiscence what you wish,” says Alexander in the novel's prologue, “for I have withheld nothing, revealing all of my phases, light and dark...” Other literary works of C. Benjamin Tracy appear in "UMD Voice" and "Zadruga". Interviews with the author by Aleksandar Donski appear in "UMD Voice", the "Macedonian News" Toronto, courtesy of editor Liljana Ristova, the "AustralianMacedonian Weekly" Victoria, and the "American Chronicle," courtesy of author and historian Risto Stefov. Interview by Aleksandar Stevanov appears in "Makedonska Nation". The author is a member of the United Macedonian Diaspora, "Hope Builder" of Habitat for Humanity-Macedonia and has been an active supporter in the MacedonianAmerican community. C. Benjamin Tracy holds a Master of Science in Education and a B.A. in English and Latin.

C. Benjamin Tracy 59


СТОЈНЕ БРЕ СТОЈНЕ, СТАПНИ МИ НА НОГА

Весна Ничевска Саравинова


МАКЕДПНСКА РИЗНИЦА

Во идниот број ќе читате: По чекорите на македонските богомили Македонците имаат право на самоопределување Предилинденска Македонија Предколумбовски цивилизации Народниот вез во Македонија ...

Мпжеуе: да сппделиуе – да умнпжувауе, дисурибуирауе, јавнп да гп прикажувауе или јавнп дигиуалнп да гп прикажувауе делпуп. Ппд следниуе услпви: Наведи извпр — Мпрауе да гп наведеуе извпрпу на ису нашин какп щуп упа гп направил авупрпу или давауелпу на лиценцауа (нп не на нашин кпј би сугерирал дека уие ве ппддржуваау вас или ващеуп делп). Некпмерцијалнп — Не смееуе да гп кприсуиуе пва делп за кпмерцијални цели. Без адапуирани дела. — Не смееуе да гп прпмениуе, урансфпрмирауе или да гп адапуирауе пва делп.

„Кпга млади луде имаау идеа, уалену и знаеое, упгащ има прпизвпд вреден за ппшиу. Вп Македпнија има Македпнци. Нпрмален, уаукпвинпљубив, урадиципнален, паурипуски нарпд. Пд уакви нащи синпви и ќерки, пд нпрмален нарпд, пд нарпд щуп не гп блауи и кпдпщи свпјпу нарпд на Ал Чазеира, на бугарски, гршки и српски медиуми - е, пд уакпв нарпд дпада преубав прпизвпд. Елекурпнскп издание нарешенп “Македпнска ризница“. Респеку за прпекупу, уексупвиуе и уемиуе. Преппрашувам да се прелисуа и прпшиуа.“ Миленкп Неделкпвски, нпвинар и впдиуел

Е-ПОШТА:

makedonska.riznica@yahoo.com 61


МЕДИУМСКИ ПОКРОВИТЕЛ::

WWW.COOLTURA.MK


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.