SADR@AJ I na Istoku, i na Zapadu 2
Socijalizam u gradu 4
Socijalisti~ki standard 6
Privreda i industrija 8
Vespa, fi}a i mercedes 10
Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs
Zdravstvena nega za sve 12
Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor
Od bakalnice do samoposluge 14
@ena u socijalizmu 16
Znawe pod budnim okom dr`ave 18
Odrastawe pod petokrakom 20
Zlatno doba sporta 22
Moda po stranim uzorima 24
Od socrealizma do avangarde 26
Masovna kultura 28
Prinuda i pobuna 30
Kraj jednog doba 31
Indeks 32
Hronolo{ka tablica
Biblioteka OVAKO SE @IVELO Novi vek @IVOT U SOCIJALIZMU (1945–1980) Autor mr Radina Vu~eti} Ilustrator Vladimir Bursa} Urednik edicije dr Vesna Biki} Saradnik istra`iva~ Milena Trutin Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor Dragana Rakovi} Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 930.85(497.11)"1945/1980" 316.728(497.11)"1945/1980" VU^ETI], Radina, 1972 @ivot u socijalizmu : (1945–1980) / Radina Vu~eti} ; [ilustrator Vladimir Bursa}]. – Beograd : Kreativni centar, 2011 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Biblioteka Ovako se `ivelo. Novi vek) Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [33]. – Registar. ISBN 978-86-7781-840-1
OVAKO SE @IVELO NOVI VEK
a) Svakodnevni `ivot – Beograd – 1845–1980 b) Beograd – Kulturna istorija – 1945–1980 COBISS.SR-ID 182624780
OVAKO SE @IVELO NOVI VEK
Radina Vu~eti}
@IVOT U SOCIJALIZMU (1945–1980)
I na Istoku, i na Zapadu Drugi svetski rat (1939–1945), koji je za sobom ostavio pusto{ i milionske `rtve, u Jugoslaviji je po~eo 1941. i trajao je ~etiri godine. Svoje oslobo|ewe Beograd je do~ekao sa samo 270.000 stanovnika. Po prestanku ratnih strahota, lice sveta bilo je potpuno izmeweno, a novu epohu obele`io je hladni rat. U ovom ratu, koji je bio borba izme|u Istoka i Zapada, jedan nasuprot drugom na{la su se dva sistema – komunisti~ki, oli~en u Sovjetskom Savezu i isto~noevropskim zemqama, i kapitalisti~ki, demokratski, oli~en u Americi i zapadnoevropskim dr`avama. Iz Drugog svetskog rata Jugoslavija je iza{la s novim ure|ewem. Monarhija je ukinuta, a Beograd je postao prestonica jo{ jedne od komunisti~kih zemaqa takozvanog Isto~nog bloka. Po~etak posleratnog perioda obele`ilo je potpuno okretawe Sovjetskom Savezu i preuzimawe sovjetskog modela dr`ave, privrede, ekonomije, kulture…
Godina
Broj stanovnika
1944
270.000
1951
428.000
1961
619.000
Broj stanovnika u Beogradu
1971
780.000
1981
1.100.000
Do preokreta je do{lo 1948. godine, nakon sukoba Tita s Moskvom i Josifom Visarionovi~em Staqinom. Od tada, Jugoslavija je bila socijalisti~ka dr`ava s komunisti~kim ure|ewem koja je veliku ekonomsku i vojnu pomo} dobijala od Zapada, naro~ito od Amerike. Zapadu se sve vi{e okretala i u sferi kulture i svakodnevnog `ivota.
Novinu u spoqnopoliti~kom opredeqewu Jugoslavije predstavqala je i politika nesvrstavawa – na konferenciji u Beogradu 1961. godine stvoren je Pokret nesvrstanih, koji su ~inile zemqe van dva postoje}a bloka.
Podeqena Evropa na karti iz Istorijskog atlasa sveta (London, 1978)
Jugoslovenska socijalisti~ka dr`ava mewala je ime nekoliko puta: Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ, 1945), Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ, 1945–1963) i Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ, 1963–1992).
2
Beograd je oslobo|en 20. oktobra 1944. i postao je prestonica nove zemqe s novim imenom i novom ideologijom. Zahvaquju}i specifi~nom polo`aju izme|u Istoka i Zapada, mogao je da ugosti i Hru{~ova i Niksona, i Sartra, Stravinskog i Alfreda Hi~koka, kao i brojne svetske glumce, ali i posadu Apola 11, i to samo stotinak dana posle wenog sletawa na Mesec! Tito i ameri~ki predsednik Nikson prilikom posete Beogradu, 1970 Beograd je bio tipi~an doseqeni~ki grad ~ije je stanovni{tvo u proseku ~inila tre}ina ro|enih Beogra|ana i dve tre}ine doseqenika. Najvi{e je bilo Srba, a drugo mesto su delili Crnogorci i Hrvati. O mladosti Beograda svedo~i podatak da je sredinom {ezdesetih prose~na starost Beogra|anina bila samo 27 godina!
Pedesetih i {ezdesetih, koje su bile kqu~ne za definitivno okretawe Zapadu, Beograd postaje moderan grad i doma}in va`nih me|unarodnih konferencija i festivala.
JOSIP BROZ TITO Neprikosnovena li~nost u socijalisti~koj Jugoslaviji bio je Josip Broz Tito (1892–1980). Za vreme rata bio je partizanski vo|a i lider komunisti~kog pokreta, a posle rata do`ivotni predsednik, mar{al, vrhovni komandant, generalni sekretar Partije‌ Ovakvo objediwavawe funkcija u rukama jednog ~oveka neizbe`no je vodilo stvarawu kulta li~nosti. Kult li~nosti bio je vidqiv u razli~itim sferama `ivota. Gradovi, ulice, {kole dobijaju Titovo ime, a wegove slike nalazile su se u svim javnim ustanovama. Postao je i po~asni gra|anin Beograda 1947, a jedna od najve}ih ulica koja je do tada nosila ime kraqa Milana promenila je naziv u Mar{ala Tita. U sklopu slavqewa kulta li~nosti, Beograd je 1962. dobio i Muzej 25. maj, u kojem su ~uvani i izlagani pokloni koje je Tito dobijao. Povodom svakog wegovog putovawa organizovani su masovni ispra}aji i do~eci u Beogradu. Re{ewe o promeni naziva Ulice Kraqa Milana u Mar{ala Tita
3
Socijalizam u gradu Nakon oslobo|ewa trebalo je boriti se sa siroma{tvom, a u~vrstiti novu, komunisti~ku ideologiju. Pod parolama obnove i izgradwe i bratstva i jedinstva ra|ala se nova metropola, s novim naseqima i novim obi~ajima. Program obnove razru{ene zemqe i izgradwe socijalizma vodila je Komunisti~ka partija. Beograd, u kojem je tokom rata poru{ena ili te{ko o{te}ena tre}ina zgrada, obnavqao se muwevitom brzinom, mewaju}i svoju fizionomiju. Istovremeno, nova vlast sprovodila je konfiskaciju i nacionalizaciju znatnog dela privatnog stambenog fonda, a gubitnici su naj~e{}e bili pripadnici predratne elite i oni koji su sara|ivali s okupatorom.
PETOKRAKA UMESTO KRUNE Pozori{ni trg postao je Trg republike, na mestu sru{enog Mosta kraqa Aleksandra podignut je Most bratstva i jedinstva, kasnije nazvan Brankov most, biv{i Dvorski park postao je Pionirski park, ulice nazivane po kraqevima, kraqicama ili knegiwama dobijaju naj~e{}e imena narodnih heroja, a nekada{wu krunu zamewuje petokraka.
4
U obnovi zemqe i izgradwi infrastrukture (pruga, mostova, puteva) posebnu ulogu imale su omladinske radne akcije. Za u~e{}e u wima, koje je podrazumevalo te`ak fizi~ki rad, omladinci nisu bili pla}eni i na akcije su odlazili dobrovoqno, jer im je to ~esto bila preporuka za napredovawe u dru{tvu. Zahvaquju}i i radnim akcijama, Beograd je dobio Novi Beograd, Adu Ciganliju, Auto-put bratstva i jedinstva, a obnovqeni su i mnogi objekti stradali u ratu.
Auto-put bratstva i jedinstva (Beograd–Zagreb), dug 382 km, napravqen je za samo dve godine (1948–1950), a gradilo ga je 319.000 brigadira!
U prvih pet godina u arhitekturi je dominirao socrealisti~ki pravac. Wega su karakterisale te{ke zgrade sandu~are, u kojima su broj i veli~ina prostorija bili mnogo mawi nego do tada. Socrealizam je, me|utim, brzo napu{ten u korist savremenih svetskih kretawa u arhitekturi. Najo~igledniji primer socrealizma u arhitekturi je Dom sindikata. Ova zgrada monumentalne forme dugo je bila sedi{te radni~kih sindikata. [ezdesete godine su zlatno doba izgradwe Beograda. Grad dobija zna~ajne dr`avne institucije, muzeje, sportske centre, bolnice, hotele, prve podzemne prolaze, mostove i glavne saobra}ajnice, a povezuje se sa Zemunom u jedinstvenu gradsku celinu. NOVI BEOGRAD, GRAD IZ PESKA Predratna ideja o gradwi Novog Beograda postala je realnost u poratnoj Jugoslaviji, kada grad po~iwe da se {iri na levu obalu Save. Konkurs za urbanisti~ko re{ewe Novog Beograda raspisan je 1947, a 1948. po~elo je stvarawe nove prestoni~ke celine iz peska i mo~varnih terena. Urbanisti~ki plan predvi|ao je izgradwu zgrada SIV-a i CK, Olimpijskog stadiona za 150.000 gledalaca i jezera za 70.000 kupa~a.
[ezdesetih godina izgra|eno je ~ak 86.767 stanova! Na`alost, ni to nije bilo dovoqno za sve one kojima je bio potreban krov nad glavom. Zgrada Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK) podignuta je 1964. godine. Bio je to oblakoder u ameri~kom stilu s potpuno socijalisti~kom namenom, jer se u wemu nalazilo sedi{te Partije. Druga zna~ajna vi{espratnica – Palata Beograd (Beogra|anka) – podignuta je 1974. sa idejom da u centru grada nikne zgrada koja }e dominirati visinom (24 sprata) i postati centralni gradski orijentir. Na prvih nekoliko spratova nalazila se moderna robna ku}a, dok su na ostalim bile poslovne prostorije i gradska radio-stanica Studio B. Zgrada CK AVALSKI TORAW Jedan od simbola grada – Avalski toraw – visine 202,85 m, izgra|en po projektu Ugqe{e Bogunovi}a i Slobodana Jawi}a, pu{ten je u rad 1965. godine. U trenutku izgradwe bio je deseti po visini u svetu. Toraw je bio otvoren za posetioce, a deci je najve}a atrakcija bila vo`wa liftom, kojoj su se radovali i roditeqi, jer su verovali da je lekovita za grlo, nos i plu}a. Toraw je sru{en u bombardovawu 1999. i ponovo izgra|en 2010. godine. Na Avalskom torwu nalazila se televizijska antena te{ka 25 tona
5