Edicija Kreativna {kola
Podu~avanje dece s te{ko}ama u u~enju u redovnoj nastavi prvo izdanje Autor Suzan Vajnbrener (Susan Winebrenner) Naslov originala Teaching Kids with Learning Difficulties in the Regular Classroom: Strategies and Techniques Every Teacher Can Use to Challenge & Motivate Struggling Students Original edition published in 1996 by Free Spirit Publishing Inc., Minneapolis, Minnesota, U.S.A., http://www.freespirit.com under the title: Teaching Kids with Learning Difficulties in the Regular Classroom: Strategies and Techniques Every Teacher Can Use to Challenge & Motivate Struggling Students. All rights reserved under International and Pan-American Copyright Conventions. Za izdanje na srpskom jezikuŠKreativni centar 2010 Sa engleskog prevela Vesna Mostarica Urednik Natalija Pani} Lektor Ivana Ignjatovi} Grafi~ki dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel. 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2.000 ISBN 978-86-7781-746-6
Podu~avanje dece s te{ko}ama u u~enju u redovnoj nastavi Strategije i tehnike koje svaki nastavnik mo`e da primeni da bi podstakao i motivisao |ake s te{ko}ama u u~enju
Suzan Vajnbrener Prevela sa engleskog
Vesna Mostarica
POSVETA Svim onim divnim u~iteljima i nastavnicima koji su tokom godina velikodu{no doprineli nastanku ove knjige. I mom mu`u Nilu i mojim prijateljima, koji su me ljubazno trpeli. I svoj mojoj deci – Stejsi, Keri, Danu, Melindi i Dijani – koja su mi poslu`ila kao modeli za razli~itost stilova u~enja i pomogla da razumem va`nost uskla|ivanja svih tipova u~enika u u~ionici. Hvala vam.
Sadr`aj Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1. Dobrodo{lica svim |acima u odeljenju
..........................................................................4
Aktivnosti za dobrodo{licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Drugi na~ini stvaranja ambijenta u kojem su svi dobrodo{li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 2. Svi se uklju~uju u u~enje
..........................................................................................
11
Metoda karata sa imenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Zajedni~ko u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Jo{ neki na~ini uklju~ivanja svih |aka u u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 3. Razumevanje te{ko}a u u~enju i efikasno postupanje
......................................................
17
Te{ko}e u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Darovitost i te{ko}e u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Druga stanja koja ote`avaju u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Jo{ neka stanja koja dovode do te{ko}a u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Socijalni problemi |aka s te{ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Rad u timu sa stru~njacima za specijalno obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 4. Prilago|avanje nastave stilovima u~enja va{ih |aka
.......................................................
32
Razumevanje stilova u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Stilovi u~enja i uspeh u {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Podu~avanje |aka o stilovima u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Stilovi u~enja i vi{estruke inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Nastava koja uzima u obzir razli~ite vrste inteligencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Nastava koja uzima u obzir razli~ite stilove u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 5. Nastava tokom koje svi |aci mogu da u~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Pripisivanje odgovornosti za uspeh i neuspeh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Postavljanje ciljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Metakognicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Stvaranje smislene i podsticajne nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 U~enje zasnovano na projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Vi{e mogu}ih nastavnih tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Upotreba informati~ke tehnologije za pomo} |acima u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 6. Podu~avanje ~itanja: pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 ^itanje koje usmerava nastavnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Metoda jezi~kog iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Pobolj{avanje te~nosti ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 U~enje ~itanja naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Pobolj{avanje razumevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 ^itanje knji`evnih tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Podu~avanje ~itala~kim ve{tinama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
V
7. Nastava pisanja
.....................................................................................................
