Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji by Ljubica Radovanović Nikolić

Decembar 2011. godine Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Izdavač: Inicijativa za inkluziju VelikiMali Žarka Zrenjanina 10, 26000 Pančevo Tel/fax: 013 344141 Email: office@velikimali.org Website: www.velikimali.org

Publikaciju priredile: Biljana Janjić, Kosana Beker Saradnica: Marijana Marić Dizajn i priprema za štampu: Mlađan Petrović Štampa: Manuarta, Beograd Tiraž: 500 primeraka ISBN 978-86-906385-7-4 U okviru projekta „Izgradnja mreže podrške deci sa smetnjama u razvoju u Srbiji“ Uz podršku Civil Rights Defenders

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

SADRŽAJ UVOD .......................................................................................................................... 5 O DEČIJIM PRAVIMA, MEĐUNARODNIM DOKUMENTIMA I OBAVEZAMA DRŽAVE ............................................................... 7 Osnovni principi konvencije o pravima deteta .................................................. 9 Konvencija ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom . ................................................................................... 11 ŠTA JE POTREBNO DA ZNATE PRE ROĐENJA DETETA .................................... 14 Trudnoća ........................................................................................................... 14 'Trudničko bolovanje' ....................................................................................... 15 Porodiljsko bolovanje ...................................................................................... 15 Odsustvo sa rada radi nege deteta . ................................................................ 16 Položaj očeva ................................................................................................... 16 Roditeljski dodatak ...........................................................................................17 UPIS DETETA U MATIČNU KNJIGU ROĐENIH ..................................................... 21 ZDRAVSTVENA ZAŠTITA . ...................................................................................... 24 Zašto je važno da budete zdravstveno osigurani ........................................... 26 Ostvarivanje zdravstvene zaštite . ................................................................... 32 Mogućnosti koje imaju zaposleni roditelji ...................................................... 35 Prava pacijenata . ............................................................................................. 37 Dužnosti pacijenata . ........................................................................................ 43 Postupak ostvarivanja prava iz zdravstvene zaštite ...................................... 43 SOCIJALNA ZAŠTITA .............................................................................................. 47 Načela socijalne zaštite ................................................................................... 48 Prava korisnika ................................................................................................ 50 Usluge socijalne zaštite ................................................................................... 52 Postupak za korišćenje usluga socijalne zaštite . .......................................... 53 Materijalna podrška ......................................................................................... 55 Pravo na porodičnu penziju ............................................................................. 67 OBRAZOVANJE . ...................................................................................................... 68 Opšti principi obrazovanja i vaspitanja . .......................................................... 69 Ciljevi obrazovanja i vaspitanja ....................................................................... 70 Zabrana diskriminacije .................................................................................... 71 Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja . ............................................. 72 Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Aktivno učešće roditelja/staratelja dece . ....................................................... 72 Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ............................................................ 73 Pripremni predškolski program . .............................................................. 75 Osnovnoškolsko obrazovanje ................................................................... 76 Upis učenika/ca u osnovnu školu ............................................................. 76 INTERRESORNA KOMISIJA ZA PROCENU POTREBA ZA DODATNOM OBRAZOVNOM, ZDRAVSTVENOM I SOCIJALNOM PODRŠKOM DETETU ILI UČENIKU/CI . ...................................... 84 Pokretanje postupka procene i donošenja mišljenja ..................................... 89 REGISTRACIJA UDRUŽENJA . ............................................................................... 92 Upis u registar udruženja ................................................................................ 92 PRAVNA POMOĆ I ZASTUPANJE .......................................................................... 95 Besplatna pravna pomoć u okviru opštine/grada .......................................... 95 Pokrajinski ombudsman . ................................................................................ 95 Zaštitnik građana ............................................................................................. 97 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ............................................................. 100 Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ........................................................................... 102 Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije ..................................... 104 Neke od organizacija civilnog društva koje pružaju besplatnu pravnu pomoć ............................................................................... 105 PRILOZI .................................................................................................................. 113 Prilog 1 ........................................................................................................... 113 Prilog 2 ........................................................................................................... 115 Prilog 3 ........................................................................................................... 131 Prilog 4 ........................................................................................................... 134 Prilog 5 ........................................................................................................... 137 Prilog 6 ........................................................................................................... 147

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

UVOD Pred Vama je četvrto dopunjeno i izmenjeno izdanje Vodiča kroz prava dece sa smetnjama u razvoju, koji je nastao u okviru projekta „Izgradnja mreže podrške deci sa smetnjama u razvoju u Srbiji“ uz podršku našeg dugogodišnjeg donatora Civil Rights Defenders. Opšti cilj projekta je smanjenje diskriminacije nad decom sa smetnjama u razvoju u Srbiji kroz jačanje kapaciteta njihovih zastupnika i unapređenje zakonskog okvira. Vodič je prvenstveno namenjen roditeljima/starateljima dece sa smetnjama u razvoju, ali i svima koji se na bilo koji način bave zaštitom i promocijom prava ove osetljive grupe dece u našem društvu. U Vodiču je predstavljen važeći zakonski okvir u nekoliko ključnih oblasti života jednog deteta i porodice: zdrastvena zaštita, socijalna zatita, porodično-pravna zaštita, obrazovanje i vaspitanje. Pored toga, u Vodiču ćete pronaći informacije o funckionisanju interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom socijalnom, zdravstvenom i obrazovnom podrškom, korisne informacije o besplatnoj pravnoj pomoći i organizacijama i institucijama koje je obezbeđuju. Jedno poglavlje publikacije posvetili smo proceduri i obavezama pri registrovanju udruženja građana, jer želimo da kroz ove informacije damo doprinos udruživanju roditelja i drugih osoba koje pružaju podršku deci sa smetnjama u razvoju. Nadamo se da će Vodič doprineti realizaciji prava dece sa smetnjama u razvoju, da će podstaći osnaživanje i bolju informisanost porodica, ali i da će biti koristan alat u radu svim relevantim stručnjacima i aktivistima/kinjama organizacija civilnog društva. Inicijativa za inkluziju VelikiMali

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

O DEČIJIM PRAVIMA, MEĐUNARODNIM DOKUMENTIMA I OBAVEZAMA DRŽAVE Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 1989. godine usvojila Konvenciju o pravima deteta1, prvi međunarodni ugovor koji se posebno bavi pravima deteta. Nakon toga, mnoge države su pristupile Konvenciji – potpisivanjem i ratifikaciji u nacionalnim parlamentima. S obzirom da se radi o međunarodnom ugovoru, nijedna država koja je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta ne može da tvrdi da je odnos prema pravima deteta njena unutrašnja stvar. Jugoslavija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Kao članica Ujedinjenih nacija, Savezna Republika Jugoslavija, zatim zajednica Srbije i Crne Gore, pa i danas Republika Srbija preuzima sve obaveze i dužna je da svakom detetu osigura prava sadržana u Konvenciji. U Srbiji, Konvencija o pravima deteta ima prioritet u odnosu na domaće zakonodavstvo, a jedino Ustav RS ima veću pravnu snagu od Konvencije. Ustav Republike Srbije2 u članu 21. propisuje zabranu diskriminacije: „Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.“ Ne postoje „važnija“ i „manje važna“ prava. Ne postoji hijerarhija prava. Sva prava su podjednako važna i moraju se poštovati. 1 U ovom Vodiču biće uopšteno predstavljena Konvencija o pravima deteta. Napravili smo izbor članova koji, po našem mišljenju, zavređuju da budu posebno istaknuti. Kako budete prolazili kroz oblasti i poglavlja ovog Vodiča, nailazićete na izvode članova iz Konvencije, koje smo uokvirili i istakli ružičastom bojom. Kompletan tekst Konvencije o pravima deteta možete pronaći u Službenom listu SFRJ, Međunarodni ugovori, br. 15/1990 ili na website-u Inicijative za inkluziju „VelikiMali“ www.velikimali.org ili Centra za prava deteta www.cpd.org.rs/sadrzaj.htm 2 „Službeni glasnik RS“, br.98/2006 Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Konvencija o pravima deteta namenjena je profesionalcima koji rade sa decom, roditeljima i samoj deci koja moraju biti upoznata sa svojim pravima kako bi rasla u svesne i odgovorne odrasle osobe koje će znati svoja i tuđa prava, boriti se za njih i poštovati prava svih osoba bez izuzetka. Države se obavezuju da će na aktivan i odgovarajući način i decu i odrasle3 upoznati sa pravima sadržanim u Konvenciji. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima – ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima, ili se za pomoć i posredovanje obratiti organizacijama civilnog društva (za zaštitu ljudskih prava). Ratifikacijom Konvencije, država se obavezuje da će uskladiti domaće zakonodavstvo po pitanju zaštite deteta, da će sprovoditi Konvenciju u praksi i promovisati njene vrednosti. Konvencijom o pravima deteta uvedeno je posebno međunarodno telo, koje postavljaju Ujedinjene nacije i koje vršni nadzor nad sprovođenjem Konvencije – Komitet za prava deteta. Komitet prati usklađenost nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite deteta, kao i stepen i stanje realizacije prava deteta u praksi. Rad Komiteta se odvija na sledeći način: Komitet razmatra izveštaj određene države (država prvi izveštaj podnosi dve godine nakon ratifikacije, a onda na svakih pet godina) i proverava da li su njime obuhvaćene sve odredbe Konvencije. U slučaju da je izveštaj nepotpun ili da su informacije koje sadrži netačne, Komitet poziva državu da pruži dodatna objašnjenja. Posle toga država usmeno brani svoj izveštaj pred Komitetom. Država je obavezna da izveštaj učini dostupnim i transparentnim svim ustanovama, institucijama, organizacijama i široj javnosti. Iako je Konvencija ratifikovana još 1990. godine, Srbija je tek 2007. godine podnela prvi izveštaj o implementaciji Konvencije Komitetu za prava deteta. Zakonski okvir je u izveštaju veoma dobro predstavljen, ali manjkaju podaci o situaciji u praksi. Nakon toga, grupa nevladinih organizacija okupljenih u neformalnu koaliciju izradila je tzv. Alternativni izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta u Srbiji. Alternativni izveštaji nastaju najčešće kao inicijativa organizacija civilnog društva ili ekspertskih grupa, ukoliko smatraju da zvanični izveštaj države ne sadrži sve važne informacije o sprovođenju Konvencije i jasniji pregled dešavanja u praksi. Komitet može, nakon predstavljanja alternativnog izveštaja, da proceni neophodnost daljeg pojašnjenja činjenica o sprovođenju Konvencije i uputi dodatna pitanja državi. Tako je i u ovom slučaju, grupa organizacija civilnog društva iz Srbije, u februaru 2008. godine, predstavila alternativni izveštaj Komitetu. Nakon toga Komitet je zvaničnoj delegaciji Srbije uputio dodatna pitanja i tražio pojašnjenja. U junu 2008. godine Komitet je na 48. sednici doneo Zaključne primedbe Komiteta za prava deteta i dao Republici Srbiji preporuke za sprovođenje Konvencije.

3 Član 42. Konvencije o pravima deteta

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

OSNOVNI PRINCIPI KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA ■ Pravo na život, opstanak i razvoj koje država mora da obezbedi svakom detetu u maksimalnoj mogućoj meri4; ■ Nediskriminacija – sva prava primenjuju se na svu decu bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, hendikep, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja5; ■N ajbolji interesi deteta – svi postupci koji se tiču deteta preuzimaće se u skladu sa najboljim interesima deteta6; ■ Pravo na uvažavanje mišljenja deteta – dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču7. Svet po meri deteta je dokument koji se oslanja na Konvenciju o pravima deteta i usvojen je u maju 2002. godine na Specijalnom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Tadašnja Savezna Republika Jugoslavija je glasala za usvajanje ovog dokumenta, čime se obavezala da preduzme mere da njegove odredbe sprovodi u delo. Svet po meri deteta je u bliskoj vezi sa Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih Nacija8. Predstavnici svih država u Deklaraciji pozivaju sve članove društva da pomognu u ostvarivanju principa i ciljeva: ■ Deca pre svega ■ Iskoreniti siromaštvo: ulagati u decu ■ Ne izostaviti ni jedno dete ■ Obezbediti brigu za svako dete ■ Obrazovati svako dete ■ Zaštititi decu od povrede i eksploatacije ■ Zaštititi decu od rata ■ Boriti se protiv HIV/side ■ Slušati decu i obezbediti njihovu participaciju ■ Zaštititi Zemlju za decu Usvajanjem ovog dokumenta države su se obavezale da će, u roku od godinu dana, napraviti sopstvene planove akcije za unapređenje prava deteta koje će pokrenuti i 4 Ibid, član 6. 5 Ibid, član 2. 6 Ibid, član 3. 7 Ibid, član 12. 8 Milenijumski ciljevi razvoja, usvojeni na Milenijumskom Samitu Ujedinjenih nacija, u septembru 2002. godine, predstavljaju skup merljivih i vremenski određenih globalnih ciljeva za suzbijanje gladi, siromaštva, bolesti, nepismenosti, ekološkog zagađenja i diskriminacije žena do 2015. godine; Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

sprovoditi do 2015. godine. Tako je u februaru 2004. godine, Savet za prava deteta Vlade Srbije doneo Nacionalni plan akcije za decu (NPA), koji predstavlja strateški dokument Vlade Republike Srbije u kome se definiše opšta politika zemlje prema deci za period do 2015. godine. To je plan prioritetnih mera, aktivnosti i programa koje treba preduzeti u narednim godinama u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za život dece, njihovo odrastanje i uključivanje u društvo. NPA treba da eliminiše svaki vid diskriminacije prema deci i da bude plan akcije za svu decu, posebno za delove dečije populacije koji su ranjivi (kao što su deca sa teškoćama u razvoju, deca koja pripadaju društveno marginalizovanim i osetljivim grupama). Pomoću NPA Vlada Srbije preduzima mere kako bi se svoj deci bez izuzetka obezbedila ravnopravnost, dostupnost, kvalitet i efikasnost svih javnih službi za decu (u oblasti zdravlja, obrazovanja, socijalne zaštite, kulture, pravne i sudske zaštite). Prioriteti koji definišu strukturu Nacinalnog plana akcije za decu su: smanjenje siromaštva dece; kvalitetno obrazovanje za svu decu; bolje zdravlje za svu decu; unapređenje položaja i prava dece sa smetnjama u razvoju; zaštita prava dece bez roditeljskog staranja; zaštita dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja, kao i jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problema dece. Da bi se na što efikasniji i kvalitetniji način odgovorilo na potrebe dece i realizovale aktivnosti predviđene Nacionalnim planom akcije za decu, svaka opština ili grad treba da uradi i usvoji Lokalni plan akcije za decu, koji se oslanja na NPA. Ali, nije dovoljno samo uraditi ovakav plan. Neophodno je iz lokalnog budžeta izdvojiti finansijska sredstva kako bi se planirane aktivnosti i realizovale. U suprotnom, ovakav plan ostaje samo dokument koji nema realnu važnost jer nema mogućnost realizacije. Srbija je poslednjih godina usvojila nekoliko antidiskriminacionih zakona, koji su odraz opredeljenosti naše zemlje u suzbijanju diskriminacije, a takođe ovi zakoni predstavljaju razradu ustavnog načela zabrane diskriminacije. Ovde ćemo predstaviti najvažnija načela i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije9 iz 2009. godine, kao i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom10 iz 2006. godine. Zakonom o zabrani diskriminacije se na jedan celovit način uređuje oblast zaštite od diskriminacije, njime je postavljen osnov za uspešno sprečavanje i zabranu diskriminacije, kao i kažnjavanje odgovornih u slučajevima kršenja zabrane diskriminacije. Odredbom člana 2. je definisana diskriminacija, odnosno, diskri9 „Sl. glasnik RS“, br. 22/2009 10 „Sl. glasnik RS“, br. 33/2006

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

minatorsko postupanje kao svako neopravdano pravljenje raazlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom je posebno važan jer je prvi antidiskriminacioni zakon u našoj zemlji. Najvažnija načela ovog zakona su : ■ Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom ■ Poštovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom ■ Uključivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi ■ Uključenost osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odlučuje o njihovim pravima i obavezama ■ Jednakost prava i obaveza Član 3. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom: Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje je svako pravljenje razlike, nejednako postupanje ili propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 13. decembra 2006. godine, usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Konvencija promoviše, štiti i garantuje puno i efikasno uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom i poštovanje njihovog dostojanstva. Ono što je najvažnije, ova Konvencija kao i bilo koji drugi zakon, ne propisuje nikakva nova, specijalna, posebna ili dodatna prava koja bi se odnosila isključivo na osobe sa invaliditetom. Ljudska prava su univerzalna i nedeljiva. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom samo Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

propisuje mehanizme i konkretne mere kako bi se osiguralo da država obezbeđuje sva građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava osoba sa invaliditetom. Osnovna načela11 Konvencije su: ■ Poštovanje urođenog dostojanstva, individualne autonomije osoba sa invaliditetom, uključujući njihovo pravo da donose odluke o sopstvenim životima i samostalnosti tih osoba; ■ Nediskriminacija; ■ Puno i efektivno učešće i uključenost u sve sfere društvenog života; ■ Poštovanje različitosti i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske vrste i raznovrsnosti ljudskog roda; ■ Jednakost mogućnosti; ■ Pristupačnost; ■ Jednakost muškaraca i žena; ■ Poštovanje razvijajućih kapaciteta dece sa invaliditetom i poštovanje prava te dece da očuvaju sopstveni identitet. Posebna pažnja posvećena je nediskriminaciji i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, obezbeđivanju pristupačnog fizičkog okruženja, infrastrukture, javnog prevoza, informacija, komunikacija i servisa namenjenih javnosti, podizanju nivoa svesti, prikupljanju informacija i statističkih podataka o osobama sa invaliditetom, međunarodnoj saradnji, promovisanju i razvijanju univerzalnog dizajna, samostalnog života osoba sa invaliditetom u zajednici, uređenju položaja žena i dece sa invaliditetom. Pored Konvencije, postoji i Opcioni protokol, koji otvara mogućnost podnošenja individualnih predstavki međunarodnom Komitetu za prava osoba sa invaliditetom i to u slučaju kada osoba iscrpi sve zakonske mogućnosti i pravne lekove koji postoje u domaćem zakonodavstvu. To u praksi znači da ako smatrate da je neko vaše pravo povređeno, morate da se obratite domaćim sudovima kao i da iskoristite sve mogućnosti žalbe koje vam daje nacionalno zakonodavstvo. Ukoliko ni tada ne dobijete povoljnu presudu ili vaš zahtev ne bude uvažen, imate pravo da se lično obratite Komitetu, tj. da tužite državu, a Komitet će doneti konačnu odluku o tome da li je vaše pravo povređeno ili ne i dati dalje korake koje država treba da preduzme. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol, oba dokumenta su ratifikovana i postala su deo unutrašnjeg zakonodavstva Republike Srbije12. 11 Član 3 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Generalna skupština UN, 13. decembar 2006. godine 12 „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br.42/2009

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Član 23. Konvencije o pravima deteta: Deca sa smetnjama u razvoju Dete sa fizičkim i intelektualnim poteškoćama u razvoju treba da uživa pun i kvalitetan život u uslovima koji obezbeđuju dostojanstvo, unapređuju samopouzdanje i olakšavaju njegovo aktivno učešće u životu zajednice. Pomoć koja se pruža detetu sa smetnjama u razvoju biće, uvek kada je to moguće, besplatna i biće osmišljena tako da obezbedi detetu delotvoran pristup i sticanje obrazovanja, obuke, zdravstvene zaštite, usluga rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnosti rekreacije na način koji vodi postizanju najviše moguće socijalne integracije i individualnog razvoja deteta, uključujući i njegov kulturni i duhovni razvoj.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Šta je potrebno da znate pre rođenja deteta ■ Trudnoća ■ ‘Trudničko bolovanje’ ■ Porodiljsko bolovanje ■ Odsustvo sa rada radi nege deteta ■ Položaj očeva ■ Roditeljski dodatak

Trudnoća S obzirom da je ovaj Pravni vodič namenjen i roditeljima, smatrali smo da je korisno da počnemo od same trudnoće i prava koja su vezana za period pre rođenja deteta. Ova prava mogu da ostvare svi roditelji bez obzira na to da li dete ima smetnje u razvoju ili ne. Prava za vreme trudnoće ćete ostvarivati po odredbama važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju (Službeni glasnik RS br. 107/2005, 109/2005 – ispr. i 57/2011) i Zakona o radu (Službeni glasnik RS br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009). – Nezaposlene žene: Ukoliko ste nezaposlena žena važno je da znate da imate pravo da budete zdravstveno osigurana na teret budžeta Republike Srbije u periodu planiranja porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Ovo pravo možete ostvariti i kada nemate svojstvo osiguranice ili osiguranog lica po bilo kom drugom osnovu propisanom u Zakonu o zdravstvenom osiguranju13 (samostalna delatnost, osiguranje preko roditelja ili supruga itd), s tim što imate obavezu da se sama prijavite nadležnoj matičnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije14 prema mestu prebivališta. – Zaposlene žene: Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.15 Odredbama o zabrani diskriminacije je propisano da trudnoća ne

13 Član 22, stav 1. tačka 2. ZZO 14 Član 124. ZZO 15 Član 12. stav 2. ZR

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

može biti diskriminatorni kriterijum za lica koja traže posao i zaposlene.16 U delu Zakona o radu koji se bavi zaštitom materinstva propisano je da zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.17 Zaposlena žena za vreme prvih 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. Takođe, u poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću.18

‘Trudničko bolovanje’ Zaposlena žena koja je privremeno sprečena za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (tzv. trudničko bolovanje) ima pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.19 Visina naknada zarade koja se obezbeđuje iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.20 Kako su osnovi za naknadu zarade različiti, dodatne informacije možete dobiti od poslodavca ili u Fondu PIO. Neke jedinice lokalne samouprave su donele odluke kojima se ženama koje su na bolovanju usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, nadoknađuje razlika zarade do 100% (npr. grad Beograd i pojedine opštine u Vojvodini).

Porodiljsko odsustvo Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.21 Ovo odsustvo se povećava na ukupno dve godine: ■ za treće i svako naredno rođeno dete, ■ kada zaposlena žena u prvom porođaju rodi troje ili više dece, ■ kada zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.22 16 Član 18. ZR 17 Član 89. ZR 18 Član 90. ZR 19 Član 74. stav 1. tačka 3. ZZO 20 Član 96. stav 1. ZZO 21 Član 94. stav 1. ZR 22 Član 94a. stavovi 1 i 2. ZR Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Porodiljsko odsustvo može da otpočne na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.23 Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.24 Ovo pravo ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.25

Odsustvo sa rada radi nege deteta Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana. Ako ima troje ili više dece, zaposlena žena ima pravo na dve godine odsustva sa rada od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.26

Položaj očeva Očevi imaju pravo da koriste porodiljsko bolovanje u slučajevima kada majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.).27 To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Odsustvo sa rada radi nege deteta zakonodavac nije uslovio prethodno navedenim razlozima – očevi mogu da koriste ovo odsustvo umesto majki.28 Međutim, ukoliko je majka nezaposlena, očevi ne mogu da ostvare ovo pravo, zato što se pretpostavlja da je majka ta koja će brinuti o detetu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade.29 Visina naknade zarade u ovom slučaju je 100% od osnova za naknadu zarade. Po odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom30 ova prava pored oca deteta može koristiti i jedan o usvojitelja, hranitelj/ka ili staratelj/ka deteta, kada u skladu sa odredbama Zakona o radu koristi porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta.31 23 Član 94. stav 2. ZR 24 Član 94. stav 3. ZR 25 Član 95. ZR 26 Član 94. stav 4. i član 94a. stav 3. ZR 27 Član 94.stav 5. ZR 28 Član 94. stav 6. ZR 29 Član 94. stav 7. ZR 30 „Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/2009 31 Član 10. stav 2. ZFPPD

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Roditeljski dodatak Roditeljski dodatak je novčana naknada za rođenje deteta. Iako se zove roditeljski dodatak, majka je prvenstveno titularka ovog prava, a otac deteta samo u slučaju da majka nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.32 Pravo na roditeljski dodatak ima majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod sledećim uslovima33: ■ da je državljanka Srbije, ■ da ima prebivalište u Srbiji, ■d a ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ■ da neposredno brine o detetu za koje se podnosi zahtev, ■ čija deca nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, uz izuzetak – ako je dete smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, odnosno ako postoji opravdan razlog za smeštaj deteta sa smetnjama u mentalnom razvoju stepena teže i teške mentalne ometenosti, sa teškim telesnim oboljenjima i oštećenjima, kao i sa višestrukim smetnjama u razvoju, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, ■ da nije lišena roditeljskog prava ni za jedno svoje dete. Diskriminacija dece sa smetnjama u razvoju je i dalje veoma prisutna u našem društvu, kaao što se može videti iz navedenih odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodi sa decom. Naime, roditeljski dodatak ne može ostvariti majka čije je dete (deca) smešteno u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili je dato na usvojenje, osim u slučajevima koji se odnose na decu sa smetnjama u razvoju! Ono što je dodatno zabrinjavajuće je da je ova odredba uvedena izmenama zakona iz decembra 2009. godine, dakle u vreme kada je Zakon o zabrani diskriminacije već usvojen. Nadalje, ovim zakonom se pruža podrška porodicama do četvrtog deteta (nema roditeljskog dodatka za peto i svako naredno dete). Izuzetak je u slučaju da majka troje dece na četvrtom porođaju dobije dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditeljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na odnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.34 32 Član 14. stav 7. ZFPPD 33 Član 14. ZFPPD 34 Član 14. stav 2. ZFPPD Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak treba da se podnese nadležnoj opštinskoj/gradskoj službi dečije zaštite u mestu prebivališta najkasnije šest meseci od dana rođenja deteta.35 Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.36 Uz zahtev je potrebno priložiti i sledeću dokumentaciju: ■ originalne izvode iz matične knjige rođenih za svu decu, ■ originalno uverenje o državljanstvu Republike Srbije za majku – ova dva dokumenta se pribavljaju u opštini prebivališta u matičnoj službi, ■ fotokopija prijave prebivališta za majku i za svu decu – izdaje se u MUP-u Srbije po mestu prebivališta, ■ uverenje da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, uverenje da nije lišena roditeljskog prava ni za jedno prethodno rođeno dete, potvrdu da nijedno dete nije smešteno u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili dato na usvojenje – ova uverenja izdaje nadležni centar za socijalni rad, ■ fotokopija lične karte majke, ■ fotokopija overene zdravstvene knjižice majke, ■ fotokopija kartice tekućeg računa kod „Poštanske štedionice“. Korisnicama koje nemaju otvoren tekući račun, službenim putem biće otvoren tekući račun kod „Poštanske štedionice“. Roditeljski dodatak se isplaćuje jednokratno za prvo dete, a za drugo, treće i četvrto dete u 24 jednake mesečne rate.37 Visina roditeljskog dodatka se utvrđuje u odnosu na dan rođenja deteta.38 U slučaju isplate u ratama, visina roditeljskog dodatka se usklađuje dva puta godišnje (01. april i 01. oktobar) sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci.39 Roditeljski dodatak ne može se ostvariti: ■ ako majka ili članovi porodice u kojoj živi plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000,00 dinara40 ■ ako roditelji u momentu podnošenja zahteva žive i rade u inostranstvu41 35 Član 15. stav 7. ZFPPD 36 Član 14. stav 3. ZFPPD 37 Član 15. stavovi 2 i 3. ZFPPD 38 Član 15. stav 6. ZFPPD 39 Član 15. stav 5. ZFPPD 40 Član 16. stav 1. ZFPPD 41 Član 16. stav 2. ZFPPD

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Naknade za roditeljski dodatak u trenutku pisanja ovog Vodiča42 iznosile su: ■ za prvo dete – 31.782,03 dinara (jednokratna isplata) ■ za drugo dete – 124.279,73 (u 24 rate) ■ za treće dete – 223.693,29 dinara (u 24 rate) ■ za četvrto dete – 298.254,58 dinara Savetujemo Vam da dokumentaciju potrebnu za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, koja vam je dostupna, počnete da prikupljate u toku trudnoće, jer je rok od šest meseci od dana rođenja deteta (u kojem morate da podnesete zahtev) i dalje prilično kratak, iako je sa tri meseca poslednjim izmenama zakona produžen na šest meseci. Roditeljski dodatak – AP Vojvodina Važno je da znate da na teritoriji Vojvodine možete da ostvarite pravo na roditeljski dodatak za prvo dete, nezavisno od prava iz republičkog zakonodavstva. Takođe, mnoge opštine u Vojvodini imaju regulisano pravo na roditeljski dodatak za prvo dete koji se isplaćuje iz opštinskog budžeta. Za teritoriju Vojvodine ovo pravo je regulisano Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na roditeljski dodatak za prvo dete (Službeni list AP Vojvodine br. 13/2005). Roditeljski dodatak ostvaruje majka za svoje prvo dete pod uslovima da ima prebivalište, odnosno boravište na teritoriji AP Vojvodine i da neposredno brine o detetu. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva majke i sledećih dokaza: ■ izvoda iz matične knjige rođenih, ■ fotokopije lične karte, odnosno izbegličke legitimacije, ■ i zjave majke da neposredno brine o svom prvom detetu; u izuzetnim situacijama može se desiti da od majke traže potvrdu da je starateljka deteta koju dobija u centru za socijalni rad, ■ fotokopije štedne knjižice ili tekućeg računa. Kada otac deteta ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo dete, pored dokaza koji važe za majku deteta (podnosi iste dokaze za sebe) i jedan od sledećih dokaza: ■ izvod iz matične knjige umrlih za majku, ■ uverenje organa starateljstva o činjenici da je majka napustila dete 42 Rešenje o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dećiji dodatak, 401-00-230/2011-12-X od 14. novembra 2011. godine Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ rešenje da je majka lišena roditeljskog prava, ■ potvrdu nadležnog zdravstvenog organa o teškoj bolesti majke ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti, ■ potvrdu nadležne ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak za prvo dete podnosi se najkasnije do navršene prve godine života deteta, opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u kojoj je prebivalište, odnosno boravište podnosioca/teljke zahteva. Roditeljski dodatak za prvo dete isplaćuje se jednokratno. DODATNA POMOĆ VOJVODINA – Pokrajinski sekretarijat nudi osim roditeljskog dodatka za prvo dete još: ■ novčanu pomoć porodici u kojoj se rode blizanci, u iznosu od 400.000,00 dinara i taj iznos isplaćuje se ucelo; ■ novčanu pomoć porodici u kojoj se rode trojke, odnosno četvorke, u iznosu od 600.000,00 dinara i taj iznos se isplaćuje ucelo. Uz zahtev se prilaže: ■ dokaz o prebivalištu na teritoriji opštine – grada na teritoriji AP Vojvodine (fotokopija lične karte) ■ izvodi iz matične knjige rođenih za blizance, trojke, odnosno četvorke Savetujemo vam da se u opštinskoj upravi u vašem mestu prebivališta raspitate da li imate pravo na roditeljski dodatak iz opštinskog budžeta, jer postojanje tog prava zavisi od finansijskih mogućnosti vaše opštine.

