Naslov originala Aapeli KOKO KAUPUNGIN VINSKI Š Aapeli and WSOY First published by WSOY in 1954, Helsinki, Finland Za izdawe na srpskom jeziku Š Kreativni centar 2008 Biblioteka Svet je jedan kwiga jedanaesta drugo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa Ivana Igwatovi} Ilustracije Miroqub Milutinovi} Brada Lektura i korektura Ivana Igwatovi} Dizajn korica Du{an Pavli} Dizajn i priprema za {tampu Milorad Miti} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3000 ISBN 978-86-7781-340-6
S finskog preveo
^edomir Cvetkovi}
GLAVA 1 Jedno lice kupuje pra{ak za nevidqivost
Bilo je rano prole}e. Sunce je sijalo, iz zemqe je izbijao vla`ni miris, a male ptice su cvrkutale. De~aci su pomo}u u`arenog so~iva pravili rupe na svojim ko`nim kapama, upravo onakve kakve su im potrebne. Nekoliko devoj~ica ~ak je bilo iznelo i svoje konopce za preskakawe, ali to je ve} izgledalo preterano, jer prole}e ipak ne be{e toliko osvojilo. Svi ti vesnici prole}a pojavili su se i u Vijugavom Gradu, mesta{cu o kojem se moglo re}i samo najboqe, osim {to qudi tamo odvi{e raspravqaju o ceni haringe i o onom {to nazivaju stanarinom, kao i o prodava~ici cve}a, za koju su tvrdili da ipak nije trebalo da se preudaje. De~ak koji jo{ nije napunio deset godina mogao je da pretr~i gradi} s kraja na kraj za sa5
Apeli
mo pet minuta – naravno, ako ne bi pao i ogulio koleno. U „Sokolovoj kova~nici“ postojao je meh koji se nadimao pritiskom noge, a u odbornikovom vrtu rasle su rajske jabuke. Dakle, sve u svemu, Vijugavi Gradi} bio je mesto u kojem se moglo lepo `iveti. Jednog dana izvesna osoba kretala se nizbrdo u pravcu apoteke. U stvari, ve} izdaleka moglo se videti da je prilika suvi{e mala rasta da bi se nazvala osobom. Kad je pri{la bli`e, videlo se da ima ri|u kosu, a kad se zaustavila ispred apoteke, mogle su se zapaziti pege oko nosa. Pegama se nazivaju one male `u}kaste ta~kice koje sunce – kad je dobrog raspolo`ewa – stvara oko nosa izvesnih odabranih lica. To lice pri|e izlogu apoteke, koji be{e prevu~en debelim slojem pra{ine, i tu zastade razmi{qaju}i o ne~emu, ali ne zadugo. Naposletku izvu~e ruku iz xepa i po~e ka`iprstom ne{to da crta po izlogu. To jest, izvinite, nije on crtao, ve} p i s a o. Kad je zavr{io, na izlogu se mogla pro~itati re~ VILI. Zna~i, tako se de~ak zvao, to je bar bilo o~igledno. Jer, molim vas, ko bi po pra{wavom izlogu pisao ne{to drugo osim svog imena?! Dakle, taj ri|okosi i pegavi de~ak zvao se Vili. Vili otvori vrata apoteke i u|e. „Kling“, oglasi se zvono iznad vrata. 6
To lice pri|e izlogu apoteke, koji be{e prevu~en debelim slojem pra{ine... Naposletku izvu~e ruku iz xepa i po~e ka`iprstom ne{to da crta po izlogu.