88
[ta da radite kada |aci mrze da pi{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 [ta kad |aci ne znaju o ~emu da pi{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Proces pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Vizuelno i globalno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Ocenjivanje pisanja kod |aka s te}ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Kako se odnositi prema rukopisu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8. U~enje o tome kako se u~i u prirodnim i dru{tvenim naukama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Priprema za u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Jednostavno mapiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Razumevanje nastavnih sadr`aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Pet trikova za brzo pam}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Uvo|enje reda u neorganizovani `ivot |aka s te{ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 9. Pobolj{anje uspeha |aka u matematici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Kako da se |aci s te{ko}ama u u~enju zainteresuju za matematiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Podu~avanje osnovama matematike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Jo{ nekoliko nastavnih tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Matemati~ki problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 10. Ocenjivanje nau~enog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dileme koje prate ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Tradicionalno naspram autenti~nog (pr)ocenjivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Metode za autenti~no (pr)ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 \aci s te{ko}ama u u~enju i kontrolni zadaci i testovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Drugi na~ini (pr)ocene rada |aka s te{ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 11. U~enje adekvatnog pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Izgledati glupo ili biti zao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Intervencije kod neadekvatnog pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Pomo} |acima da nau~e da izaberu adekvatno pona{anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Pobolj{avanje pona{anja celog odeljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Re{avanje konflikata i vr{nja~ko posredovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 12. Uklju~ivanje roditelja kao partnera u u~enju
.............................................................
159
Kako podsta}i roditelje da se uklju~e u rad {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Pitanje doma}ih zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Produktivni sastanci roditelja i nastavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Grupni roditeljski sastanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
VI
Uvod Vremena se menjaju. Problemi s kojima se suo~avaju va{i |aci dramati~no su se uve}ali tokom poslednjih godina. Od vas se tra`i da budete nastavnik, roditelj, socijalni radnik, psiholog, osoba od poverenja, pa ponekad ~ak i da pru`ite ekonomsku pomo}, a vi se verovatno ose}ate razapeto do krajnjih granica. Ranije se specijalno obrazovanje |aka sa znatnim te{ko}ama u u~enju obavljalo ili potpuno van redovne nastave ili uz pomo} posebno obu~enih nastavnika prema posebnom programu. Vi ste vrlo malo u~estvovali u radu s takvom decom. Sada su vam verovatno nalo`ili da u svoju redovnu nastavu uklju~ite i one |ake koji su ranije bili u specijalnim odeljenjima. Kako sve to mo`ete da postignete? Mo`da vam je {kolska uprava obe}ala podr{ku nekog posebno obu~enog nastavnika ‌ ali na to ne mo`ete ra~unati. A vidite i sami da ima mnogo vi{e |aka s posebnim potrebama nego nastavnika za takve |ake. Svakako ne mo`ete da ra~unate na to da }ete dobiti potpunu pomo} u radu s tom decom. ^ak nema mnogo izgleda ni za pomo} od nekoliko sati! Brinete se i o tome kako }e se va{a deca iz redovne nastave pona{ati kada va{a pa`nja i energija budu morale da se podele. Mo`da se pitate i da li ste adekvatno obu~eni za sve {to se od vas o~ekuje. Da biste bili uspe{an nastavnik |acima koji u~e s te{ko}ama, treba da shvatite da ta deca nisu obavezno manje inteligentna ili manje sposobna od uspe{nih |aka. Mnoga od njih jednostavno imaju manje sre}e, jer kod uspe{nih |aka postoji saglasnost izme|u na~ina na koji njihov mozak obra|uje informacije i ve{tina koje su neophodne da bi se ispunili tipi~ni {kolski zadaci. Kod neuspe{nih |aka ta uskla|enost uglavnom ne postoji. Iako su mnoga od te dece ozna~ena kao nesposobna za u~enje, ta~nije bi bilo re}i da su nesposobna za primenu odgovaraju}ih metoda i tehnika u~enja. Mnoga od