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Upis deteta u matičnu knjigu rođenih Član 7. Konvencije o pravima deteta: Ime i državljanstvo Dete će biti registrovano odmah nakon rođenja i imaće od rođenja pravo na ime, pravo na sticanje državljanstva i koliko je to moguće, pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Država će obezbediti primenu ovih prava. Ako je dete rođeno u zdravstvenoj ustanovi, prijavu za njegov/njen upis u knjigu rođenih podnosi ta ustanova. Osnovne podatke prikupljaju zdravstveni/e radnici/e od majke. Ako je dete rođeno izvan zdravstvene ustanove, prijavu za upis rođenja organu opštinske uprava za matične poslove podnosi otac deteta ili neko drugo lice. Zakonski rok za upis deteta u matičnu knjigu rođenih je 30 dana. Prijava se podnosi matičaru opštine na čijoj teritoriji se nalazi zdravstvena ustanova u kojoj je dete rođeno. Za upis deteta u matičnu knjigu rođenih potrebna su sledeća dokumenta: lične karte roditelja, otpusna lista iz porodilišta i po potrebi venčani list. Ukoliko roditelji nisu venčani, potrebno je da zajedno odu u opštinsku upravu kod matičara. U matičnu knjigu se upisuju ime i prezime deteta (roditelji odlučuju o prezimenu – može biti ili očevo ili majčino ili oba prezimena). Dete dobija jedinstveni matični broj građana/ki. Odmah tražite nekoliko izvoda iz matične knjige rođenih, jer će vam biti potrebni za ostalu dokumentaciju i ostvarivanje prava (prilikom izrade zdravstvene knjižice, prijave prebivališta, za roditeljski dodatak itd). Prijavu prebivališta za dete obavljate u opštinskom MUP-u, a potrebna dokumenta su: detetov izvod iz matične knjige rođenih, lična karta roditelja i eventualno dokaz o vlasništvu stana gde želite da dete bude prijavljeno. Ovde je važno napomenuti da je ostvarivanje svih prava povezano sa pravnim subjektivitetom. Svaki/a pojedinac/ka ima pravo da bude priznat/a kao subjekat prava. Da bi uživali svoja prava i slobode, ljudima se na prvom mestu i pre svega, mora priznati status pravnog subjekta – da budu pravno ‘vidljivi’ u državi u kojoj žive. Pravo Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

na priznavanje pravnog subjektiviteta odavno je ušlo u liste zajamčenih ljudskih prava (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN iz 1948, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima UN). Pravo na priznavanje pravnog subjektiviteta postoji i u Ustavu Srbije (2006) – član 37. propisuje da svako lice ima pravnu sposobnost. Međutim, i pored ustavne garancije, situacija u praksi u Srbiji je drugačija. Procene govore da trenutno u zemlji živi nekoliko desetina hiljada lica, uglavnom Roma, čiji pravni subjektivitet nije priznat. To znači da su ovi ljudi „pravno nevidljivi“. Sa stanovišta pravnog poretka, ovi ljudi ne postoje, njih nema u matičnim knjigama rođenih, oni ne uživaju svoja prava na zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i na obrazovanje, oni ne glasaju na izborima, oni ne mogu da se pojave kao stranke pred sudovima ili drugim državnim organima. Napori medjunarodnih organizacija i domaćih nevladinih organizacija da reše problem ovih lica ostaju na nivou podnošenja pojedinačnih zahteva uglavnom ostaju bez očekivanog rezultata. U najvećem broju slučajeva, državni organi odbijaju da priznaju pravni subjektivitet „pravno nevidljivim“ licima. Samo izuzetno, u manjem broju slučajeva, državni organi udovoljavaju zahtevu za priznavanje pravnog subjektiviteta. Bez obzira na činjenicu da je veliki broj nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava u Srbiji ukazao na ovaj problem, usvajanjem Zakona o matičnim knjigama43 nije razrađen i precizno regulisan postupak naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih. Ni drugi zakoni kojima bi bilo moguće regulisati ova pitanja nisu izmenjeni, odredbe su koje regulišu ovu oblast su neprecizne i nepotpune, čime se otvara mogućnost za različita i neusklađena tumačenja pred nadležnim organima, što za posledicu ima neujednačenu praksu i pravnu nesigurnost u ovoj oblasti. Iako nova zakonska rešenja omogućavaju deci koja nemaju dokumenta ostvarivanje prava na obrazovanje (upis u školu), kao i prava na zdravstvenu zaštitu i osiguranje, ove mere nisu dovoljne. Neophodno je obezbediti da svako romsko dete ima dokumenta, kao preduslov ostvarivanja prava na ravnopravnost u formalnom smislu. Međutim, u situaciji kada osobe koje nemaju dokumenta (i same su „pravno nevidljive“) ne mogu da prijave rođenje deteta ili pokrenu postupak za naknadni upis deteta, kada nije propisan krug osoba koje su ovlašćene da podnesu zahtev za naknadni upis u matičnu knjigu (pa se to pravo ponekad osporava i biološkim očevima, ukoliko su majke napustile decu), sve to ukazuje da smo još uvek daleko od rešavanja ovog problema, koji ima dalekosežne posledice na život i uključivanje u zajednicu. Jedina situacija za koju u Zakonu o matičnim knjigama ima rešenje, kada je u pitanju ovaj problem, je upis dece kojima se ne zna poreklo i mesto rođenja (roditelji su im nepoznati), kao i upis dece koja su ostala bez roditeljskog staranja44. 43 „Službeni glasnik RS“, br. 20/2009 44 Članovi 50. i 51. Zakona o matičnim knjigama

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu je donelo Instrukciju o načinu rada organa koji rešavaju u prvostepenom postupku u oblasti matičnih knjiga po zahtevima za naknadni upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih45, međutim ovo nije dovoljno jer je instrukcija akt kojim se usmerava organizacija poslova i način rada zaposlenih u organu uprave i njome se ne može određivati način postupanja i rešavanja u upravnoj stvari46.

45 Br. 119-011-00-36/2011-04/1 od 7. aprila 2011. godine 46 Član 48. Zakona o državnoj upravi, „Službeni glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010 Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Član 24 Konvencije o pravima deteta: Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite. Države će posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji, zdravstvenom prosvećivanju i smanjenju smrtnosti odojčadi i dece. U tom smislu države će se uključiti u međunarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogućnosti efikasne zdravstvene zaštite. ■ Zašto je važno da budete zdravstveno osigurani ■ Ostvarivanje zdravstvene zaštite ■ Mogućnosti koje imaju zaposleni roditelji ■ Prava pacijenata ■ Dužnosti pacijenata ■ Postupak ostvarivanja prava ■ Zdravstvene ustanove Obaveznim zdravstvenim osiguranjem žena obuhvaćeno je planiranje porodice, odnosno dijagnostifikovanje i lečenje steriliteta, a naknade za zdravstvene usluge koje se pružaju u postupku lečenja su pokrivene u celokupnom iznosu. Isti je slučaj i sa pregledima i lečenjem od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnoću, porođaj u medicinskoj ustanovi i postporođajni period. Briga i zdravstvena zaštita o vama i vašem detetu počinje još tokom trudnoće i u tom periodu imate pravo da dobijete precizne informacije o vašem stanju, napretku deteta, promenama i eventualnim terapijama. Ovo takođe važi i za dobijanje informacija od lekara/ki i drugog zdravstvenog osoblja u porodilištu nakon rođenja deteta. Nažalost, često se u praksi dešava da zdravstveni radnici/e u tom osetljivom trenutku nemaju u potpunosti profesionalan pristup. Česte su situacije kada lekar/ ka majci koja je rodila dete sa teškoćama u razvoju te vesti saopštava na neprofesionalan način, a dodatno i sugeriše roditeljima da se ne vezuju za dete ili da ga smeste u ustanovu socijalne zaštite, pritom ne obezbeđujući adekvatne i jasne informacije o zdravstvenom stanju, mogućnostima i evantualnim vidovima podrške. Na taj način, lekar/ka povređuje i vaše pravo na samostalno donošenje odluke. Važno je da znate da imate pravo da budete jasno i pravovremeno obavešteni o svemu što se tiče vašeg i zdravlja vašeg deteta. 24

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Čim se roditelju učini da razvoj njegovog deteta odstupa od uobičajenog i očekivanog razvoja treba da se obrati pedijatru/ki radi provere svojih zapažanja kao i radi savetovanja. Put ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene zaštite dece sa smetnjama u razvoju počinje od pedijatra/ke – dečjeg lekara/ke. Ukoliko je došlo do usporenog razvoja vašeg deteta, pedijatar/ka treba da među prvima to konstatuje i da vas uputi dalje, stručnjacima za ovu problematiku. Njegova/njena dužnost i obaveza je da vam omogući pristup specijalističkim ustanovama, prvo na teritoriji vaše opštine, a ako je potrebno i dalje, u regionu (najčešće u Beogradu). Dobra saradnja sa pedijatrom/kom vašeg deteta je od velike važnosti i za dete i za vas. Ako saradnja izostane iz bilo kog razloga ili ukoliko niste zadovoljni onim što vam je ponuđeno ne znači da treba da odustanete. I Ustav i zakoni predviđaju dvostepenost odlučivanja – uvek imate mogućnost da izjavite prigovor i/ili žalbu. U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti47, zdravstvene ustanove su dužne da organizuju rad zaštitnika pacijentovih prava48. Njegov/njen zadatak je da štiti prava pacijenata/kinja. Iako je direktor/ka zdravstvene ustanove zadužen/a za određivanje zaštitnika/ce, Zakon propisuje da je zaštitnik/ca samostalan/a u svom radu, i da direktor/ka zdravstvene ustanove kao ni drugi zdravstveni radnik/ca ne mogu uticati na njegov/njen rad i odlučivanje. Sudska zaštita je poslednja mogućnost za ostvarivanje prava. Načini ostvarivanja prava koje imate će biti objašnjeni u odgovarajućim delovima Vodiča. Dakle, prava koja vašem detetu i vama pripadaju, iz bilo koje oblasti, ne može vam niko uskratiti. Napominjemo da se svi zakoni koji važe na teritoriji naše zemlje odnose na SVE građane i građanke, a samim tim i na decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice. Međutim, postoje neke odredbe u zakonima koje se odnose isključivo na decu sa smetnjama u razvoju i odrasle osobe sa invaliditetom i u daljem tekstu bavićemo se uglavnom članovima onih zakona kojima se reguliše status dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.

47 „Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011 48 Član 39. ZZZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Zašto je važno da budete zdravstveno osigurani Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana/ki. Važno je da vaše dete bude zdravstveno osigurano (da ima overenu zdravstvenu knjižicu) jer je to preduslov za ostvarivanje prava iz zdravstvene zaštite, kao i da biste vi ostvarili naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (ukoliko ste osiguranik/ca) i naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite. Pravilo je da su deca zdravstveno osigurana na osnovu zdravstvenog osiguranja jednog od roditelja, do navršene 18. godine života, odnosno za studente do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života.49 Ovaj zakon, u skladu sa načelom pojačane društvene brige o deci propisuje da su deca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti, dok su na školovanju, a najkasnije do navršene 26 godine, zdravstveno osigurani bez obzira na zdravstveno osiguranje roditelja50. To znači da će prvenstveno biti zdravstveno osigurani po osnovu osiguranja jednog od roditelja (ukoliko su roditelji osigurani), a ukoliko ni jedan od roditelja nema zdravstveno osiguranje, biće osigurani na teret budžeta Republike Srbije. Ukazujemo na značajnu promenu ove odredbe koja je uvedena izmenama zakona iz 2011. godine, naime sada je obavezno zdravstveno osiguranje propisano do 18 godine, a ranije je ovo pravo bilo garantovano deci do 15 godine, ukoliko nisu na školovanju. Za dete sa smetnjama u razvoju ovo pravo se ostvaruje na isti način.51 Ukoliko dete koje je zdravstveno osigurano preko osiguranja jednog od roditelja postane nesposobno za samostalan život i rad u toku uzrasta za školovanje, ima prava da bude zdravstveno osigurano i za vreme dok takva nesposobnost traje.52 Ako nesposobnost za samostalan život i rad nastupi posle ovog uzrasta (18 godina, odnosno 26), pravo na zdravstveno osiguranje se produžava dok takva nesposobnost traje ako ga roditelj koji je osiguranik/ca izdržava zbog toga što nema sopstvenih prihoda za izdržavanje.53 Jednostavnije rečeno, deca su osigurana preko roditelja, a osiguranje im traje do završetka redovnog školovanja (18, odnosno, 26 godina). Posle ovog uzrasta, moraju da budu zdravstveno osigurana po nekom drugom osnovu (u odnosu na to da li su 49 Član 24. ZZO 50 Član 22. stav 1. tačka 1. ZZO 51 Član 22. stav 1. tačke 4. i 5. i član 204. ZZO 52 Član 26. stavovi 2. i 3. ZZO 53 Član 26. stav 4. ZZO

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

zaposlena ili ne). Medjutim, ako lekarska komisija potvrdi da dete nije u mogućnosti da vodi samostalan život, zdravstveno osiguranje mogu da produže, odnosno ne moraju da osiguravaju svoje dete (sada već mladu osobu) po drugom osnovu. Izuzetak je ako ta mlada osoba ima sopstvenih sredstava za izdržavanje po bilo kom osnovu. Onda se u Fondu za zdravstveno osiguranje procenjuju da li postoji drugi osnov za osiguranje, pa se u zavisnosti od toga i odredjuju osnov zdravstvenog osiguranja. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja54 jesu: ■ pravo na zdravstvenu zaštitu ■ pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika/ce ■ pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem obuhvata55: ■ Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti – zdravstveno vaspitanje, sistematski i ostali pregledi dece, omladine i studenata do navršene 26 godine života, preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života.56 ■ Preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja57 ■ Preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede – ukazivanje hitne medicinske pomoći, hitan sanitetski prevoz, pregledi i lečenje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i u kući osiguranika; ambulantni pregledi i lečenje kod specijaliste i zdravstvenog saradnika, laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika, stacionarno lečenje, pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu sa teškim duševnim ili telesnim ometenostima, odnosno licu kod kojeg je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije i kućno lečenje kada je opravdano i medicinski neophodno58 54 Član 30. ZZO 55 Član 34. ZZO 56 Član 35. ZZO 57 Član 36. ZZO 58 Član 37. ZZO Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ Preglede i lečenje bolesti usta i zuba – za decu do navršenih 18 godina života, odnosno, do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do 26 godine, starija lica sa teškim duševnim ili telesnim ometenostima, kao i lica sa težim urođenim i stečenim deformitetom lica i vilica; neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetom lica i vilice, kao i pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog života59 ■ Medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede – u cilju poboljšanja ili vraćanja izgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronične bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja – utvrđivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinskotehničkih pomagala, nameštanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica. Pravo na pratioca obezbeđuje se osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica.60 ■ Lekove i medicinska sredstva – lekovi koji se izdaju na recept (sa tzv. Liste lekova) ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i medicinska sredstva koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrađuju u organizam osiguranog lica, a izuzetno se može obezbediti lek koji nije na Listi lekova, a medicinski je neophodan za lečenje, pod uslovima utvrđenim opštim aktom Republičkog fonda61 ■ Medicinsko – tehnička pomagala (proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala) – za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omogućavanje oslonca, sprečavanje nastanka deformiteta i korigovanje postojećih deformiteta, kao i olakšavanje vršenja osnovnih ži59 Član 41. ZZO 60 Član 42. ZZO 61 Član 43. ZZO

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

votnih funkcija; za poboljšanje osnovnih životnih funkcija, omogućavanje samostalanog života, omogućavaju savladavanje prepreka u sredini i sprečavaju suštinsko pogoršanje zdravstvenog stanja ili smrt osiguranog lica62 Republički fond opštim aktom utvrđuje vrstu medicinsko-tehničkih pomagala i indikacije za njihovo korišćenje, standarde materijala od kojih se izrađuju, rokove trajanja, odnosno nabavku, održavanje i njihovo obnavljanje, kao i način i postupak ostvarivanja prava na medicinsko-tehnička pomagala. Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (Službeni glasnik RS, br. 22/2008 – prečišćen tekst, 42/2008, 106/2008, 110/2008-ispr, 115/2008, 120/2008-ispr, 17/2010, 22/2010-ispr. i 80/2010) dostupan je na website-u http://pomagala.tojesoft.co.rs/Doc/Pravilnik02.pdf U slučaju da ne koristite Internet, obratite se organizaciji VelikiMali, a mi ćemo vam Pravilnik proslediti. Kao što je navedeno prava na zdravstvenu zaštitu obuhvataju i ranu rehabilitaciju, odnosno rehabilitacione tretmane na ranom uzrastu za decu sa teškoćama u razvoju (npr. kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora). Sva prava sadržana u zdravstvenoj zaštiti, kao što su izbor lekara, obuhvataju i ovu oblast. PRILOG 1: Najvažnije ustanove zdravstvene zaštite u Beogradu (na koje su deca sa teškoćama najčešće upućena) Ko je oslobođen učešća (participacije) u plaćanju zdravstvenih usluga (100% cene se plaća iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja)63: ■d eca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti najkasnije do 26 godine života koji su zdravstveno osigurani na teret budžeta Republike Srbije ■ ratni vojni invalidi, mirnodopski vojni invalidi i civilni invalidi rata ■ osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica ■ s lepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica.

62 Član 44. ZZO 63 Članovi 50. i 51. ZZO Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Lečenje u inostranstvu: Ukoliko ste osigurani, izuzetno vam se može odobriti lečenje u inostranstvu i to na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ako se lečenje nekih oboljenja, stanja ili povreda ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, mogu vas uputiti u zemlju u kojoj postoji mogućnost za uspešno lečenje tog oboljenja, stanja ili povrede.64 Lečenje u inostranstvu je regulisano Pravilnikom o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo (Službeni glasnik RS br. 44/2007, 65/2008, 36/2009, 32/2010 i 50/2010). PRILOG 2: Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo. Iz Pravilnika se možete informisati o uslovima i načinu upućivanja na lečenje, ko odlučuje o zahtevu za lečenje i kako, o mogućnosti žalbe, pravu na pratioca/pratiteljku, o nabavci lekova iz inostranstva, dovođenju stranih medicinskih stručnjaka u zemlju, kao i o načinima vršenja obračuna i naknada troškova lečenja. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika/ce zbog obolelog člana uže porodice (tzv. bolovanje) Ovo pravo pripada najduže do: ■ 15 dana - osiguraniku/ci za negu obolelog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, ■ Sedam dana – ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života.65 Ovo pravo se izuzetno može produžiti sa 15 na 30, odnosno sa sedam na 14 dana ukoliko postoje opravdani razlozi. Odluku o produženju donosi prvostepena lekarska komisija.66 U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života (teška oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugo teško pogoršanje zdravstvenog stanja deteta), drugostepena lekarska komisija može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost na tercijarnom nivou u kojoj se dete leči, kao i uputa izabranog lekara/ke, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice do četiri meseca.67

64 Član 72. ZZO 65 Član 79. stav 1. ZZO 66 Član 79. stav 2. ZZO 67 Član 79. stav 3. ZZO

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Važno je da znate da ovo pravo može da koristi samo jedan od roditelja u slučaju kada su oba roditelja zaposlena.68 Zaposleni samohrani očevi i majke uvek koriste ovo pravo u slučaju bolesti deteta. Izuzetno, zaposleni roditelj može da ostvari ovo pravo iako je drugi roditelj nezaposlen i to u slučaju kada nezaposleni roditelj iz zdravstvenih razloga nije u stanju da neguje dete.69 Visina naknade zarade je 65% od osnova za naknadu zarade70, s tim da ovaj iznos ne može biti niži od minimalne mesečne zarade u Srbiji utvrđene za mesec za koji se vrši obračun naknade zarade.71 Naknadu zarade obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond preko matične filijale.72 Ukoliko je dete mlađe od tri godine, naknadu zarade od prvog dana bolovanja obezbeđuje Republički fond preko matične filijale.73 Pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite – obezbeđuje se osiguranim licima, kao i pratiocima, u slučaju upućivanja u zdravstvenu ustanovu van područja matične filijale, i to ako je zdravstvena ustanova udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog/njenog stanovanja.74 Ova naknada pripada osiguranim licima ako ih je izabrani lekar, zdravstvena ustanova ili lekarska komisija uputila ili pozvala u drugo mesto van područja matične filijale u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite ili radi ocene privremene sprečenosti za rada. Deci do navršene 18 godine života, starijim licima sa teškim duševnim ili telesnim ometenostima, kao i licima koja su upućena na dijalizu, hemio i radio terapiju, isplaćuje se ova naknada, ako su upućeni na svakodnevno lečenje i rehabilitaciju van mesta prebivališta, bez obzira na udaljenost (i kada je udaljeno manje od 50 km), a na osnovu mišljenja lekarske komisije.75 Troškovi prevoza se nadoknađuju u visini autobuske karte ili karte za drugi razred voza.76 U izuzetnim slučajevima, kada je to neophodno zbog prirode bolesti ili povrede, priznaju se troškovi prevoza i za druga sredstva javnog saobraćaja.77 Važno je da znate da vam ova naknada ne pripada ukoliko imate pravo na besplatan prevoz po drugim propisima. Ukoliko imate pravo na prevoz sa popustom, dobićete samo deo naknade (razlika do pune cene karte).78 68 Član 80. ZZO 69 Ibid. 70 Član 96. stav 1. ZZO 71 Član 97. ZZO 72 Član 102. stav 1. ZZO 73 Član 102. stav 2. ZZO 74 Član 104. stav 1. ZZO 75 Član 104. stav 3. ZZO 76 Član 105. stav 1. ZZO 77 Član 105. stav 2. ZZO 78 Član 107. ZZO Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

PRILOG 3: Zakon o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 22/93, 25/93-ispr. i 101/2005 – dr. zakon) Pratiocu/lji pripada naknada troškova prevoza pod istim uslovima.79 Smatra se da je pratilac/lja za vreme putovanja neophodan/na ako se na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto upućuje dete mlađe od 18 godina života, odnosno starije lice sa težim telesnim ili duševnim ometenostima, kao i lice kod kojeg je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija, zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida i gluva lica.80

Ostvarivanje zdravstvene zaštite Zdravstvenu zaštitu za vaše dete ostvarujete, po pravilu, u mestu prebivališta.81 Važno je da znate da ukoliko ni jedan od roditelja nije zdravstveno osiguran/a, prava iz zdravstvenog osiguranja za dete možete ostvariti samo ako sami podnesete svu potrebnu dokumentaciju za dete nadležnoj filijali Republičkog fonda u mestu prebivališta deteta.82 Tamo će vam biti izdata isprava o osiguranju (zdravstvena knjižica) za dete.83 Važno je da imate overenu zdravstvenu knjižicu za dete kako biste mogli da ostvarite bilo koje pravo iz zdravstvene zaštite. U određivanju vrste, obima i sadržaja, načina i postupka u korišćenju prava na zdravstvenu zaštitu osiguranih lica, ocenjivanju privremene sprečenosti za rad osiguranika, i u ostvarivanju prava na naknadu troškova prevoza učestvuju84: ■ izabrani/a lekar/ka ■ prvostepena lekarska komisija ■ drugostepena lekarska komisija 79 Član 108. stav 2. ZZO 80 Član 108. stav 4. ZZO 81 Član 140. ZZO 82 Član 124. stav 1. ZZO 83 Čl. 112. stav 1. i 142. stav 1. ZZO 84 Član 145. stav 1. ZZO

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Izabrani/a lekar/ka vašeg deteta može biti doktor/ka medicine, doktor/ka medicine specijalista/kinja opšte medicine ili doktor/ka medicine specijalista/kinja pedijatrije.85 Imate obavezu da kod prve posete zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj poslove obavlja izabrani lekar/ka, a najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica, izvršite izbor izabranog lekara/ke86. U ostvarivanju zdravstvene zaštite vašeg deteta imate pravo na slobodan izbor lekara/ke i slobodan izbor zdravstvene ustanove.87 Važno je da znate da možete imati samo jednog izabranog/u lekara/ku za vaše dete.88 Zdravstvena ustanova je dužna da na vidnom mestu istakne spisak lekara/ki koje možete da odaberete za svog izabranog lekara/ku.89 Izabrani/a lekar/ka je dužan/na da vas primi, odnosno da primi vaše dete, osim u slučaju da je kod tog lekara/ke već evidentiran veći broj osiguranih lica nego što je propisano standardom po jednom izabranom lekaru/ki.90 Prilikom prve posete izabranom lekaru/ki ste dužni da potpišete izjavu o izboru lekara/ke.91 Izbor lekara/ke se vrši na period od najmanje jedne kalendarske godine, ali možete i promeniti lekara/ku ukoliko niste zadovoljni.92 Izabrani/a lekar/ka: ■ obavlja preglede i dijagnostiku, ■ određuje način i vrstu lečenja, ■ određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati sprovođenje kućnog lečenja, ■ upućuje pacijente kod lekara/ki specijalista/kinja drugih grana medicine, ■ propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, 85 Član 146. stav 1. tačke 1. i 2. ZZO 86 Član 146. stav 4. ZZO 87 Član 141. stav 3. ZZO 88 Član 146. stav 3. ZZO 89 Član 147. stav 2. ZZO 90 Član 148. ZZO 91 Član 149. stav 1. ZZO 92 Član 149. stav 2. ZZO Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upućuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, ■ utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, ■ predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji da utvrdi potrebu za radom osiguranika/ce sa skraćenim radnim vremenom u toku lečenja, ■ utvrđuje potrebu za pratiocem/teljkom za vreme putovanja, ■ utvrđuje potrebu odsustvovanja osiguranika/ce sa posla radi nege užeg člana porodice, ■ daje mišljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja prava osiguranika/ce na odsustvovanje sa rada zbog neophodne posebne nege deteta, itd.93 Prvostepena lekarska komisija ■ daje ocenu i utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad preko 30 dana osiguranika/ce (po predlogu izabranog lekara), odnosno privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice duže od 15 dana, odnosno duže od sedam dana, u skladu sa ZZO, ■ daje ocenu po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog lekara o privremenoj sprečenosti za rad osiguranika zbog bolesti ili povrede do 30 dana, odnosno privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice, ■ daje ocenu o potrebi obezbeđivanja pratioca obolelom licu za vreme stacionarnog lečenja, pod uslovima utvrđenim opštim aktom Republičkog fonda, ■ odlučuje o opravdanosti propisivanja određenih vrsta medicinsko-tehničkih pomagala i izrade novih medicinsko-tehničkih pomagala pre isteka roka njihovog trajanja; ■ daje ocenu o zahtevima za naknadu troškova lečenja i putnih troškova; ■ daje ocenu o mišljenju izabranog lekara/ke; ■ daje mišljenje o upućivanju osiguranih lica na lečenje u zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju i mišljenje o upućivanju osiguranih lica na lečenje van područja matične filijale, ■ utvrđuje zdravstveno stanje osiguranog lica radi izdavanja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite osiguranog lica u inostranstvu, u skladu sa ovim zakonom94 Drugostepena lekarska komisija ■ ispituje pravilnost ocene koju kao konačnu daje prvostepena lekarska komisija i o tome daje svoju ocenu i mišljenje, ■ daje ocenu po prigovoru osiguranika, odnosno poslodavca na ocenu, odnosno na činjenično stanje koje je prvostepena lekarska komisija utvrdila, 93 Član 151. ZZO 94 Član 155. ZZO

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

■ daje ocenu o produženju prava na naknadu zarade, odnosno dužinu bolovanja, ■ može da vrši reviziju svih prava, odnosno veštačenje u vezi sa svim pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojima je odlučivao izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija, po zahtevu osiguranog lica, poslodavca, matične filijale, odnosno Republičkog fonda95

Mogućnosti koje imaju zaposleni roditelji Pored porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, u Zakonu o radu (Službeni glasnik RS br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) propisano je i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ima: ■ Jedan od roditelja (staratelja, hranitelja ili usvojilaca)96 deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ima pravo da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta. Ovo pravo se ostvaruje na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta97 ■ Hranitelj/ka, odnosno staratelj/ka deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu. Ovo pravo mogu koristiti najduže do navršenih pet godina života deteta. Ako je dete smešteno u hraniteljsku ili starateljsku porodicu pre navršena tri meseca života, hranitelj/ka, odnosno staratelj/ka ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta. Ovo pravo, takođe, ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a i jedan od usvojilaca (po zasnivanju usvojenja)98 ■ Jedan od roditelja ili staratelja, odnosno lice koje se stara o osobi sa cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena99 95 Članovi 156 i 157. ZZO 96 Član 99. ZOR 97 Član 96. ZOR 98 Član 97. ZOR 99 Član 98. ZOR Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ Jedan od roditelja, usvojitelja, hranitelja, odnosno staratelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života. Ovo odsustvo je neplaćeno100 PRILOG 4: Pravilnik o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta („Službeni glasnik RS“, br. 1/2002). Prigovor u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja Ukoliko niste zadovoljni ocenom koju je izabrani lekar/ka dao/la, možete izjaviti prigovor prvostepenoj lekarskoj komisiji101. Ovaj prigovor se podnosi pisano ili usmeno (službeno lice će napraviti zapisnik) u roku od 48 sati od saopštenja ocene izabranog lekara/ke. Prigovor podnosite lekaru/ki protiv čije ocene imate prigovor ili neposredno lekarskoj komisiji. Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor, ako ne preinači svoju ocenu, dužan je da o tome sačini zabelešku, koju potpisuje i podnosilac prigovora. Izabrani lekar kome je izjavljen prigovor dužan je da predmet odmah dostavi nadležnoj lekarskoj komisiji. Prvostepena lekarska komisija je dužna da hitno uzme u postupak prigovor.102 U zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja, prvostepena komisija će vas ili vaše dete pozvati na pregled ili će naložiti dopunu medicinskih ispitivanja. Ocena koju daje prvostepena lekarska komisija je konačna, što znači da na ocenu nemate pravo žalbe, ali možete pokrenuti upravni spor. Ukoliko se desi da dobijete ocenu direktno od prvostepene lekarske komisije (bez prethodne ocene lekara/ke) možete izjaviti prigovor drugostepenoj komisiji u roku od tri dana od dana saopštenja ocene prvostepene komisije.103 Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pisano prvostepenoj lekarskoj komisiji koja je donela ocenu, a može se izjaviti i neposredno drugostepenoj lekarskoj komisiji. Drugostepena lekarska komisija je dužna da hitno uzme u postupak prigovor.104 U zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja, drugostepena komisija će vas ili vaše dete pozvati na pregled, naložiti dopunu medicinskih ispitivanja, ili odlučiti u skladu sa dostavljenom medicinskom dokumentacijom. Ocena koju daje drugostepena lekarska komisija je konačna. Ako niste zadovoljni ocenom drugostepene lekarske komisije, možete zahtevati da Vam filijala izda rešenje na osnovu kojeg možete pokrenuti upravni spor. 100 Član 100. ZOR 101 Član 158. ZZO 102 Član 159. ZZO 103 Član 160. ZZO 104 Član 161. ZZO

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Važno je da znate da se, ako prigovor na ocenu izabranog lekara/ke (ili prvostepene lekarske komisije) podnesete u propisanom roku, izvršenje te ocene se odlaže.105 Ostala prava iz Zakona o radu: Zakon o radu propisuje pisanu saglasnost za prekovremeni, odnosno noćni rad: ■ jednog od roditelja sa detetom do tri godine života106 ■ samohranog oca ili majke sa detetom do sedam godina života ili sa detetom koje ima težak invaliditet107 Pisana saglasnost roditelja sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom koje ima teži stepen psihofizičke ometenosti je potrebna i za preraspodelu radnog vremena.108 Ova prava imaju i usvojitelji, hranitelji, odnosno staratelji deteta.109 To znači da ove osobe jedino uz pisanu saglasnost mogu da rade prekovremeno ili noću i poslodavac ih ne može nikako drugačije usloviti.

