У Ц Е Д А З Л А РСКИ СЕРИЈ
ЛУТКА
Ћ И Т Е Л О К И Н Е Д ТО
Е Њ А В А Т И П С ВА е
њ а спав
1
Едиција ПОЗОРНИЦА Тоде Николетић ВАСПИТАВАЊЕ ПРЕД СПАВАЊЕ Прво издање Уредник: Анђелка Ружић • Лектор: Мирјана Делић • Дизајн: Душан Павлић • Илустрације: Милица Раденковић • Припрема за штампу: Татјана Ваљаревић • Издавач: Креативни центар, Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 • www.kreativnicentar.rs • info@kreativnicentar.rs За издавача: Љиљана Маринковић • Штампа: Графостил, Крагујевац • Тираж: 1500 • Година штампе 2019
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-2 НИКОЛЕТИЋ, Тоде, 1959 Васпитавање пред спавање : луткарски серијал за децу / Тоде Николетић ; [илустрације Милица Раденковић]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2019 (Крагујевац : Графостил). – 58 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Едиција Позорница) Тираж 1.500. ISBN 978-86-529-0640-6 COBISS.SR-ID 273191948
У Ц Е Д А З АЛ Ј И Р Е С И К С ЛУТКАР Ћ И Т Е Л О К ТОДЕ НИ
Е Њ А В А Т И П С ВА е
њ а спав
Пролог (Шума. Изнад шуме с једне стране виси Месец, а с друге Сунце, између њих су на концима окачене птице. Пулт за глумце је у нијанси са шумом, с тим што све изледа као огроман пањ обрастао маховином.)
СУНЦЕ И МЕСЕЦ На небу две звезде срећу траже И све се од сјаја њиховог мења, Добро јутро – једна нам каже, А друга шапће – довиђења. Сунце и Месец, два верна друга, На плавом небу заједно плове, На клацкалици тог полукруга Јутром нас буде и шаљу снове. Дан се насмеши и све заплави Кад нам се Сунце зрацима јави, А ноћ спусти чаробну рампу Чим Месец упали жуту лампу. Лаке кô казаљке звезде трепере, Два златна броша што небом сјаје, То они срећу кружењем мере Док игра тече и живот траје.
5
Драмолет први
ШУМА ЖИВОТ ЗНАЧИ
ЛИЦА: СЦЕНА:
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА:
ЗЕКАН УШЕКАН:
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА:
ЗЕКАН УШЕКАН:
ЛИЈА ПРИЈА:
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА:
ерица Веверица, Зекан Ушекан, В Медо Чедо, Лија Прија (Шумски пропланак. Веверица тужно посматра неколико посечених стабала. Око зелених крошњи које вире из дубоке траве облећу птице и скупљају гранчице својих порушених гнезда.) ( Копа рупу и нешто ставља у њу, а затим је затрпава својим предњим шапицама.) Верице Веверице, шта то тако вредно радиш? О Да ли можда шаргарепу садиш? Тако ми зечјег њуха и репа, да није у рупи шаргарепа? е брини, Зекане Ушекане. Твоје уши не треба да Н стрепе. Нема у рупи сочне шаргарепе. Штета! А тако бих волео да је шаргарепа! звињавам се, Верице, што сам радознала. И А да није у рупу кока залутала? ажалост, Пријо Лијо, од коке нема ни квоц, ни Н кокода. Мораћеш вечерати шта ти природа да.
ЛИЈА ПРИЈА:
аш штета! Нарочито због мог репа. Аха! Ево Б Меде Чеде. Он сигурно зна шта има у рупи да се једе.
МЕДО ЧЕДО:
Наравно да знам! Ја сам промућуран и паметан. Тако ми крзна и дрвореда, унутра је пуна кошница меда!
7
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Чедо Медо, жао ми је. Али у рупи мед није.
ЛИЈА ПРИЈА: Аууу… Ко онда зна шта је? Да није јаје?!
ЗЕКАН УШЕКАН: Тако ми зечјег заната, да није зелена салата?
МЕДО ЧЕДО: Тако ми њушке, да нису крушке?
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: М ир! Мир! Мир! Ево, открићу вам тајну. У рупи је жир!
СВИ: Жир!!!
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Сад вам је јасно шта радим! Жир садим!
МЕДО ЧЕДО: Т ако ми зреле диње, па жир једу дивље свиње! Је л’ тако?
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Н е садим га да га неко смаже у сласт, већ да из њега порасте храст.
ЛИЈА ПРИЈА: Шта ће нам храст?! Дај нам мед! Хоћемо маст!
ЗЕКАН УШЕКАН:
И купусовог листа, да нам срећа заблиста!
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Е драги моји, док ви мислите на храну, неко нам у шуми сече грану по грану. Док ви имате јело на уму, неко нам уништава шуму. Погледајте ове тужне птиће. Погледајте њихова порушена гнезда. Погледајте увеле листиће и на небу хиљаду звезда. Некада су уживали у хладу, а сада су им посекли наду. Зато сада вредно садим жир по жир да шуми вратим спокој и мир. А ви, ви мислите само како да кркате! Стидите се свих оних који сада пате!
МЕДО ЧЕДО: Истина, ја сам мислио о својој срећи…
ЗЕКАН УШЕКАН: А ја … како ћу од глади побећи…
ЛИЈА ПРИЈА: И ја … кога ћу наивног за храну прећи…
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Надам сте да сте сада нешто паметно научили. ЗЕКАН УШЕКАН:
8
Ј есмо. (Дошаптава се с Лијом и Медом.) Е па, Верице Веверице, ми смо нешто паметно одлучили…
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Шта сте одлучили?
МЕДО ЧЕДО: Да радимо!
ЛИЈА ПРИЈА: Да се удружимо!
ЗЕКАН УШЕКАН: Да шуму садимо и природи служимо!
СВИ: Одрасли свете, имај на уму – врло је важно чувати шуму. Нека из тебе доброта зрачи јер шума планети опстанак значи.
9
Драмолет други
КОРА ОД БАНАНЕ
ЛИЦА:
ук Арлаук, Јежић Бежић, Сова Кова, В Медо Чедо, Зекан Ушекан
(Вук једе банану и баца кору.)
ВУК АРЛАУК:
ад нема боље хране, добре су и банане. Ово К ми је трећа из друге кесе, а послао сам Свињу Мињу да ми још банана донесе. За витко тело банана је најбоље јело. Не био ја Вук Арлаук ако не стањим струк кô Зекан Ушекан.
ЗЕКАН УШЕКАН:
(Улази ослoњен на штаке и са гипсом на нози.)
та се догодило, Зекане Ушекане? Да те није Ш ударио аутобус пун туриста? Изгледаш као прегажена глиста.
ВУК АРЛАУК:
ЗЕКАН УШЕКАН:
Не питај, Вуле! Нека будала је бацила кору од банана па сам се разбио, и то добро и натенане. Е да ми га је пронаћи, биле би му уши дуже него моје. Да ли можда знаш тај неваспитанко ко је?
ВУК АРЛАУК: Н е знам, Зекане. А јесу ли коре од банана биле мекане?
ЗЕКАН УШЕКАН: (Седа на пањ.) Их, не питај, Вујо, била је мека кô клизавица. Пола сата сам летео кô птица. А онда сам, јао ли га моме туру, направио пируету и праву бравуру.
10
ВУК АРЛАУК: Срам га било!
ЈЕЖИЋ БЕЖИЋ: ( Улази сав у завојима.) Јао, мени! Куку мени! Леле, настрадао сам кô у купусу теле. ВУК АРЛАУК: Ш та се догодило, Јежурко? Сигурно си нос гурко тамо где му није место! ЗЕКАН УШЕКАН: Да није ловац? Он у шуми парадира често! ЈЕЖИЋ БЕЖИЋ: Н ије, Вуче. Није ловац, Зеко. Кору од банане је бацио неко, а ја сам, као што видите, на њу стао и – пао! ВУК АРЛАУК: Пао! Баш ми је жао! ЈЕЖИЋ БЕЖИЋ: Нисам стигао ни А рећи, а већ сам јаукао лежећи. МЕДО ЧЕДО:
Ни ја нисам ништа боље прошао, а тако сам радостан по мед ујутру пошао. Таман сам био пчелама на трагу кад сам стао на кору и направио шпагу. Јао, што ме боли! Јао, што ме сече! Е да ми падне шака, испрашио бих га по туру као несташно мече. Да ти, Вуле, не знаш нешто о том неваспитанку?
ВУК АРЛАУК: Нееее! Ја имам меморију танку. Ми, вукови, нисмо интили … како се каже … гентни. Овај паметни. ЗЕКАН УШЕКАН: Ех, да знам ко је, и ја бих му уши извукао. Само зато што сам се сав утукао. ЈЕЖИЋ БЕЖИЋ: Да ми је знати ко је та циција, дао бих му триста инјекција! ЗЕКАН УШЕКАН: Ено је на грани Сова Кова. Можда она зна ко је тај чова. Ково, да не знаш ко је урадио ово?
С ОВА КОВА: (Са гране.) Што не види са земље, Сова Кова види с крова. Тако ми перја и оштрог вида, знам ко загађује шуму без стида!
МЕДО ЧЕДО: Ко је? Да осети шапе моје! (Вук се полако искрада и спрема да бежи.)
СОВА КОВА: Погодите ко је! Он у шуми баца отпатке своје! И не само коре, што је још и горе, баца коске, огриске и кесе. Нема у шуми од њега веће блесе!
ЗЕКАН УШЕКАН: Вуле! Вуле! Па даааа! Зна се да је он најнекултурније прасе.
11
ВУК АРЛАУК: Еј друштво, осећам да се овде некоме гадно пише. Ако немате ништа против, предлажем да Вуле збрише! Брииишииии!!!
12
СВИ: За њим! Јуриииш! (Сви га јуре.)
Драмолет трећи
ДИЊЕ КОД СВИЊЕ МИЊЕ
ЛИЦА: Свиња Миња, Коза Роза, Крава Здрава, Зекан Ушекан
(Радња се догађа на пашњаку поред једног шумарка. Свиња Миња пасе траву.)
СВИЊА МИЊА: (Улази с марамом око врата, у рукама држи нож и виљушку.) Време је за ручак. Ова ливада је права ризница витамина и калорија. Има да ми прија више од мекиња. Не звала се ја Свиња Миња ако не поједем два кубика! Бићу већа од утовљеног бика!
КОЗА РОЗА: А ја ћу бити тежа од слона. Појешћу бар пет тона!
СВИЊА МИЊА: О, стигла си, драга моја! Трава је укусна кô зрела соја! Изволи, придружи се и послужи. Пријатно!
КОЗА РОЗА: Хвала, Миња. Врло радо! Толико сам гладна да ћу попасти траве кô цело стадо.
КРАВА ЗДРАВА: Еј друштво! Је л’ се то нешто једе? Гладнија сам од Меде Чеде. Оставите и мени мало траве. Јер како оно кажу, нема весеља без Краве Здраве. Тако ми на репу мојих длачица, пасем кô права косачица. Гледајте! СВИЊА МИЊА: Није то ништа, Краво, ја могу просто кроз траву да ровим. Обожавам да се здравом храном товим.
13
КОЗА РОЗА: Драге моје, кад се ја за траву причврстим, ја је једноставно oбрстим.
СВИЊА МИЊА: Има да преоремо целу ливаду. А после тога ћемо преживати у хладу! КРАВА ЗДРАВА: Навалите, све да се пуши! Ова трава је већа него зечје уши! ЗЕКАН УШЕКАН: Јој! КРАВА ЗДРАВА: Не била ја Крава Здрава ако ми се није учинило да прича трава. ЗЕКАН УШЕКАН: Каква трава?! То су моје уши! Други пут пази и боље оњуши!
КОЗА РОЗА: Зекан Ушекан! Шта радиш у трави, Зекане блесави?
ЗЕКАН УШЕКАН: Шта радим? Пита ме овца. Ништа, кријем се од ловца!
КОЗА РОЗА: Слушај ти, ушати. Ја нисам овца, већ Коза Роза, коју већ хвата помало нервоза.
СВИЊА МИЊА: Склони се, Зекане, с траве мекане! ЗЕКАН УШЕКАН: Нећу! КРАВА ЗДРАВА: Губи се, ушати, квариш нам срећу! ЗЕКАН УШЕКАН: Не долази у обзир. Ви се ту преждеравате и ливаде уништавате, а не знате да трава неком главу спасава.
КОЗА РОЗА: Па шта да радимо кад је волимо?
СВИЊА МИЊА: Не можемо да јој одолимо! ЗЕКАН УШЕКАН: Да ли ви знате шта је дијета?
КОЗА РОЗА: Дијета? Не знам шта је, ал’ већ ми смета.
СВИЊА МИЊА: И мени. ЗЕКАН УШЕКАН: Треба јести само онолико колико је за један дан доста. Ту је логика проста. Јер ако све данас поједете, сутра ћете да гладујете. Зато треба имати меру и за доручак, и за ручак, и за вечеру. Ко уме чувати природа ће му још више дати.
14
КОЗА РОЗА: Јој, што је овај Зекан Ушекан паметан!
КРАВА ЗДРАВА: Зекан је у праву. Треба чувати траву. СВИЊА МИЊА: Драге моје, нико није паметнији од Миње Свиње. Зато вас позивам код мене на диње! Хајдемо! ЗЕКАН УШЕКАН: А ја? СВИЊА МИЊА: Па, Зекане Ушекане, пошто си у праву, ти чувај траву!
15
ОЗ И З Е Д И Ц И ЈЕ П
ОРНИЦА
Драмолет четврти
КРИЛАТА САЛАТА
ЛИЦА: Зекан Ушекан, Ровац Земљоловац, Кртица Вртица, Врана Чарна, Глиста Риста
(Зекан грабуља земљу, мало застане, па опет наставља с послом. Поново стаје, брише зној, мало се држи за леђа.) ЗЕКАН УШЕКАН: Еееее … па после кажу како је Зекану Ушекану лако… Лако! Све ме кости боле! Тешко је Ко је вредан, а ко уредан? Ко је паметан, савијати се доле, а салату морам садити. Јесте! а ко храбар? је то добро дело Да бисмоШта живели, морамо радити, а после тога у зноју свога труда се сладити. Баш и како изгледа лепо понашање?сам лепо засадио ову њиву. Овде ћу грицкати салату, а овде понеку гљиву. Тамо ћу њопати шаргарепу, Све ово сазнаћете од Меде Чеде, Зекана Ушекана, а овде шећерну Има да ими целу зиму Веверице Верице, Мишарепу! Невидиша бројних годи. Само да ми још више роди. других занимљивих шумских јунака. ВРАНА ЧАРНА: Родиће. Родиће, Зекане Ушекане. Метеоролози Ова збирка луткарских драмских текстова кажу да ће бити сунчано а то значи – намењена је извођењу у вртићуи иврело, нижим биће рода за јело, а и за село. разредима основне школе.
ЗЕКАН УШЕКАН: Одбиј, Врано, од моје њиве! Ено ти тамо дивље шљиве. Знам ја шта би хтела! Ти би, колико видим, џабе јела! ВРАНА ЧАРНА: Ја! Ја! Ма иди, молим те, Зекане Ушекане. Нисам ја љубитељ зелениша и витамина. Моме кљуну треба храна фина. Мало кукуруза, јечма, жита и моја гуза је зачас сита.9 788652 906406
16