njih nikada nisu podu~avana metodama koje su u skladu s na~inom na koji ona misle i u~e. Kad ih nau~imo odgovaraju}oj tehnici, njihovi problemi u u~enju znatno se smanjuju. Kada se primenjuju prave metode, nije vi{e potrebno da se sadr`aj pojednostavljuje ili beskrajno ponavlja. Na primer, mnogo godina su |aci kojima je ~itanje i{lo lo{e terani da nastave s poku{ajima da ~itaju. Pretpostavljalo se da svako mora da nau~i da ~ita, samo ako je dovoljno uporan. Tako|e, kada smo u~ili decu da crtaju, pretpostavljali smo da sva deca treba to da nau~e kako treba. Sad, kada znamo vi{e o na~inu na koji funkcioni{e ljudski mozak, moramo da radimo na uspostavljanju veze izme|u sadr`aja koji treba da se nau~i i na~ina na koji u~e na{i |aci. Kada se na|u prave veze, poruka koja se {alje |acima s te{ko}ama u u~enju jeste: Ti mo`e{ da bude{ uspe{an |ak! Ova knjiga predstavlja {iroku lepezu nastavnih metoda, tako da mo`ete na}i one koje odgovaraju svakom |aku u va{em odeljenju. Ove prakti~ne, lako primenljive strategije, tehnike i aktivnosti prikupljene su iz razli~itih izvora. U stvari, to i ~ini ovu knjigu jedinstvenom! Ne morate da preduzimate sopstvena istra`ivanja o tome kako u~iti decu da ~itaju ili kako da zapamte broj~ane podatke. Istra`ila sam to za vas, a ova knjiga sadr`i najefikasnije metode kojima se |acima s te{ko}ama u u~enju mo`e pomo}i da postanu uspe{ni u~enici. Jednostavno utvrdite koje slabosti u u~enju neki |ak pokazuje, na|ite pravo poglavlje u ovoj knjizi i prilagodite strategiju tom |aku. Odmah }ete videti zna~ajno pobolj{anje. Primenom ovih strategija mo}i }ete da pomognete u~enicima da dostignu `eljeni nivo, umesto da sni`avate kriterijume. U celoj knjizi nagla{ava se uverenje da se visoko samopo{tovanje mo`e posti}i samo te{kim radom i istinskim dostignu}ima. Kao {to je autorka i vaspita~
1
dr Silvija Rim (Sylvia Rimm) rekla: Najsigurniji put do visokog samopo{tovanja jeste uspeh u ne~emu za {ta se pretpostavljalo da }e biti te{ko! Svaki put kada |ake li{imo borbe – li{avamo ih prilike da izgrade samopo{tovanje. Oni moraju da nau~e da rade ono {to je te{ko da bi sami sebe cenili. Zaista nema ni~eg tako mo}nog kao {to je na{a sposobnost da svojim |acima prenesemo velika o~ekivanja u pogledu uspeha. Tokom godina mnoge studije pokazale su da se tako dobija ono {to smo o~ekivali! Na primer, studija Pigmalion iz {ezdesetih godina XX veka pokazala je da su se deca dramati~no popravila kada je njihovim u~iteljima re~eno da }e ona biti izuzetno dobra u datoj godini.1 U izve{taju koji je 1970. ameri~kom Kongresu podnela Predsedni~ka komisija za mentalnu retardaciju navodi se da se neka deca pona{aju kao retardirana kad su u {koli {est sati dnevno, dok se kod ku}e pona{aju mnogo „normalnije“.2 Mi zaista ne znamo zasigurno koliko je |aka koje smo tokom godina ozna~ili kao spore ili ponavlja~e stvarno imalo neku vrstu te{ko}a u u~enju. Ne znamo jesmo li ta~no ozna~ili tu decu ili smo ih „preterano ozna~ili“. Od sada to ne}e biti va`no jer }e strategije date u ovoj knjizi verovatno pomo}i svim |acima koji se suo~avaju s te{ko}ama u u~enju. Ne poku{avam da uskladim odre|ene strategije sa svakom specifi~nom kategorijom |aka u specijalnoj nastavi. Ove strategije su stvarala~ke i predstavljaju listu mogu}nosti koje mo`ete da koristite da bi svi |aci u va{oj u~ionici bili uspe{ni. Najlep{e je to {to }ete videti da }e strategije koje funkcioni{u kod va{ih |aka s te{ko}ama u u~enju biti efikasne i kod druge dece. Nemate {ta da izgubite, a mo`ete sve da dobijete ako isprobate neku od metoda opisanih u ovoj knjizi. Znate da }e va{i |aci koji se bore s te{ko}ama u u~enju nastaviti da se mu~e ukoliko ne dobiju potrebnu pomo}. Kad na|ete i primenite strategije koje funkcioni{u, predavanje i u~enje posta}e obostrano uspe{no iskustvo. Obe}avam vam da }e ove metode biti efikasne i za vas i za va{e |ake. Njih smo sa uspehom primenjivali i ja i mnogi drugi nastavnici. Kao stru~njak za stru~no usavr{avanje nastavnog osoblja, predstavila
1 R. Rosenthal, L. Jacobsen, Pygmalion in the Classroom, New York 1968. 2 Izve{taj Kongresu 1970. Predsedni~ka komisija za mentalnu retardaciju.
2
sam ove ideje nastavnicima svih razreda. Odgovor je bio veoma pozitivan, a mnogi su mi rekli da je {teta to {to sve ove strategije nisu poznavali i ranije tokom svoje karijere. Ova knjiga }e vam pomo}i da postanete jo{ bolji nastavnik. Samo treba da zapamtite: Ako |aci ne u~e na na~in na koji ih vi podu~avate, na|ite i primenite bolje prilago|enu metodu, tako da mo`ete da ih podu~avate na na~in na koji oni u~e. Evo {ta }ete na}i u ovoj knjizi: • Prvo poglavlje sadr`i savete o tome kako da se svi |aci u odeljenju osete dobrodo{lim, po{to su deca koja se ose}aju kao autsajderi potencijalni kandidati za lo{e pona{anje i nedovoljan uspeh. • Drugo poglavlje predstavlja proverene i prave na~ine na koje svi |aci mogu da se uklju~e u sve aktivnosti u~enja. • U tre}em poglavlju opisuju se razli~ite kategorije koje se u specijalnom obrazovanju koriste pri identifikovanju |aka s te{ko}ama u u~enju i pru`aju se sugestije za intervencije u vezi s nekim od tih problema. • ^etvrto poglavlje poma`e vam da shvatite kako mo`ete da pove}ate uspeh u u~enju kod svojih |aka s te{ko}ama u u~enju ako uskladite svoj stil podu~avanja s njihovim stilom u~enja. • Peto poglavlje govori o tome kako se u~enje odvija i kako nastavnici mogu da doprinesu uspehu svih |aka. • [esto i sedmo poglavlje predla`u vi{e metoda koje mo`ete da primenite radi pobolj{avanja uspeha u ~itanju i pisanju kod dece s te{ko}ama u u~enju. Te metode odgovaraju svim ostalim koje se sada primenjuju u podu~avanju ve{tinama ~itanja i pisanja. • Osmo i deveto poglavlje usredsre|eni su na u~enje raznih predmeta iz prirodnih i dru{tvenih nauka i matematike. Po{to je ve}ina |aka s te{ko}ama u u~enju u velikoj meri neorganizovana, osmo poglavlje obuhvata i sugestije za uvo|enje organizacije u njihov `ivot. • Deseto poglavlje opisuje vi{e metoda koje }e vam pomo}i da nadi|ete tradicionalno (pr)ocenjivanje i dobijete bolju sliku o tome {ta va{i |aci s te{ko}ama u u~enju zaista u~e. • Jedanaesto poglavlje koncentrisano je na pitanja pona{anja. Po{to se ~ini da |aci s te{ko}ama u u~enju ~esto imaju probleme s pona{anjem, mo`da }e vas iznenaditi to {to je ovo poglavlje gotovo na kraju knjige. U stvari, kada se obrati pa`nja
na na~in na koji |aci u~e i kad se nastava prilagodi, problemi s pona{anjem postaju manje va`ni, jer se lo{e pona{anje prore|uje! • Dvanaesto poglavlje pru`a sugestije za uklju~ivanje roditelja u u~enje. Opisano je vi{e na~ina na koje se uspostavlja veza s roditeljima – uklju~uju}i i one koji izgledaju nezainteresovano – i na koje im se iskazuje dobrodo{lica u {koli.
Svako poglavlje obuhvata i Pitanja i odgovore, deo u kojem odgovaram na pitanja koja mi se naj~e{}e postavljaju kada predstavljam ovu knjigu prilikom odr`avanja razli~itih radionica. Verujem da ova knjiga mo`e da vam pomogne da pomognete ve}ini svojih |aka koji imaju te{ko}e u u~enju. Hajde da po~nemo. Suzan Vajnbrener
3
Dobrodo{lica svim |acima u odeljenju Da li se se}ate kako ste se ose}ali prvog dana nove {kolske godine? Mo`ete li da se setite pitanja koja su vam prolazila kroz glavu? Ho}e li u~itelj biti dobar prema meni? Da li }u se dopasti drugoj deci? Da li }e iko `eleti da sedne sa mnom za vreme u`ine? [ta ako mi bude bilo previ{e te{ko da u~im? Ako mo`ete da se setite tih briga, lako }ete mo}i da razumete kako se ve}ina va{ih |aka ose}a kad ulazi u u~ionicu. \aci s te{ko}ama u u~enju imaju iste te brige, ali mnogo ve}e. Sve {to mo`ete da uradite kako biste svrsishodno pomogli |acima da osete da su dobrodo{li i prihva}eni doprine}e da se u du`em periodu stvori atmosfera koja }e svu decu podsticati na u~enje.