Prava pacijenata i pacijentkinja Poznavanje prava iz zdravstvene zaštite je vrlo važan preduslov za ostvarivanje pune zdravstvene zaštite, kao i za dobru komunikaciju sa zdravstvenim radnicima u cilju uspešnog leč Svaki građanin/ka ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih ili njenih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.110 Svako dete do navršenih 18 godina života ima pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite.111 105 Član 162. ZZO 106 Član 91. stav 1. ZOR 107 Član 91. stav 2. ZOR 108 Član 92. ZOR 109 Član 93. ZOR 110 Član 25. stav 1. ZZZ 111 Član 25. stav 2. ZZZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011) definiše prava pacijenata/kinja: ■ Dostupnost zdravstvene zaštite112 – Svaki pacijent/kinja ima pravo na dostupnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent/kinja ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja ili vreme pristupa zdravstvenoj službi. ■ Pravo na informacije i pravo na obaveštenje113 – Svaki pacijent/kinja ima pravo na sve vrste informacija nezavisno od stanja zdravlja, zdravstvene službe i načina kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne. Takođe, ima pravo da unapred bude obavešten/a o svojim pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i o njihovom obimu – da li ima pravo na zdravstvenu uslugu bez naknade, uz participaciju ili je potrebno da plati punu cenu usluge. Nadležni zdravstveni radnik/ca je dužan/a da vas blagovremeno obavesti o dijagnozi i prognozi bolesti, kao i da vam da kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere, kako biste mogli da donesete odluku o pristanku ili nepristanku na medicinsku meru. Ovo obaveštenje je zdravstveni radnik/ca dužan/a da vam da i bez vašeg traženja. Na sopstveni zahtev možete dobiti informacije i o vrsti i verovatnoći mogućih rizika, o bolnim i drugim sporednim ili trajnim posledicama, alternativnim metodama lečenja, mogućim promenama pacijentovog/kinjinog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i mogućim nužnim promenama u načinu života pacijenta/kinje i o dejstvu lekova i mogućim sporednim posledicama tog dejstva. Važno je da znate da obaveštenje treba da vam bude dato usmeno i da mora da vam bude razumljivo, u skladu sa vašim obrazovanjem, životnim dobom i emocionalnim stanjem. Izuzetno, nadležni zdravstveni radnik/ca može prećutati dijagnozu, tok predložene medicinske mere i njene rizike, ili obaveštenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da će obaveštenjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta/ kinje. U tom slučaju obaveštenje se može dati članu porodice pacijenta/kinje. ■ Slobodan izbor114 – Svaki pacijent/kinja ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, kao i na slobodan izbor različitih medicinskih procedura, na osnovu odgovarajućih informacija o mogućim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta/kinje. 112 Član 26. ZZZ 113 Čl.27. i 28. ZZZ 114 Član 29. ZZZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

■ Privatnost i poverljivost informacija115 – Svaki pacijent/kinja ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija koje je saopštio/la nadležnom zdravstvenom radniku/ci, uključujući i one koje se odnose na njegovo ili njeno stanje zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja, posete specijalisti/kinji i medicinsko-hirurškog lečenja u celini. Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik/ca saopšti drugim licima lične podatke o pacijentu/kinji. Zdravstvenom pregledu mogu prisustvovati samo zdravstveni radnici/e i zdravstveni saradnici/e. Pacijent/kinja može dati saglasnost da pregledu i preduzimanja medicinskih mera nad njim/njom prisustvuju i druga lica. ■ Samoodlučivanje i pristanak116 – Pacijent/kinja ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog/njenog života i zdravlja, osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica. Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Medicinska mera protivno volji pacijenta/kinje, odnosno zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, može se preduzeti samo u izuzetnim slučajevima koji su utvrđeni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom. Pristanak pacijenta/kinje može biti izričit (usmen ili pisan) ili prećutan (kada se pacijent/ kinja nije izričito protivio/la). Pacijent/kinja ima pravo da odbije predloženu medicinsku proceduru iako mu/joj je ukazano na posledice odbijanja, kao i da već dati pristanak opozove pre početka izvođenja medicinske mere. Zdravstveni radnik/ca će upisati u medicinsku dokumentaciju podatak o pristanku ili nepristanku pacijenta/kinje na predloženu meru. Pacijent/kinja ima pravo da odredi lice koje će u njegovo/njeno ime dati pristanak, odnosno koje će biti obavešteno umesto pacijenta/kinje o preduzimanju medicinskih mera, u slučaju da pacijent/kinja postane nesposoban da donese odluku o pristanku. Važno je da znate da za maloletno dete kao i za osobe lišene poslovne sposobnosti pristanak daje zakonski zastupnik/ca (roditelji, usvojitelji ili staratelji). Zakon propisuje obavezu nadležnog zdravstvenog radnika/ce da obavesti organ starateljstva, ukoliko smatra da zakonski zastupnik/ca ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lišenog poslovne sposobnosti. Dete koje je navršilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje može samo dati pristanak na predloženu medicinsku meru. Poslovno nesposoban/a pacijent/kinja treba i sam/a da bude uključen/a u donošenje odluke o pristanku na predloženu medicinsku meru, u skladu sa njegovom/njenom zrelošću i sposobnošću za rasuđivanje. 115 Član 30. ZZZ 116 Čl. 31 – 35. ZZZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ Uvid u medicinsku dokumentaciju117 – Pacijent/kinja ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju. Za maloletna lica pravo uvida u medicinsku dokumentaciju imaju roditelji, staratelji, odnosno zakonski zastupnik/ca. U medicinskoj dokumentaciji moraju biti evidentirane sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom/kinjom – anamneza, dijagnoza, dijagnostičke mere, terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu/kinji. Članovi porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su ti podaci od značaja za njihovo lečenje. Dete koje je navršilo 15 godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje, odnosno za samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev izvrši uvid u medicinsku dokumentaciju, ne kasnije od 15 dana, od dana podnošenja zahteva koja se odnosi na njegovo zdravstveno stanje, kao i pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u medicinskoj dokumentaciji. ■ Tajnost podataka118 – Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u podatke o ličnosti pacijenta/kinja i predstavljaju tajne podatke, u skladu sa zakonom. Tajne podatke dužni su da čuvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, odnosno u organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i pravnom licu koje obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod kojih je pacijent/kinja zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrđenih nadležnosti. Tajnim podacima smatraju se i podaci o ljudskim supstancama na osnovu kojih se može utvrditi identitet lica od koga one potiču. Dužnosti čuvanja tajnih podataka nadležni zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica, mogu biti oslobođeni samo na osnovu pisanog ili drugog jasnog i nedvosmisleno izrečenog pristanka pacijenta/kinje ili na osnovu odluke suda. Ako je pacijent/kinja dao pristanak na saopštavanje podataka o svom zdravstvenom stanju, nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom članu porodice pacijenta. Izuzetno, nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom članu porodice i u slučaju kada pacijent nije dao pristanak na saopštavanje podataka o svom zdravstvenom stanju ali je saopštavanje tih podataka neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika za člana porodice. Dete koje je navršilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje, odnosno za samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev izvrši uvid u medicinsku dokumentaciju koja se 117 Član 36. ZZZ 118 Član 37. ZZZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

odnosi na njegovo/njeno zdravstveno stanje, kao i pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u medicinskoj dokumentaciji. Izuzetno, nadležni zdravstveni radnik dužan je da, u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, i pored zahteva deteta da se informacije o njegovom zdravstvenom stanju ne saopšte roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku, podatke o zdravstvenom stanju deteta saopšti roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku. Podaci iz medicinske dokumentacije, odnosno izvodi tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije mogu se dati organu starateljstva, organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja i pravnim licima koja obavljaju delatnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za obavljanje poslova utvrđenih zakonom, kao i drugim pravnim licima ako je to propisano zakonom. Na zahtev nadležnih pravosudnih organa mogu se dati podaci, odnosno izvodi tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije pacijenta, a izuzetno, može se dati i celokupna medicinska dokumentacija na uvid dok traje postupak pred nadležnim pravosudnim organom. Navedeni podaci dostavljaju se kao tajni podaci, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka. Sva lica koja neovlašćeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili punoletnog člana porodice pacijenta, raspolažu podacima iz medicinske dokumentacije u suprotnosti sa propisima i neovlašćeno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za odavanje tajnih podataka, u skladu sa zakonom. ■ Pristanak na medicinski ogled119 – Medicinski ogled može se preduzimati samo nad punoletnim poslovno sposobnim pacijentom/kinjom i samo uz njegov ili njen pristanak. Pristanak mora biti dat u pisanom obliku, nakon što je pacijent/kinja dovoljno obavešten/a o smislu, cilju, postupcima, očekivanim rezultatima, mogućim rizicima, kao i o neprijatnim pratećim okolnostima ogleda. Pacijent/kinja mora biti posebno upozoren/a da može da ogled odbije i da pristanak na ogled u svako vreme opozove. Izuzetno, medicinski ogled može se preduzeti i nad maloletnim i drugim poslovno nesposobnim licem, ali samo radi njegove ili njene neposredne koristi i uz pisani pristanak zakonskog zastupnika/ce. Važno je da znate da zaštita života i zdravlja pacijenta/kinje uvek ima prednost u odnosu na interes društva i nauke. Pre započinjanja ogleda pacijent/kinja mora biti osiguran/a za slučaj nastanka štete i ima pravo na naknadu štete nastale usled medicinskog ogleda. Etički odbor zdravstvene ustanove, pre početka medicinskog ogleda, donosi odluku o preduzimanju medicinskih ogleda nad pacijentima/kinjama u zdravstvenoj ustanovi, što pruža dodatnu bezbednost licima koja se odluče da učestvuju u medicinskom ogledu. Važno je da znate da je zabranjeno preduzimanje medicinskih ogleda u privatnoj praksi. 119 Član 38. ZZZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ Prigovor120 – Pacijent/kinja kome je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, ili koji nije zadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom, odnosno postupkom zdravstvenog ili drugog radnika/ce zdravstvene ustanove, može podneti prigovor zdravstvenom radniku/ci koji rukovodi procesom rada ili zaštitniku/ ci prava pacijenata/kinja. Prigovor se podnosi u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik. Rok za dobijanje odgovora po podnetom prigovoru je osam dana – rok od pet dana da zaštitnik/ca utvrdi sve bitne okolnosti i činjenice u vezi navoda koji su izneti u prigovoru i rok od tri dana da se obavesti rukovodilac/ teljka zdravstvene ustanove i podnosilac/teljka prigovora. Ukoliko je pacijent/ kinja nezadovoljan/a primljenim odgovorom, može se obratiti zdravstvenoj inspekciji ili nadležnom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je osiguran/na (matičnoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje). Važno je da znate da vaš prigovor mora da sadrži podatke o zdravstvenoj ustanovi i zdravstvenom radniku/ci na koga se prigovor odnosi, datum podnošenja, detaljan opis razloga za podnošenje prigovora, vaše podatke sa kontakt adresom i telefonom, kao i raspoloživa medicinska dokumentacija koja je neophodna da bi se vaš slučaj razmatrao. ■ Naknada štete121 – pacijent/kinja ima pravo na naknadu štete ukoliko zdravstveni radnik/ca ili zdravstveni saradnik/ca u postupku pružanja zdravstvene zaštite učini stručnu grešku zbog koje pacijent/kinja pretrpi štetu na telu ili zbog koje mu/joj se pogorša zdravstveno stanje. Ovo pravo se ostvaruje u sudskom postupku prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu i ne može se unapred isključiti ili ograničiti. ■ Pravo na poštovanje pacijentovog vremena122 – pacijent/kinja ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja, koji se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, odnosno, privatnoj praksi, odnosno kod drugog pravnog lica koje obavlja delatnost u skladu sa zakonom, radi ostvarivanja zdravstvene zaštite. ■ Obaveštavanje javnosti123 – Građani i građanke imaju pravo na informacije koje su potrebne za očuvanje zdravlja i sticanje zdravih životnih navika, na informacije o štetnim faktorima životne i radne sredine, koji mogu imati negativne posledice po zdravlje, kao i pravo da budu obavešteni o zaštiti svog zdravlja za slučaj izbijanja epidemija i drugih većih nepogoda i nesreća (opa120 Član 39. ZZZ 121 Član 40. ZZZ 122 Član 40a ZZZ 123 Član 41. ZZZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

snost od jonizujućeg zračenja, trovanja i dr.). Dužnost obaveštavanja javnosti, na osnovu blagovremeno i istinito dostavljenih podataka od zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, imaju nadležni organi opštine, grada, autonomne pokrajine i Republike.

Dužnosti pacijenata i pacijentkinja Za vreme lečenja i ostvarivanja zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama pacijenti/kinje su dužni da se pridržavaju opštih akata zdravstvene ustanove o uslovima boravka i ponašanja u njoj. U slučaju da pacijent/kinja zahteva da prekine lečenje i pored upozorenja doktora medicine, odnosno doktora stomatologije na moguće posledice zbog ovakve odluke, dužan/a je da o tome da pisanu izjavu. Ako pacijent/kinja odbije da da pisanu izjavu, o tome će se sačiniti službena beleška, koja se upisuje i čuva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta.124 Pacijent/kinja je dužan/a da aktivno učestvuje u zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja, da potpuno informiše nadležnog zdravstvenog radnika o istinitim podacima o svom zdravstvenom stanju, kao i da se pridržava uputstava i preduzima mere propisane terapije.125 Ukoliko se pacijent/kinja ne pridržava svojih obaveza, zdravstveni radnik/ca može otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite, osim u slučaju hitne medicinske pomoći, o čemu je dužan da obavesti direktora/ku zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta/kinje unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite.

Postupak ostvarivanja prava iz zdravstvene zaštite U ovom delu ćete pronaći informacije o tome kako i gde ostvarujete prava iz oblasti zdravstvene zaštite Sve ustanove (osim suda) sprovode postupak po načelima Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 30/2010), koji propisuje sledeću proceduru: Zahtev za ostvarivanje bilo kog prava iz ove oblasti predajete nadležnoj filijali Zavoda za zdravstvenu zaštitu na teritoriji opštine/grada gde imate prebivalište. Jedino 124 Član 42. ZZZ 125 Član 43. ZZZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

zahtev za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta podnosite opštinskoj/gradskoj upravi u kojoj je sedište vašeg poslodavca.126 Zahtevi se predaju prijemnoj kancelariji ili prijemnom šalteru, gde se možete informisati o proceduri za ostvarivanje određenog prava. Službeno lice je dužno da vam da informacije iz nadležnosti tog organa, a koje se tiču ostvarivanja prava iz vašeg zahteva. Da biste bili sigurni da je vaš zahtev predat, podnesite ga u dva primerka. Imate pravo da vam se prijemni štambilj i broj pod kojim je zaveden vaš zahtev otisnu na primerak koji ostaje vama.127 Zahteve možete predati i preporučenom poštanskom pošiljkom. Važno je da vaš zahtev bude razumljiv i da označite organ kome se upućuje, predmet na koji se odnosi, šta zahtevom tražite, kao i da sadrži vaše podatke – ime i prezime i adresu. Takođe je važno da potpišete zahtev koji podnosite.128 Zakonom o opštem upravnom postupku određeni su rokovi za rešavanje po zahtevu i oni iznose mesec dana, odnosno dva meseca (izuzetno) od dana predaje zahteva. Nakon isteka tog roka, organ kojem ste uputili zahtev je dužan da o vašem zahtevu donese rešenje ili zaključak.129 Na svako rešenje imate pravo žalbe u roku od 15 od dana kada vam je uručeno rešenje, osim ako nije propisan kraći rok.130 Ako prekoračite ovaj rok vaša žalba neće biti razmatrana, već će biti odbačena i time ćete izgubiti pravo na dalji postupak.131 Žalbu u pisanom obliku predajete ustanovi koja je rešavala o vašem zahtevu i ona obavezno mora da sadrži broj rešenja koje se pobija. U žalbi možete izneti nove činjenice i dokaze ali morate da navedete zašto ih niste izneli u prvostepenom postupku. Za žalbu je dovoljno da izložite razloge zbog kojih niste zadovoljni rešenjem.132 Žalba se izjavljuje (upućuje, naslovljava) drugostepenom organu, čiji naziv uvek stoji u pouci o pravnom sredstvu, ali je uvek predajete prvostepenom organu. Prvostepeni organ ima zakonsku obavezu da žalbu koja je izjavljena u roku (blagovremeno) prosledi drugostepenom organu.133 Ako drugostepeni organ odbije vašu žalbu, ne znači da je to konačna odluka. Ukoliko vi i dalje smatrate da ste oštećeni i da ste u pravu, u roku od 30 dana možete pokrenuti upravni spor. Upravni spor se pokreće tužbom Upravnom sudu Srbije. 126 Član 55. ZUP 127 Član 56. ZUP 128 Član 57. ZUP 129 Član 208. ZUP 130 Član 220. ZUP 131 Član 224. ZUP 132 Član 222. ZUP 133 Član 223. ZUP

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

„Ćutanje administracije“134, odnosno slučaj da se vaš zahtev zadržava u nekoj fijoci, nažalost, nije retka pojava u našoj zemlji. Ako vaš zahtev ne bude rešen u zakonskom roku (30, izuzetno 60 dana), imate pravo da tražite i usmeno i pisano objašnjenje o razlozima prekoračenja zakonskog roka u rešavanju po vašem zahtevu. U slučaju da takvo obrazloženje ne dobijete, imate pravo da podnesete žalbu, isto kao i da je vaš zahtev odbijen. Pravna pomoć: U slučaju da niste sigurni kako treba da glasi žalba na rešenje, najbolje je da se obratite stručnom licu, odnosno pravniku/ci. Pri tom ne zaboravite da u svakoj opštini postoji Služba pravne pomoći koja je dužna da vam napiše žalbu ili tužbu. Služba pravne pomoći vam u pogledu sastavljanja žalbe/tužbe mora izaći u susret bez obzira na vaše materijalno stanje. U zavisnosti od opštine/grada ova služba je besplatna za sve ili samo za određene kategorije građana i građanki, ali i u slučajevima kada se usluga naplaćuje – znatno je povoljnije od odlaska u advokatsku kancelariju. Konačna odluka o tome da li ćete se za stručnu pomoć obratiti opštinskoj/gradskoj službi pravne pomoći, organizacijama civilnog društva ili advokatima, je na vama i zavisi od vašeg materijalnog stanja i poverenja koje imate u različite aktere koji pružaju pravnu pomoć. Na kraju dela o zdravstvenoj zaštiti, još je važno da znate da Krivični zakonik (Službeni glasnik RS br. 85/2005, 88/2005 - ispr, 107/2005 – ispr, 72/2009 i 111/2009) propisuje sledeća krivična dela: ■ Nesavesno pružanje lekarske pomoći135 – Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. ■ Protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka136 – Ko protivno propisima na ljudima vrši medicinske ili druge slične eksperimente, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina; Ko protivno propisima vrši kliničko ispitivanje leka, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. ■N eukazivanje lekarske pomoći137 – Lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna, a koje se nalazi 134 Član 236. ZUP 135 Član 251. KZ 136 Član 252. KZ 137 Član 253. KZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

u neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godin ■ Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo138 – Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Istom kaznom će se kazniti i ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova. ■ Nesavesno postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova139 – Lice ovlašćeno za izdavanje lekova za upotrebu u medicini koje izda drugi lek umesto propisanog ili zahtevanog leka, ako zamena nije dozvoljena ili koje ne napravi lek u propisanoj razmeri ili količini ili koje očigledno nesavesno postupa pri izdavanju lekova i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniće se zatvorom do tri godine. Član 17. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom – Diskriminacija u vezi sa zdravstvenim uslugama Posebno težak slučaj diskriminacije osoba sa invaliditetom je diskriminacija prilikom pružanja zdravstvenih usluga, a zbog invalidnosti. A to znači da je zabranjeno: ■ odbijanje pružanja zdravstvene usluge ■ postavljanje posebnih uslova ako ti uslovi nisu opravdani medicinskim razlozima ■ odbijanje postavljanje dijagnoze i uskraćivanje informacija o zdravstvenom stanju, merama lečenja ili rehabilitacije ■ uznemiravanje, vređanje ili omalovažavanje osobe u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi

138 Član 254. KZ 139 Član 255. KZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

SOCIJALNA ZAŠTITA

Član 26. Konvencije o pravima deteta: Socijalna zaštita Svako dete ima pravo korišćenja socijalne zaštite, uključujući i socijalno osiguranje. Država će preduzimati sve potrebne mere za postizanje punog ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu u skladu sa nacionalnim zakonom. Ove mere treba sprovoditi uzimajući u obzir položaj i okolnosti u kojima se nalaze dete i osobe odgovorne za izdržavanje deteta. Socijalna zaštita obuhvata sistem socijalne sigurnosti i socijalne zaštite građana i građanki. Oblast socijalne zaštite je regulisana novim Zakonom o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 24/2011), kao i Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Imajući u vidu da je u 2011. godini usvojen novi zakon, koji je doneo mnogo promena u sistem socijalne zaštite u Srbiji, ovde ćemo malo više prostora posvetiti nekim novim zakonskim rešenjima, koja do sada nisu postojala u našem sistemu. Socijalna zaštita je organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti140. Ciljevi socijalne zaštite su: dostići, odnosno održavati minimalnu materijalnu sigurnost i nezavisnost pojedinca i porodice u zadovoljavanju životnih potreba; obezbediti dostupnost usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti; stvoriti jednake mogućnosti za samostalni život i podsticati na socijalnu uključenost; očuvati i unaprediti porodične odnose, kao i unaprediti porodičnu, rodnu i međugeneracijsku solidarnost i preduprediti zlostavljanje, zanemarivanje ili eksploataciju, odnosno otkloniti njihove posledice141. Ciljevi socijalne zaštite ostvaruju se pružanjem usluga socijalne zaštite i drugim aktivnostima koje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinaca i porodica od socijalnih službi142. 140 Član 2. ZSZ 141 Član 3. ZSZ 142 Ibid. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu143, koja se obezbeđuju pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom. Usluge socijalne zaštite144 su aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici: ■ radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, ■ otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i ■ stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Pravo na različite vrste materijalne podrške ostvaruje se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika. Korisnici socijalne zaštite su državljani Republike Srbije, a mogu biti i strani državljani i lica bez državljanstva, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima145. Svako je dužan da se stara o zadovoljavanju svojih osnovnih životnih potreba i osnovnih životnih potreba lica koje je dužan da izdržava, kao i da aktivno učestvuje u proceni, planiranju i realizaciji usluge socijalne zaštite146. Svako je, u okviru svojih mogućnosti, svojim radom, prihodima i imovinom dužan da spreči, otklanja ili ublažava vlastitu socijalnu izolovanost kao i socijalnu izolovanost članova svoje porodice147.

NAČELA SOCIJALNE ZAŠTITE ■ Načelo poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika148 – Korisnik ima pravo na socijalnu zaštitu koja se zasniva na socijalnoj pravdi, odgovornosti i solidarnosti, koja mu se pruža uz poštovanje njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, bezbednosti, kao i uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih i religijskih ubeđenja, u skladu sa zajemčenim ljudskim pravima i slobodama.

143 Član 4. ZSZ 144 Član 5. ZSZ 145 Član 6. ZSZ 146 Član 8. ZSZ 147 Ibid. 148 Član 24. ZSZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

■ Načelo zabrane diskriminacije149 – Zabranjena je diskriminacija po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva. ■ Načelo najboljeg interesa korisnika150 – Usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu sa najboljim interesom korisnika, uvažavajući njegov životni ciklus, pol, etničko i kulturno poreklo, jezik, veroispovest, životne navike, razvojne potrebe i potrebe za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju. ■ Načelo najmanje restiktivnog okruženja151 – Usluge socijalne zaštite pružaju se prvenstveno u neposrednom i najmanje restriktivnom okruženju, pri čemu se biraju usluge koje korisniku omogućavaju ostanak u zajednici. ■ Načelo efikasnosti socijalne zaštite152 – Socijalna zaštita ostvaruje se na način koji obezbeđuje postizanje najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva. ■ Načelo blagovremenosti socijalne zaštite153 – Socijalna zaštita ostvaruje se na način koji obezbeđuje pravovremeno uočavanje potreba korisnika i pružanje usluga radi sprečavanja nastanka i razvoja stanja koja ugrožavaju bezbednost i zadovoljavanje životnih potreba i ometaju uključivanje u društvo. ■N ačelo celovitosti socijalne zaštite154 – Usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu s funkcijom koju imaju, povezano i usklađeno, tako da obezbeđuje celovitu socijalnu zaštitu korisniku u svakom životnom dobu. ■ Načelo unapređenja kvaliteta socijalne zaštite155 – Usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu s principima i standardima savremene profesionalne prakse socijalnog rada. Kvalitet usluga socijalne zaštite unapređuje se primenom savremenih dostignuća nauke i struke, i stručnom podrškom radi unapređenja profesionalnih kompetencija stručnih radnika i kvaliteta zaštite korisnika. ■N ačelo javnosti rada156 – Ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave na svojoj internet adresi, u sredstvima javnog informisanja, kao i na druge načine u skladu sa zakonom informišu javnost o socijalnoj zaštiti i pružaju druge informacije propisane zakonom. Ustanove socijalne zaštite i pružaoci usluga socijalne zaštite obezbeđuju slobodan pristup informacijama o svom radu. 149 Član 25. ZSZ 150 Član 26. ZSZ 151 Član 27. ZSZ 152 Član 28. ZSZ 153 Član 29. ZSZ 154 Član 30. ZSZ 155 Član 31. ZSZ 156 Član 32. ZSZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ Načelo dostupnosti i individualizacije socijalne zaštite157 – Pružanje usluga socijalne zaštite organizuje se na način koji obezbeđuje njihovu fizičku, geografsku i ekonomsku dostupnost, uz uvažavanje kulturoloških i drugih različitosti. Usluge socijalne zaštite pružaju se tako da se korisniku obezbeđuje individualizovan pristup i stručni radnik zadužen za rad na konkretnom slučaju (voditelj slučaja).

PRAVA KORISNIKA ■ Pravo na informacije158 – Korisnik ima pravo da u skladu sa svojim potrebama i sposobnostima bude informisan o svim podacima koji su značajni za utvrđivanje njegovih socijalnih potreba, kao i o tome kako te potrebe mogu biti zadovoljene. Korisnik koji je navršio 15 godina života ima pravo uvida u spise predmeta koji se odnose na njegovo korišćenje usluga i ostvarivanje prava iz socijalne zaštite. Ako korisnik nije navršio 15 godina života ili ako je lišen poslovne sposobnosti, pravo uvida u spise predmeta koji se odnose na njegovo korišćenje usluga i ostvarivanje prava iz socijalne zaštite ima njegov zakonski zastupnik. Ne mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno umnožavati spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu korisnika ili trećeg lica. ■ Pravo na učešće u donošenju odluka159 – Korisnik ima pravo da učestvuje u proceni svog stanja i potreba i u odlučivanju o tome da li će prihvatiti uslugu, kao i da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu za to potrebna, uključujući i opis, cilj i korist od predložene usluge kao i obaveštenja o raspoloživim alternativnim uslugama i druga obaveštenja od značaja za pružanje usluge. Bez pristanka korisnika odnosno njegovog zakonskog zastupnika, ne sme se pružiti bilo kakva usluga, izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom. Dete ima pravo da, u skladu sa uzrastom i zrelošću, učestvuje i da slobodno izrazi svoje mišljenje u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima. ■ Pravo na slobodan izbor usluga160 – Korisnik ima pravo na slobodan izbor usluga i pružaoca usluge socijalne zaštite. ■ Pravo na poverljivost podataka161 – Korisnik ima pravo na poverljivost svih privatnih podataka iz dokumentacije koja se obrađuje za potrebe izveštaja, odnosno za evidencije, uključujući i one koji se tiču njegove ličnosti, ponaša157 Član 33. ZSZ 158 Član 34. ZSZ 159 Član 35. ZSZ 160 Član 36. ZSZ 161 Član 37. ZSZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

nja i porodičnih okolnosti i načina korišćenja usluga socijalne zaštite. Od prava korisnika na poverljivost podataka može se odstupiti samo u slučajevima predviđenim zakonom. ■ Pravo na privatnost162 – Korisnik ima pravo na poštovanje privatnosti prilikom pružanja usluga socijalne zaštite. Ne smatra se narušavanjem prava na privatnost traženje informacija ili preduzimanje radnji neophodnih za pružanje usluga ili obezbeđenje prava korisnika. ■ Pravo na pritužbu163 – Korisnik koji nije zadovoljan pruženom uslugom, postupkom ili ponašanjem pružaoca usluga, može podneti pritužbu nadležnom organu. Korisnik prava164 ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Maloletno lice (dete) i punoletno lice do navršenih 26 godina života jeste korisnik prava ili usluga socijalne zaštite, kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito: 1) ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja; 2) ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti; 3) ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice; 4) ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožava sebe i okolinu; 5) ako se suočava s teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava; 6) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara; 7) ako je žrtva trgovine ljudima; 8) ako je strani državljanin odnosno lice bez državljanstva, bez pratnje; 9) ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava i 10) ako ima druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.

162 Član 38. ZSZ 163 Član 39. ZSZ 164 Član 41. ZSZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE Usluge socijalne zaštite organizuju se kao: a) usluge za decu, mlade i porodicu i b) usluge za odrasle i starije korisnike, uz uvažavanje integriteta, stabilnosti veza i okruženja korisnika i porodice. Usluge socijalne zaštite pružaju se privremeno, povremeno i kontinuirano, u skladu s potrebama i najboljim interesom korisnika165. Usluge socijalne zaštite su podeljene u sledeće grupe:166 1) usluge procene i planiranja – procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova; 2) dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju; 3) usluge podrške za samostalan život – stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu; 4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti; 5) usluge smeštaja – smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije (porodični smeštaj); domski smeštaj, uključujući male domske zajednice (domski smeštaj); smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja. ■ pružanjem usluga porodičnog smeštaja deci i mladima se privremeno, do završetka redovnog školovanja odnosno do navršene 26 godine života, obezbeđuju nega, zaštita i uslovi za optimalan razvoj u porodičnom okruženju. Porodični smeštaj za decu i mlade obuhvata i pripremu za povratak roditeljima, drugi stalni životni aranžman i pripremu za samostalan život167 ■ porodični smeštaj obezbeđuje168 se kao: standardni smeštaj; smeštaj uz intenzivnu ili dodatnu podršku; urgentni smeštaj; povremeni smeštaj i druga vrsta smeštaja u drugu porodicu. Uslugu porodičnog smeštaja prvenstveno pružaju srodnici kada je to u skladu sa najboljim interesom korisnika. Uslugu porodič165 Član 42. ZSZ 166 Član 40. ZSZ 167 Član 48. ZSZ 168 Član 49. ZSZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

nog smeštaja može pružati i drugo lice koje je procenjeno kao podobno, koje je uspešno završilo obuku i steklo licencu za pružanje te usluge169 ■ domskim smeštajem korisniku se obezbeđuje stanovanje i zadovoljenje osnovnih životnih potreba, kao i zdravstvena zaštita170. Domskim smeštajem deteta, pored navedenih potreba, obezbeđuje se pristup obrazovanju. Ovaj smeštaj obezbeđuje se korisniku kome se ne mogu obezbediti, ili nije u njegovom najboljem interesu, ostanak u porodici, usluge u zajednici ili porodični smeštaj. Detetu mlađem od tri godine ne obezbeđuje se domski smeštaj, a izuzetno mu se može obezbediti domski smeštaj, ako za to postoje naročito opravdani razlozi, s tim što na smeštaju ne može provesti duže od dva meseca, osim na osnovu saglasnosti ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu. Usluge domskog smeštaja171 pružaju se tako da obezbeđuju pripremu za povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno pripremu za samostalan život, u skladu s porodičnim resursima, njegovim potrebama i najboljim interesom. Dom za smeštaj dece i mladih ne može imati kapacitet veći od 50 korisnika172.

POSTUPAK ZA KORIŠĆENJE USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE Postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite173 sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika. Inicijativu za pokretanje postupka može podneti svako fizičko ili pravno lice, a nadležan je centar za socijalni rad prema prebivalištu korisnika. I na ovaj postupak se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, kao i kod ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja i zaštite. Dakle, prvi korak je pokretanje postupka – možete ga pokrenuti sami, ukoliko procenite da je vama ili vašem detetu potrebna neka usluga socijalne zaštite. Potrebno je da se obratite centru za socijalni rad u mestu gde živite i da podnesete zahtev za korišćenje usluge. Voditelj slučaja174 (ili stručni tim) centra za socijalni rad može da proceni da je usluga potrebna i u tom slučaju centar za socijalni rad izdaje korisniku uput za korišće169 Član 50. ZSZ 170 Član 51. ZSZ 171 Član 52. ZSZ 172 Član 54. ZSZ 173 Član 68. ZSZ, odnosi se na usluge koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave 174 Član 69. ZSZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

nje usluge. Ako voditelj slučaja, odnosno stručni tim centra za socijalni rad proceni da korisnik nema potrebu za uslugom, zahtev za korišćenje tražene usluge socijalne zaštite odbiće se rešenjem. Ovo znači da je drugi korak odluka po vašem zahtevu. Ukoliko je odluka pozitivna, odnosno, ukoliko vam je odobrena usluga, dobićete uput za korišćenje usluge, a ukoliko vam usluga nije odobrena, dobićete rešenje o odbijanju, sa obrazloženjem i navođenjem razloga zbog kojih je zahtev odbijen. Uput za korišćenje usluge175 je javna isprava kojom se korisnik upućuje na korišćenje usluge u ustanovu socijalne zaštite, odnosno kod ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite. Ako je procenjeno da korisnik ima potrebu za više usluga, za svaku uslugu izdaje se poseban uput. Uput za korišćenje usluge sadrži: ime i prezime korisnika, vrstu usluge, pružaoca usluge, cenu usluge, podatke o licu koje učestvuje u plaćanju usluge i iznos učešća u plaćanju usluge, a može da sadrži i druge podatke od značaja za korišćenje usluge176. Ustanova socijalne zaštite, odnosno ovlašćeni pružalac usluge socijalne zaštite dužan je da pruži uslugu korisniku u skladu sa standardima propisanim za tu uslugu177. Treći korak je da se, po dobijanju uputa od centra za socijalni rad, obratite ustanovi socijalne zaštite ili ovlašćenom pružaocu usluge (u uputu će vam tačno pisati kome treba da se obratite), kako biste ostvarili pravo na korišćenje usluge. Važno je da znate da usluga mora da vam bude pružena, a da ako budete odbijeni iz bilo kog razloga, to treba da prijavite centru za socijalni rad, koji će dalje preduzeti neophodne korake, a vas uputiti na drugog ovlašćenog pružaoca usluge. Ukoliko ste odbijeni za neku uslugu, dobićete rešenje. Protiv ovog rešenja je moguće izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana prijema178. Odluka po vašoj žalbi se donosi u roku od 30 dana. Na rešenju će pisati kome treba da izjavite žalbu, jer to zavisi od vrste usluge koja vam je odbijena, odnosno, u zavisnosti od toga ko obezbeđuje uslugu. Ukoliko je u pitanju usluga koja se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, žalbu izjavljujete ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu, a za ostale usluge – nadležnom organu autonomne pokrajine ili nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

175 Član 70. ZSZ 176 Član 71. stav 1. ZSZ 177 Član 71. stav 3. ZSZ 178 Član 73. ZSZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Novine su uvedene i po plaćanja usluga. U zavisnosti od socijalno-ekonomskog statusa korisnika179, plaćanje usluge može biti180: 1) u celosti iz sredstava korisnika, njegovog srodnika ili trećeg lica; 2) uz delimično učešće korisnika, njegovog srodnika181, trećeg lica ili budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili 3) u celosti iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Takođe, velika novina je i mogućnost neposrednog ugovaranja usluge socijalne zaštite. Propisano182 je da korisnik, odnosno zakonski zastupnik korisnika može neposredno odabrati uslugu socijalne zaštite i ustanovu, odnosno pružaoca usluge socijalne zaštite i zaključiti ugovor o korišćenju usluge sa odabranom ustanovom/ pružaocem. U ovom slučaju se ne izdaje uput za korišćenje usluge, a procenu potrebe korisnika za uslugom vrši ustanova/ pružalac koji pruža uslugu. Važno je da znate da neke usluge ne možete neposredno da birate i ugovarate – usluge domskog smeštaja deteta; usluge domskog smeštaja odrasle osobe lišene poslovne sposobnosti; usluge domskog smeštaja u ustanovi za vaspitanje dece i omladine i usluge porodičnog smeštaja183. Ove usluge mogu da se koriste isključivo na osnovu uputa nadležnog centra za socijalni rad, odnosno na osnovu odluke suda. Ovlašćeni pružalac usluge obavezan je da na osnovu uputa nadležnog centra za socijalni rad uslugu pruži detetu i odraslom licu lišenom poslovne sposobnosti.

