Библиотека Дуле и Луле Авантуре дечака и змаја Књига трећа Силвија Ронкаља СТРАШНА БОЦА Наслов оригинала Silvia Roncaglia LUMPI LUMPI il mio amico DRAGO La terribile puntura Copyright © 2011, Edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2012 Илустрације Роберто Лучани (Rоberto Luciani) Превела сa италијанског Весна Мостарица Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графипроф Тираж 2.900 ISBN 978-86-7781-916-3
ДУЛЕ И ЛУЛЕ
Авантуре дечака и змаја
За Телу, праву, праву чаробну пријатељицу, која се не боји никакве боце!
Силвија Ронкаља
Роберто Лучани
ДУЛЕ И ЛУЛЕ
Авантуре дечака и змаја
Страшна боца
Лична карта ИМЕ: Луле ПРЕЗИМЕ: Лични Змај ВРСТА: Измишљени пријатељ ДРЖАВЉАНСТВО
МЕСТО БОРАВКА: Дулетова соба : Свет маште
БОЈА:
ПОСЕБНИ ЗНАЦИ : Бљује хладне плам ичке Испушта колуто ве дима из ноздр ва кад је срећан кад се уплаши кад је увређен кад је тужан
кад се забавља кад је бесан
Т
е вечери Дуле никако није успевао да заспи. Вртео се у кревету узнемиренo и мислио
на наредни дан и на ужас који га је очекивао – вакцинација. Мама је настојала да га умири: – Нећеш ништа осетити, душо. Веруј ми, то мање боли него кад те неко уштипне! – Као прво, мени се уопште не свиђа кад ме неко штипка. Као друго, игла је много, много, али баш много 5
гора од било каквог штипкања! Нећу, плашим се! – кукао је Дуле. – Како то да се плашиш? – укључио – Дечак који има
се тата у разговор.
змаја за пријатеља не плаши се ничега! Баш тако је и било: Дуле је имао измишљеног пријатеља Лулета, малог плавог змаја који се једног дана стварно појавио и с којим је Дуле проживљавао чудесне и често веома опасне авантуре.
6
Тата је имао право: једном су заједно побегли читавој војсци, а други пут су успели да надмудре страшну вештицу. Луле и он суочили су се са хиљаду изазова и невиђених опасности, али … ето, Дуле се ипак плашио игала и шприцева и та обавезна вакцинација ужасавала га је. Тражио је да га не вакцинишу. Штавише, молио је, преклињао, ударао ногама о под и кукумавчио. 7
Али су мама и тата ту расправу окончали оном неумољивом речју: обавезно. Вакцинација је била обавезна: инјекција (мала боца, како је мама рекла) коју ће му наредног дана у школи дати у раме. Како само да је избегне? Могао бих да побегнем с Лулетом и сутра се не појавим у школи!, помислио
8
је Дуле и поред његовог кревета се истог тренутка створио мали плави змај. – Јеси ли ме звао? – упитао је, а из ноздрва су му избијали пламичци и варнице. – Да, баш сам мислио на тебе! – одговорио је Дуле. И ето, као што је и обичај са измишљеним пријатељем, кад помислиш на њега, то је исто као
9