Aktivnosti za dobrodo{licu Pozdravi nekog…3 Trebalo bi da |aci tokom prvog dana u {koli u~estvuju u aktivnostima koje }e im pomo}i da se bolje upoznaju. Pozdravi nekog… jeste zabavan na~in razmene i otkrivanja zanimljivih informacija. Posle toga svi |aci zna}e imena vi{e svojih drugova. Prepoznavanje u hodnicima, drugim u~ionicama, trpezariji i dvori{tu poma`e svakom |aku da se oseti kao deo grupe. Dajte svakom |aku primerak formulara Pozdravi nekog… (str. 5). Dopustite im da petnaest minuta {etaju po u~ionici i da prikupljaju potpise drugara koji odgovaraju opisu na formularu. (Primeri: Ako je Emilio celo leto proveo u gradu, on }e na}i taj opis i napisati svoje ime u odgovaraju}em polju.
Ako je Sara bila na izletu, ona }e svoje ime upisati u ozna~eno polje.) Objasnite da svaki |ak mo`e samo jednom da se potpi{e na formularu nekog drugara, a niko ne treba da se potpisuje na svom primerku. Trebalo bi da se svi potrude da prikupe {to vi{e potpisa. Kada se neki |ak potpi{e na formularu drugog u~enika, i jedan i drugi treba da ka`u: Zdravo, [IME]. Drago mi je {to sam te upoznao/upoznala!
Upoznavanje Kad god zatra`ite od |aka da rade u grupama, dajte im vremena da se me|usobno upoznaju. Evo jednog dobrog na~ina na koji mogu to da urade. Podelite im nalepnice za imena. Recite im da u sredini napi{u svoje ime. Onda im ka`ite da u uglovima napi{u odgovore na slede}a pitanja (ili vi smislite neka druga pitanja): • u gornjem levom uglu: Gde si ro|en/ro|ena? • u gornjem desnom uglu: [ta najvi{e voli{ da jede{? • u donjem levom uglu: [ta najvi{e voli{ da radi{? • u donjem desnom uglu: ^ime se izuzetno ponosi{? Po{to |aci ispi{u nalepnice i zalepe ih na ode}u, treba da se podele u parove, ispitaju svog para, a zatim da ga predstave grupi od ~etiri do {est drugih |aka. Nju Orleans
^izburger LUKA
Da vozim bicikl
Zaradio pare za bicikl
Igra imena 3 Ova aktivnost i formular na strani 5 preuzeti su iz knjige: R. Fogarty, J. Bellanca, Patterns for Thinking: Patterns for Transfer, 1991, IRI Skylight Publishing, Inc., Palatine, IL. Iskori{}eno s dozvolom.
4
Neka |aci sednu ukrug. Objasnite im da prvi |ak treba da ka`e svoje ime i da zatim ukratko opi{e ne{to {to voli da radi (primer: Boba. Kotrljanje
obru~a). Zatim slede}i |ak u krugu ponovi to {to je re~eno i doda svoje ime i ono {to on voli da radi (primer: Boba. Kotrljanje obru~a. Marija. Vo`nja biciklom). Tre}i |ak }e ponoviti ono {to su rekli prvo dvoje, zatim dodati svoje podatke i tako }e se svi predstaviti. Potrudite se da |aci shvate da svako od njih mora da ponovi sve {to je re~eno pre nego {to doda svoje podatke. Saveti: Ako znate da neko dete ima problema s pam}enjem, potrudite se da do|e na red na po~etku igre. Ako mislite da su manji krugovi bolje re{enje, podelite grupu u dva dela.
Pregled interesovanja U prvoj sedmici nastave podelite |acima kopije formulara Pregled interesovanja (str. 7–8) da bi ih ispunili kao doma}i zadatak. Ka`ite |acima da mogu da zatra`e pomo} ~lanova porodice prilikom ispunjavanja formulara. Kada |aci donesu formulare u {kolu, pro~itajte ih pa`ljivo i pogledajte ih ponovo vi{e puta tokom godine. Otkri}ete da ima mnogo na~ina na koje mo`ete iskoristiti podatke iz tih pregleda. Primeri: Predlo`ite {kolske projekte zasnovane na tim pregledima. Svakog dana odvojte nekoliko trenutaka da porazgovarate sa onom decom koja izgledaju kao da nisu motivisana da u~e, a razgovarajte o njihovim interesovanjima. Time }ete im pokazati da vam se ona dopadaju iako nisu uspe{na u radu u {koli.
Slike: galerija ideja Ako je to mogu}e, nabavite pro{logodi{nje {kolske fotografije |aka i fotokopirajte ih da biste ih iskoristili u nekim aktivnostima koje predla`emo. Mo`ete i vi da fotografi{ete |ake. • Dajte svakom |aku prostor na zidu ili tabli za obave{tenja da izlo`i sve {to `eli – svoje fotografije, fotografije svoje porodice i/ili prijatelja, neki rad kojim se posebno ponosi itd. Na taj na~in izbegava se poznato mu~no iskustvo |aka ~iji rad nikada nije dospeo na tablu na kojoj pi{e Najbolji radovi. • Neka svaki |ak napravi obele`iva~e za knjige sa svojom fotografijom na vrhu i potom ih ukrasi kako god `eli. • Fotokopirajte fotografije u~enika, dodajte adrese i brojeve telefona, pa napravite razredni imenik koji }e deca dr`ati kod ku}e. • Fotografi{ite decu prilikom razli~itih aktivnosti i izlo`ite te fotografije. Vodite ra~una o tome da na njima budu predstavljena sva deca.
6
Ljudi paketi4 Aktivnost Ljudi paketi uspe{no se sprovodi u mla|im razredima kao pomo} deci da nau~e da po{tuju i cene individualne razlike. 1. Sakupite razli~ite „lepe poklone“ (primeri: knjiga, igra~ka, {areni nakit, igrica) i obi~ne predmete (primeri: ka{ika, papirna salveta, ~arapa). Obi~ne predmete upakujte u veoma lepe pakete, a „lepe poklone“ u obi~an sme|i papir ili novine i uve`ite ih kanapom. Paketi treba da budu razli~ite veli~ine i oblika. Stavite ih u veliku kartonsku kutiju i donesite u u~ionicu. 2. Zamolite |ake da sednu ukrug. Stavite pakete pred njih. Zapitajte ih: Da li mo`ete da pogodite u kojim su paketima lepi pokloni? (Ve}ina |aka pokaza}e lepo upakovane pakete.) 3. Dajte |acima da otvore pakete. Razgovarajte s njima o tome da ne mo`emo da ka`emo {ta je u paketu ako gledamo samo njegovu spolja{njost. 4. Pozovite nekoliko |aka, jednog po jednog, da stanu pored vas, a drugi |aci neka ih opi{u kao da su paketi. \aci treba da pomenu boju kose i o~iju, visinu, ode}u, boju ko`e itd. Onda neka svaki „izlo`eni“ |ak ka`e odeljenju ne{to zanimljivo o sebi, ono {to se ina~e ne vidi. To mo`e biti neka misao, ose}anje, iskustvo, pri~a o ljubimcu, ono {to voli ili ono {to ne voli, hobi, interesovanje ili talenat. 5. Uka`ite |acima na ovu analogiju: Kao {to ne mo`emo da ka`emo {ta se nalazi u zamotanom paketu ako gledamo samo njegovu spolja{njost, ne mo`emo da ka`emo ni {ta se sve nalazi u nekoj osobi (misli, pona{anje, ose}anja, li~nost) posmatraju}i samo njenu spolja{nost. Ponovite igru Ljudi paketi s vremena na vreme tokom godine, naro~ito ako |aci po~nu jedni drugima da nadevaju ru`ne nadimke.
Na mesta! Pozor! Sad! U prvoj sedmici {kolske godine odvedite |ake u fiskulturnu salu. Postavite ih u red prema zidu, na udaljenosti od {est do deset metara od zida, s tim {to svi moraju biti na jednakoj udaljenosti od njega. Recite im da kad ka`ete sad, oni treba da potr~e ka zidu najbr`e {to mogu. Ka`ite im da }ete dunuti u pi{taljku ~im prvi stigne do zida, a da ostali na taj znak moraju da se uko~e na mestu na kojem su se na{li. 4
M. A. Cummings, Fitchburg, WI, autor Individualnih razlika, objavila Liga B’nai B’rith protiv kleveta. Iskori{}eno s dozvolom.