MATERIJALNA PODRŠKA Pored raznovrsnih usluga socijalne zaštite, možete ostvariti i materijalnu podršku u sistemu socijalne zaštite. Postoji nekoliko vrsta materijalne podrške184: ■ novčana socijalna pomoć, ■ dodatak za pomoć i negu drugog lica, ■ uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, 179 Član 72. ZSZ 180 Korisnik učestvuje u plaćanju usluge u skladu s kriterijumima koje propisuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite, nadležni organ autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave. Srodnik koji ima zakonsku obavezu izdržavanja korisnika učestvuje u plaćanju usluge do iznosa utvrđenog sudskom odlukom/sudskim poravnanjem, a najviše do punog iznosa cene usluge. 181 Ako obaveza srodnika koji ima zakonsku obavezu izdržavanja korisnika i koji je u mogućnosti da učestvuje u njegovom izdržavanju nije utvrđena sudskom odlukom niti sudskim poravnanjem, korisnik usluge dužan je da dostavi dokaz da je kod nadležnog suda pokrenuo postupak radi utvrđivanja obaveze izdržavanja od srodnika, i da po okončanju tog postupka sredstva ostvarena na ime izdržavanja od srodnika, a najviše do punog iznosa cene usluge, uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave. 182 Član 77. ZSZ 183 Član 78. ZSZ 184 Član 79. ZSZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

■ pomoć za osposobljavanje za rad, ■ jednokratna novčana pomoć, ■ pomoć u naturi, i ■ druge vrste materijalne podrške. Novčana socijalna pomoć185 Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog Zakonom o socijalnoj zaštiti. Porodicom186 se smatraju supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu187. Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica188: 1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca/porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara; 2) ako pojedinac/član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona; 3) ako pojedinac/član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po Zakonu o socijalnoj zaštiti u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć; 4) ako pojedinac/član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad, ako pored stambenog

185 Član 81. ZSZ 186 U smislu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć 187 Članom porodice smatra se i dete koje ne živi u porodici, a nalazi se na školovanju – do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života, kao i supružnik bez obzira gde faktički živi. Članom porodice ne smatra se izvršilac nasilja u porodici, odnosno njegovi prihodi i imovina ne utiču na pravo žrtava nasilja u porodici da ostvare novčanu socijalnu pomoć, ako ispunjavaju druge uslove propisane zakonom. 188 Član 82. ZSZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

prostora189 koji odgovara potrebama porodice imaju zemljište u površini do jednog hektara. Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposoban pojedinac/član porodice190: 1) ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad ili se vodi na evidenciji nezaposlenih lica; 2) ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje; 3) ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad; 4) ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne može da bude radno angažovan. Uvećana i vremenski ograničena novčana socijalna pomoć191 Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć. Nesposobni za rad su: 1) žena i muškarac koji su navršili godine života određene propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kao uslov za starosnu penziju; 2) dete do navršene 15. godine; 3) dete na školovanju, do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine; 4) lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju; 5) trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prema propisima o radu; 6) nezaposleno lice koje se stara o članu porodice, koji je korisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu; 7) lice kome je utvrđen treći stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom i 8) lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak lišavanja poslovne sposobnosti – dok taj postupak traje. Važno je da znate da pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad (što ne podrazumeva i da su zaposleni – prim.ur) pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine. 189 Odgovarajućim stambenim prostorom smatra se soba po članu porodice, odnosno dve sobe za lice koje ostvaruje pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu, odnosno uvećanu novčanu naknadu za pomoć i negu. 190 Član 83. ZSZ 191 Član 85. ZSZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Osnovica192 za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći iznosi 6.050 dinara193. Iznos194 novčane socijalne pomoći određuje se prema sledećoj skali: 1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici – u visini osnovice 1; 2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici – od visine osnovice 0,5; 3) za dete do 18 godina – od visine osnovice 0,3. Porodica koja ima više od šest članova ima pravo na novčanu socijalnu pomoć za šest članova. Iznos195 novčane socijalne pomoći priznaje se u visini razlike između iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedinca, odnosno porodice ostvarenog tokom tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev za novčanu socijalnu pomoć. Uvećana196 novčana socijalna pomoć utvrđuje se tako što se pripadajući iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno porodicu uvećava za 20 %. Dodatak za pomoć i negu drugog lica197 Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe. Potreba za pomoći i negom drugog lica utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica.

192 Član 87. ZSZ 193 Osnovica za utvrđivanje novčane socijalne pomoći usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. 194 Član 88. ZSZ 195 Član 89. ZSZ 196 Član 90. ZSZ 197 Član 92. ZSZ

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Važno je da pažljivo pročitate uslove za ostvarivanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Ovo pravo nema svako dete/odrasla osoba sa invaliditetom, već samo one osobe koje ispunjavaju navedene uslove. Dodatak198 za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu. Mesečni iznos dodatka iznosi 7.600 dinara199. Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica200 Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice koje ispunjava uslove za dodatak za pomoć i negu drugog lica za koje je, na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i lice koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova. Mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iznosi 20.500 dinara201. Važna novina u zakonu je da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju202. Postupak za ostvarivanje prava203 Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica pokreće se po zahtevu, a može se pokrenuti i po službenoj dužnosti. Zahtev za 198 Član 93. ZSZ 199 Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. 200 Član 94. ZSZ 201 Iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. 202 Posebna novčana naknada usklađuje se na način propisan za usklađivanje najniže penzije u osiguranju zaposlenih. 203 Čl. 95 – 105. ZSZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć podnosi se na obrascu čiju sadržinu i izgled propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu. Podnosilac zahteva za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć dužan je da u obrazac unese potpune i istinite podatke. Kada je novčana socijalna pomoć potrebna porodici, zahtev podnosi i za nosioca prava određuje se jedan njen član. Pravo se priznaje od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava. PRILOG 5: Pravilnik o obrascima u postupku ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć („Sl. glasnik RS“, br. 39/2011) Centar za socijalni rad preispituje uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć u maju, na osnovu prihoda korisnika prava ostvarenih u prethodna tri meseca i donosi novo rešenje samo ako je došlo do promena koje su od uticaja na dalje korišćenje i visinu novčane socijalne pomoći. Korisnik prava, odnosno njegov zakonski zastupnik dužan je da nadležnom centru za socijalni rad prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala. O pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište. Ocenu nesposobnosti za rad, potrebe za pomoći i negom drugog lica i postojanje i stepen telesnog oštećenja utvrđuju organi veštačenja obrazovani po propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade, broj članova porodičnog domaćinstva i druge činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija, služi kao dokazno sredstvo za ostvarivanje prava iz ovog zakona. O žalbi na rešenje centra za socijalni rad o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu. O žalbi na rešenje centra za socijalni rad s teritorije AP Vojvodine rešava pokrajinski organ uprave nadležan za socijalnu zaštitu. O žalbi na rešenje centra za socijalni rad s teritorije grada Beograda rešava gradska uprava grada Beograda. Žalba ne odlaže izvršenje prvostepenog rešenja. Nadležni drugostepeni organ vrši reviziju rešenja o priznatom pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Protiv konačnog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Važno je da znate da nadležni drugostepeni organ može izvršiti reviziju rešenja o priznatom pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. U vršenju revizije nadležni organ stavlja na prvostepeno rešenje zabeležbu da je revizija izvršena i da je rešenje u skladu sa zakonom ili ukida, odnosno poništava i vraća prvostepeno rešenje na ponovno odlučivanje ako rešenje nije u skladu sa zakonom. Korisnik prava dužan je da nadoknadi štetu, odnosno vrati primljeni iznos: ako je na osnovu neistinitih podataka, za koje je znao ili morao znati da su neistiniti, ostvario primanja na koja nije imao pravo ili ako ih je ostvario u većem obimu nego što mu pripada ili ako je primanja ostvario usled toga što nije prijavio promenu koja utiče na gubitak ili obim prava, a znao je ili je morao znati za tu promenu. Pomoć za osposobljavanje za rad204 Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje se, prema psiho-fizičkim sposobnostima i godinama života, mogu osposobiti za određeni rad a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Procena potrebe za dodatnom podrškom u obrazovanju vrši se u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja, a procena mogućnosti osposobljavanja za rad utvrđuje se po propisima kojima se uređuje profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad ostvaruje se u vidu troškova osposobljavanja za rad, troškova smeštaja u dom učenika, odnosno studenata ili internat, kao i u vidu naknade troškova prevoza. Jednokratna pomoć205 Jednokratna pomoć je pomoć koja se obezbeđuje licu koje se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe, kao i licu koje se upućuje na domski ili porodični smeštaj, a koje nema sredstava da obezbedi odeću, obuću i troškove prevoza neophodne za realizaciju smeštaja. Jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi. O obezbeđivanju jednokratne novčane pomoći i pomoći u naturi stara se jedinica lokalne samouprave. Postupak za ostvarivanje i isplatu jednokratne novčane pomoći sprovodi centar za socijalni rad, a postupak za ostvarivanje prava na pomoć u naturi 204 Čl. 108–109. ZSZ 205 Član 110. ZSZ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

sprovodi organ, organizacija ili služba određena aktom jedinice lokalne samouprave. Iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od prosečne zarade po zaposlenom u jedinici lokalne samouprave u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata. Druge vrste pomoći206 Jedinica lokalne samouprave može predvideti i druge vrste materijalne pomoći građanima na svojoj teritoriji (narodne kuhinje, subvencije i dr.). Važno je da znate da novčana primanja iz ovog zakona ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja. Prava koja se ostvaruju na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/2009): ■ Dečiji dodatak ■ Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja ■ Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju ■ Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica Dečiji dodatak207 Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja, odnosno staratelja ili hranitelja koji/a neposredno brine o detetu. On/a mora da bude državljanin/ka Srbije i da ima prebivalište na teritorije Srbije. Takođe, mora da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva. Majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja. Hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak za najviše četvoro sopstvene dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja.

206 Član 111. ZSZ 207 Čl. 17-22. ZFPPD

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina života koje živi i redovno se školuje208 na teritoriji Srbije. Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, a najdalje do 19 godina života. Izuzetno, dečiji dodatak pripada detetu i posle navršenih 19 godina života, ako je za dete donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad. Dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo dečiji dodatak može primati najduže do 26 godine. Podnosilac/teljka zahteva za dečiji dodatak i članovi porodice ne mogu posedovati nepokretnosti osim odgovarajućeg stambenog prostora u kojem žive (ne može biti veći od jedne sobe po članu porodice uvećane za još jednu sobu), kao ni novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka u momentu podnošenja zahteva. Podnosilac/teljka zahteva i članovi domaćinstva mogu posedovati poljoprivredno zemljište koje ne prelazi 2 hektara po članu porodičnog domaćinstva. Od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak su prihodi ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva. Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za zahteve podnete u novembru 2011. godine je bio 6.953,18 dinara. To znači da po članu/ici domaćinstva nemate više od navedenog iznosa na mesečnom nivou. Za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju a koje nije smešteno u ustanovu socijalne zaštite cenzus je iznosio 8.343,82 dinara. Cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede za mešovito domaćinstvo (prihodi po nekom osnovu i prihodi od poljoprivrede) je iznosio 2,35 dinara, odnosno uvećani cenzus 2,82 dinara po članu domaćinstva. Cenzus za ostvarene prihode isključivo od poljoprivrede iznosio je 5,49 dinara, odnosno uvećani cenzus 6,58 dinara po članu domaćinstva. Visina dečijeg dodatka za novembar 2011. godine je 2.221,30 dinara u redovnom iznosu, odnosno uvećani iznos dečijeg dodatka je 2.887,68 dinara209, jer se iznos dečijeg dodatka za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa smetnjama u razvoju uvećava za 30%.

208 Svojstvo redovnog učenika smatra se da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lice sa izuzetnim sposobnostima koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra prosvete. 209 Visina dečijeg dodatka se usklađuje 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine sa kretanjem troškova života na teritoriji Srbije u prethodnih šest meseci. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak podnosi se opštinskoj/gradskoj upravi u mestu prebivališta i uz zahtev se prilažu sledeća dokumenta: – fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici; – fotokopija uverenja o državljanstvu Republike Srbije podnosioca/teljke zahteva; – fotokopije ličnih karata odraslih članova zajedničkog domaćinstva, a za decu fotokopije prijave prebivališta; – fotokopija overene zdravstvene knjižice podnosioca/teljke zahteva; – potvrda o prihodima u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove porodičnog domaćinstva, koju uzimate ili od poslodavca ili u fondu PIO; – potvrda o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove porodičnog domaćinstva (iz mesta rođenja i mesta prebivališta); – poresko uverenje iz mesta prebivališta o imovinskom stanju domaćinstva – dokaz o nezaposlenosti (uverenje nacionalne službe za zapošljavanje i fotokopija radne knjižice); – školske potvrde za decu osnovnoškolskog uzrasta i srednjoškolskog uzrasta, odnosno potvrda nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje; – dokaz o činjenicama u vezi nepokretnosti, kao i stambenog prostora (izvod iz zemljišnih knjiga-vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje Republičkog geodetskog zavoda, ugovor o korišćenju stana i dr.) – fotokopija kartice tekućeg računa. A za dokazivanje posebnog statusa se prilažu još i: – akt o razvrstavanju za dete sa smetnjama u razvoju – ovde je važno napomenuti da više ne postoji razvrstavanje dece sa smetnjama u razvoju, pa ostaje otvoreno pitanje koja će se dokmentacija prihvatati kao dokaz da dete ima smetnje u razvoju (medicinska dokumentacija, mišljenje interresorne komisije); – akt o produženju roditeljskog prava; – dokazi na osnovu kojih se ostvaruje status samohranih roditelja (izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja, presuda o razvodu braka, potvrda vojnog organa, potvrda kazneno-popravne ustanove); – dokazi o starateljstvu, hraniteljstvu (akt nadležnog organa starateljstva). Prikupljanje sve ove dokumentacije u različitim službama u gradu je isrpljujuće i dugotrajno, a najčešće su troškovi prikupljanja dokumentacije jednaki ili viši od mesečnog iznosa koji se obezbeđuje za dečiji dodatak. Često roditelji iz ovih razloga i odustaju od pokretanja ostvarivanja ovog prava. Takođe, cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak je ispod linije siromaštva što potvrđuju realni troškovi svakodnevnog života jedne porodice. Neophodno je pojednostaviti proceduru ostvarivanja prava na dečiji dodatak, kao i promeniti kriterijume tako da više dece i porodica može da ostvari ovo pravo. 64

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Važno je da znate da se pravo na dečiji dodatak priznaje u trajanju od godinu dana. Zahtev za obnavljanje prava se podnosi najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja kojim je pravo utvrđeno. Uz popunjen obrazac zahteva je potrebno priložiti dokaze o prihodima domaćinstva za poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva, a od drugih dokaza samo ukoliko ima promena koje su od uticaja na ostvarivanje prava. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja210 Deca predškolskog uzrasta bez roditeljskog staranja imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština, odnosno grad, u visini učešća korisnika u ceni usluge. Deca bez roditeljskog staranja koja su u starateljskim ili hraniteljskim porodicama, ostvaruju pravo na naknadu troškova, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na dečiji dodatak. Zahtev za ostvarivanje ovog prava podnosi se opštinskoj/gradskoj upravi. Uz zahtev se prilaže: 1) akt ustanove socijalne zaštite o smeštaju u ustanovu, odnosno rešenje nadležnog organa starateljstva o smeštaju u hraniteljsku/starateljsku porodicu; 2) rešenje o ostvarenom pravu na dečiji dodatak – za dete smešteno u hraniteljsku/ starateljsku porodicu; 3) potvrdu predškolske ustanove o upisu deteta. Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće godine. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju211 Deca predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju imaju pravo na naknadu dela troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština odnosno grad, u visini učešća korisnika u ceni usluge. Pravo na naknadu troškova ostvaruju deca sa smetnjama u razvoju, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na dečiji dodatak u skladu sa ovim zakonom. Predškolskoj ustanovi u kojoj se organizuje posebna grupa za decu sa smetnjama u razvoju obezbeđuje se naknada troškova po detetu u visini učešća korisnika u ceni usluge. Pravo se ostvaruje na osnovu podnetog zahteva opštinskoj upravi. 210 Član 23. ZFPPD 211 Član 24. ZFPPD Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Za decu sa smetnjama u razvoju koja borave u posebnim vaspitnim grupama u predškolskoj ustanovi, uz popunjen obrazac podnose se sledeća dokumenta: – akt o razvrstavanju za dete sa smetnjama u razvoju – potvrda predškolske ustanove o upisu deteta u posebnu vaspitnu grupu, sa podacima u pogledu dužine dnevnog boravka deteta Za decu sa smetnjama u razvoju koja borave u redovnim vaspitnim grupama u predškolskoj ustanovi, uz popunjen obrazac zahteva podnose se sledeća dokumenta: – akt o razvrstavanju za dete sa smetnjama u razvoju – rešenje o ostvarenom pravu na dečiji dodatak – potvrda predškolske ustanove o upisu deteta u redovnu vaspitnu ustanovu, sa podacima u pogledu dužine dnevnog boravka deteta Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće godine. Deo redovnog predškolskog obrazovanja plaćaju roditelji a deo je pokriven budžetom lokalne samouprave. Predškolsko obrazovanje je besplatno samo za socijalno najugroženije porodice, pa je stoga uslov za ostvarivanje besplatnog predškolskog obrazovanja dokaz da je ostvareno pravo na dečiji dodatak. Kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju, deo troškova koji inače plaćaju roditelji, pokriven je iz republičkog budžeta, ali samo u slučaju da pohađaju posebne vaspitne grupe – ovo pravilo se ne odnosi na decu sa smetnjama u razvoju koja pohađaju redovne predškolske grupe, već je, takođe, uslov da porodica ostvaruje pravo na dečiji dodatak. Ovo je još jedna od zakonodavnih nejasnoća i održavanje segregisnog sistema za decu sa teškoćama u razvoju. Odluka o plaćanju ili neplaćanju predškolskog obrazovanja treba da bude određena u odnosu na materijalni položaj porodice i potrebe deteta, a ne na tip ustanove – besplatno obrazovanje ako je u pitanju posebna (’specijalna’) vaspitna grupa, ali nije besplatno ako je redovna vaspitna grupa. Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica212 Deca predškolskog uzrasta iz materijalno ugroženih porodica, kao i deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju koja nisu ovo pravo ostvarila po drugom osnovu, imaju u zavisnosti od materijalnog položaja porodice pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi, koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština odnosno grad.

212 Član 25. ZFPPD

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Pravo na porodičnu penziju Smatramo da je u ovom delu važno još i da vam ukažemo na mogućnost ostvarivanja prava na porodičnu penziju213, koje je regulisano Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005– dr. zakon, 63/2006– odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010). Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu/joj pripada do navršenih 15 godina života. Posle ovog uzrasta, dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu/joj pripada do završetka školovanja, a najduže do navršenih: ■ 20 godina, ako pohađa srednju školu ■ 26 godina, ako pohađa visokoškolsku ustanovu. Dete ima pravo na porodičnu penziju, ako je procenjeno da nema mogućnosti za samostalan život i rad (termin koji zakonodavac koristi je ’nesposobnost za samostalni život i rad’) ako je ta ’nesposobnost’ nastala: ■ 15 godine ili ■ do 20 godine (ako je pohadjao/la) srednju školu ili ■ do 26 godine (ako je pohadjao/la fakultet) ili ■ posle 26 godine (u slučaju da su roditelj/staratelj bili živi u momentu nastanka nesposobnosti i da su ga/je izdržavali do svoje smrti U slučaja da je roditelj/staratelj izgubio/la posao, odnosno na bilo koji način bio/bila nezaposlen/a u trenutku smrti (a prethodno nekada radio/la) kao i u slučaju da su se bavili privatnim poslom, koji je okončan pre smrti, dete sa invaliditetom ima prava na porodičnu penziju kao i u prethodnoj odredbi. Član 11. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom: Diskriminacija u postupcima pred organom javne vlasti Organ javne vlasti ne sme svojom radnjom ili propuštanjem vršiti diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Ovo znači da je zabranjeno uskraćivanje prava ili postavljanje posebnih uslova za ostvarivanje prava osobama sa invaliditetom, kao i vođenje postupka na način koji onemogućuje ili znatno otežava ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Posebno težak oblik diskriminacije je uznemiravanje, omalovažavanje i vređanje osoba sa invaliditetom od strane nosilaca javnih funkcija i lica zaposlenih u organima javne vlasti u toku postupka ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.

213 Čl. 31-32. ZPIO Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

OBRAZOVANJE

Konvencija o pravima deteta, Član 28: Dete ima pravo na obrazovanje. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje, podstiče različite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogući pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. Školska disciplina će se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. Država će se uključiti u međunarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. Ostvarivanje prava na obrazovanje je jedno od osnovnih prava deteta i neophodno je ne samo iz ugla realizacije zagarantovanih prava već i neophodnog uključivanja u redovne tokove života, napredovanje, razvijanje samostalnosti i društvene interakcije. Obrazovanje je prvi i osnovni nivo ostarivanja potpune društvene uključenosti za decu sa smetnjama u razvoju i decu iz drugih društveno osetljivih grupa. Inkluzivno obrazovanje je deo procesa šire društvene uključenosti (socijalne inkluzije) i podrazumeva uključivanje dece iz društveno osetljivih grupa i obezbeđivanje adekvatne podrške za njihovo kontinuirano obrazovanje i napredovanje. Iako se inkluzivno obrazovanje danas uglavnom vezuje sa decu sa smetnjama u razvoju, važno je istaći da ono zapravo podrazumeva kvalitetno obrazovanje za svu decu. Istraživanja sprovedena u zemljama koje godinama rade na razvoju i unapređivanju inkluzivnog društva pokazala su da od inkluzivnog obrazovanja svi imaju koristi214, i to: ■ deca iz osetljivih grupa – osećanje prihvaćenosti, mogućnost uspostavljanja prijateljstava i samopoštovanja; povećana mogućnost učenja kroz interakciju sa drugima, u prirodnoj vršnjačkoj grupi; osposobljenost za uključivanje u život i rad; samostalnost ■ roditelji i porodica dece iz osetljivih grupa – ostvarenje roditeljske vizije da im deca budu prihvaćena od strane vršnjaka i zajednice u kojoj žive; više roditelja se odlučuje da upisuje decu u redovne škole; osećanje pripradnosti zajednici i mogućnost obavljanja drugih društvenih uloga; roditelji ne zavise od socijalnih davanja, jer mogu da budu i ostvareni profesionalno ■ ostala deca i njihovi roditelji – bolje učenje akademskih znanja, bolja postignuća; svi su na dobitku kada nastavnici prilagođavaju nastavne planove i programe i svoje nastavničke stilove tako da odgovaraju spektru raznolikosti koje postoje među decom 214 Materijal sa nacionalne obuke „Inkluzivno obrazovanje – individualni obrazovni planovi“, Ministarstvo prosvete, 2010, autorski tim: Rasia Vanäleinen, Milena Jerotijević, Snježana Mrše

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

■ nastavnici i škola – povećane kompetencije nastavnika; uspostavljanje atmosfere saradnje i timskog rada među učenicima, nastavnicima i svim zaposlenim u školi ■ društvo u celini – potpuna iskorišćenost ljudskih potencijala; manja izdavanja za socijalnu i zdravstvenu zaštitu; toleratnije društvo. Predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje u Srbiji regulisano je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV)215. Ovaj zakon ne samo da definiše jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve već i reguliše načine uključivanja dece sa smetnjama u razvoju, kontinuitet u obrazovnom procesu kroz obezbeđivanje dodatne podrške i instrumenata podrške detetu, porodici i obrazovnoj ustanovi. Ovim zakonom uređuju se osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: ■ principi, ciljevi i standardi obrazovanja i vaspitanja, ■n ačin i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ■ vrste programa obrazovanja i vaspitanja, ■o snivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja, ■ druga pitanja od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

Opšti principi obrazovanja i vaspitanja216 1. j ednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama; 2. k valitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignućima savremene nauke i prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama deteta, učenika i odraslog; 3. o brazovanje i vaspitanje u demokratski uređenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posvećenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, poštenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno poštovanje prava deteta, učenika i odraslog; 215 „Sl. glasnik RS“, br. 72/2009 i 52/11 216 Član 3. ZOSOV Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

4. usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i učenika kroz raznovrsne oblike nastave, učenja i ocenjivanja kojima se izlazi u susret različitim potrebama učenika, razvija motivacija za učenje i podiže kvalitet postignuća; 5. jednake mogućnosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, učenika i odraslih, bez prepreka za promene, nastavljanje i upotpunjavanje obrazovanja i obrazovanje tokom celog života; 6. osposobljenost za rad učenika i odraslih usklađenu sa savremenim zahtevima profesije za koju se pripremaju.

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja217 su: 1) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog deteta i učenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima; 2) sticanje kvalitetnih znanja i veština i formiranje vrednosnih stavova (u daljem tekstu: znanja, veštine i stavovi), jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, tehničke, informatičke pismenosti, neophodnih za život i rad u savremenom društvu; 3) razvoj stvaralačkih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa; 4) razvoj sposobnosti pronalaženja, analiziranja, primene i saopštavanja informacija, uz vešto i efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija; 5) osposobljavanje za rešavanje problema, povezivanje i primenu znanja i veština u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu; 6) razvoj motivacije za učenje, osposobljavanje za samostalno učenje, učenje i obrazovanje tokom celog života i uključivanje u međunarodne obrazovne i profesionalne procese; 7) razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja i izražavanja svog mišljenja; 8) osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života; 9) razvoj ključnih kompetencija potrebnih za život u savremenom društvu, osposobljavanje za rad i zanimanje stvaranjem stručnih kompetencija, u skladu sa zahtevima zanimanja, razvojem savremene nauke, ekonomije, tehnike i tehnologije; 10) razvoj i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti; 11) razvoj svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine, ekološke etike i zaštite životinja; 217 Član 4. ZOSOV

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

12) razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osećanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva; 13) razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život u demokratski uređenom i humanom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih i građanskih prava, prava na različitost i brizi za druge, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti; 14) formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti državi Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, drugih naroda, razvijanje multikulturalizma, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine; 15) razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti.

Zabrana diskriminacije218 Značajna novina u obrazovnim zakonima je jasno definisana zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja. U obrazovno-vaspitnoj ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica (deca, roditelji/staratelji, zaposleni) po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja. Podsticanje takvog ponašanja ili nesprečavanje takvih aktivnosti je takođe zabranjeno. Pod diskriminacijom se smatra: ■ isključivanje ■ ograničavanje prava i sloboda ■ nejednako postupanje ■ propuštanje činjenja ■ neopravdano pravljanje razlika povlađivanje ili davanjem prvenstva bilo da se ove aktivnosti vrše direktno ili indirektno, na otvoren ili prikriven način. Kao što je ranije navedeno, preduzimanje određenih mera, tzv afirmativnih mera, u cilju postizanja pune ravnopravnosti, zaštita i napretka dece ili grupe dece koja se nalaze u nejednakom položaju ne smatra se diskriminacijom. Više detalja o načinu reagovanja na diskriminaciju možete pronaći u poglavlju Pravna pomoć i zastupanje, koje između ostalog daje informacije i o instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. 218 Član 44. ZOSOV Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja219 U obrazovnoj ustanovi je zabranjeno: ■ fizičko, psihičko i socijalno nasilje; ■ zlostavljanje i zanemarivanje dece i učenika; ■ fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i učenika ili zaposlenih. Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog. Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i učenika. Fizičko nasilje podrazumeva: ■ fizičko kažnjavanje dece i učenika/ca od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; ■ svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog; ■ nasilno ponašanje zaposlenog prema deci, učenicima ili drugim zaposlenim, ■ nasilno ponašanje učenika prema drugim učenicima ili zaposlenim. Psihičko nasilje podrazumeva ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i učenika ili zaposlenog. Socijalno nasilje podrazumeva isključivanje deteta i učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove. Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta ili učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Aktivno učešće roditelja/staratelja dece Uloga roditelja/staratelja deteta u obrazovnom procesu je postala aktivnija i jasnije su definisana prava i obaveze roditelja. Roditelji/staratelji: ■ donose odluku o vrsti škole koju će dete pohađati (redovna ili škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju) 219 Član 45. ZOSOV

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

■ daju saglasnost na početak izrade individualnog obrazovnog plana za dete ■ aktivno učestvuju u procesu izrade individualnog obrazovnog plana, odnosnu deo su tima za pružanje podrške detetu; ■ daju saglasnost na primenu i revidiranje individualnog obrazovnog plana; Međutim, definisani su i drugi načini aktivnog učešća roditelja/staratelja kako bi se unapredilo obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Svaka obrazovna ustanova (osim ustanove za obrazovanje odraslih) ima Savet roditelja za koji se bira po jedan predstavnik/ca roditelja učenika/ca svakog odeljenja. U ustanovi u kojoj obrazovanje stiču deca sa smetnjama u razvoju, predstavnik roditelja ove dece će biti u savetu roditelja220. Ovo je još jedan od važnih načina učešća i uticaja na bolje obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, kao i stvaranje inkluzivne atmosfere u školi/predškolskoj ustanovi, boljeg razumevanja i razmene informacija među roditeljima.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje Predškolsko vaspitanje i obrazovanje su regulisani Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju221 i podrazumeva vaspitanja i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, odnosno dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu. Novina u obrazovnom procesu u Srbiji je da deca iz društveno osetljivih grupa imaju prioritet pri upisu u predškolsku ustanovu što je jedna od propisanih afirmativnih mera – mera podrške ili olakšanog upisa deci koja su posebno osetljivom položaju ili su isključena iz redovnih tokova u našem društvu. To su deca koja su u nepovoljnijem položaju od dece široke populacije i ovakve mere imaju za cilj olakšavanje upisa i obrazovanje, odnosno stvaranje jednakih šansi i izjednačavanje položaja. Dete se upisuje u predškolsku ustanovu na zahtev roditelja/staratelja, a predškolska ustanova vrši upis dece u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama roditelja/staratelja, vodeći se pritom sledećim kriterijumima za utvrđivanje prioriteta za upis222: 1) deca iz društveno osetljivih grupa: (1) deca žrtve nasilja u porodici, (2) deca iz porodica koja koriste neki oblik socijalne zaštite i deca bez roditeljskog staranja, (3) deca samohranih roditelja, (4) deca iz socijalno nestimulativnih sredina, 220 Član 58. ZOSOV 221 „Sl. glasnik RS“, br. 18/2010 222 Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu, „Sl. glasnik RS“, br. 44/2011 Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

(5) deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, (6) deca iz porodice u kojoj je dete koje je teško obolelo ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju, (7) deca teško obolelih roditelja, (8) deca čiji su roditelji ratni vojni invalidi ili imaju status raseljenog ili prognanog lica, (9) deca predložena od strane centra za socijalni rad, (10) deca iz sredina u kojima je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj; 2) deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata; 3) deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici; 4) deca čija su braća ili sestre upisani u istu predškolsku ustanovu; 5) ostala deca. Informacije i dokumentaciju potrebnu za upis u predškolsku ustanovu možete pronaći u samoj ustanovi u vašoj opštini ili gradu svake godine kada predškolska ustanova objavi upis. Prоgrаm prеdškоlskоg vаspitаnjа i оbrаzоvаnjа оstvаruје sе u rаzličitоm trајаnju, i tо: ■ u cеlоdnеvnоm trајаnju – оd 9 dо 12 sаti dnеvnо; ■ u pоludnеvnоm trајаnju – priprеmni prеdškоlski prоgrаm – 4 sаtа dnеvnо; ■ u pоludnеvnоm trајаnju – dо 6 sаti dnеvnо; ■ u pоludnеvnоm trајаnju – dо 6 sаti dnеvnо, dо tri putа nеdеlјnо; ■ u višеdnеvnоm trајаnju – dužеm оd 24 sаtа. Predškolski program realizuje se u toku radne godine, od 01. septembra tekuće godine do 31. avgusta naredne godine. Dеcа sа smеtnjаmа u rаzvојu оstvаruјu prаvо nа prеdškоlskо vаspitаnjе i оbrаzоvаnjе u: ■ vаspitnој grupi, ■ vаspitnој grupi uz dоdаtnu pоdršku i individuаlni vаspitnо-оbrаzоvni plаn, ■ rаzvојnој grupi, nа оsnоvu individuаlnоg vаspitnо-оbrаzоvnоg plаnа. Prеdškоlskа ustаnоvа kоја је upisаlа dеtе sа smеtnjаmа u rаzvојu mоžе dа utvrdi pоtrеbu zа pružаnjеm dоdаtnе оbrаzоvnе, zdrаvstvеnе ili sоciјаlnе pоdrškе i u tоm slučајu upućuје zаhtеv izаbrаnоm lеkаru nаdlеžnоg dоmа zdrаvlја, оdnоsnо intеrrеsоrnој kоmisiјi223. 223 Više informacija o funkcionisanju i mandatu interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom socijalnom, zdravstvenom i obrazovnom podrškom možete pronaći u sledećem poglavlju Vodiča

