nacionalni park srbija - novi fontovi - QX7:Nacionalni Park Srbija.qxd
Biblioteka
Bez dlake na jeziku Nacionalni park SRBIJA jedanaesto izdanje Napisao
Dragoljub Ljubi i Mi ko www.mickoljubicic.net e-mail: micko.ljubicic@yahoo.com Ilustrovao
Dobrosav Bob @ivkovi Konsultant za {arlatinski
Mina Ra i Lektor
Violeta Babi Prelom
Neboj{a Miti Izdaje
Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Internet
e-mail: info@kreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Glavni i odgovorni urednik
dr Simeon Marinkovi Za izdava a
Ljiljana Marinkovi , direktor [tampa
GRAFIPROF Tira`
5.000 ISBN 978-86-7781-509-7 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-7 821.163.41-84 QUBI^I], Dragoqub Nacionalni park Srbija / napisao Dragoljub Ljubi i Mi ko ; ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi . - 11. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Grafiprof). - 85 str. : ilustr. ; 24 cm + poster - ([1] presavijen list). - (Biblioteka Bez dlake na jeziku) Tira` 5.000. - Dragoljub Ljubi i Mi ko: str. [87]. ISBN 978-86-7781-509-7 1. @ivkovi}, Dobrosav [ilustrator] COBISS.SR-ID 144676620
06.11.2007
14:51
Page 88
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
BIBLIOTEKA
20-Oct-06
12:07
Page 3
BEZ DLAKE NA JEZIKU
NACIONALNI PARK
SRBIJA NAPISAO
DRAGOLJUB LJUBI^I] MI]KO ILUSTROVAO DOBROSAV BOB @IVKOVI]
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 16
UPOZORENJE! !! ULAZITE U NEBEZBEDNU ZONU!
Odavde pa nadalje mogu}i su iznenadni inflatorni udari, Uredbe iz vedra neba, intenzivan pad standarda, kontinuirana erozija morala, hroni~no odronjavanje optimizma, plima primitivizma, povremene bujice vulgarnosti i visok talas kriminala.
Pre nego š{to se rampa podigne i u|ete unutra, dobro bi bilo da znate da Nacionalni park SRBIJA samo geografski pripada Evropi. Svaka druga sli~nost je istorijska i prividna.
Posle izvesnog vremena provedenog u Nacionalnom parku mo`ete do`iveti mu~ninu, blagu vrtoglavicu, guš{enje, nagon za povra}anjem, ograni~enu pokretljivost, hladno}u, pa ~ak i glad... Ne obra}ajte pa`nju, to je sasvim normalno. Veliki broj stanovnika Parka to isto ose}a viš{e od deset godina, pa niš{ta.
Ne ulazite u Park bez najmanje jedne deblje knjige. Ona vam ovde mo`e biti jedino oru`je, po{to se neke od najopasnijih vrsta ne pla{še ni no`a, ni metka, ni bombe, ali be`e od knjige kô |avo od krsta.
Ne ulazite u Park ako niste obezbedili viš{emese~ne zalihe svega i sva~ega. Ako ne volite zalihe, onda obezbedite dovoljnu koli~inu novca koji se koristi u Nacionalnom parku NEMA^KA, da biste mogli da nabavite sve {što vam treba, bez ve}ih problema.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 17
Ukoliko imate Staru Deviznu [tednju, ostavite je napolju, van Parka. U suprotnom, bi}e vam brutalno oduzeta i surovo zaboravljena.
Obratite pa`nju: u Parku postoji ogroman broj nepismenih maskiranih u pismene! ^uvajte ih se, mogu da budu vrlo opasni!
Ukoliko ste i sami nepismeni, ne ulazite bez nekog ko je pismen, da bi vam ovo pro~itao. Ukoliko ste pak nepismeni, a nemate nikog pismenog sa sobom, onda smo sve ovo za d`abe pisali.
Ukratko, od ovog trenutka pa nadalje – ne o~ekujte ni{ta posebno, ali budite spremni na sve.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 18
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 19
ULAZ Nalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom na to da ste i pored tolikih upozorenja stigli dovde, sad mo`ete malo da se opustite i pripremite za ono {to sledi. Nemogu}e je precizno re}i koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Mo`da bi najta~nije bilo konstatovati da „nije mali, nije mali...“. Ipak, njegova veli~ina se progresivno smanjuje, usled nekih dosad nedovoljno prou~enih pojava. To smanjivanje najte`e poga|a upravo `ivi svet. Raznovrsnost `ivog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva razli~itost nekih vrsta od njihovih ro|aka koji `ive u drugim podnebljima, glavni su razlozi {to se pristupilo izradi ovakvog priru~nika, koji bi trebalo da pomogne eventualnom posetiocu Nacionalnog parka SRBIJA da se u njemu {to br`e i {to bolje sna|e, a ako mu to ne uspe, da bar lak{e shvati {ta mu se to, unutar Parka, doga|a. Na slede}im stranicama upozna}ete, ako ve} niste, predstavnike nekih vrsta koje `ive u Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova stani{ta, ishrana, razmno`avanje, podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama samo su neke od tema u ovoj, ozbiljno zami{ljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji. Budu}i da je izabran socio-etno-psiholo{ko-kulturolo{ko-patolo{ki pristup, bilo je neophodno pomo}i se i {arlatinskim jezikom kod bli`eg odre|ivanja imena vrsta, pojava i epoha ({arlatinski – {areni latinski, latinski pro{aran srpskim). Nemogu}e je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi baŠ{ sve vrste koje postoje u Parku. Odabrane su samo one koje su nastale ili najvi{e mutirale u poslednjoj deceniji XX veka. Pri tom treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekih vrsta i nije zavr{en proces. On je u toku ~ak i dok ovo ~itate. A sada, kada ste dobro pripremljeni i upozoreni, mo`ete slobodno da pri|ete. Rampa }e se ubrzo podi}i i vi }ete biti u prilici da se bli`e upoznate s Nacionalnim parkom SRBIJA i njegovim naj`ivopisnijim `iteljima.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
ampa na ulazu u Nacionalni park SRBIJA se, posle viš{e od sata ~ekanja, podigla i voza~ je startovao motor kako bi, kona~no, pre{šao granicu. A onda se, tik ispred kola, stvorio On. Namrgo|en, brkat i raskop~an. Krupan primerak. Sav u zelenom. Pokazao je rukom da se ugasi motor i lagano obiš{ao oko kola, sa izrazom na licu kao da neš{to smrdi. Zastao je kod voza~evih vrata i pokazao rukom da se otvori prozor. „Putne isprave...“, promrmljao je. Voza~ je pru`io odranije pripremljene paso{še svih putnika. Krupni ih je dugo studirao, duboko i {umno diš{u}i. „Iza|ite napolje...“, rekao je voza~u, stavljaju}i pasoš{e u d`ep na bluzi. Voza~ je iza{šao i stao pored kola, u iš{~ekivanju. Krupni ga je o{tro pogledao: „[Šta si mislio, da ti ja persiram?! IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! ODMA’!“ Dok su putnici navrat-nanos izlazili, on se odmakao par koraka, izvadio iz d`epa tanke hirur{ke rukavice i po~eo pa`ljivo da ih navla~i na jednu, pa na drugu ruku. ULAZI UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE, U\ÐI U KABINU, NASLONI SE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI MI[ŠI] I ^EKAJ DALJA NAREÐ\ENJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ DA BI NEKO NEŠ[TO SLU^AJNO PREME[TÔ IZ D@EPA U D@EP ILI IZ NE^EG DRUGOG U D@EP! JE L’ TO JASNO?!
12:07
Page 20
R
20
NADRNDANI CARINSKI SLUZBENIK (Drndus murius pauza)
adrndani (ponekad se mo`e na}i i kao Frustrirani) Carinski Slu`benik je vrsta koja je nastala ukr{štanjem tri razli~ite vrste: Normalnog Carinskog Slu`benika ({arlatinski – Drndus pasport),
N
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
NADRNDANI CARINSKI SLUZBENIK
Mrkog Uli~nog Pandura (Mupus murius) i Divljeg [alterskog Slu`benika (Nervozus shicanorum pauza). Potreba da se ulazak u Nacionalni park SRBIJA i izlazak iz njega kontroli{u drndanjem postoji odavno. Po{što nije bilo mogu}e postaviti Mrkog Uli~nog Pandura da sam kontroliš{e granicu Parka sa Neprijateljskim Svetom (Trulus zapadus) =, a s obzirom na to da postavljanje samo Normalnog Carinskog Slu`benika ili Divljeg Š[alterskog Slu`benika nije bilo dovoljno komplikovano, pristupilo se ukr{štanju te dve vrste sa Divljim [alterskim Slu`benikom, kako bi novostvoreni hibrid zadovoljio sve neophodne kriterijume za takvu kontrolu:
12:07
Page 21
ZA ONE KOJI @ELE DA ZNAJU [TA JE... =Podmitljivost Osobina nastala delovanjem biljke Mito (Mitus), koja izvanredno uspeva u celom Nacionalnom parku SRBIJA. No, o toj biljci }e biti viš{e re~i kasnije, kod vrste Podmitljivi Lekar (Primarius mitus). [to se ti~e podmitljivosti, ta osobina se pojavljuje u tri faze: a) kategori~ka faza (ne mo`e ni{ta) b) takti~ka faza (mo`e ne{to za ne{to) c) strate{ka faza (sve mo`e za ne{to). a)
b)
ZA ONE KOJI @ELE DA ZNAJU [TA JE... =Neprijateljski Svet (Trulus zapadus) Neprijateljski Svet je sve ono {to se nalazi izvan granica Parka, a ne zove se Kina, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Libija, Irak, Severna Koreja, Kuba, Indija, Zimbabve i, ponekad, Gr~ka.
c)
21
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
– nadrndanost (uro|eno ili uve`bano odsustvo dobrog raspolo`enja) – panduravost (nju{škanje za svim i sva~im, uvla~enje pretpostavljenom) – divljost (agresivnost u poni`avanju `rtve) – {alteravost (snala`ljivost u birokratskom komplikovanju) – pauzofilija (ljubav prema izlaganju `rtve bezrazlo`nom ~ekanju). Eksperiment je uspeo u potpunosti i tako se rodio Nadrndani Carinski Slu`benik. Danas u Nacionalnom parku SRBIJA ima mnogo vi{e Nadrndanih od Normalnih Carinskih Slu`benika. Posledica eksperimenta su i neki ne`eljeni efekti. Na primer, pauzofilija je postala toliko dominan-
22
12:07
Page 22
tna osobina da se ~ekanje viš{e ne meri minutima i satima, ve} danima i nedeljama. Kao jedan od ne`eljenih efekata, pojavila se i podmitljivost = . Nadrndani Carinski Slu`benik je vrsta koja je stvorena za lov na sve ono š{to ho}e da pre|e granicu Parka. To je njegova jedina funkcija i zato je na svim ostalim planovima mnogo manje zanimljiv. Treba re}i da ima istan~an njuh i da je istreniran da otkrije sve ono {to miri{še na luksuznu robu (u Nacionalnom parku SRBIJA luksuz su salama, sir, ulje, toalet-papir, gorivo itd.). U tom procesu Nadrndani Carinski Slu`benik ~esto do`ivi i š{mek-{ok (mirisni udar), naro~ito kad nju{ška po prljavim ga}ama onih `rtava koje su ve} upotrebljen ve{š morale ponovo da obla~e, ~ekaju}i danima da pre|u granicu.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 23
VESTI
GOLUZDRAVI PENZIONER
et sati ujutru u Nacionalnom parku SRBIJA. Ve}ina `itelja jo{š uvek spava. Tiho je. Ti{inu remeti samo jedan zvuk... To je š{u{kav zvuk savijanja upotrebljavane najlon kese koja se sprema da primi u sebe novine na koje se pomisli kad se ka`e „novine“ i – jo{š jednu najlon kesu. Onu iz koje curi kratkotrajno mleko. To je mleko koje `ivi jako kratko – samo veoma rano ujutru, jer ga tada grabi jedna od najugro`enijih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA...
P
VESTI
VESTI
R E N O I Z N E P I V A GOLUZDR a r is ) (P e n z o s v u lg
edan nau~ni tim je do{ao do zaklju~ka da se za vreme tzv. Grejne Sezone (Cvokotarium) iz godine u godinu sve viš{e smanjuje broj vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, a da je Golu`dravi Penzioner jedna od onih vrsta koje najbr`e nestaju. Razloge za to najverovatnije treba tra`iti u neprirodnom
J
GNEZDA
fenomenu pod imenom ka{šnjenje Penzijice =. Razlikujemo vi{še podvrsta Golu`dravog penzionera. To su: Civilni Penzioner (Penzos comunalis) Vojni Penzioner (Penzos militaris) Invalidski Penzioner (Penzos apotecus).
@ENKA MU@JAK
23