Apeli
Iza pregrade u dnu sobe pojavi se apotekar da vidi ko zvoni. Be{e to visok ~ovek vrlo ozbiqnog, gotovo `alosnog izgleda. Dobio je tako `alostan izraz lica jer je prodavao narodu lekove za koje je samo on znao {ta sadr`e. Me|utim, bio je i vrlo uslu`an i qubazan. – ^ime bih mogao da vas uslu`im? – upita apotekar. – Molio bih pra{ak za nevidqivost – re~e Vili. – Aha. A ho}ete li onaj stariji ili noviji, patentirani pra{ak? – Naravno, patentirani. ^uo sam da je boqi. Ka`u, prona|en je u inostranstvu, zar ne? – Dabome! Zove se „Antizidni pra{ak“ ili, popularnije, ~udotvorni pra{ak. Zaista bih vam ga toplo preporu~io! Naime, to vam je, dragi moj mladi prijatequ, takav pra{ak da, kad ga progutate, postanete ne samo nevidqivi ve} mo`ete prolaziti i kroza zidove. Francuski pronalazak poznate marke „Aymé“. – Naravno, naravno, francuski pronalazak. Ba{ sam taj pra{ak hteo. – Koliko `elite? – Jednu kesicu, to jest, da ka`emo, dakle, jednu kesicu! – Molim lepo, trenutak samo! – re~e apotekar. Zatim uze duga~ke lestve, jer se ~udotvor8
Nevidqivi Vili
ni pra{ak nalazio u jednoj velikoj tegli sasvim na vrhu stela`e. Apotekar se pope tako visoko da udari glavom o tavanicu. Po{to je neko vreme prebirao me|u teglama, si|e i re~e: – Izvinite, ali pre nego {to po{tovanom gospodinu prodam francuski ~udotvorni pra{ak, du`nost mi je da pitam zna li po{tovani gospodin kako se pra{ak uzima. – Pa, vaqda se stavqa u usta – odgovori Vili. – Vrlo dobro, apsolutno ta~no. Ali to nije sve! O~igledno, mnogi qudi zami{qaju da treba samo progutati pra{ak i da je to dovoqno. Me|utim, kad se uzima ~udotvorni pra{ak, kao i u slu~aju svakog drugog boqeg leka, va`no je da se u wega veruje. Da li po{tovani gospodin veruje u lekove? – Naravno da verujem. – Dobro! Onda }ete postupiti ovako... Da li po{tovani gospodin ima strpqewa da slu{a? – Svakako! – Evo kako se uzima: stavite u usta onoliko koliko mo`ete da zahvatite s dva prsta. Zatim nagazite desnim stopalom palac leve noge i ka`ite u sebi: „Kroza zid!“ U tom trenutku po{tovani gospodin je ve} nevidqiv i mo`e da prolazi kroza zidove; naravno, ako je za to raspolo`en. – A da li }u zauvek ostati nevidqiv? 9
Apeli
– Budite bez brige, po{tovani gospodine! Da biste ponovo postali vidqivi, dovoqno je da u~inite suprotno od onoga {to sam vam malopre rekao: nagazite levim stopalom palac desne noge i ka`ite u sebi: „Kroza zid!“ Istog trenutka bi}ete ponovo ono {to ste sada. – Tako, dakle, mislim da razumem – re~e Vili. – Vrlo dobro – odvrati apotekar. – Pa to izgleda vrlo jednostavno! – Sve velike stvari su jednostavne – re~e apotekar i ponovo se uspe pod tavanicu da bi dohvatio pra{ak za nevidqivost. Vili dobi ove}u kesicu pra{ka, koju odmah strpa u xep. Tada apotekar re~e: – Izvinite, ali s obzirom na to da mi se razvezala pertla na cipeli dok sam se peo da dohvatim pra{ak, po{tovani gospodin mi ne}e zameriti ako je ponovo ve`em? – Samo izvolite – odgovori Vili. Apotekar se sa`e da ve`e pertlu. – To staje dve marke, otprilike dve marke – re~e apotekar kad zaveza pertlu i ponovo se uspravi. Ali… U apoteci nije bilo nikoga, ni `ive du{e! Od Vilija ni traga ni glasa. – Pobegao prepredewak, a nije platio! – re~e apotekar. – Tako, dakle, pobegao, nevaqalac jedan! Pegavo magare! 10
Nevidqivi Vili
Apotekar pose`e rukom da povu~e kosu s jednog mesta na glavi gde su se pre tridesetak godina nalazile vlasi. – Ko pobegao? – za~u se u tom trenutku jedan glas kraj apotekara. – Nisam pobegao, ve} sam samo izvr{io probu da utvrdim da li je pra{ak zaista dobar, taj francuski pra{ak. Evo novca! I dve ble{tave marke pado{e na tezgu ispred apotekara kotrqaju}i se. – Hvala, mnogo vam hvala! Aha, pa da, po{tovani gospodin odmah se u~inio nevidqivim. Izvrsno! @elite li jo{ ne{to? – Ne, hvala, ni{ta vi{e. Osim {to apotekar ba{ ne bi morao da me iza le|a naziva pegavim magaretom – dodade glas. Ovog puta dolazio je iz drugog kraja apoteke. – E pa, do vi|ewa! Sada moram da idem. – Do vi|ewa! Pa izvolite, do|ite ponovo! – re~e apotekar o~ekuju}i da se zvono koje je visilo iznad vrata oglasi. Ali zvono se ne ~u. Vili be{e iza{ao kroza zid.
11