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

U јеdnој vаspitnој grupi nе mоžе biti višе оd dvа dеtеtа sа smеtnjаmа u rаzvојu. Predškolska ustanova koja uključuje decu sa smetnjama u razvoju obavezna je da formira stručni tim za inkluzivno obrazovanje. Dеcа sа smеtnjаmа u rаzvојu mоgu dа sе uklјučе u vаspitnu grupu prilikоm upisа. U tоku pоhаđаnjа prеdškоlskоg prоgrаmа prаti sе rаzvој dеtеtа i nа оsnоvu prеdlоgа pеdаgоškоg kоlеgiјumа i stručnоg timа zа inkluzivnо оbrаzоvаnjе, dеtе sа smеtnjаmа u rаzvојu mоžе sе prеbаciti iz rаzvојnе u vаspitnu grupu. Pripremni predškolski program U vaspitno-obrazovnom sistemu u Srbiji definisano je obavezno pohađanje pripremnog predškolskog programa u celodnevnom ili poludnevnom trajanju i obavezan je za svu decu u godini pred polazak u školu. Ovaj program mogu da realizuju ili predškolska ustanova ili škola u zavisnosti od mogućnosti. Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu/ školu i roditelje/staratelje o deci koja su stasala za pohađanje pripemnog predškolskog programa najkasnije do 01. aprila tekuće godine za narednu godinu. Roditelj/staratelj je dužan da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu i ima pravo da izabere predškolsku ustanovu ili školu. S druge strane, predškolska ustanova/škola čiji je osnivač lokalna samuprava, Republika Srbija ili autonomna pokrajina je dužna da upiše svako dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa bez obzira na prebivalište roditelja. Pohađanje ovog programa je besplatno224. Važno je da znate da samo pojedini privatni vrtići, koji su akreditovani od strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije mogu da organizuju pripremni predškolski program. Pre upisa deteta, proverite da li je privatni vrtić akreditovan za realizaciju ovog programa. Dete može da izostaje sa pohađanja pripremnog predškolskog programa samo u opravdanim slučajevima i roditelj/staratelj je dužan da opravda izostanak deteta najkasnije u roku od osam dana225. Prеdškоlskа ustаnоvа, оdnоsnо škоlа dužnа је dа оbаvеsti rоditеlја/stаrаtеlја i јеdinicu lоkаlnе sаmоuprаvе о dеci kоја sе nisu upisаlа, kоја nе pоhаđајu rеdоvnо 224 Član 97. ZOSOV 225 Član 25. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

ili su prеstаlа dа pоhаđајu priprеmni prеdškоlski prоgrаm. To moraju da urade nајkаsniје 15 dаnа оd dаnа prоtеkа rоkа zа upis, оdnоsnо оd dаnа prеstаnkа rеdоvnоg pоhаđаnjа priprеmnоg prеdškоlskоg prоgrаmа. Nаdlеžni оrgаn јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе pоdnеćе zаhtеv zа pоkrеtаnjе prеkršајnоg pоstupkа prоtiv rоditеlја/ stаrаtеlја, čiје dеtе niје blаgоvrеmеnо upisаnо ili nе pоhаđа priprеmni prеdškоlski prоgrаm, nајkаsniје u rоku оd 15 dаnа оd dаnа kаdа је о tоmе оbаvеštеn226. Predškolska ustanova/škola koja organizuje pripremni predškolski program, izdaje uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu i ovo uverenje je neophodno za upis deteta u prvi razred osnovne škole. Osnovnoškolsko obrazovanje Obavezno i besplatno osnovno obrazovanje garantovano je svima pod jednakim uslovima Ustavom Republike Srbije227 i uređeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Deca i osobe sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u: ■ redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, ■ redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ■ posebnoj predškolskoj grupi ili školi228. Upis učenika/ca u osnovnu školu229 U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta. U izuzetnim slučajevima, deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu i bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije. To, takođe, znači da se deca iz osetljivih društvenih grupa mogu upisati u školu i ako nisu pohađala pripremni predškolski program. Važno je da znate da roditelji/staratelji donose odluku o školi koju će dete pohađati. Roditelj/staratelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske 226 Čl. 23. i 25. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju 227 „Službeni glasnik RS“, br. 83/06 228 Član 6. ZOSOV 229 Član 98. ZOSOV

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

godine u kojoj se vrši upis. Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole, ali može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja i u skladu sa mogućnostima škole. Kada se dete upiše u školu, psiholog i pedagog vrše ispitivanje deteta. Prilikom ispitivanja koriste se standardni postupci i instrumenti. Ispitivanje je na maternjem jeziku deteta, a ako ne postoji mogućnost za to, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine. Prilikom ispitivanja dece sa motoričkim i čulnim smetnjama koriste se načini i oblici ispitivanja na koje dete može optimalno da odgovori. U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upišu deca na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, uz saglasnost roditelja. To znači da niko drugi osim roditelja ne može da odluči da li će dete biti upisano u redovnu ili školu za obrazovanje učenika za smetnjama u razvoju (nekadašnje tzv „specijalne škole“). Provera spremnosti za polazak u školu radi se samo za decu starosti od šest i po godina. Proveru spremnosti deteta vrši psiholog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata. Nakon provere spremnosti škola može da preporuči: 1. upis deteta u prvi razred; 2. odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, uz nastavak pohađanja pripremnog predškolskog programa. Ukoliko je detetu preporučeno odlaganje polaska u školu za godinu dana, a roditelj/ staratelj deteta se sa tim ne slaže, može da podnese zahtev komisiji škole za ponovno utvrđivanje spremnosti za upis u školu. Komisiju čine: psiholog, pedagog, učitelj i pedijatar deteta. Ova komisija, nakon primene standardnih postupaka i instrumenata može da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana. Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja. Individualni obrazovni plan i individualizovan način rada Potreba za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrškom škola može da utvrdi tokom ispitivanja deteta upisanog u školu ili tokom detetovog obrazovnog procesa. To što dete ima smetnje u razvoju ne znači da škola automatski treba da organizuje donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP) već je to proces koji zavisi od detetovih obrazovnih potreba i procenom potreba za dodatnom podrškom. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Pravo na individualni obrazovni plan ima dete ili učenik/ca koji/a ima potrebu za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju zbog teškoća u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u obrazovno-vaspitnom radu i to onda kada ove teškoće utiču na postizanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja. Ovo je posebno važno ako dete: ■ ima teškoće u učenju – usled specifičnih smetnji deteta, problema u ponašanju ili emocionalnom razvoju, ■ ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili višestruke smetnje) ■ pоtičе, оdnоsnо živi u sоciјаlnо nеstimulаtivnој srеdini (sоciјаlnо, еkоnоmski, kulturnо, јеzički sirоmаšnој srеdini ili dugоtrајnо bоrаvi u zdrаvstvеnој, оdnоsnо sоciјаlnој ustаnоvi); ■ ima izuzetne sposobnosti230 Važno je da znate da su princip i procedura individualizacije i donošenja individualnog obrazovnog plana isti i odnose se i na decu u vrtićima i na učenike/ce u osnovnim i srednjim školama. Nakon što je dete upisano u vrtić/školu, vaspitač/ica, nastavnik/ca ili stručni saradnik/ca: ■ prate razvoj i napredovanje deteta – učenje i razvoj veština za učenje, socijalni razvoj, razvoj komunikacije i samostalnosti ■ prikupljaju dokumentaciju – pored već postojećih podataka, vaspitač/ nastavnik prikuplja i druge informacije o detetu iz različitih izvora (od roditelja, stručnjaka/kinja iz drugih ustanova koji poznaju dete ili rade sa detetom, vršnjaka i samog deteta). Podaci i informacije se prikupljaju na različite načine, kao što su razgovori sa roditeljima i drugim stručnjacima, posmatranje aktivnosti deteta, testiranje, razgovori sa vršnjacima i detetom i slično. Ukoliko je potrebno, medicinski nalazi su takođe deo dokumentacije. ■ izrađuju pedagoški profil deteta – kada su prikupljani podaci o detetu, stručni saradnik/ca zajedno sa detetovim vaspitačem ili nastavnikom započinje izradu pedagoškog profila. Pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije deteta i predstavlja osnov za dalje planiranje podrške u obrazovanju i planiranje individualizovanog načina rada sa detetom. Na osnovu pedagoškog profila utvrđuju se oblasti u kojima je detetu potrebna dodatna podrška za obrazovanje i započinje se sa individualizovanim načinom rada. 230 Član 2. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, „Sl. glasnik RS“, br. 76/2010

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Individualizacija rada podrazumeva otklanjanje komunikacijskih i fizičkih prepreka i to se ostvaruje kroz: 1. p rilagođavanje prostora i uslova u vrtiću/školi: otklanjanje fizičkih barijera (prilazi, ulazi, raspored sedenja u učionici, prilagođen nameštaj i pomagala), pravljenje posebnog rasporeda rada (prilagođavanje rasporeda časova), organizovanje posebnih i dodatnih aktivnosti 2. p rilagođavanje metoda rada, nastavnih sredstava i pomagala i didaktičkog materijala (а pоsеbnо prilikоm uvоđеnjа nоvih sаdržаја, nаčinа zаdаvаnjа zаdаtаkа, prаćеnjа brzinе i tеmpа nаprеdоvаnjа, nаčinа usvајаnjа sаdržаја, prоvеrе znаnjа, оrgаnizаciје učеnjа, pоstаvlјаnjа prаvilа pоnаšаnjа i kоmunikаciје) O individualizaciji načina rada nije potrebno voditi posebnu dokumentaciju, ali se planirane mere upisuju u Obrazac 1 (Obrazac za individualni obrazovni plan nalazi se u prilozima na kraju Vodiča – Prilog 6). Ukoliko preduzete mere individualizacije ne dovode do postizanja opštih ishoda obrazovanja, napredovanja deteta i zadovoljavanja obrazovnih potreba deteta, pristupa se izradi individualnog obrazovnog plana (IOP). IOP je pisani dokument ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju. Predlog za utvrđivanje prava na IOP može da pokrene stručni tim za inkluzivno obrazovanje i to na osnovu procene potreba koju daje vaspitač/ica, nastavnik/ica, stručni saradnik/ca ili roditelj deteta. Ukoliko učenik/ca ne postiže ishode obrazovanja usled smetnji u razvoju i invaliditeta, stručni tim pokreće predlog za izradu IOP-a. U predlogu moraju biti navedeni razlozi za pokretanje predloga, kao i dokazi o prethodnim aktivnostima ustanove, odnosno izvođenju individualizovanog načina rada sa učenikom/com. Ustanova (vrtić ili škola) pisanim putem obaveštava roditelje/staratelje deteta kada je pokrenut predlog. Roditelj/staratelj potpisuje saglasnost (Obrazac 5) čime potvrđuje da je upoznat sa razlozima za pokretanje predloga i da je saglasan da se pristupi izradi individualnog obrazovnog plana. Obaveza ustanove je da obezbedi sve informacije roditeljima/starateljima, da im pojasni proces izrade IOP-a i koristi IOP-a za obrazovanje deteta. Ukoliko roditelj/staratelj ne da saglasnost, ustanova je obavezna da nastavi sa individualizacijom, odnosno individualizovanim načinom rada sa učenikom/com. Važno je da znate da se individualnim obrazovnim planom kreira i planira dodatna neophodna podrška učeniku/ci za nesmetano obrazovanje i da je ovakvo planiranje podrške u najboljem interesu deteta. Takođe je važno da znate da saglasnost dajete pre nego što se pokene proces izrade individualnog obrazovnog plana.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Individualni obrazovni plan sadrži: 1. ličnе pоdаtkе i krаtаk оpis rаzvоја i оbrаzоvnе situаciје dеtеtа; 2. cilј оbrаzоvnо-vаspitnоg rаdа – koju promenu će doneti dodatna podrška; 3. оpеrаciоnаlizоvаn оpis pоdrškе – navođenje pојеdinаčnih аktivnоsti i koraka, njihоv rеdоslеd u vаspitnој grupi/ оdеlјеnju, оpis i rаspоrеd rаdа izvаn grupе/ оdеlјеnjа kаdа је tо pоtrеbnо; 4. pоsеbne stаndаrde pоstignućа i prilаgоđеne stаndаrde zа pојеdinе аktivnоsti u prеdškоlskој ustаnоvi, zа pојеdinе ili zа svе prеdmеtе u škоli, оdnоsnо ishоdе tih аktivnоsti kоје krоz pоstupаn prоcеs dоvоdе dо cilја dоdаtnе pоdrškе; 5. licа kоја ćе pružаti pоdršku tоkоm rеаlizаciје pојеdinаčnih plаnirаnih аktivnоsti; 6. vrеmеnski rаspоrеd, trајаnjе, оdnоsnо učеstаlоst zа svаku mеru pоdrškе u tоku plаnirаnih аktivnоsti. Važno je da znate da IOP može biti donet za deo ili jednu oblast u okviru predmeta, ceo predmet, grupu (nekoliko) predmeta ili za sve sadržaje u jednom razredu, kao i za vannastavne aktivnosti. Ovo znači da se IOP donosi samo za oblasti ili predmete u kojima je učeniku/ci potrebna dodatna podrška. Na primer, nekom detetu će biti potreban IOP za matematiku ili za pojedinačne oblasti u okviru ovog predmeta, ali ne i za maternji jezik ili druge predmete. Izuzetno je važno imati dobar uvid u obrazovnu situaciju deteta, što više informacija o načinu učenja, komunikaciji, razvoju, napretku deteta, kao i teškoćama u određenim oblastima obrazovanja. Kao što je već navedeno, IOP se izrađuje u odnosu na obrazovne potrebe deteta i može da bude: 1) po prilagođenom programu – precizno planiranje ciljeva podrške koja se odnosi na prilagođavanje prostora u uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava, aktivnosti, njihov raspored i osobe koje pružaju podršku; 2) po izmenjenom programu – pored prethodno navedenih sadržaja, za IOP po izmenjenom programu planira se i prilagođavanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje posebnih standarda postignuća, prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili sve predmete; 3) obogaćen i proširen program za učenike/ce sa izuzetnim sposobnostima; Važno je da znate da se prvo pristupa individualizaciji i primeni IOP-a po prilagođenom programu. Ukoliko je potrebno izraditi IOP po izmenjenom programu, koji podrazumeva izmenu opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, neophodno je mišljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom socijalnom, zdravstvenom i obrazovnom podrškom.

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Izrada i donošenje IOP-a Stručni tim za inkluzivno obrazovanje predlaže direktoru/ki ustanove članove/ce tima za izradu IOP-a, odnosno za pružanje dodatne podrške detetu. Direktor/ka ustanove formira tim za izradu IOP-a nakon dobijene saglasnosti roditelja/staratelja. Ovaj tim čine: vaspitač/nastavnik razredne nastave, stručni saradnik, saradnik u predškolskoj ustanovi, roditelj/staratelj deteta, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno stručnjak van predškolske ustanove, na predlog roditelja/staratelja. To znači da roditelji/staratelji mogu da predlože da član/ica tima bude osoba van vrtića/škole koja radi sa detetom ili ga dobro poznaje. Važno je da znate da je roditelj/staratelj obavezan član tima za izradu IOP-a. Nakon što je IOP izrađen, roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovođenje. Kada je ovaj proces završen, stručni tim za inkluzivno obrazovanje dostavlja IOP pedagoškom kolegijumu ustanove, koji onda usvaja IOP i primena može da počne. Kao što je već navedeno, za donošenje IOP-a sa izmenjenim programom stručni tim za inkluzivno obrazovanje pribavlja i mišljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku/ci. Roditelji, važno je da znate da saglasnost dajete: ■ na proces pokretanja izrade IOP-a: pre nego što počne izrada IOP-a ■ na sprovođenje IOP-a: kada je IOP izrađen individualni obrazovni plan se primenjuje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi/ odeljenju i aktivnosti i koraci planirani IOP-om sprovode se u grupi ili na časovima. U izuzetnim slučajevima i kada je to detetu potrebno, IOP može da se primenjuje i van ustanove. Sve osobe koje su učestvovale u izradi IOP-a aktivno učestvuju i u primeni individualnog obrazovnog plana. Tokom primene IOP-a, učenik/ca se ocenjuje prema IOP-u. Ukoliko se učenik/ca obrazuje po IOP-u sa prilagođenim programom, ocenjuje se njegovo/njeno angažovanje i stepen ostvarenosti ciljeva i posebnih standarda postignuća i to na način koji uzima u obzir njegove/njene jezičke, motoričke i čulne mogućnosti. Ukoliko se učenik/ca obrazuje po IOP-u sa izmenjenim programom, ocenjuje se na osnovu njegovog/njenog angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i prilagođenih standarda postignuća231. Pri ocenjivanju se uzimaju u obzir zahtevi koji su određeni individualnim obrazovnim planom. Ukoliko učenik/ca ne dostiže zahteve po prilagođenim standardima postignuća, individualni obrazovni plan se revidira232. 231 Član 7. Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Sl. glasnik RS, br. 74/2011. 232 Član 9. Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Sl. glasnik RS, br. 74/2011. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Tim koji je učestovao u izradi IOP-a, kao i sve osobe koje su navedene kao podrška primenjuju, prate i vrednuju primenu IOP-a. Ovaj tim može predložiti izmene kada primete da je potrebno doraditi ili izmeniti neke oblasti podrške ili aktivnosti. IOP je fleksibilan dokument čiji je cilj obezbeđivanje podrške detetu u obrazovanju i mora da prati obrazovnu situaciju deteta, promene, napredovanje i teškoće. U skladu sa tim se rade i izmene ili dopune individualnog obrazovnog plana. Takođe, tim može da proceni da više nema potrebe za obrazovanje deteta po individualnom obrazovnom planu i tada predlaže prestanak potrebe za IOP-om. Stručni tim za inkluzivno obrazovanje pokreće sve ove inicijative pred pedagoškim kolegijumom ustanove (vrtića/škole). Roditelj/staratelj daje saglasnost na izmene individualnog obrazovnog plana. Podaci o detetu koje prikupio tim za izradu i primenu IOP-a moraju biti zaštićeni od zloupotrebe i ne smeju se koristiti u druge svrhe bez saglasnosti roditelja/ staratelja. PRILOG 6: Obrazac za individualni obrazovni plan (dokumentacija koju ustanova popunjava za individualizaciju načina rada i individualni obrazovni plan i formular za saglasnost roditelja/staratelja) Novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisano je polaganje završnog ispita nakon završenog osmog razreda. Učenik/ca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa njegovim/njenim motoričkim i čulnim mogućnostima u skladu sa potrebama. To znači da ustanova treba da obezbedi prilagođeno okruženje i način polaganja završenog ispita za učenike/ce sa smetnjama u razvoju (prilagođene prostorije, duže vreme za polaganje ispita, vizuelnu podršku itd) u skladu sa individualnim obrazovnim planom. Predlog i način polaganja završnog ispita daje tim za pružanje podrške učeniku/ci. Nakon završnog ispita i dobijanja javne isprave, učenik/ca se upisuje u srednju školu bez polaganja kvalifikacionog ispita233. Ukoliko se učenik/ca obrazovao po individualnom obrazovnom planu, posebno po izmenjenom programu, informacije o tome nalaze se u javnoj ispravi o završetku škole (npr. svedočanstvo). Ako su za primenu individualnog obrazovnog plana potrebna finansijska sredstva, ustanova (vrtić/škola) upućuje pisani zahtev interresornoj komisiji za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu ili učeniku/ci. 233 Član 82. ZOSOV

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Mišljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, socijalnom i zdravstvenom podrškom neophodno je: ■ kada su ustanovi (vrtiću/školi) za primenu individualnog obrazovnog plana potrebna finansijska sredstva (npr, arhitektonsko prilagođavanja okruženja, nabavka prilagođenih udžbenika i nastavnih materijala, dodatna obuka za zaposlene u ustanovi itd) ■ kada se za dete izrađuje i primenju individualni obrazovni plan po izmenjenom programu (izmenjeni standardi obrazovanja i vaspitanja – izmena sadržaja, obima nastavnog programa) ■ kada se dete upisuje u školu za obrazovanje učenika/ca sa smetnjama u razvoju

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

INTERRESORNA KOMISIJA za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu ili učeniku/ci 234

U ovom poglavlju dajemo kratak pregled uloge, sastava i funkcionisanja interresorne komisije. Preporučujemo da za više informacija pročitate publikaciju Vodič za roditelje dece kojoj je potrebna dodatna podrška u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, autorke Biljana Janjić, Kosana Beker, Nataša Milojević; izdavači Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Ministarstvo zdravlja; 2010. Publikaciju možete pronaći u elektronskom formatu na linku http://www.dils.gov.rs/documents/filesEducation/februar2011/VodicZaRoditelje.pdf Takođe, skraćena verzija – brošura – je dostupna na linku http://www.dils.gov.rs/documents/filesEducation/februar2011/OsnovneInformacijeZaRoditelje.pdf Dоdаtnа pоdrškа sе оbеzbеđuје dеci iz оsеtlјivih društvеnih grupа, оdnоsnо dеci kојој је iz rаzličitih rаzlоgа i оkоlnоsti pоtrеbnа dоdаtnа pоdrškа u оbrаzоvаnju, zdrаvstvеnој ili sоciјаlnој zаštiti kаkо bi pоstigli punо društvеnо učеšćе u svim sfеrаmа živоtа i rеаlizоvаli svоја prаvа. То mоgu dа budu dеcа sа smеtnjаmа u rаzvојu, invаliditеtоm, tеškоćаmа u učеnju ili dеcа iz sоciјаlnо uskrаćеnih ili nеstimulаtivnih srеdinа, kао štо su dеcа iz sirоmаšnih pоrоdicа, dеcа rоmskе nаciоnаlnоsti, dеcа u ustаnоvаmа sоciјаlnе zаštitе, dеcа kоја u оdrеđеnој fаzi svоg rаzvоја mоgu dа budu u pоsеbnо оsеtlјivim i tеškim situаciјаmа. Nеkа dеcа imајu sаmо privrеmеnu ili krаtkоtrајnu pоtrеbu zа dоdаtnоm pоdrškоm uslеd rаzličitih živоtnih оkоlnоsti i prоmеnа. S drugе strаnе, nеkој dеci је pоtrеbnа dugоrоčnа i kоntinuirаnа pоdrškа ustаnоvа sistеmа i širе lоkаlnе zајеdnicе dа bi rаvnоprаvnо učеstvоvаli u svim аspеktimа živоtа. Dоdаtnа pоdrškа оbuhvаtа svе uslugе iz оblаsti zdrаvstvа, sоciјаlnе zаštitе i оbrаzоvаnjа u sklаdu sа vаžеćim zаkоnskim prоpisimа i trеbа dа оmоgući punu 234 Procena potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom, kao i način funkcionisanja interresorne komisije regulisan je Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku/ci, „Sl. glasnik RS“, br. 63/2010.

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

društvеnu uklјučеnоst i nаprеdоvаnjе. Nеkе uslugе spаdајu u оsnоvnu pоdršku i njih mоžеtе dа оstvаritе bеz оbrаćаnjа Kоmisiјi, јеr је tо gаrаntоvаnо i vаmа i vаšеm dеtеtu zаkоnimа iz оblаsti оbrаzоvаnjа, zdrаvstvеnе i sоciјаlnе zаštitе. Ukоlikо Kоmisiја vrši prоcеnu pоtrеbа vаšеg dеtеtа, dužnа је dа vаs оbаvеsti о svim mоgućim vidоvimа pоdrškе iz svа tri sistеmа nа kојu vаšе dеtе imа prаvо. Kоmisiја imа оbаvеzu dа tо nаpišе u svоm mišlјеnju, а tаkоđе i dа kоnstаtuје kоје stе vidоvе pоdrškе оstvаrili prе оbrаćаnjа Kоmisiјi. Dodatna podrška može biti neposredna (podrška koja je usmerena direktno na dete) i posredna (podrška koja je usmerena na ustanove i sve aktere u detetovom životu kako bi napredovalo i učestvovalo u obrazovnom procesu). Neposredna dodatna podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva: 1. prilagođavanje i nabavka udžbenika i nastavnih sredstava (npr. na Brajevom pismu i slično, zavisno od potreba učenika), 2. individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta, 3. upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije (upotreba alternativnih načina i sredstava komunikacije – sličice, crteži i fotografije, predmeti, prilagođen raspored časova, poseban način obeležavanja mesta u učionici, poseban način obeležavanja mesta za materijal za rad, poseban način obeležavanja mesta za odlaganje završenih radova i sl., računari, prilagođene tastature, ekrani na dodir (tač-skrin), prilagođeni miševi, posebni softveri, tajmeri i satovi, diktafoni i sl.), 4. angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti), 5. obezbeđivanje obuke za učenika za korišćenje Brajevog pisma, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije, znakovnog jezika ili drugih alternativnih načina komunikacije, 6. prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski, 7. angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično, 8. organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole zbog teških i hroničnih bolesti radi ostvarivanja kontinuiteta u obrazovanju, u vidu pojačane dopunske nastave, individualnog rada i angažovanja stručnjaka sa specijalizovanim znanjima, 9. vaspitanje i obrazovanje u posebnoj razvojnoj grupi, kao i obrazovanje u školi ili odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, a u skladu sa poZakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

sebno obrazloženim mišljenjem Komisije, ukoliko je priroda i ozbiljnost teškoća u razvoju deteta takva da se obrazovanjem u redovnoj grupi, školi ili odeljenju, ne mogu postići zadovoljavajući rezultati i pored pomoćnih sredstava i dodatnih usluga, 10. ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, 11. angažovanje psihologa ili osobe koja poznaje dete u ostvarivanju zdravstvene zaštite, 12. pravo na usluge zdravstvene zaštite, koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem i službe kućnog lečenja i nege, 13. omogućavanje besplatnog učešća u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima koje organizuje škola; Posredna dodatna podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva: 1. prilagođavanje okruženja (prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove: postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta, prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju za decu oštećenog vida ili decu koja ne vide, postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima na jeziku koji je u službenoj upotrebi i jeziku nacionalne manjine, sa simbolom, mapom prostora i sl.), 2. obavezno stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u obrazovno-vaspitnom radu, u skladu sa inkluzivnim principima i obuka za korišćenje sredstava asistivne tehnologije, alternativnih načina komunikacije (npr. za znakovni jezik i slično), 3. povećanje osetljivosti putem edukacije svih zaposlenih u obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi za načine zadovoljavanja potreba dece iz društveno osetljivih grupa, 4. povećanje osetljivosti i edukacija vršnjaka i njihovih roditelja za prihvatanje dece kojima je usled smetnji u razvoju, poteškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška, 5. savetodavni rad sa roditeljima ili starateljima deteta kome je potrebna dodatna podrška u obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj ustanovi, 6. obezbeđivanje podrške obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi radi prilagođavanja uslova i okruženja i nabavke sredstava za rad sa detetom kome je potrebna dodatna obrazovna podrška, 7. obezbeđivanje produženog boravka u obrazovnoj ustanovi, odnosno dnevnog boravka u socijalnoj zaštiti, 8. obezbeđivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od obrazovne ustanove do dnevnog boravka, 9. obezbeđivanje ishrane u školskim kuhinjama, odeće i obuće, besplatnih udžbenika i pribora za školu, literature za učenike i nastavnike, 86

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

10. obezbeđivanje besplatne pravne pomoći preko nadležnih organa jedinice lokalne samouprave. Uloga Komisije je da sagleda prepreke u okruženju za detetovo uključivanje i razvoj kao i procena potreba za dodatnom podrškom. Procena potreba se zasniva na individualizovanom i celovitom pristupu zаsnоvаnоm nа јеdnаkim mоgućnоstimа. Cilј prоcеnе је pružаnjе оdgоvаrајućе pоdrškе i оmоgućаvаnjе društvеnе inkluziје tаkо štо ćе dеtеtu biti оbеzbеđеn pristup prаvimа, uslugаmа i rеsursimа. Komisija je interresorna što podrazumeva zajednički rad i saradnju sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Komisiju imenuje opštinska, odnosno gradska uprava i dve ili više opština mogu da obrazuju zajedničku Komisiju. Komisija ima tri stalna i dva povremena člana/članice. Stalni članovi/ce su: ■ predstavnik/ca sistema zdravstvene zaštite (pedijatar) ■ predstavnik/ca obrazovno-vaspitnog sistema (školski psiholog) ■ predstavnik/ca sisitema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalnog rada) Pоvrеmеni člаnоvi Kоmisiје оdrеđuјu sе zа svаkо pојеdinаčnо dеtе. Pоvrеmеni člаn Kоmisiје mоžе dа imа vеоmа vаžnu ulоgu u оvоm prоcеsu, јеr је tо оsоbа kоја imа višе sаznаnjа о dеtеtu, već je radila sa detetom, poznaje ga i mоžе dа оbеzbеdi višе kоnkrеtnih infоrmаciја о funkciоnisаnju dеtеtа i pоrоdicе. То, nа primеr, mоžе dа budе vаspitаč kојi rаdi sа dеtеtоm u vrtiću ili dеtеtоv učitеlј, lеkаr spеciјаlistа kојi imа dоbаr uvid u dеtеtоvе spеcifičnе zdrаvstvеnе pоtrеbе, stručnjаci rаzličitоg prоfilа kојi dоbrо pоznајu dеtе nа оsnоvu pružаnjа pоdrškе dеtеtu i pоrоdici i prаćеnjа njеgоvоg rаzvоја – psihоlоg, pеdаgоg, dеfеktоlоzi rаzličitоg prоfilа, sоciјаlni rаdnik (vоditеlј slučаја), prеdstаvnik ustаnоvе sоciјаlnе zаštitе u kојu је dеtе smеštеnо i sličnо. Pоvrеmеni člаnоvi dоlаzе iz rаzličitih sistеmа (sоciјаlnа i zdrаvstvеnа zаštitа i оbrаzоvаnjе), а kо ćе učеstvоvаti u prоcеsu prоcеnе zаvisi оd individuаlnih pоtrеbа i situаciје dеtеtа. Svаkа Kоmisiја imа kооrdinаtоrа kојi је zаpоslеn u lоkаlnој sаmоuprаvi i kојi је zаdužеn zа pružаnjе stručnе i аdministrаtivnо-tеhničkе pоdrškе Kоmisiјi. Kооrdinаtоr prikuplја dоkumеntаciјu, оrgаnizuје prоcеnu, infоrmišе rоditеlје/ stаrаtеlје i svе člаnоvе/ce Kоmisiје о priprеmаmа i čitаvоm tоku prоcеnе i ta osoba je zаdužеna zа аdministrirаnjе čitаvоg prоcеsа. Оn/оnа ćе vаm pružiti infоrmаciје оd znаčаја. Kооrdinаtоr učеstvuје u rаdu Kоmisiје, аli nе i u dоnоšеnju оdlukа о dоdаtnој pоdršci.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Roditelji/staratelji deteta su aktivni učesnici u procesu procene. Oni obezbeđuju informacije i dokumentaciju o detetu pre i tokom čitavog procesa procene. Mogu da budu prisutni proceni i sastancima članova/ca Komisije sa detetom osim u slučajevima kada pristustvo roditelja/staratelja može da utiče na detetovo ponašanje (na primer, u vrtićkoj grupi, u odeljenju u školi). Dеtе imа prаvо dа sаmоstаlnо, u sklаdu sа uzrаstоm i zrеlоšću, učеstvuје u pоstupku i dоnоšеnju оdlukа kоје gа/је sе tiču. Dеtе mоrа dа budе sаslušаnо, а njеgоvо/njeno mišlјеnjе uvаžеnо u nајvеćој mоgućој mеri. Roditelji/staratelji imaju pravo da u proces procene uključe osobu od poverenja. To je osoba koja dobro poznaje porodicu i dete, okolnosti u kojima žive i funkcionisanje deteta. Ta osoba pruža dodatne informacije tokom procesa procene, ali i pruža podršku roditeljima/starateljima. To može biti neko ko je radio ili radi sa detetom, neko od članova porodice, prijatelji, aktivisti iz udruženja u koje je dete uključeno. Mišljenje osobe od poverenja o pitanjima koje se tiču deteta i dodatnoj podršci se takođe uzima u obzir.

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Pokretanje postupka procene i donoĹĄenja miĹĄljenja

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Proces procene pokreće se podnošenjem zahteva. Zahtev mogu da podnesu roditelji/staratelji deteta ili ustanova u koju je dete uključeno. Ukoliko ustanova podnosi zahtev neophodno je da pre toga obavesti roditelje/staratelje o svrsi procene, čitavom procesu, funkcionisanju i koristima koje će dete imati od toga. Takođe, neophodno je da roditelji/staratelji daju pisanu saglasnost ustanovi za pokretanje postupka procene pred Komisijom i ta saglasnost je sastavni deo dokumentacije. Таkоđе је vаžnо dа znаtе dа nistе u оbаvеzi dа dаtе sаglаsnоst zа pоkrеtаnjе pоstupkа, аli dа ustаnоvа mоžе о tоmе dа оbаvеsti nаdlеžni cеntаr zа sоciјаlni rаd, ukоlikо prоcеni dа sе tаkvim pоstupаnjеm nаnоsi štеtа dеtеtu. Cеntаr zа sоciјаlni rаd imа оvlаšćеnjе dа zаštiti intеrеsе dеtеtа, u slučајu kаdа smаtrа dа rоditеlјi/ stаrаtеlјi pоstupајu u suprоtnоsti sа nајbоlјim intеrеsоm dеtеtа. Nakon podnošenja zahteva na propisanom obrascu, koordinator/ka Komisije u roku od sedan dana zakazuje sastanak članova/ca komisije, administrira dokumentaciju, prosleđuje je svim članovima/ca komisije i dogovara mesto i vreme inicijalnog (prvog) sastanka. Takođe, koordinator/ka i članovi/ce Komisije će se dogovoriti o učešću i odabiru povremenih članova u odnosu na raspoloživu dokumentaciju i vaše predloge i sugestije. Na inicijalnom sastanku učestvuju svi članovi/ce Komsiji i roditelji/staratelji, a prisustvo deteta nije obavezno. Tada se razmenjuju sve informacije, pregleda dokumentacija i dogovara način i tempo procene koja će uslediti. Ova plan treba da sadrži mesto i vreme susreta sa detetom i porodicom, trajanje, načine procene. Svaki član Komisije u toku procene treba da koristi podatke dobijene: od roditelja; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; uvidom u školska postignuća i druga praktična znanja i veštine; iz obrazovne ustanove koju dete pohađa ili je prethodno pohađalo. Ukoliko je neophodno, član Komisije upućuje dete na dodatne specijalističke i druge preglede. Izvоri infоrmаciја mоgu dа budu: оbаvlјеni prеglеdi, tеstirаnjа, pоdаci dоbiјеni pоsmаtrаnjеm dеtеtа u prirоdnim živоtnim situаciјаmа (kоd kućе, u vrtiću, škоli, slоbоdnim аktivnоstimа), rаzličiti lеkаrski i spеciјаlistički nаlаzi, izvеštајi iz spеciјаlizоvаnih ustаnоvа, nаlаz psihоlоgа, nаlаz dеfеktоlоgа, mišlјеnjа stručnjаkа kојi nеpоsrеdnо rаdе sа dеtеtоm (vаspitаčа, učitеlја, nаstаvnikа, muzičkоg pеdаgоgа, likоvnоg pеdаgоgа, spоrtskоg trеnеrа, fiziоtеrаpеutа, lоgоpеdа). Izvоr infоrmаciја mоgu dа budu mišlјеnjа svih оnih kојi mоgu dа dоprinеsu pоtpunоm sаglеdаvаnju dеtеtа u prirоdnim živоtnim situаciјаmа. Svaki član/ica Komisije daje svoje mišljenje, koje se upisuje u Obrascu 2 i dostavlja ga koordinatoru, u roku od 15 dana od datuma pokretanja postupka procene. Takođe, svaki član/ica Komisije je dužna da roditeljima/starateljima na jednostavan i 90

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

razumljiv način obrazloži predložene vrste dodatne podrške, sadržaj mišljenja i sve druge neophodne informacije. Komisija je dužna da, u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka procene, na Obrascu broj 3 sačini zajedničko, obrazloženo mišljenje, na osnovu pojedinačne procene svakog člana Komisije i usaglašenih stavova stalnih i povremenih članova. Mišljenje Komisije sadrži individualni plan podrške detetu. Mišljenje Komisije sadrži: ■ lične podatke o detetu; ■ podatke o članovima komisije; ■ mesto obavljanja procene; ■ metodologiju procene – korišćene instrumente i tehnike u postupku procene; ■ opis deteta i okolnosti u kojima žive dete i porodica; ■ identifikovane prepreke sa kojima se dete suočava (socijalne, zdravstvene, obrazovne, sredinske); ■ individualni plan podrške detetu, zasnovan na pravima i uslugama u okviru sistema zdravstvene, socijalne zaštite i obrazovanja koje dete već koristi ili ima pravo da koristi, proceni potreba za pružanjem dodatne podrške detetu, vrsti potrebne dodatne podrške i načinu njenog ostvarivanja u cilju prevazilaženja prepreka, uključujući koordinisanu interresornu saradnju; ■ vremenski rok za realizaciju dodatnih mera podrške; ■ mesto realizacije dodatne podrške. Mišljenje Komisije sadrži i podatke o smetnjama u razvoju deteta – za potrebe ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom i drugih prava iz oblasti socijalne zaštite. Mišljenje se dostavlja roditelju/staratelju deteta. Roditelji/staratelji mogu u roku od osam dana od dobijanja mišljenja da ulože prigovor na mišljenje Komisije, ukoliko se sa njima ne slažu ili misle da treba da sadrži i neke druge vrste podrške. Komisija se ponovo sastaje, preispituje i revidira to mišljenje i daje konačno mišljenje. Mišljenje Komisije dostavlja se roditelju/ staratelju i nadležnim ustanovama (npr. vrtiću, školi, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi), odnosno službi koja treba da obezbedi dodatnu podršku. Da bi ustanove obezbedile finansijska sredstva za dodatnu podršku, upućuju pisani zahtev osnivaču ustanove što može biti Republika Srbija, Pokrajina Vojvodina ili lokalna samouprava.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

REGISTRACIJA UDRUŽENJA

Zakon o udruženjima („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009) donet je jula 2009. godine kao odgovor na potrebu da se stvori pravni okvir za ostvarivanje zagarantovane slobode udruživanja. Odredbama ovog zakona uređuje se osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organi, statusne promene i prestanak udruženja, kao i druga pitanja značajna za rad udruženja. Udruženje je definisano kao dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija, zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica koja je osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

Upis u registar udruženja Da li je udruženje obavezno da podnese prijavu za upis? Zakon izričito utvrđuje da je upis u Registar dobrovoljan i da ga moraju izvršiti samo ona udruženja koja žele da steknu status pravnog lica. U odnosu na ciljeve osnivanja udruženja, planirane aktivnosti i eventualni vremenski rok na koji se udruženje osniva, osnivači odlučuju da li će udruženje delovati kao neformalno udruženje ili će podneti zahtev za upis u Registar. Ako ne podnese zahtev za upis u Registar, organizacija funkcioniše kao neformalno udruženje, nema status pravnog lica i na nju se primenjuju pravila o građanskom ortakluku. Upisom u registar i sticanjem statusa pravnog lica, udruženje može da zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove; može da stiče sopstvenu imovinu po različitim osnovama; za obaveze koje preuzme u pravnom prometu odgovara svojom imovinom, ako je ima (ne i imovinom osnivača i članova), a naziv i logo udruženja imaju viši nivo pravne zaštite od istih obeležja neformalnih udruženja. Podnošenje prijave za upis i potrebna dokumenta Prijavu za upis u Registar podnosi zastupnik/ca udruženja. Uz prijavu se podnosi: 1. osnivački akt; 2. u slučaju da je osnivač udruženja maloletno lice, izjava zakonskog zastupnika/ce o davanju saglasnosti da ono može biti osnivač udruženja, koja sadrži potvrdu o overi potpisa; 92

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

3. dva primerka statuta; 4. originalni zapisnik sa osnivačke skupštine, odnosno overen prepis; 5. akt o izboru zastupnika/ce; 6. o verena fotokopija lične karte zastupnika/ce udruženja, ako ona ne sadrži podatak o prebivalištu, onda i potvrda o prebivalištu, odnosno fotokopija putne isprave i potvrda o prebivalištu; 7. dokaz o uplati naknade za upis udruženja. Prijava za upis u Registar udruženja podnosi se Agenciji za privredne registre. Pošto je upis dobrovoljan, nije propisan rok u kojem je udruženje nakon osnivanja dužno da podnese zahtev. Dakle, i udruženje koje je osnovano kao neformalno, u bilo kom trenutku može da odluči da svoj status pravno formalizuje podnošenjem zahteva za upis u Registar. Podaci koji se upisuju u Registar U registar se upisuju: naziv i skraćeni naziv udruženja; sedište i adresa; oblasti ostvarivanja ciljeva; datum osnivanja udruženja; privredne i druge delatnosti koje udruženje neposredno obavlja; lično ime, prebivalište, odnosno boravište i jedinstveni matični broj građana, odnosno broj putne isprave i državu izdavanje putne isprave zastupnika/ce udruženja; vreme za koje se udruženje osniva; članstvo u savezu udruženja; datum donošenja, odnosno izmene i dopune statuta; podaci o statusnoj promeni; podaci vezani za likvidaciju i stečaj udruženja; zabeleška o pokretanju postupka za zabranu rada udruženja i zabrana rada; prestanak udruženja i broj i datum rešenja o upisu, promeni podataka i brisanju iz Registra. Razlozi za odbacivanje prijave za upis u Registar Registrator će prijavu odbaciti iz sledećih razloga: ■ ako je naziv udruženja identičan nazivu drugog udruženja koje je upisano ili uredno prijavljeno za upis u Registar; ■ ako je naziv udruženja zamenljiv sa nazivom drugog udruženja, izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi; ■ ako je ona podneta od strane neovlašćenog lica ili kada uz prijavu nisu podnete sve propisane isprave; ■ ako prijava, osnivački akt ili statut ne sadrži sve podatke propisane zakonom. Registrator odbacuje prijavu rešenjem. Protiv svakog rešenja Registratora donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba. Žalba se izjavljuje u roku od 15 dana ministru nadležnom za poslove uprave, a rešenje ministra je konačno i protiv njega se može tužbom pokrenuti upravni spor. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Razlozi za prekidanje postupka upisa u Registar U slučaju da Registrator tokom postupka upisa oceni da se radi o tajnom/paravojnom udruženju ili organizaciji čiji su ciljevi usmereni na: nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanja teritorijalne celovitosti države; kršenje zagarantovanih ljudskih ili manjinskih prava; izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje ili netrepeljivosti zasnovanim na ličnim svojstvima, doneće odluku o prekidu postupka upisa u Registar, a zatim podneti predlog Ustavnom sudu za zabranu rada udruženja. Rešenje nadležnog organa o upisu u Registar Registrator je dužan da u roku od 30 dana od podnošenja prijave izvrši upis udruženja u Registar. Ako ne donese rešenje, smatraće se da je udruženje upisano u Registar narednog dana od dana isteka ovog roka. Udruženje je dužno da plati nakanadu za upis u Registar. Promena upisanih podataka Udruženje je dužno da Registatoru prijavi svaku promenu upisanih podataka, u roku od 15 dana od nastale promene. Za povredu ove zakonske odredbe predviđena je prekršajna odgovornost. Podaci upisani u Registar su javni.

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

PRAVNA POMOĆ I ZASTUPANJE

U ovom poglavlju dajemo kratak pregled organizacija civilnog društva i nezavisnih institucija koje vam mogu obezbediti besplatnu pravnu pomoć, zastupanje ili zaštitu od kršenja prava i diskriminacije.

Besplatna pravna pomoć u okviru opštine/grada Besplatna pravna pomoć je vrlo važan institut svake države jer omogućava adekvatan pristup pravu svim građanima/kama pod jednakim uslovima. Većina ljudi nije školovana za (vrlo često) komplikovane pravne procedure, a usluge advokata/tkinja mogu da budu nepristupačne materijalno slabije obezbeđenim građani-ma/kama. Besplatna pravna pomoć u Srbiji postoji za sada samo u opštinama i u pojedinim nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Pokrajinski ombudsman Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine na sednici odrzanoj 23. decembra 2002. godine, donela odluku o POKRAJINSKOM OMBUDSMANU235. Pokrajinski ombudsman je nezavisan i samostalan organ, koji se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda svakog lica zajemčenih Ustavnom poveljom, ustavom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonom i propisima Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ombudsman radi potpuno samostalno i nezavisno od bilo kog organa vlasti i javnih službi. Svi kojima se ombudsman u toku istrage obrati, dužni su da sarađuju. Pokrajinski ombudsman može pomoći kada pokrajinski i opštinski organi uprave, kao i drugi organi i organizacije koje obavljaju javne poslove, a čiji je osnivač pokra235 Na osnovu člana 56. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine („Službeni glasnik RS“, br. 6/02) i člana 21. stav 1. tačka 2. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine („Sl. list APV“, broj 17/91) Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

jina ili opštine na teritoriji AP Vojvodine (kao što su pokrajinski i gradski sekretarijati, komunalna preduzeća, opštinske službe i sl.): 1. ne poštuju propisani postupak, 2. neopravdano dugo vode postupak, 3. pogrešno primenjuju zakone i druge propise na štetu stranke, 4. ne izvršavaju donete odluke, 5. uskraćuju tražene informacije. Pokrajinski ombudsman može delovati samoinicijativno po službenoj dužnosti kada dođe do saznanja o pojavama koje bi mogle dovesti do kršenja prava i sloboda većeg obima. Takođe, može preporučivati izmene propisa kako bi se ubuduće sprečila diskriminacija i kršenje prava. Pokrajinski ombudsman ne može biti zastupnik, tj. advokat, niti preduzimati radnje u postupku u ime stranke, a isto tako ne može intervenisati kada: 1. se predstavka ne odnosi na rad organa uprave, privatne firme, nevladine organizacije, udruženja građana i političke partije, 2. ako se predstavka odnosi na privatna/fizička lica, 3. ako predstavka ne sadrži lične podatke podnosioca/teljke neophodne za njegovu/ njenu identifikaciju, 4. ukoliko je prošlo više od jedne godine od dana učinjene povrede, 5. kada je o istom slučaju već podneta predstavka, a nisu podneti novi dokazi ili se o istoj već odlučivalo, 6. ako nisu iscrpljena sva redovna pravna sredstva za otklanjanje povreda. Pokrajinski ombudsman ne može da naređuje ili zabranjuje, a njegove preporuke nemaju izvršnu snagu i nisu obavezujuće. Njegov autoritet počiva na argumentaciji i mogućnosti izveštavanja najviših nadležnih organa o stanju ljudskih prava, iznošenja u javnost slučajeva kršenja prava i sloboda, samostalnosti i strogoj proceduri pri izboru ličnosti u zvanje ombudsmana i njegovih zamenika. Pokrajinskom ombudsmanu može se obratiti svaki/a građanin/ka koji/a smatra da su mu/joj organi uprave ili organizcije koje obavljaju javne poslove, a koje su osnovale AP Vojvodina ili opštine na njenoj teritoriji, povredili prava i slobode. Pokrajinskom ombudsmanu se takođe mogu obratiti i zastupnici osobe koja podnosi predstavku, kao i organizacija ili udruženje koje istupa u ime te osobe, ali samo uz ovlašćenje podnosioca/teljke. Zajedničku žalbu može podneti i grupa građana uz podatke i potpise podnosilaca žalbi i uz određivanje predstavnika. Rad ombudsmana je za stranke potpuno besplatan, a postupak koji vodi Pokrajinski ombudsman je poverljiv i na zahtev stranke lični podaci podnosioca predstavke u daljoj obradi mogu ostati anonimni. 96

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Ombudsmanu možete da se obratite telefonom, pismeno ili lično, posetom nekoj od tri kancelarije u vreme predviđeno za rad sa strankama. Posete nije potrebno unapred zakazivati. Da bi neki slučaj bio uzet u razmatranje predstavka se mora podneti pismeno i treba da sadrži ime, prezime i adresu podnosioca, na koga i zbog čega se žali, kao i šta vidi kao rešenje svog problema. Poželjno je da se uz predstavku prilože i fotokopije svih dokumenata koji se odnose na slučaj na koji se stranka žali. Kontakt podaci: NOVI SAD Poštom: Pokrajinski ombudsman Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi Sad Lično: Bulevar Mihajla Pupina 25, zgrada DTD utorkom, sredom i četvrtkom od 09 do 14 časova Telefon: 021/487-41-44 Faks: 021/487-41-44 office@ombudsmanapv.org SUBOTICA Cara Jovana Nenada 15/II, 24000 Subotica 024/525-919 PANČEVO Maksima Gorkog 25, 26000 Pančevo 013/351-490

Zaštitnik građana U skladu sa Zakonom o zaštitniku građana (Službeni glasnik RS br. 79/2005, 54/2007) u julu 2007. godine na dužnost je stupio Zaštitnik građana. To je nezavisan državni organ koji: ■ štiti prava građana i građanki Srbije ■ stara se o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda ■ kontroliše rad organa državne uprave ■ kontroliše rad organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije ■ kontroliše rad drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Zaštitnik/ca građana/ki je ovlašćen/a da: ■ kontroliše poštovanje prava građana/ki ■ utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama, činjenjem ili nečinjenjem organa uprave ■ kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave ■ predlaže zakone iz svoje nadležnosti, kao i da podnosi inicijative za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa ■ pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata ■ javno preporuči razrešenje funkcionera/ke koji/a je odgovoran/a za povredu prava građana/ki ■ inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog/e u organu uprave ■ podnosi zahtev ili prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka Zaštitnik/ca građana/ki je nije ovlašćen/a da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Ovim zakonom je propisano da organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom/com građana/ki i da mu/joj omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji se vodi. Ova obaveza postoji bez obzira na stepen tajnosti podataka, osim u slučajevima kada je to u suprotnosti sa zakonom. Zaštitnik/ca ima obavezu da čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije. Takođe, Zaštitnik/ca ima pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze osobe lišene slobode, kao i pravo da sa tim osobama razgovara nasamo. Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana. Zaštitnik/ca građana/ki pokreće postupak po pritužbi građana/ki ili po sopstvenoj inicijativi. Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku/ci građana/ki. Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, Zaštitnik/ca građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih sloboda i prava. 98

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Ako se radi o povredi prava deteta, pritužbu u ime maloletnog lica može podneti njegov/njen roditelj, odnosno zakonski/a zastupnik/ca. Važno je da znate da je pre podnošenja pritužbe podnosilac/teljka dužan/a da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku. Pritužba se podnosi u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik i na podnošenje pritužbe se ne plaća nikakva taksa, niti druga naknada. Pritužba se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava građana/ki, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana/ki. Pritužba mora da sadrži naziv organa na čiji se rad odnosi, opis povrede prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju pritužbu, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena i podatke o podnosiocu/teljki pritužbe. Zaštitnik/ca građana/ki je dužan/a da postupi po svakoj pritužbi osim: ■ ako predmet na koji se odnosi pritužba ne spada u nadležnost Zaštitnika/ce građana/ki ■ ako je pritužba podneta nakon isteka roka za podnošenje ■ ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava ■ ako je pritužba anonimna ■ ako pritužba ne sadrži potrebne podatke za postupanje, a podnosilac/teljka nedostatak ne otkloni ni u naknadnom roku određenom za dopunu pritužbe, niti se obrati službi Zaštitnika/ce građana/ki za stručnu pomoć u otklanjanju nedostatka. U ovim slučajevima Zaštitnik/ca građana/ki će odbaciti pritužbu, o čemu je dužan/a da obavesti podnosioca/teljku, uz navođenje razloga za odbacivanje. O pokretanju i završetku postupka Zaštitnik/ca građana/ki obaveštava podnosioca/ teljku pritužbe, kao i organ uprave protiv kojeg je podneta pritužba. Organ uprave je obavezan da odgovori na sve zahteve Zaštitnika/ce građana/ki, kao i da mu/joj dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on/a odredi, a koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 60 dana. Nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti Zaštitnik/ca građana/ki može obavestiti podnosioca/teljku pritužbe da je pritužba neosnovana ili može utvrditi da su postojali nedostaci u radu organa uprave. Ako nađe da su postojali nedostaci u radu organa uprave, Zaštitnik/ca građana/ki će uputiti preporuku organu o tome kako bi uočeni nedostatak trebalo otkloniti. Organ uprave je dužan da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preporuke obavesti Zaštitnika/cu građana/ki o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak, odnosno da ga/je obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio po preporuci. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

Ako organ uprave ne postupi po preporuci, Zaštitnik/ca može o tome da obavesti javnost, Skupštinu i Vladu, a može i da preporuči utvrđivanje odgovornosti funkcionera/ke koji/a rukovodi organom uprave. Rаdnо vrеmе: 8:30 – 16:30, pоnеdеlјаk – pеtаk Priјеm strаnаkа: Ulicа Dеligrаdskа brој 16, Bеоgrаd Svаkоg rаdnоg dаnа оd 9:00 dо 16:00 čаsоvа Sеdištе: Dеligrаdskа br.16 11000 Bеоgrаd Теl: 011/ 2068 100 Fаks: 011/ 2068 182 dеžurni mоbilni tеlеfоn: 064/ 8768 505 e-mail: zastitnik@zastitnik.rs

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br. 22/2009 ) je formiran novi, samostalni i nezavisni državni organ u čijoj je nadležnosti zaštita građana/ki od diskriminacije, kao i unapređenje zaštite ravnopravnosti. U maju 2010. godine, izabrana je prva poverenica za zaštitu ravnopravnosti prof. dr Nevena Petrušić. Nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su da: a) prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenje i preporuke u konkretnim slučajevima; b) podnosiocu/teljki pritužbe pruža informacije o njegovom/njenom pravu i tome kakve su mogućnosti za pokretanje sudskog ili drugog postupka zaštite, a može i preporučiti postupak mirenja; c) podnosi tužbe u svoje ime, a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravosnažno okončan ili bez saglasnosti diskriminisanog lica ukoliko je u pitanju grupa; d) podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz antidiskriminacionih zakona; e) podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; f) upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; g) prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; h) uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave i i) preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

100

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Podnošenje pritužbe Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju može da podnese pritužbu pisano, ili u izuzetnim slučajevima (ako neko ne može da koristi olovku, ne zna jezik ili ne ume da čita i piše…), usmeno u zapisnik, pri čemu ne plaća bilo kakvu vrstu takse ili naknade. Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. Pritužba se može podneti lično, a u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, to može učiniti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Kada Poverenik neće postupati po pritužbi? Poverenik neće postupati po pritužbi ako je već pokrenut ili pravnosnažno okončan spor pred sudom; ako je očigledno da nema povrede zakona; ako je već postupano po pritužbi a nema novih dokaza, kao i ako je zbog proteka vremena nemoguće postići svrhu postupanja. Postupak po pritužbi Nakon prijema pritužbe, Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta u roku od 15 dana od podnošenja pritužbe. Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Poverenik u postupku utvrđuje činjenično stanje (uvidom u podnete dokaze, izjavama podnosioca/teljke pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i drugih lica koja imaju saznanja o događaju). Važno je napomenuti da pre preduzimanja drugih radnji, Poverenik može da predloži postupak mirenja, ukoliko se obe strane saglase. Nakon spovedenog postupka, Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, i to u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. O tome obaveštava podnosioca/teljku i lice protiv kojeg je pritužba podneta. Ako ustanovi da je došlo do diskriminacije, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava. To lice dužno je da postupi po preporuci u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika. U slučaju da to ne učini, Poverenik mu izriče meru opomene. Ako u roku od 30 dana od dana izricanja opomene ne postupi po preporuci, Poverenik može o tome izvestiti javnost.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

101

Šta još Poverenik može da preduzme ? ■ Podnošenje prekršajne prijave: Poverenik može da podnese prekršajnu prijavu u kojoj će tražiti da počinilac/teljka diskriminacije bude novčano kažnjen/a. Kazne su, za diskriminaciju van radnog mesta, škole i zdravstvene ustanove, do 100.000 dinara. Kada javni prevoznik diskriminiše osobu sa invaliditetom zaprećena je kazna do 500.000 dinara. Tolika je i maksimalna kazna za diskriminaciju u školi. Za diskriminaciju na radnom mestu ili u zdravstvenoj ustanovi, firma, odnosno ustanova, može biti kažnjena iznosom i do milion dinara. ■ Podnošenje tužbe : Ukoliko i kada smatra da je potrebno, Poverenik može da pokrene parnični postupak za zaštitu od diskriminacije. Tužbom se može tražiti : zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, ili zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; utvrđenje da je tuženi/a diskriminatorski postupao/la prema tužiocu/teljki ili drugome; izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; naknada materijalne i nematerijalne štete; objavljivanje presude donete povodom neke od ovih tužbi. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Beogradska 70, 11000 Beograd Tel / Fax: +381 11 243 80 20 +381 11 243 64 64 www.ravnopravnost.gov.rs poverenik@ravnopravnost.gov.rs

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. Nadležnosti rada Poverenika određene su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“ br. 120/04 i 54/07) i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“ br. 97/08). U decembru 2011. godine, Rodoljub Šabić je ponovo izabran za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

102

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Pristup informacijama od javnog značaja Građanin/ka se može obratiti Povereniku ukoliko iz nekog razloga nije dobio/la informacije od javnog značaja koje je tražio/la od organa javne vlasti, ukoliko taj organ otežava dolazak do tih informacija, ili ako naplati troškove izdavanja dokumenata više nego što bi trebalo. Obraćanje Povereniku Povereniku/ci se može upititi pismena žalba na organ javne vlasti u sledećim slučajevima: a) ako odbije zahtev za dostavljanje informacije od javnog značaja; b) ako organ javne vlasti „ćuti“ , tj. ne odgovora u zakonskom roku od 15 dana, a ni posle toga; c) ako prekorači predviđeni rok za dostavljanje informacije; d) ako naplati troškove izdavanja dokumenata više nego što bi trebalo, i e) ako na bilo koji način otežava ili ometa lice da dođe do informacije na koju ima pravo. Uz žalbu, podnosi se i kopija zahteva poslatog organu javne vlasti, kao i kopija rešenja koje je dobijeno kao odgovor na zahtev. Šta nije u nadležnosti Poverenika? Po zakonu, Povereniku se ne može uputiti žalba na Narodnu skupštinu, predsednika Republike, Vladu Srbije, Vrhovni sud, Ustavni sud i na Republičkog javnog tužioca. Poverenik, takođe, ne može da pomogne licu ako nije zadovoljno kvalitetom informacije koju je dobilo od neke institucije, odnosno, ako smatra da informacija nije tačna ili da je nepotpuna. Postupanje Poverenika Nakon izjavljene žalbe, Poverenik utvrđuje činjenično stanje, a u toku tog postupka državni organi su obavezni da mu omoguće uvid u potrebnu dokumentaciju (mora mu biti omogućen uvid u svaki nosač informacija – dokument u papirnoj formi, kompjuterski hard disk, CD, film, audio i video snimak itd). Ako Poverenik utvrdi da žalba: nije osnovana, preuranjena je ili nedopuštena, odbaciće je. Ukoliko utvrdi da je žalba osnovana, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, donese rešenje kojim će organu javne vlasti narediti da obezbedi uvid u tražene informacije.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

103

Izvršenje rešenja poverenika Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna. Poverenik, dakle, može da izvršenje rešenja sprovede prinudnim merama, odnosno novčanim kaznama: ■ ako organ vlasti ne postupi po rešenju Poverenika u roku koji je rešenjem utvrđen, Poverenik će zapretiti organu vlasti novčanom kaznom (od 5.000 do 20.000 dinara). ■ u slučaju da organ vlasti ni tada ne izvrši rešenje, Poverenik će izreći kaznu i sprovesti postupak prinudne naplate. Istovremeno će zapretiti da će se postupak prinudnog izvršenja nastaviti izricanjem nove, veće novčane kazne. ■ ako organ vlasti ni tada ne postupi po rešenju, novim zaključkom se izriče nova kazna zaprećena prethodnim zaključkom. Postupak se ponavlja do izricanja poslednje kazne, dok zbir svih ne dosegne desetostruki iznos prvi put izrečene novčane kazne, a najviše 200.000 dinara. Pošto se može dogoditi da ni tako ne bude izvršeno rešenje, preostaje da to obezbedi Vlada, primenom odgovarajućih mera uključujući i neposrednu prinudu, odnosno ulazak policije u prostorije institucije i potragu za traženim dokumentom. Postupak se sprovodi protiv institucije, a za odgovornu osobu predviđeno je pokretanje prekršajnog postupka, uz zaprećene kazne u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Svetozara Markovića 42, Beograd E-mail: office@poverenik.rs tel:+381 11 3408 900 fax: +381 11 2685 023

Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije ustanovljena je 01.10.2004. godine kao služba koja se bavi operativnim, stručnim, savetodavnim i analitičkim poslovima i koja pre svega predstavlja servis građana/ki. Osnivanjem kancelarije građani/ ke su dobili/e mesto na kojem mogu da potraže pomoć i zaštitu svojih prava u realizaciji projekata kao i prilikom rešavanja zahteva građana/ki. Kancelarija sarađuje sa vladinim institucijama, domaćim i međunarodnim organizacijama i fondacijama. Narodna kancelarija ima četiri odeljenja: ■ Odeljenje za pravne poslove: obavlja pravne i studijsko-analitičke poslove koji se odnose na: obradu predmeta, predstavki i žalbi iz oblasti rada upravnih i pravosudnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; saradnju sa ministarstvima, Narodnom skupštinom, pravosudnim organima i organima 104

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

teritorijalne autonomije i lokalne samouprave povodom pripremljenih predstavki i žalbi; prijem stranaka; praćenje i proučavanje zakona i drugih propisa od značaja za rad Narodne kancelarije, praćenje i proučavanje stanja u oblastima od značaja za rad Narodne kancelarije; pripremu pravnih mišljenja, informacija, analiza i predloga i drugi pravni poslovi od značaja za Narodnu kancelariju. ■ Odeljenje za socijalna pitanja: obavlja stručno-operativne i studijsko-analitičke poslove koji se odnose na: obradu predmeta, predstavki i žalbi iz oblasti socijalne zaštite, porodično-pravne zaštite, zdravstvene zaštite, penzijsko-invalidskog osiguranja i zapošljavanja; saradnju sa organima državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i drugim institucijama, nevladinim organizacijama i pojedincima u ovim oblastima; prijem stranaka; praćenje i proučavanje zakona i drugih propisa od značaja za rad Narodne kancelarije, praćenje i proučavanje stanja u oblastima od značaja za rad Narodne kancelarije; pripremu mišljenja, informacija, analiza i predloga i drugi poslovi od značaja za Narodnu kancelariju. ■ Odsek za projekte: obavlja stručno-operativne i studijsko-analitičke poslove koji se odnose na: obradu predmeta, inicijativa, predloga projekata i drugih akata upućenih predsedniku Republike Srbije i Narodnoj kancelariji; saradnju sa organima državne uprave i pravosuđa, Narodnom skupštinom, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i drugim institucijama, nevladinim organizacijama i pojedincima u sprovođenju projekata Narodne kancelarije; ■ Odeljenje za opšte poslove: obavlja poslove od zajedničkog interesa za Narodnu kancelariju, poslove koji se odnose na zaposlene u Narodnoj kancelariji. Narodna kancelarija predsednika Republike nalazi se u Palati „BEOGRAD“ Adresa: Narodna kancelarija predsednika Republike Masarikova 5 / VI, 11000 Beograd Telefon: 011 361 8888 Fax: 011 362 0676

Neke od organizacija civilnog društva koje pružaju besplatnu pravnu pomoć Inicijativa za inkluziju VelikiMali Kako bi na najefikasniji način izašli u susret potrebama porodica dece sa smetnjama u razvoju i doprineli ostvarivanju njihovih prava, realizujemo program besplatne pravne pomoći koja se ogleda u praćenju zakona i strategija zaštite dečijih prava, direktno odgovaranje na potrebe i pitanja porodica, povezivanje sa ustanovama u kojima mogu da ostvare i/ili zaštite prava, kao i sa ostalim stručnjacima/kinjama i organizacijama. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

105

Pravna i stručna podrška može biti: ■ pravno savetovanje za ostvarivanje prava deteta iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite, porodično pravne zaštite, obrazovanja; ■ direktna podrška u ostvarivanju prava (upućivanje na relevantne ustanove, ostvarivanje kontakata, pisanje žalbi, molbi i ostalih dokumenata); ■ obezbeđivanje šire podrške akcijama zastupanja, kroz uključivanje drugih organizacija civilnog društva; ■ podrška pri registrovanju udruženja građana. Za informacije iz oblasti ostvarivanja prava vašeg deteta i porodice, obratite se besplatnoj pravnoj službi organizacije VelikiMali. Kontakt: Žarka Zrenjanina 10, Pančevo Tel/fax: 013/ 344141 mob.tel: 062/ 755-127 Email adresa: office@velikimali.org „Iz kruga“ organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom Organizacija „Iz kruga“ bavi se pružanjem podrške i osnaživanjem žena i dece sa invaliditetom i njihovih porodica u situacijama nasilja i diskriminacije, podizanjem društvene svesti o položaju i potrebama žena sa invaliditetom i zaštitom prava žena sa invaliditetom. Oblici podrške : ■P ravni saveti i pisanje podnesaka – razgovor sa advokaticom u beogradskoj kancelariji mogu se zakazati svakog radnog dana od 10-16 časova na tel. 011/3448 045. Prilikom zakazivanja razgovora konsultantkinja ima obavezu da popuni Prijavni upitnik i Nalog za jednu od advokatica kao i da u dogovoru sa korisnikom/com odredi vreme kada se treba javiti ili doći. Podaci iz upitnika koriste se isključivo za obradu statističkih podataka i strogo su poverljivi. Bez popunjenog Prijavnog upitnika i Naloga ne može se dobiti ova vrsta podrške, odnosno korisnici/e pre kontakta sa advokaticama moraju da se jave dežurnoj konsultantkinji. Prijem korisnika/ca odvija se u kancelariji organizacije. Izuzetak od ovog pravila su korisnici/e koji/e zbog svog invaliditeta ne mogu da dođu u Sredačku br. 2. Za svaku pruženu uslugu advokatica mora da popuni Advokatski upitnik, koji se takođe unosi u Bazu podataka; ■Z astupanje – ovu vrstu podrške mogu dobiti osobe sa invaliditetom koje su se predhodno javile na SOS telefon i koje ispunjavaju sledeće kriterijume: – da korisnik/ca nema advokata/icu u istom predmetu; – da predmet nije započet; 106

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

– da nema ekonomskih mogućnosti da plati advokata/icu; – da pravni problem ne može drugačije da se reši, tj. da su iscrpljene sve mogućnosti; – da predmet može da se završi u nekom primerenom roku; – da je realno moguće predmet rešiiti sa pozitivnim ishodom. Odluku o tome ko može biti zastupan pred državnim i drugim organima donosi Pravni tim, koga čine dve advokatice i predsednica organizacije. Na prvi razgovor sa advokaticom neophodno je poneti: Rešenje za tuđu negu i pomoć, telesno oštećenje ili kopiju medicinske dokumentacije kojom se dokazuje navedeni invaliditet, kopiju lične karte i propratnu dokumentaciju u zavisnosti od predmeta za koji se traži pravna pomoć ili zastupanje, a korisnik/ca potpisuje punomoć za advokaticu. Kada se donese odluka o zastupanju osobe sa invaliditetom treba da dostavi i dokaz o mesečnim primanjima za poslednji mesec. Kontakt: Sredačka 2, Beograd Tel/fax: 011 3448 044 E-mail: office.bg@izkruga.org Resursni centar za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije Novi Sad Kontakt : Ćirila i Metodija 21, Novi Sad, Tel/fax: 021 469-616 ;466-588 ;466-911 ; 6397-626 E-mail: ehores@ehons.org infores@ehons.org Praxis Praxis je domaća nevladina organizacija koja radi na zaštiti, poboljšanju i promociji ljudskih prava izbeglica, interno raseljenih lica, povratnika/ca po readmisiji iz Zapadne Evrope i pripadnika/ca manjina (Roma, Aškalija i Egipćana). Praxis se zalaže za prava ciljnih grupa putem pravnih lekova i javnog zagovaranja, promovisanja vrednosti civilnog društva i podizanja svesti javnosti o problemima sa kojima se suočavaju. Među aktivnostima Praxis-a je i pružanje besplatne pravne pomoći. Besplatna pravna pomoć pruža se kroz zastupanje u upravnim i sudskim postupcima za ostvarivanje statusnih prava (pristup ličnim dokumentima, upis u matične knjige, ostvarivanje prava na državljanstvo), osnovnih socio-ekonomskih prava (zdravstvena, socijalna zaštita, obrazovanje i zapošljavanje), kao i postupcima zaštite od diskriminacije. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

107

Kontakt: Alekse Nenadovića 7-III, Beograd Tel: 011 344 4486 Fax: 011 344 4483 E-mail: bgoffice@praxis.org.rs Heroja Maričića 70, Kraljevo Tel/fax: 036 312 659 E-mail: kvoffice@praxis.org.rs CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava Srbija Mreža CHRIS je osnovana 2000. godine kao jedinstveni pokret za zastupanje ljudskih prava u Srbiji, a pre svega, za pružanje besplatne pravne pomoći građanima čija su ljudska prava prekršena. Danas širom Srbije pet članica realizuju programe Mreže: Odbor za ljudska prava Negotin, Građanski Forum Novi Pazar, Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Valjevo i Vojvođanski Centar za ljudska prava Novi Sad. Jedan od najvažnijih programa rada Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji je program pružanja besplatne pravne pomoći žrtvama kršenja ljudskih prava a naročito u slučajevima torture, diskriminacije, nasilja u porodici, trgovine ljudima. Program besplatne pravne pomoći obuhvata : ■ Pravno savetovanje – ova aktivnost se sastoji u pružanju informacija i saveta građanima/kama o pravima i obavezama kao i mehanizmima zaštite i ostvarivanja ljudskih prava i sloboda pred nadležnim državnim organima. Aktivnost sprovode pravnici/e CHRIS kancelarija u Nišu, Valjevu, Negotinu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Vranju. ■ Zastupanje pred domaćim sudskim organima – pravnici/ce CHRIS kancelarija nakon obavljenog intervjua sa strankom i prikupljanja potrebnih informacija i dokaza obaveštavaju ostale pravnike/ce u Mreži CHRIS u cilju dobijanja saglasnosti za procesuiranje određenog slučaja. Ukoliko određeni slučaj predstavlja kršenje ljudskih prava u skladu sa pravnom kvalifikacijom Mreže CHRIS (koja je usklađena sa Evropskom konvencijom za zaštitu osnovnih prava i sloboda ) i ukoliko je dobijena saglasnost od svih CHRIS kancelarija, CHRIS kancelarija koja vodi određeni slučaj angažuje jednog/u od tri advokata/ice – saradnika/ce, koji stranku besplatno zastupa pred sudom ili upravnim organom. Svaka kancelarija Mreže CHRIS ima svoje pravne zastupnike/ce (tri advokata/ice pri svakoj kancelariji) koji/e su angažovani za zastupanje osoba čija su ljudska prava ugrožena, pred sudovima i drugim upravnim organima. U ovom trenutku u okviru 108

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Mreže CHRIS angažovano je 18 advokata/ica koji/e čine regionalni advokatski pool Mreže CHRIS, a omogućeno im je da se osim zastupanja, dodatno usavršavaju u oblasti praktične primene Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama i ostalih međunarodnih mehanizama zaštite i ostvarivanja ljudskih prava i sloboda putem seminara koje organizuje Mreža CHRIS i ostale domaće i međunarodne organizacije. Kontakt adrese CHRIS kancelarija: Odbor za ljudska prava Valjevo/CHRIS kancelarija Valjevo Dušanova 22, Valjevo Tel: 014/233-390, 231-364 Fax: 014/233-390, 231-364 E-mail: office.valjevo@chris-network.org E-mail pravna pomoć: ivana.sakovic@chris-network.org Odbor za ljudska prava Niš /CHRIS kancelarija Niš Obrenovića bbTPC Kalča II sprat, L-B -42, Niš Tel: 018/ 526-232, 526-234 Fax: 018/ 526-233 E-mail: office.nis@chris-network.org E-mail pravna pomoć: milan.krstev@chris-network.org Odbor za ljudska prava Negotin/CHRIS kancelarija Negotin 12. septembra br. 5, Negotin Tel: 019/541-955 Fax: 019/541-956 E-mail: office.negotin@chris-network.org E-mail pravna pomoć: svetlana.stankovic@chris-network.org Vojvođanski centar za ljudska prava/CHRIS kancelarija Novi Sad Trg Slobode 3, PC „Apolo“, Novi Sad Tel: 021/472-30-20 Fax: 021/472-30-21 E-mail: office.novisad@chris-network.org E-mail pravna pomoć: pravnik.novisad@chris-network.org Građanski forum Novi Pazar/CHRIS kancelarija Novi Pazar Rifata Burdževića, Novi Pazar Tel: 020/312-878 Fax: 020/312-461 E-mail: office.novipazar@chris-network.org E-mail pravna pomoć: mersiha.redzovic@chris-network.org

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

109

YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) je osnovan 1997. godine pod imenom Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, kao stručno, dobrovoljno, nevladino udruženje građana. Komitet se angažuje na unapređenju ideja i prakse poštovanja ljudskih i građanskih prava i sloboda, širenju znanja o njima, pružanju pravne pomoći onima čija su prava ugrožena, razvijanju saradnje sa udruženjima i organizacijama koje se bave unapređenjem građanskih, političkih, ljudskih i sindikalnih sloboda i prava i na organizovanju drugih aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi Komiteta. Aktivnosti YUCOM-a se odvijaju kroz brojne i raznovrsne domaće i međunarodne aktivnosti. Među njima je i pružanje besplatne pravne pomoći. ■ Komitet pravnika za ljudska prava pruža pravnu pomoć građanima/kama kojima su ugrožena ljudska prava. Preko broja 0700 400 700, radnim danima od 10 do 16 časova, građani/ke mogu da dobiju potrebne informacije i savete od advokata/ica i pravnika/ca YUCOM-a. Detaljan opis slučaja možete da pošaljete na e-mail adresu: office@yucom.org. rs popunjavanjem formulara za pružanje pravne pomoći. ■ Komitet pravnika za ljudska prava pruža pravnu pomoć u ostvarenju prava na slobodan pristup informacijama. ■Y UCOM zastupa druge NVO u slučajevima čiji se broj sve više povećava, vrši monitoring slučajeva kao i napada na aktiviste/kinje za ljudska prava, u nameri da razvije mehanizme zaštite boraca/kinja za ljudska prava u Srbiji. ■Y UCOM pruža besplatne pravne savete žrtvama nasilja u porodici kako u oblasti porodičnog prava (razvodi, vršenje roditeljskog prava i sl.) tako i u rešavanju svojinsko-pravnih odnosa proizašlih iz brakorazvodnog spora kao rezultata nasilja u porodici. Kontakt: Svetogorska 17, Beograd Tel: 011 33-444-25/ 33-44-235 E-mail: office@yucom.org.rs IAN IAN je lokalna organizacija osnovana 1997. godine i od tada podržava osobe čija se ljudska prava krše i druge marginalizovane i ranjive grupe. Pravni savetnici/e IAN-a pružaju usmenu i pismenu pravnu pomoć izbeglima iz Hrvatske i BIH u kancelariji i na terenu u vezi sa aktuelnim pitanjima kao što su: ■ Povrat i obnova vlasništva; ■ Penzije i realizovanje drugih socijalnih prava; 110

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

■ Regulisanje statusa-dvojno državljanstvo; ■ ishodovanje dokumenata iz Hrvatske; ■ privremeni smeštaj u Srbiji; ■ urgencije, žalbe, zahtevi, molbe i drugi podnesci relevantnim organima i institucijama po pitanju pravne zaštite; ■ informacije i asistencija oko posete predratnom mestu prebivanja, organizovanog povratka i prevoza stvari; ■ saveti i pomoć pri uknjižbi činjenica rođenja, venčanja, smrti, zakupa, sticanja imovine i slično. Kontakt: Admirala Geparta 10, Beograd Tel: 011 7617 197; 7617 205 Fax: 011 7617 243 E-mail: office@ian.org.rs Pro bono mreža Pro bono mreža u Srbiji je mreža advokata/ica i advokatskih kancelarija okupljena oko pro bono kancelarije Građanskih inicijativa koja pruža besplatne pravne usluge u izabranim slučajevima organizacijama civilnog društva. Kontakt: Janković, Popović & Mitić Čarli Čaplina 37, Beograd Tel: 011 207 6850 Fax :011 207-6899 E-mail: office@jpm.rs Karanović & Nikolić Resavska 23, Beograd Tel: 011 309-4200 Nikolić, Kokanović & Otaševic Njegoševa 11, Beograd Tel: 011 3640 841 Fax: 011 3640 842 E-mail: info@nko-law.com Lazarević, Pršić & Vorkapić Kosančićev Venac 11a, Beograd Tel/fax: 011 328 33 00; 328 33 01 Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

111

112

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

PRILOZI

PRILOG 1 Najvažnije ustanove zdravstvene zaštite u Beogradu Univerzitetska dečja klinika Beograd, Tiršova 10, tel: 011/ 2060 600; 011/ 2060 777 http://www.udk.bg.ac.rs/ Institut zа zdrаvstvenu zаštitu mаjke i detetа Srbije „Dr Vukаn Čupić“ Novi Beogrаd, Rаdojа Dаkićа 6-8, tel: 011/ 3108 108 http://www.imd.org.rs/ Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju Beograd, Sokobanjska 17a, tel: 011 / 266 77 55 http://www.sbcprn.com/ Zаvod zа psihofiziološke poremećаje i govornu pаtologiju „Prof. dr Cvetko Brаjović“ Beograd, Kralja Milutina 52, tel: 011/2685-180 http://www.zgp.org.rs/ Institut za očne bolesti Beograd, Pasterova 2, tel: 011/3635-169; 011/ 3635-176 http://www.klinicki-centar.rs Institut za otorinolaringologiju i maksiofacijalnu hirurgiju Beograd, Pasterova 2, tel: 011/3618-444 http://www.klinicki-centar.rs Klinikа zа neurologiju i psihijаtriju zа decu i omlаdinu Beograd, Dr Subotića 6a, tel: 011/2658 355 Institut za mentalno zdravlje Beograd, Palmotićeva 37, tel: 011/3240526 http://www.imh.org.rs/ Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

113

Klinika zа rehаbilitаciju „Dr Miroslаv Zotović“ Beogrаd, Sokobаnjskа br. 13, tel: 011/2660 755 http://www.rehabilitacija.rs/ Institut za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ Beograd, Mihaila Avramovića br.28, 011/ 6660-466 http://www.iohbb.edu.rs/ Specijаlnа bolnicа zа rehаbilitаciju i ortopedsku protetiku Beogrаd Beograd, Vojvode Radomira Putnika 7, tel: 011/ 2650-246; 011/ 2650-946 http://www.zop.rs/ Institut za neurohirurgiju Beograd, Dr Koste Todorovića 4, tel: 011/3618 444

114

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

PRILOG 2 PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU UPUĆIVANJA OSIGURANIH LICA NA LEČENJE U INOSTRANSTVO („Sl. glasnik RS“, br. 44/2007, 65/2008, 36/2009, 32/2010 i 50/2010)

I OSNOVNE ODREDBE Član 1 Ovim pravilnikom uređuju se uslovi, način i postupak, kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje u inostranstvu. Član 2 Osiguranom licu može se izuzetno odobriti lečenje u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, a u zemlji u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje tog oboljenja, stanja ili povrede. Član 3 Pod lečenjem u inostranstvu u smislu ovog pravilnika podrazumeva se ambulantno-polikliničko i stacionarno lečenje, a izuzetno i pretraživanje međunarodnih registara organa i tkiva, kao i slanje uzoraka tkiva na analizu zbog dijagnostičkih procedura koje se ne mogu obezbediti u zemlji. Član 4 Osigurano lice koje je lečeno u inostranoj zdravstvenoj ustanovi, a koje nije upućeno na lečenje u skladu sa ovim pravilnikom nema pravo na naknadu troškova lečenja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. II UPUĆIVANJE NA LEČENJE U INOSTRANSTVO Član 5 Na lečenje u inostranstvo mogu se uputiti osigurana lica radi lečenja oboljenja, stanja ili povreda koje su utvrđene Listom oboljenja, stanja i povreda za upućivanje na lečenje u inostranstvo (u daljem tekstu: Lista oboljenja) koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Prilog 1).

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

115

Izuzetno od stava 1. ovog člana na lečenje u inostranstvo mogu se uputiti osigurana lica radi lečenja izuzetno retkih patologija, odnosno oboljenja sa niskom incidencom (kod odraslih jedan na sedam miliona, a kod dece jedan na milion stanovnika), ukoliko se radi o jedinom oboljenju, odnosno ukoliko bi lečenje u inostranstvu dovelo do potpunog izlečenja. Za slučajeve upućivanja na lečenje u inostranstvo iz stava 2. ovog člana, potrebno je da referentna zdravstvena ustanova za konkretan slučaj raspolaže domaćim, odnosno međunarodnim statističkim podatkom koji potvrđuje postojanje tzv. niske incidence (odgovarajući statistički izveštaji sa podacima o njihovim izvorima). Izuzetno od stava 1. ovog člana, na lečenje u inostranstvo mogu se uputiti osigurana lica radi lečenja kardiovaskularnih oboljenja za koja su u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji utvrđene liste čekanja u skladu sa „Kliničkim kriterijumima i metodologijom za utvrđivanje liste i vremena čekanja za zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama“, i to za: 1) revaskularizaciju miokarda by pass; 2) implantaciju veštačke aortne valvule; 3) implantaciju veštačke mitralne valvule; 4) implantaciju veštačke trikuspidalne i plućne valvule; 5) implantaciju veštačkih valvula kod infektivnog endokarditisa; 6) reimplantaciju veštačkih valvula. Član 6 O pravu osiguranog lica na upućivanje na lečenje u inostranstvo u prvom stepenu rešava Komisija za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu i upućivanje na lečenje u inostranstvo (u daljem tekstu: Komisija) koju imenuje Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički zavod), a u drugom stepenu direktor Republičkog zavoda. Komisija iz stava 1. ovog člana donosi rešenje o upućivanju na lečenje u inostranstvo na osnovu stručnog nalaza, ocene i mišljenja Lekarske komisije za upućivanje na lečenje u inostranstvo (u daljem tekstu: Lekarska komisija) koju imenuje direktor Republičkog zavoda. Lekarska komisija iz stava 2. ovog člana ima 25 članova, koji su istaknuti stručnjaci u odgovarajućoj oblasti medicine. Direktor Republičkog zavoda imenuje predsednika i zamenika predsednika Lekarske komisije. Član 7 Lekarska komisija radi u veću od tri člana. Predsednik Lekarske komisije, odnosno zamenik predsednika u odsustvu predsednika, određuje sastav veća od članova Lekarske komisije, vodeći računa da predsedavajući veća mora da bude lekar odgovarajuće specijalnosti. Stručni nalaz, ocenu i mišljenje veće Lekarske komisije donosi jednoglasno. 116

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

U slučajevima upućivanja iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika, izuzetno lekarska komisija radi u veću od pet članova. O radu veća Lekarske komisije vodi se zapisnik. Član 8 Lekarska komisija najmanje jednom u šest meseci razmatra sve zahteve i na osnovu analize utvrđuje i predlaže mere za unapređenje zdravstvene zaštite i utvrđuje predloge za izmene i dopune Liste oboljenja. 1. Uslovi za upućivanje na lečenje u inostranstvo Član 9 Osigurano lice može da bude upućeno u inostranu zdravstvenu ustanovu na lečenje oboljenja, stanja ili povreda iz Liste oboljenja, pod uslovom: 1) d a su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u Republici Srbiji, uključujući i dovođenje inostranog medicinskog stručnjaka, osim u slučaju upućivanja osiguranog lica radi lečenja kardiovaskularnih oboljenja iz člana 5. stav 4. ovog pravilnika; 2) d a je lečenje koje se preporučuje naučno dokazano i prihvaćeno u praksi, kao i da ne predstavlja eksperimentalni oblik lečenja; 3) d a će predloženo lečenje dovesti do značajnog produženja i poboljšanja kvaliteta života osiguranog lica; 4) d a su troškovi lečenja finansijski prihvatljivi, s obzirom na ukupna sredstva utvrđena finansijskim planom Republičkog zavoda za tekuću godinu i potrebe finansiranja drugih zahteva za upućivanje na lečenje u inostranstvo. Član 10 Na lečenje u inostranstvo osigurano lice se upućuje u jednu od inostranih zdravstvenih ustanova koje su određene ovim pravilnikom. Izuzetno, za upućivanje osiguranog lica na lečenje u inostranstvo, veće lekarske komisije može da predloži i lečenje u zdravstvenu ustanovu koja nije na Listi inostranih zdravstvenih ustanova za oboljenja, stanja i povrede koje su propisane ovim pravilnikom. Lista inostranih zdravstvenih ustanova odštampana je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Prilog 2). Član 11 Sa inostranim zdravstvenim ustanovama u koje se upućuje pretežan broj osiguranika na lečenje Republički zavod može zaključiti ugovor kojim se regulišu: način prijema, način tretmana obolelog osiguranog lica, cena pojedinačne usluge ili paketa usluga i planirani broj dana lečenja, obaveza i rokovi dostavljanja potpune medicinske dokumentacije o sprovedenom lečenju i finansijske dokumentacije sa specifikacijom pruženih zdravstvenih usluga, način saradnje sa domaćim zdravstvenim ustanovama, razmena i angažovanje zdravstvenih stručnjaka, kao i druga pitanja od značaja za pružanje zdravstvene zaštite osiguranim licima.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

117

2. Zahtev i predlog za lečenje Član 12 Postupak za upućivanje na lečenje u inostranstvo pokreće se na zahtev osiguranog lica, roditelja, usvojioca ili staraoca osiguranog lica, odnosno drugog zakonskog zastupnika osiguranog lica (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Zahtev za upućivanje na lečenje u inostranstvo podnosi se na osnovu predloga stručnog konzilijuma odgovarajuće specijalnosti referentne zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa (u daljem tekstu: referentna zdravstvena ustanova). Uz zahtev se podnosi medicinska dokumentacija o sprovedenom lečenju u zemlji. Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu Zahteva za upućivanje na lečenje u inostranstvo koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 1). Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju upućivanja osiguranog lica radi lečenja kardiovaskularnih oboljenja iz člana 5. stav 4. ovog pravilnika, dostavlja se medicinska dokumentacija o sprovedenom lečenju u zemlji i potvrda zdravstvene ustanove u Republici Srbiji da se osigurano lice nalazi na listi čekanja. Potvrda zdravstvene ustanove iz stava 4. ovog člana sadrži sledeće podatke: ime i prezime osiguranog lica, dijagnozu, datum stavljanja osiguranog lica na listu čekanja, broj i datum izdavanja potvrde i pečat i potpis ovlašćenog lica zdravstvene ustanove. Član 13 Na zahtev podnosioca zahteva i predloga za upućivanje na lečenje u inostranstvo veće Lekarske komisije daje stručni nalaz, ocenu i mišljenje o sledećem: 1) da su iskorišćene sve mogućnosti lečenja u zemlji, osim u slučaju upućivanja osiguranog lica radi lečenja kardiovaskularnih oboljenja iz člana 5. stav 4. ovog pravilnika; 2) da postoji mogućnost uspešnog lečenja u inostranoj zdravstvenoj ustanovi sa Liste inostranih zdravstvenih ustanova; 3) da predloženo lečenje ispunjava uslove iz člana 9. ovog pravilnika; 4) način lečenja koji se sprovodi u inostranoj zdravstvenoj ustanovi (stacionarno lečenje, kontrolni pregled, ili obezbeđenje inostranog stručnjaka za lečenje u zemlji) i vreme neophodno za lečenje u inostranstvu; 5) potrebi pratioca, odnosno stručnog pratioca, davaoca organa ili tkiva i vreme angažovanja pratioca osiguranog lica; 6) vrsti prevoznog sredstva (voz, kola za spavanje, autobus, avion, kola hitne pomoći i dr.), odnosno potrebi posebnog vazdušnog prevoza, a u slučaju kada je po oceni veća lekarske komisije to neophodno iz razloga hitnosti, prirode bolesti ili ekonomske celishodnosti; 7) da li je neophodno produženje, odnosno skraćenje lečenja u inostranoj zdravstvenoj ustanovi, s obzirom na mogućnost nastavka lečenja u Republici Srbiji.

118

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

3. Odlučivanje o zahtevu za lečenje u inostranstvu Član 14 Na osnovu stručnog nalaza, ocene i mišljenja veća Lekarske komisije, saglasnosti inostrane zdravstvene ustanove o prijemu osiguranog lica na lečenje i utvrđenog dana prijema na lečenje Komisija donosi rešenje o upućivanju na lečenje u inostranstvo u skladu sa zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak. Rešenjem o upućivanju na lečenje u inostranstvo određuje se zemlja, mesto, zdravstvena ustanova u koju se osigurano lice upućuje, dan početka lečenja, dužina trajanja lečenja, pratilac, odnosno stručni pratilac, odnosno davalac organa i tkiva, iznosi akontacija (troškova lečenja, prevoza i dnevnica), vrsta prevoza, način plaćanja troškova lečenja, obaveza podnosioca zahteva, odnosno pratioca i stručnog pratioca da u određenom roku podnesu pisani izveštaj sa potrebnom dokumentacijom o obavljenom lečenju. Član 15 Zahtev sa obrazloženim predlogom inostrane zdravstvene ustanove za produženje lečenja podnosi se pre isteka vremena odobrenog lečenja. Na osnovu stručnog nalaza, ocene i mišljenja veća Lekarske komisije, Komisija donosi rešenje o produženju lečenja u inostranstvu i obaveštava se podnosilac zahteva i inostrana zdravstvena ustanova. 4. Pratilac osiguranog lica Član 16 Veće Lekarske komisije određuje pratioca, odnosno stručnog pratioca osiguranom licu ako je to medicinski neophodno najduže do 30 dana. Osigurano lice mlađe od sedam godina života za vreme lečenja u inostranoj zdravstvenoj ustanovi ima pravo na pratioca za vreme stacionarnog lečenja. Za više osiguranih lica koja se istovremeno upućuju na lečenje u inostranstvo u istu zdravstvenu ustanovu može se odobriti jedan stručni pratilac. Član 17 Pratilac, odnosno stručni pratilac dužan je da osiguranom licu pruži potrebnu pomoć u odlasku na lečenje i u povratku sa lečenja, prilikom smeštaja, da obavi sve neophodne poslove u vezi sa lečenjem i boravkom osiguranog lica u inostranstvu i da se odmah po obavljenom poslu vrati u Republiku Srbiju. Po završenom lečenju osiguranog lica u inostranoj zdravstvenoj ustanovi upućeno lice, pratilac, odnosno stručni pratilac dužan je da u roku od 15 dana podnese: izveštaj o lečenju sa potrebnom medicinskom i drugom dokumentacijom, dokaze o izvršenim ambulantnopolikliničkim pregledima i drugim zdravstvenim uslugama, originalne račune o plaćenim uslugama, avionske, odnosno vozne karte i drugu dokumentaciju.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

119

Član 18 Osigurano lice dužno je da se u roku od 15 dana po završenom lečenju u inostranstvu javi zdravstvenoj ustanovi koja je dala predlog za lečenje sa potrebnom medicinskom dokumentacijom radi nastavka lečenja. 5. Nabavka lekova u inostranstvu za nastavak lečenja u Republici Srbiji Član 19 Osigurano lice koje je lečeno u inostranstvu na teret Republičkog zavoda može nabaviti pri povratku iz inostranstva lek kojim je lečen u inostranoj zdravstvenoj ustanovi ako se lek sa istim ili sličnim dejstvom ne nalazi u prometu u Republici Srbiji. Količina leka ne može biti veća od količine potrebne za sprovođene utvrđene terapije najduže do 30 dana, do obezbeđivanja leka u skladu sa opštim aktima Republičkog zavoda. Član 20 Opravdanost nabavke leka iz člana 19. ovog pravilnika ceni veće Lekarske komisije na osnovu izveštaja lekara inostrane zdravstvene ustanove. Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti osiguranom licu za nabavku leka. Član 21 Podnosilac zahteva je dužan da odmah po povratku osiguranog lica u Republiku Srbiju stavi na raspolaganje nabavljenu količinu leka zdravstvenoj ustanovi u kojoj mu se obezbeđuje nastavak lečenja. Zdravstvena ustanova koja obezbeđuje nastavak lečenja lekom iz inostranstva dužna je da vodi podatke o vrstama i količini primljenih i izdatih lekova nabavljenih u inostranstvu. 6. Lista čekanja za upućivanje osiguranog lica na lečenje u inostranstvo Član 22 Lekarska komisija, kada je to potrebno, utvrđuje listu čekanja za upućivanje osiguranih lica na lečenje u inostranstvo, na osnovu kliničkih kriterijuma za sačinjavanje listi čekanja koje je doneo ministar nadležan za poslove zdravlja, odnosno Republički zavod, izuzev u slučaju hitnosti, a što utvrđuje nadležno veće Lekarske komisije. Prednost u redosledu stavljanja osiguranih lica na listu čekanja kojima je ocenom veća Lekarske komisije data saglasnost za lečenje u inostranstvu, imaju deca i lica do navršenih 26 godina života. Lista čekanja iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u skladu sa sredstvima Republičkog zavoda namenjenim za upućivanje osiguranih lica na lečenje u inostranstvo utvrđenih Finansijskim planom Republičkog zavoda za tekuću godinu. Saglasnost na Listu čekanja daje direktor Republičkog zavoda. 7. Obračun i naknada troškova Član 23 Troškovi lečenja osiguranog lica u inostranstvu, odnosno angažovanja inostranog stručnjaka obezbeđuju se u potpunosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. 120

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Troškovima lečenja u smislu stava 1. ovog člana smatraju se: 1) t roškovi lečenja u inostranoj zdravstvenoj ustanovi (ambulantno-polikliničko i stacionarno lečenje), odnosno troškovi pretraživanja međunarodnih registara organa i tkiva, odnosno slanja uzoraka tkiva na analizu zbog dijagnostičkih procedura koje se ne mogu obezbediti u zemlji; 2) n abavka leka iz inostranstva na osnovu članu 19. ovog pravilnika; 3) naknada putnih troškova (troškovi prevoza i dnevnica na ime troškova ishrane i smeštaja); 4) t roškovi za izdavanje viza, aerodromskih taksi i svih drugih zavisnih troškova bez kojih se ne može realizovati putovanje, odnosno odlazak na lečenje; 5) troškovi prevoza posmrtnih ostataka; 6) troškovi dovođenja, boravka i rada inostranog zdravstvenog stručnjaka u Republici Srbiji. Član 24 Osiguranom licu upućenom na lečenje u inostranstvo i njegovom pratiocu, odnosno davaocu tkiva i organa, kao i stručnom pratiocu pripada naknada troškova na teret sredstava zdravstvenog osiguranja i to: 1) naknada troškova prevoza; 2) naknada troškova ishrane i smeštaja (u daljem tekstu: dnevnica). Naknada troškova prevoza pripada za redovna prevozna sredstva javnog saobraćaja (avion – turistička klasa, železnica – prva klasa). Izuzetno se može odobriti i druga vrsta prevoza ako to zahteva priroda bolesti osiguranog lica. Dnevnica se određuje u iznosu od 70,00 EUR, bez obzira na zemlju upućivanja. Osiguranom licu mlađem od sedam godina života za vreme putovanja i ambulantnog lečenja pripada na ime troškova dnevnice iznos u visini od 50% dnevnice utvrđene u stavu 3. ovog člana. Osigurano lice, pratilac, odnosno davalac tkiva i organa imaju pravo na dnevnice za boravak u inostranstvu najduže do 30 dana. Izuzetno, za lica iz stava 5. ovog člana u slučaju lečenja u inostranstvu odobrenog za period duži od šest meseci pravo na dnevnice za boravak u inostranstvu, može se utvrditi najduže do 60 dana. Pratiocu, stručnom pratiocu, odnosno davaocu tkiva i organa pripada naknada dnevnice za vreme putovanja, ambulantnog i stacionarnog lečenja osiguranog lica. Kada je osiguranom licu i drugim licima kojima se po odredbama ovog pravilnika odobravaju dnevnice obezbeđen smeštaj i ishrana putem plaćanja tzv. paketa usluga inostrane zdravstvene ustanove ili putem humanitarne pomoći posredovanjem inostranih fondacija i humanitarnih organizacija, pripadajući iznos dnevnica se srazmerno umanjuje za iznos obezbeđene humanitarne pomoći.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

121

Član 25 Na osnovu podnetog izveštaja o lečenju u inostranstvu i priložene dokumentacije iz člana 17. ovog pravilnika Komisija donosi rešenje o konačnom obračunu troškova lečenja. Pri obračunu troškova uzima se u obzir: 1) dan odlaska na lečenje i dan povratka sa lečenja; 2) vreme provedeno na stacionarnom, odnosno ambulantnom lečenju u inostranoj zdravstvenoj ustanovi; 3) iznos primljene akontacije za osigurano lice i pratioca, stručnog pratioca, odnosno davaoca tkiva i organa. Ako je iznos primljene akontacije veći od pripadajućih dnevnica i stvarnih troškova prevoza utvrđuje se obaveza osiguranog lica, odnosno pratioca, odnosno stručnog pratioca i davaoca tkiva i organa da u roku od 15 dana po prijemu rešenja izvrši povraćaj više primljenih sredstava na ime troškova prevoza i dnevnica u valuti u kojoj je primio akontaciju. Ako je iznos primljene akontacije manji od dnevnica i stvarnih putnih troškova koji osiguranom licu, odnosno pratiocu, odnosno stručnom pratiocu, odnosno davaocu organa i tkiva pripadaju, razlika se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti obračunata po srednjem zvaničnom kursu koji važi na dan isplate. Član 26 U slučaju smrti osiguranog lica, odnosno pratioca, odnosno stručnog pratioca, odnosno davaoca organa i tkiva u toku putovanja, odnosno lečenja pacijenta u inostranstvu, lice koje je snosilo troškove prevoza posmrtnih ostataka u Republiku Srbiju ima pravo na naknadu tih troškova na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a prema priloženoj računskoj dokumentaciji. III ANGAŽOVANJE INOSTRANOG ZDRAVSTVENOG STRUČNJAKA ZA LEČENJE OSIGURANIH LICA U REPUBLICI SRBIJI Član 27 Osiguranom licu, ukoliko je to celishodnije i ekonomičnije, može se, pod uslovima utvrđenim ovim pravilnikom, umesto upućivanja na lečenje u inostranstvo, obezbediti lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srbiji uz angažovanje inostranog zdravstvenog stručnjaka. Član 28 Za lečenje osiguranog lica u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srbiji angažovanjem inostranog medicinskog stručnjaka predlog daje stručni konzilijum referentne zdravstvene ustanove, a stručni nalaz, ocenu i mišljenje daje Veće lekarske komisije. Na osnovu stručnog nalaza, ocene i mišljenja iz stava 1. ovog člana Republički zavod sa referentnom zdravstvenom ustanovom zaključuje ugovor o finansiranju zdravstvene 122

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

usluge angažovanjem inostranog medicinskog stručnjaka, odnosno tima kojim se reguliše: 1) v reme trajanja boravka inostranog zdravstvenog stručnjaka, odnosno tima, koji se angažuje zbog pružanja odgovarajuće zdravstvene usluge u referentnoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srbiji; 2) i znos i način plaćanja naknade i drugi uslovi u vezi sa boravkom i radom inostranog zdravstvenog stručnjaka, odnosno tima u referentnoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srbiji; 3) i znos sredstava za lekove i medicinska sredstva koja su neophodna za pružanje odgovarajuće zdravstvene usluge, a nisu obezbeđeni u okviru naknade utvrđene ugovorom zaključenim u skladu sa aktom kojim se uređuju uslovi, kriterijumi i merila za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga. Sredstva utvrđena ugovorom iz stava 2. ovog člana obezbeđuju se iznad naknade utvrđene ugovorom zaključenim u skladu sa aktom kojim se uređuju uslovi, kriterijumi i merila za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga. IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 29 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo („Službeni glasnik RS“, broj 68/05). Član 30 Ovaj pravilnik, po dobijanju saglasnosti Vlade, stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo („Sl. glasnik RS“, br. 65/2008) Član 5 Ovaj pravilnik, po dobijanju saglasnosti Vlade, stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku RS“. Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009) Član 6 Zahtevi za upućivanje na lečenje u inostranstvo koji su podneti pre stupanja na snagu ovog pravilnika i o kojima nije odlučeno, rešavaće se po odredbama ovog pravilnika.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

123

Član 7 Ovaj pravilnik, po dobijanju saglasnosti Vlade objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Prilog 1 LISTA OBOLJENJA, STANJA I POVREDA ZA UPUĆIVANJE OSIGURANIH LICA NA LEČENJE U INOSTRANSTVO I Kardiologija i kardiohirurgija (*) Oboljenja koja zahtevaju primenu posebne terapijske procedure 1. Transpozicija velikih krvnih sudova i srodne anomalije sa retkim anomalijama koronarnog sistema, intramuralna koronarna arterija, D-TGA + LVOTO kod odojčadi koje zahtevaju operaciju pod nazivom: Kompleksni arterijski „switch“. 2. Kompleksne urođene srčane mane koje zahtevaju reoperaciju (drugu zamena konduita i sl.). 3. Suženja u Fontanovoj cirkulaciji kod dece operisane od kompleksnih srčanih mana ili stenoze plućne arterije i njenih grana koje se mogu rešiti ugradnjom stenta; operisane Tetralogiae Fallot koji se mogu rešiti perkutanom ugradnjom VD-PA konduita. 4. Kompleksne anomalije izlaznog trakta leve komore koje se mogu rešiti nekom od navedenih procedura: Ross, Ross-Konno operacija. 5. Urođene anomalije atrioventikularnih valvula (Ebštajnova mana, retke mitralne anomalije) kod dece iznad pet godina koje se mogu rešiti primarnom rekonstrukcijom. 7. Kompleksne USM kod odraslih. Oboljenja koja zahtevaju primenu posebne dijagnostičke procedure 1. Elektrofiziološka ispitivanja kompleksnih aritmija sa eventualnom radiofrekventnom ablacijom. * Za sledeća oboljenja ili stanja osigurano lice ne može se uputiti na lečenje u inostranstvo: 1. Bilo koje oboljenje koje se može lečiti samo transplantacijom srca. 2. Kardiomiopatije. 3. Urođene srčane mane udružene sa drugim teškim oboljenjima (hromozomopatijama, oboljenjima drugih major sistema, mentalnom retardacijom). 4. Kompleksne urođene srčane mane kod kojih je moguće uraditi niže rizičnu palijativnu proceduru umesto visoko rizične korektivne intervencije (primer: D-TGA i Senning operacija umesto kasno arterijskog „switcha“). 5. Atrezija plućne arterije sa VSD-om i MAPCA-ma (koduit +/- unifokalizacija). 6. Oboljenja atrioventikularnih valvula kod dece mlađe od pet godina. 7. Sindrom hipoplazije levog srca i slične kompleksne univentrikularne mane. 8. Kompleksne srčane mane koje zahtevaju reoperaciju sa prvim stavljanjem konduita. 124

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

9. Urođene srčane mane sa izuzetno visokom (granično operabilnom ili inoperabilnom) plućnom vaskularnom rezistencijom. 10. Sve USM kod kojih je „premašeno“ vreme za operativnu korekciju iz bilo kog razloga. II Hematoonkologija (**) Oboljenja koja zahtevaju primenu posebne terapijske procedure (u kategoriji bolesnika kod kojih postoji dokazana delotvornost u lečenju) 1. Hematoonkološka oboljenja, kao i primarne imunodeficijencije kod kojih je potrebno da se uradi transplantacija kostne srži u slučaju da pacijent nema podudarnog srodnog davaoca, a postoji mogućnost lečenja prema sklopljenom ugovoru o poslovnoj i tehničkoj saradnji inostranog centra i domaće referentne zdravstvene ustanove i u skladu sa uslovima i načinom ostvarivanja prava po Konvenciji o socijalnom osiguranju sa Italijom, odnosno drugoj zemlji sa kojom je zaključen odgovarajući sporazum o socijalnom osiguranju, a postupak lečenja uz prethodnu saglasnost inostrane bolnice moguće je sprovesti primenom instrumenata (propisanih obrazaca) utvrđenih tim sporazumom. 2. Nemetastatski tumori lica u fazi rasta i razvoja pacijenta kod kojih bi standardni radioterapijski režimi doveli do velikih estetskih malformacija a koji se mogu lečiti radioterapijom protonima. ** Za sledeća oboljenja ili stanja osigurano lice se ne može uputiti na lečenje u inostranstvo: 1. Maligne hemopatije (akutne ili hronične leukemije, maligne limfome, multipli mijelom) kao i solidne tumore kod dece i odraslih, koja se inače leče konvencionalnom hemoterapijom, autotransplantacijom ili alogenom transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze od HLA podudarnog srodnog davaoca. 2. Akutne mijeloblastne leukemije, koje pripadaju prognostički jasno definisanim nepovoljnim grupama visokog rizika, u slučaju da pacijent nema podudarnog srodnog davaoca. 3. Hronične mijeloidne leukemije, u slučaju da pacijent nema podudarnog srodnog davaoca. 4. Teški oblici stečene aplastične anemije, ukoliko pacijent ne reaguje na imunosupresivnu terapiju, u slučaju da pacijent nema podudarnog srodnog davaoca. 5. Hronična mijeloidna leukemija koja je rezistentna na svu terapiju, a u slučaju da pacijent nema podudarnog srodnog davaoca. III Nefrologija i urologija (***) Oboljenja koja zahtevaju primenu posebne terapijske procedure 1. Kompleksne kloakalne anomalije. 2. Terminalna bubrežna insuficijencija za koju postoji mogućnost lečenja u skladu sa uslovima i načinom ostvarivanja prava po Sporazumu o socijalnom osiguranju sa Italijom, a postupak lečenja uz prethodnu saglasnost inostrane bolnice moguće je sprovesti primenom instrumenata (propisanih obrazaca) utvrđenih tim sporazumom. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

125

*** Za sledeća oboljenja ili stanja osigurano lice se ne može uputiti na lečenje u inostranstvo: 1. Oboljenja koja zahtevaju rekonstruktivnu hirurgiju urogenitalnog sistema (uretra, bešika, ureter, bubreg). 2. Transplantacija bubrega sa živog donora. 3. Sva oboljenja koja zahtevaju laparoskopsku, odnosno endoskopsku hirurgiju. IV Neurologija i neurohirurgija Oboljenja koja zahtevaju primenu posebne terapijske procedure 1. Epilepsije rezistentne na medikamentnu terapiju koje se mogu hirurški lečiti. 2. Inoperabilne aneurizme i arterio venske malformacije mozga i kičmene moždine koje se mogu rešiti samo embolizacijom. 3. Duboki tumori i vaskularne malformacije mozga i kičmene moždine, kao i neuralgije petog i devetog moždanog živca koji se mogu lečiti stereotaksičkom radio-hirurgijom (gamma knife i cyber knife). Metastaze u mozgu mogu se uputiti na tretman stereotaksičkom radio-hirurgijom u inostranstvo samo ukoliko: a) bolesnik na skali „Karnofskog“ pokazuje zbir životnih sposobnosti od najmanje 60%; b) do metastaze nije došlo u prvih 6 meseci od dijagnostikovane bolesti; v) ne postoji sistemska maligna bolest; g) dokazane su najviše dve metastaze i to u elokventnim zonama, uključujući zone pored moždanih komora i u dubini, blizu centralnih struktura (bazalnih ganglija); d) jedanput tretirana metastaza primenom stereotaksičke radio-hirurgije, praćena ponovnom metastazom na istom, već zračenom ili na nekom drugom mestu u mozgu neće biti upućivana na ponovni, istovetni tretman. 4. Duboke intra i paraventrikularne lezije koje zahtevaju neuroendoskopsku proceduru. 5. Lečenje perzistentne tumorske sekrecije hormona iz prednjeg režnja hipofize posle učinjene neurohirurške operacije ili perzistentnog nefunkcijskog tumora posle učinjene neurohirurške operacije, pomoću stereotaksičke radiohirurgije (gamma – knife). V Oftalmologija Oboljenja koja zahtevaju primenu posebne terapijske procedure 1. Maligni melanom i retinoblastom koji se može lečiti samo transpupilarnom termoterapijom (TTT). 2. Maligni melanom i retinoblastom koji se može lečiti samo kontaktnom zračnom terapijom. 3. Maligni melanom i retinoblastom koji se može lečiti samo zračenjem usmerenim snopom protona. Oboljenja koja zahtevaju primenu posebne dijagnostičke procedure 1. Maligni intraokularni tumori prednjeg segmenta oka koji se mogu dijagnostikovati samo ultrazvučnom biomikroskopijom. 126

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

VI Hepatologija Transplantacija jetre pacijenata do 26 godina života sa cirozom koja je nastala kao posledica urođenog deficita jetrinih funkcija kada razvijaju hepatičnu disfunkciju sa skorom CTP≥7 (CTP – B) ili PELD/MELD ≥15 ili kada se javlja prva veća komplikacija: krvarenje iz variksa, hepatična encefalopatija ili HR tip I. Na transplantaciju jetre u inostrane zdravstvene ustanove ne mogu biti upućeni pacijenti kojima je neophodna da se izvrši multiorganska transplantacija (jetra i neki drugi organ), kao i pacijenti u slučaju postojanja neke od sledećih kontraindikacija: 1. Kardiopulmonalna insuficijencija (Pa O2 manja od 55 mm Hg); 2. Neizlečive hronične vanplućne infekcije (HIV, HBV infekcija, HCV infekcija); 3. Aktivna tuberkuloza; 4. Neizlečiva uznapredovala disfunkcija većeg sistema organa; 5. Diabetes melitus sa oštećenjem organa; 6. Teško oštećenje u funkcionisanju sa smanjenom mogućnošću rehabilitacije (na primer, nemogućnosti hodanja); 7. Osteoporoza (gustina kosti ispod praga za fakture ili siptomatske frakture); 8. Druge sistematske bolesti koje bi onemogućile dugotrajno preživljavanje; 9. Teška malnutricija (BM<18kg/m); 10. Teška gojaznost (BM>30kg/m); 11. Bubrežna insuficijencija; 12. Diseminovana aktivna infekcija; 13. Kongenitalni imuni deficit ili stečena imunodificijencija; 14. Teško psihijatrijsko oboljenje refrakterno na terapiju (nesposobnost pridržavanja složenog plana lečenja); 15. Ireverzibilno oštećenje mozga i moždani edem; 16. Bolesti zavisnosti u prethodnih šest meseci; 17. Nedostatak adekvatne socijalne podrške. VII. Pulmologija 1. transplantacija pluća kod pacijenata obolelih od cistične fibroze i starijih od 18. godina života gde postoji mogućnost lečenja u skladu sa uslovima i načinom ostvarivanja prava po Konvenciji o socijalnom osiguranju sa Austrijom, odnosno drugom zemljom sa kojom je zaključen odgovarajući sporazum o socijalnom osiguranju, a postupak lečenja uz prethodnu saglasnost inostrane bolnice moguće je sprovesti primenom instrumenata (propisanih obrazaca) utvrđenih tim sporazumom. Pacijenti oboleli od cistične fibroze i stariji od 18. godina života mogu biti upućeni na transplantaciju pluća u slučaju ispunjenosti sledećih uslova: 1. Progresivna nedovoljnost funkcije pluća: a) FEV1 < 30% od predviđenog b) Teška hipoksemija, PaO2 < 55mm Hg (6,7 kPa) v) Hiperkapnija, PaCO2>50mm Hg (7,3 kPa) Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

127

2. Povećanje učestalosti egzacerbacija 3. Potreba za lečenjem egzacerbacija u odeljenjima intenzivne nege 4. Komplikacije plućne bolesti koje ugrožavaju život: a) Brzo progredirajuća respiratorna insuficijencija b) Masivne ili recidivne hemoptizije koje se ne zaustavljaju embolizacijom v) Uporni (na terapiju refraktorni) ili recidivni pneumotoraks g) Brzo progredirajuća kaheksija 5. Brzo opadanje FEV1 (naročito kod mladih žena) Na transplantaciju pluća u inostrane zdravstvene ustanove ne mogu biti upućeni pacijenti u slučaju postojanja neke od sledećih kontraindikacija: 1. Maligna bolest u poslednje dve godine 2. Neizlečiva uznapredovala disfunkcija drugog većeg sistema organa 3. Veći deformitet zida grudnog koša ili kičmenog stuba 4. Značajna disfunkcija leve srčane komore 5. Neizlečive hronične vanplućne infekcije a) HIV infekcija b) Hepatitis B sa pozitivnim s (surface)-antigenom v) Hepatitis C sa biopsijski dokazanom bolešću jetre 6. Aktivna tuberkuloza 7. Psihijatrijske bolesti koje onemogućavaju pridržavanje potrebnog medicinskog režima 8. Nesposobnost pridržavanja složenog plana lečenja 9. Nedostatak adekvatne socijalne podrške 10. Bolesti zavisnosti u prethodnih 6 meseci. Prilog 2 LISTA INOSTRANIH ZDRAVSTVENIH USTANOVA 1. The Harley Street Clinic, London. 2. Herzzentrum Leipzig GmbH, Lajpcig. 3. Centre cardio-thoracique de Monaco, Monako. 4. Gottsegen Hungarian Institute of Cardiology, Budimpešta. 5. Deutches Herzentrum Berlin, Berlin. 6. Great Ormond Street Hospital, London. 7. Instituto Per l’Infazia „Burlo Garofolo“, Trst. 8. Ospedale San Gerardo, Monca. 9. IRCCS Policlinico San Mateo, Pavia. 10. IGR-Institut Gustave-Roussy, Pariz. 11. Ospedale S.Camillo-Forlanini, Rim. 12. Ospedale riuniti di Bergamo, Bergamo. 13. Ospedale civile maggiore, Verona. 14. Klinik fur Knochmarktransplantation und Hematologi, Oberštajn. 128

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

15. AKH-Allgemeines Krankenhaus der Statd Wien, Beč. 16. The Chaim Sheba Medical Center, Tel-Hashomer. 17. Schneider Children’s Hospital, Tel Aviv. 18. Bnei Zion Hospital, Haifa. 19. Groupe hospitalier Necker, Pariz. 20. Azienda sanitaria ospedaliera O.I.R.M.-S.Anna, Torino. 21. Klinikum der Johannes Gutenberg, Majnc. 22. Ospedali riuniti di Bergamo, Bergamo. 23. University Urology clinic, Hajdelberg. 24. Schneider Children’s Hospital, Njujork. 25. Universitats Spital Zurich, Cirih. 26. Universitatsklinik fur Kinder-und Jugendheilkunde, Insbruk. 27. Azienda Ospedaliera di Verona, Verona. 28. The Scientific institute for neurosurgery, Budimpešta. 29. Reaserch-praktical center of endovascular neurona, Kijev. 30. Clinic of Neurology, Pečuj. 31. KBC Zagreb, Klinika za neurokirurgiju, Zagreb. 32. MGH Massachusetts General Hospital, Boston. 33. Centre hospitalier Sainte-Anne, Pariz. 34. Ospedale Bellaria C.A. Pizzardi, Bolonja. 35. Saint Bartholomew’s and The Royal London Hospital, London. 36. Policllinico Gemelli, Rim. 37. Hacettepe universitesi, Ankara 38. Universitatsklinikum Aachen, Ahen. 39. Cliniques universitaires Saint-Luc, Brisel. 40. Universitats-Augennklinik, Erlangen. 41. Queen Victoria Hospital, London. 42. Hospital ophtalmique Jules Gonin, Lozana. 43. Centre Hospitalier Universitaire Vaudois, Vaduz. 44. KF GU MNTK „Microhirurgiya glasa“, Kaluga. 45. John Hopkins International, Baltimor. 46. Na Homolce Hospital, Prag. 47. Eye clinic of Karl’s University, Prag. 48. Hadassah University Hospital, Jerusalim. 49. Kerckoff Heart-Center, Bad Nojhajm. 50. Universitatsklinikum Leipzig, Lajpcig. 51. Universitatsklinikum Heildelberg, Hajdelberg. 52. Landeskrankenhaus-Universitatsklinikum Graz, Grac. 53. Groupe Hospitalier Pitie-Salpetriere, Pariz. 54. Universitatsklinukum Bonn, Bon. 55. Krankenhaus Mara GmbH, Bilefeld. 56. Acibadem Healthcare Group, Istanbul. 57. Gamma Knife Radiosurgery-Goethe University, Frankfurt. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

129

Obrazac 1 ZAHTEV ZA UPUĆIVANJE NA LEČENJE U INOSTRANSTVO

130

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

PRILOG 3 ZAKON O POVLASTICAMA U UNUTRAŠNJEM PUTNIČKOM SAOBRAĆAJU INVALIDNIH LICA („Sl. glasnik RS“, br. 22/93, 25/93 – ispr. i 101/2005 – dr. zakon)

Član 1 Slepa lica i lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, plegija, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze, sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i njihovi pratioci, imaju pravo, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, na povlastice, u unutrašnjem putničkom saobraćaju na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ukoliko to pravo ne mogu ostvariti po propisima iz oblasti boračke i invalidske zaštite. Član 2 Slepim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje na boljem oku sa korekcijom ima oštrinu vida manju od 10% a vidno polje suženo na 20 stepeni i manje. Licem obolelim od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, plegija, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome je po osnovu tih bolesti utvrđena I kategorija invalidnosti ili priznata potreba za pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom. Član 3 U unutrašnjem putničkom saobraćaju, slepo lice i lice obolelo od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, plegija, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze (u daljem tekstu: invalidno lice) ima u toku jedne kalendarske godine pravo na šest putovanja sa povlasticom u iznosu od: 1) 75% od redovne cene za putovanje železničkim, drumskim i pomorskim, odnosno rečnim saobraćajem; 2) 50% od redovne cene prevoza za putovanje vazdušnim saobraćajem. Jednim putovanjem u unutrašnjem putničkom saobraćaju smatra se odlazak iz polaznog u odredišno mesto (vožnja u odlasku) i povratak iz odredišnog u polazno mesto (vožnja u povratku). Član 4 Pratilac ima pravo na besplatnu vožnju u železničkom, drumskom i pomorskom, odnosno rečnom saobraćaju i na povlasticu od 50% od redovne cene vožnje u vazdušnom saobraćaju, u slučajevima kad prati invalidno lice, putuje po to lice ili se vraća posle praćenja takvog lica.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

131

Ako je pratilac invalidnog lica drugo invalidno lice, nema pravo na povlasticu kao pratilac po odredbama ovog zakona. Član 5 Invalidno lice i njegov pratilac imaju pravo na povlastice iz čl. 3. i 4. ovog zakona za prevoz u bilo kom razredu, odnosno klasi, u vozu (poslovni, ekspresni, brzi i putnički), odnosno na brodu, kao i za ekonomsku klasu u avionu. Član 6 Pravo na povlasticu invalidno lice ostvaruje na osnovu knjižice za povlašćenu vožnju koju izdaje: Savez slepih i slabovidih Srbije za slepo lice, Savez udruženja distrofičara Srbije za lice obolelo od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije za lica obolela od paraplegije i kvadriplegije, Savez za cerebralnu paralizu, dečju paralizu i plegije za lice obolelo od cerebralne paralize, dečje paralize i plegije i Društvo multipleks skleroze Srbije za lice obolelo od multipleks skleroze. Pravo na povlasticu pratilac invalidnog lica ostvaruje na osnovu objave za besplatnu vožnju, odnosno objave za povlašćenu vožnju koju izdaju odgovarajuće organizacije iz stava 1. ovog člana. Knjižica, odnosno objava za povlašćenu vožnju iz st. 1. i 2. ovog člana javne su isprave. Sadržinu i obrazac knjižice, odnosno objave iz stava 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja. Član 7 Organizacije iz člana 6. ovog zakona vode evidenciju o izdatim knjižicama i objavama. Evidencija o izdatim knjižicama, odnosno objavama, sadrži broj knjižice, odnosno objave, ime i prezime korisnika, svojstvo korisnika i datum izdavanja knjižice, odnosno objave. Član 8 Poslove iz čl. 6. i 7. ovog zakona organizacije iz člana 6. ovog zakona obavljaju kao poverene poslove. Nadzor nad obavljanjem poverenih poslova iz stava 1. ovog člana obavlja ministarstvo nadležno za socijalna pitanja. Član 9 Sredstva za ostvarivanje prava na povlastice po odredbama ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike. Član 10 Prevoznik čije je sedište u Republici Srbiji podnosi zahtev za naknadu u visini povlastice, sa odgovarajućom dokumentacijom, ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja. 132

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Kada prevoz obavlja prevoznik čije je sedište van teritorije Republike Srbije, invalidno lice, odnosno njegov pratilac, ostvaruje pravo na povlasticu podnošenjem zahteva za naknadu u visini povlastice, sa odgovarajućom dokumentacijom, ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja. Član 11 Ministar nadležan za socijalna pitanja bliže će propisati način ostvarivanja prava na povlastice iz ovog zakona, kao i sadržinu zahteva i odgovarajuću dokumentaciju iz člana 10. ovog zakona. Član 12* Odgovorno lice u organizaciji iz člana 6. ovog zakona, koje izda knjižicu, odnosno objavu, za povlašćenu vožnju suprotno odredbama ovog zakona, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 2.500 do 50.000 dinara. Član 13 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju slepih lica i njihovih pratilaca („Službeni glasnik SRS“, br. 6/79, 30/79, 48/79 i 17/87) i propisi doneti na osnovu tog zakona. Za ostvarena putovanja sa povlasticom u smislu propisa iz stava 1. ovog člana do dana stupanja na snagu ovog zakona sredstva se obezbeđuju pod uslovima i na način određen tim propisima. Član 14 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

133

PRILOG 4 PRAVILNIK O USLOVIMA, POSTUPKU I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA NA ODSUSTVO SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA („Sl. glasnik RS“, br. 1/2002) Član 1 Ovim pravilnikom utvrđuju se uslovi, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rad sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta, rad organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava. Član 2 Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od pet godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom od punog radnog vremena radi posebne nege deteta, u skladu sa zakonom. Težak stepen psihofizičke ometenosti u smislu ovog pravilnika postoji ako je dete telesno invalidno, slepo, gluvo, odnosno nagluvo, umereno, teško ili duboko mentalno ometeno, dete sa pervazivnim razvojnim poremećajem i dete koje je višestruko ometeno. Član 3 Telesno invalidnim detetom smatra se dete sa: 1) teškim i trajnim poremećajima ili oštećenjima lokomotornog sistema i sa teškim i trajnim telesnim deformitetima; 2) teškim neuro mišićnim i mišićnim oboljenjima; 3) teškim poremećajima ili oštećenjima centralnog i perifernog nervnog sistema. Član 4 Slepim detetom smatra se dete: 1) čija je korigovana oštrina vida na boljem oku 0,05 do 0,02, odnosno čije je vidno polje, bez obzira na oštrinu vida, centralno suženo 5 do 10 stepeni; 2) čija je korigovana oštrina vida na boljem oku između 0,02 i osećaja svetlosti, odnosno čije je vidno polje, bez obzira na oštrinu vida, centralno suženo na manje od 5 stepeni; 3) bez vidne funkcije, odnosno bez sposobnosti percepcije svetlosti (amauroza). Član 5 1) Gluvo dete jeste ono kod koga je oštećenje sluha preko 80 decibela i koje i pored slušnog aparata ne može u celini da percipira verbalni govor. 134

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

2) T eže nagluvo dete jeste dete sa težim gubitkom sluha (linearna i selektivna redukcija) od 60 do 80 decibela na boljem uvu i čiji je razvoj glasovnog govora značajno ometen. 3) S a težim gubitkom sluha jeste ono dete koje ima oštećenje sluha od 60 do 80 decibela na boljem uvu, a koje je pre oštećenja sluha, uglavnom razvilo svoj glasovni govor. Ovo dete sa slušnim aparatom može da prima govor, što omogućava sprovođenje odgovarajuće rehabilitacije. Član 6 1) U mereno mentalno ometeno jeste ono dete koje pokazuje usporen razvoj i ograničena postignuća u domenu razvoja i upotrebe govora i jezika, motoričkih sposobnosti, brige o sebi, što zahteva trajan nadzor. Količnik inteligencije je u opsegu 35 do 49. 2) T eško mentalno ometeno dete jeste ono koje je veoma ograničenih umnih sposobnosti, količnika inteligencije u opsegu 20 do 34 i koje može da ovlada elementarnim higijenskim navikama i navikama samoposluživanja, ali mu je potrebna stalna pomoć ili nadzor. 3) D uboko mentalno ometeno dete jeste ono koje karakteriše izrazito ograničena sposobnost razumevanja i prihvatanja zahteva, ograničena pokretljivost ili potpuna nepokretljivost, i nesposobnost voljne kontrole sfinktera. Potrebna mu je trajna pomoć, nega i nadzor. Količnik inteligencije je ispod 20. Član 7 Dete sa pervazivnim razvojnim poremećajem jeste dete autistično, sa Retovim sindromom ili dezintegrativnom psihozom. Član 8 Višestruko ometeno u razvoju jeste ono dete koje ima dve ili više smetnji, a ne može da se razvrsta prema pretežnoj smetnji u skladu sa ovim pravilnikom (sa dve ili više ometenosti). Član 9 Pravo na odsustvo sa rada ili rad sa polovinom punog radnog vremena utvrđuje organ nadležan za rešavanja o pravima iz oblasti društvene brige o deci, na osnovu zahteva, u skladu sa zakonom. Organ iz stava 1 ovog člana dostavlja zahtev komisiji nadležnoj za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta (u daljem tekstu: komisija), koja poziva podnosioca zahteva radi pregleda. Član 10 Po izvršenom pregledu, mišljenje o stepenu psihofizičke ometenosti deteta, komisija dostavlja organu iz člana 9 stav 1 ovog pravilnika. Član 11 Prilikom davanja mišljenja, zavisno od psihofizičke ometenosti deteta, komisija određuje i rok u kome će se ponovo izvršiti pregled deteta. Rok u kome će se izvršiti ponovni pregled deteta, u smislu stava 1 ovog člana, ne može biti duži od šest meseci, osim za slučajeve kada se utvrdi da je psihofizička ometenost deteta trajna. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

135

Član 12 Na osnovu mišljenja o postojanju uslova iz čl. 3 do 8 ovog pravilnika, organ iz člana 9 stav 1 ovog pravilnika upućuje korisnika ordinirajućem lekaru – pedijatru, koji sačinjava izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (u daljem tekstu: doznaka) za period koji je određen. Član 13 Doznaku korisnik dostavlja organu iz člana 9 stav 1 ovog pravilnika i organizaciji u kojoj korisnik radi, u roku od tri dana. Pravo na odsustvo sa rada ili rad sa polovinom punog radnog vremena teče od dana konačnosti rešenja kojim je o tom pravu odlučeno. Član 14 Organ iz člana 9 stav 1 ovog pravilnika je u obavezi da ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja dostavlja izveštaj o broju dece prema vrstama psihofizičke ometenosti. Izveštaj iz stava 1 ovog člana dostavlja se za svaki kvartal do 15 u sledećem mesecu, na obrascu koji je sastavni deo ovog pravilnika. Član 15 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

136

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

PRILOG 5 PRAVILNIK O OBRASCIMA U POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA NA NOVČANU SOCIJALNU POMOĆ („Sl. glasnik RS“, br. 39/2011) Član 1 Ovim pravilnikom propisuje se sadržina i izgled obrasca zahteva za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć i sadržaj i izgled nalaza i mišljenja centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade, broj članova domaćinstva i druge činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija. Član 2 Zahtev za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć podnosi se na Obrascu NSP-Z i Obrascu NSP-P koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Član 3 Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade, broj članova domaćinstva i druge činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija i kojim se utvrđuje socio-ekonomski status porodice služi kao dokazno sredstvo za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć. Podaci o propuštenoj zaradi utvrđuju se na osnovu mogućnosti radnog angažovanja pojedinca, odnosno člana porodice, učestalosti radnog angažovanja i cene rada na slobodnom tržištu za određeni posao i mogućnosti izdavanja u zakup nepokretne imovine. Član 4 Nalaz i mišljenje iz člana 3. ovog pravilnika sačinjava zaposleni na poslovima socijalnog rada, na Obrascu NSP-NM koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Nalaz i mišljenje iz stava 1. ovog člana sačinjava se na osnovu terenske posete porodici, izjave stranke, uviđaja na licu mesta, saslušanja svedoka i drugih dokaza. Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad sadrži nalaz kojim je utvrđeno činjenično stanje, obrazloženo mišljenje i predlog stručnog radnika. Član 5 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe čl. 65. i 90. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad („Službeni glasnik RS“, br. 59/08 i 37/10) i Obrazac MO-2, Obrazac-MO i Obrazac MO-1 koji su odštampani uz taj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Član 6 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

137

138

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

139

140

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

141

142

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

143

144

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

145

146

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

PRILOG 6

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

147

148

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

149

150

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

151

152

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

153

154

VodiÄ? kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi

155

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 342.72/.73-053.2-056.26/.36(497.11)(035) 364.4-053.2-056.26/.36(497.11) 376.1-053.5-056.26/.36(497.11) ЈАЊИЋ, Биљана, 1976Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji : zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi / Biljana Janjić, Kosana Beker. - Pančevo : Inicijativa za inkluziju VelikiMali, 2012 (Beograd : Manuarta). - 156 str. : tabele, graf. prikazi ; 24 cm Prema predgovoru, ovo je 4. dopunjeno i izmenjeno izd. - Tiraž 500. - Predgovor: str. 5. - Prilozi: str. 113-154. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-906385-7-4 1. Бекер, Косана, 1972- [аутор] a) Деца са посебним потребама - Правна заштита - Србија - Приручници b) Деца са посебним потребама - Социјална заштита Србија c) Деца са посебним потребама Образовање - Србија COBISS.SR-ID 188919052

156

Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji