Issuu on Google+

MALA ABECEDA za drugi razred osnovne {kole

SADR@AJ OVO JE MOJE IME . . . . . . . . . . . . . . . 3

@ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

A ............................. 4

F . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

M ............................. 5

Nj

I .............................. 6

\ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

T.............................. 7

D` . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

O ............................. 8

VE@BA

VE@BA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

[TAMPANA I PISANA SLOVA . . . . . 40

N . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

MA^AK IDE MI[U U SVATOVE Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . 41

S . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 J . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 VE@BA

Lj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 [ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 G . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 VE@BA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Z . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 VE@BA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 ^ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 VE@BA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

DVE KOZE Dositej Obradovi}

. . . . . . . . . . . 42-43

PISMO NEKOME KOGA VOLIM

. . . 44

RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45-47

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

L . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

P

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 H . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

UPUTSTVO

Draga deco, Da biste se bolje sna{li u ovoj knjizi, potrebno je da upoznate i pratite ove znake:

zadatak bojimo pi{emo razgovaramo re{avamo Re~nik

Ako na nekoj od strana vidite ovaj znak, to zna~i da obja{njenje manje poznatih re~i sa te strane mo`ete na}i u Re~niku na kraju knjige.

A, be, ce, de, ma~ka prede, a mi{ mota oko plota, a ma~i}i k么 |a~i}i slova u~e jo{ od ju~e.

OVO JE MOJE IME Ovde nacrtaj sebe. Dole napi{i latinicom svoje ime ili slovo kojim po~inje tvoje ime, ako zna{.

motati

3

AVION

Aa 1

A je kao avion, a auto, aparat, a Afrika, a a`daja, autobus i alat.

2 1

2

3 1 2 2 3

3 1

ALO, ALO

Kvadrati se oboje, pa se slovo dobije.

– Alo, alo, apoteka? – Alo, alo, Amerika. – Auh, alo, apoteka? – Alo, atlas i ananas, i arena i antena. – Alo, akrep i ajkula, aligator, ajduk, ala. – Au, au, aparati aljkavi! – Alo, ali – aprililili!

Upi{i slovo A.

J K U L U T O 4

aparat, atlas, arena, akrep, ala, aljkav

@

B

MA^KA

Mm 1

M je ma~ka, m je mama, m je more i marama. M je mrav, m je med, m je mesec i medved.

2 4 1 2

3

3 1 2

4

3

MAZA

1

Oboj bele kru`i}e u crveno, a zatim ih spoj linijom.

Mama mazi Milu: – Ma~e moje malo! „Mau, mau!“ – Milino ma~e maukalo.

Prepi{i ove re~i.

Mama

5

IGLA

Ii

I je izvor, i je igla, i igra~ka, i je igra. I je ispod, i je izvan, i imanje, Ida, Ivan.

1

2 1

1

2 3 2 1

IGRA Iva ima igra~ke. Igra se. I Ivani se igra. Ivana je izmislila igra~ke. – Izvoli, Ivo, izmi{ljenu igra~ku. Igrajmo se. Iva se iznenadio.

Mama i Mima

Upi{i slovo I.

6

K

T

S

R

B

K

@

R

imanje, izmisliti

TORTA

Tt

T je tegla, t je tata, t je tramvaj, t je torta. T je tikva i taraba, t je to~ak, truba, torba.

2 1 2

1

2

1 3

2 1

TANJA Tanja tera trotinet. Tetka tra`i toalet. Tanja tre{nje tamani. Tetka telo tanji. Tigar tenis trenira. Tele telefonira.

Kvadrati se oboje, pa se re~ dobije.

Tata i mama

tikva, taraba, trotinet, toalet, tamaniti

7

OKO

Oo

O je oko, o je obraz, o je obru~, ogledalo. O je osam, o je oluk, ovo, ono i ostalo.

1 1

1 2 3 1

ORAO Orao osmatra okolinu. Ogladneo. Ovce i ostali opazi{e orla. Otvori{e o{tro o~i. Orao oseti: obra}e orahe i odlete u oblake.

Toma i Moma

Upi{i slovo O.

N 8

S A

N

J

S

S

M

obru~, oluk, o{tro, obrati orahe

Zaokru`i i jednako oboj veliko i njegovo malo slovo.

9

NOSOROG

Nn 1

2

N je nos, n je noga, nos i noga nosoroga. N je no}, n je nada, n nedelja i nagrada.

3 1 2

12

3

1

NAO^ARE Neko nosi nao~are, neko nosi nanule. Neko nosi nekakve, neko nema nikakve.

Nana ima mene. Zavr{i ova zapo~eta slova.

10

nanule, nekakav, nikakav

SUNCE

Ss

S je sat, slavuj, sunce, s su sanke, skije, srce. S je sloga, san i sre}a, s se skita, s se se}a.

1 1

1

1

SLON Slon se sladi sladoledom, svitac svetli sredom. Sova sitno secka sir, svira slavuj Slavimir.

Upi{i slovo S.

Sima ima sat.

A T O K sloga, skitati se, sladiti se, svetliti

11

EKSER

Ee 1

E je ekser i ekser~e, e je Era, e je Er~e. E je kao ekskurzija, e je ekran, energija.

2 3 2

4

1

1 2 1

2

EVROPA Evo Eme, Emilije, evo ekstra emisije. Elegantna Evo, i Engleza i Eskima i ekipe iz Evrope, ej, evo.

Ema ima sina.

Upi{i slovo E.

T

L

M A ^ 12

P I

L

P A ^

Era, Er~e, ekskurzija, ekran, energija, ekstra, emisija, elegantan, ekipa

RU@A

Rr 1

R je riba, reka, ribar, r je ruka, r je rudar. R je ru`a, ris i roda, r je radost, razonoda.

2 1

3

2

1 2 1

REP Riba rekla ribici: – Rep ra{iri, rep raspleti, repom raka raspameti.

Upi{i slovo R.

O G

Mi rastemo.

A M U K A

O D A ris, razonoda, rasplesti, raspametiti

13

JAGODA

Jj

J jabuka, j je jaje, j je jastuk, jarac, jare. J je jesen, jelen, Jovan, j jagoda i jorgovan.

1

2 1

2 1 3 2 1

JE@

Kvadrati se oboje, pa se slovo dobije.

Je` jede jabuke. Jelen je`u: – Jede{ jabuke? – Jeste. – Jednu jelenu? – Jok. – Je li? Jako je jadno. – Jok. Jednu i jednu jelenu, jednu i jednu je`u. – Joj, je`u, jesi jak. Upi{i slova.

E J E A J E J A J E 14

jok, jako je jadno

Noj nosi jaje.

USTA

Uu

U je uvo i ulica, usta, ura, utakmica. U u~enik, u u`ina, u je ukras, udolina.

1 1

2

2 1

2 3 1

UJA Upi{i slovo U.

Ujak ujnu upla{io, u ugao utr~ao, uzviknuo: „Uja!“ Ujna je uzdrhtala, uzdahnula: „Uh, uh, uja!“

V O S T A M

Zavr{i ova zapo~eta slova.

V A

Usta se smeju.

ura, udolina

15

Prona|i i zaokru`i re~i.

I

J M

I

U S T A O M

O S E J A J E N T O A R R U K A O

I

T U

B U M

A

I

I

R O

I

T

T S R A S A T N J S K R S J

I

R T O A S A

T N E O S A M J O

N A N O S E O M N I RUKA USTA JAJE SAT SIR MIR NOS OSAM 16

LISICA

Ll 1

L je lasta, lopta, lovac, l lisica, luk i lonac. L je labud, le{nik, la|a, l je leptir, leto, le|a.

1 2

1

1

Spoj i oboj.

Upi{i slovo L.

LAV

U K

Lav lavici liznu lice: – Lutko moja, lepotice.

E D A

A

K O

A

Laste se sele.

17

LJUBI^ICA

Lj lj 1

Lj je ljiljan i Ljiljana, lj je ljubav i Ljubana. Lj je ljuto, ljubi~ica, lj su Ljutko i Ljubica.

1

2 1

2 1

2 1 2

2 1

LJULJA[KA Ljubinka ljulja Ljubisava. Ljiljana ljuta, ljubomorna. – Ne ljuti se, Ljiljana. Ljulja}emo Ljubisava, ljulja}emo Ljubinku, ljulja}emo Ljiljanu, ljulja}emo ljulja{ku. Spoj i oboj. Upi{i slova.

A N A A N A Lj A N A Lj 18

ljubomoran

I

Lj A N A

I

Lj A N A

Ljilja se ljulja.

[ATOR

[{

[ je {uma, {e{ir, {iljak, { je {kola, {ator, {ipak. [ je {erpa, {al, {ibica, {e}er, {ljiva i {oljica.

2 2

1

1

2 1 2

1

[ALA [umar {eta {umom: {trap, {trap. [epuri se. [u{ti {iroka {uma. [armira {umara. [ta {u{nu u {ipragu? [eva? [i{mi{? [impanza? [umar {akom {iri {iblje. [ta {u{nu? [ta? [u{nula {arena {ala! Upi{i slovo [.

A L

E

A H

A R A N

K O

I R

[uma {u{ti.

D O B O {ipak, {trap, {epuriti se, {armirati, {iprag

19

KONJ

Kk 1

2

K je konj, knjiga, kos, k ki{obran i kokos. K je kljun, ku}a, kapa, k se kupa, ka{lje, kopa.

1

3

2 3

2 3

1 4

3

1 2

Upi{i slovo K.

KO JE TO

S O

Ko kora~a? – Kornja~a. Ko kija? – Kapija. Ko kuca ko{ po ko{? – Koko{. Ko kida karanfil? – Krokodil. Ko kuva kupus? – Ker kus. Kvadrati se oboje, pa se re~ dobije.

20

kus

O O S

Ko to kija?

DRVO

Dd 1

D je drvo, div i dinja, d je duga, d je dunja. D je dobo{, dosadan, d je drugar, dlan i dan.

2 1

2

1

2 1

DE^AK De~ak drvo dira, drvetu dosa|uje. Deda de~ka doziva: – Drvo decu daruje, divno je i dobro je. Spoj i oboj.

Upi{i slovo D.

B R O

Deda sadi drvo.

L A N U G A 21

GOLUB

Gg

G je golub, guska, gavran, g je glumac, glava, golman. G je gu{ter, gusenica, g gitara i grlica.

1

1

2

2

1 2 1

GNEZDO Golub gradio gnezdo na grani. Gladno golup~e gu~e. Golub grabi gra{ak, griz, gusenice. – Gore glavu, gutaj! Golup~e guta. Golub ga grli i gu~e: gu, gu, gu. Upi{i slovo G.

U S K A

R O M

R I

R A D

Z

S N E 22

grlica, griz, gukati, grom

B R E

Goran se igra.

Pomozi psu da na|e kost. Obele`i put od jedne do druge re~i. .

JA

SAM

GLADAN

GDE

JE

J

A

D

E

A

S

G

J

M

A

N

E

G

D

O

K

L

A

S

T

KOST

23

PISMO

Pp

P je pismo, pas, patuljak, p je pile, put, pupoljak. P je p~ela, pita, Pal~i}, p petao i poto~i}.

2 1 1

2

1 2

2 3 1

PATKA Pliva patka po potoku, pi{e pismo patku: – Pa~i}i plivali, poparu pokljucali, prili~no pojeli, pasli pa porasli. Spoj i oboj.

Upi{i slovo P.

A S E T U T 24

Pal~i}, popara, prili~no

Pas nosi pismo.

ZEBRA

Zz

Z je zec, zvezda, zolja, z je zima, zubobolja. Z je zebra, zora, zlato, z je zmaj, za{to, zato.

1 2

1 2

3

3 2

1

2

4

1 3

3

ZEC Zec zubara zavoleo. Za{to? Zeca zub zaboleo. Zubar zecu: – Zini, ze~e! Zazujalo zu, zu. – Zub zale~en. Zdravo, ze~e! Upi{i slovo Z. Kvadrati se oboje, pa se re~ dobije.

U B

Zmaj ima zelen rep.

zolja

25

Pove`i crte`e sa njihovim nazivima.

JAGODE KUPUS LUK KROMPIR [ARGAREPA SLADOLED SOK JAJE 26

VEVERICA

Vv 1

V je kao veverica, v je vo}e, vodenica. V je voda, vatra, vranac, vetrenja~a, vetar, venac.

2 1

2

1 1

VUK Vuk vreba vevericu. Veverica vrda, vere se, vi~e: – Voli, vu~e, vanilice, visoko su veverice. Vu~ici se vrati, ne vredi varati. Spoj i oboj.

Upi{i slovo V.

Vetar ne duva.

O M R A vodenica, vranac, vetrenja~a, vrebati, vrdati, verati se, vanilica

27

BALON

Bb 1

B je bubanj, balon, baba, b je bunar, bara, buba. B je brat, biljka, biber, b je brod, brada, biser.

2 1 2

3

1 2 1

BORANIJA Baba bere boraniju. Ba{ta bogata. Bira bolju. Bi}e blaga boranija babinim bucama Bilji i Bori. Branislavu bi}e bljak.

Baba broji bombone.

Upi{i slovo B.

E

A

U

A

blag, bljak

B A [ T A

28

Napi{i pravilno.

CIPELA

Cc

C je kao cipela, cvekla, cigla, cer, c je cvr~ak, cucla, Crvenkapa, cev.

1 1

1 2 1

CARICA Carevali car i carica. Cakli se carstvo – cvet ciklame. Carica cepa cele cipele. Car cepti: – Cena cipela! Carica cupka, cvili: – Cipele, cipele, crvene, crne, cele! Car crveni: – Celo carstvo cipelama! Cirkus, carice!

Carica voli cipele. Zavr{i ova zapo~eta slova.

cer, carevati, cakliti se, cepteti

29

^OKOLADA

^~

^ je ~a{a, ~aj, ~inija, ~ je ~orba, ~arolija. ^ ~iviluk i ~etkica, ~okolada, ~a~kalica.

2 2

1

1

2

1

3 2 1

^I^AK ^i~a ~uva ~arape. ^esto ~isti. ^i~ak ~vrsto ~u~i na ~i~inoj ~arapi. ^i~a ~upa, ~e{lja, ~erupa. – ^ik, ~i~a! – ~ika ~i~u ~i~ak. – ^uvaj ~arapu. – ^ekaj, ~ekaj, ~u}e{ ~i~inu ~etku! – ~avrlja ~i~a. Spoj i oboj. Upi{i slova.

A ^ A I ^ A ^ I ^ A 30

~arolija, ~iviluk, ~a~kalica, ~i~ak, ~erupati, ~ikati, ~avrljati

K K K K K

^i~a ~uva ~arape.

Prona|i i zaokru`i nazive `ivotinja.

^ O L Z T LJ E C

N S R V U G P Z K

P [ K R A LJ Z D S

R V T E

E K Z R

G O A K

O P K D

V E U B

K R A V

Z D L A

S V C B

T R A N

31

]UPRIJA

]}

] je }uran, }ebe, }up, } je }urka, }umez, }ud. ] je }umur i }uprija, }ufta, }ar i }uskija.

2 1

2 1

2 1

3

2

1

]UK ]ubasti }uk u }o{ku }uti. ]urka i }uran }askaju. ]uri}i }eretaju. ]udljivi }uk, }aknute }urke. Spoj i oboj.

Upi{i slovo ].

U P K U

]up je u }o{ku.

32

}uprija, }umez, }ud, }umur, }ar, }ufta, }uskija, }uk, }askati, }eretati, }aknut

A

HIJENA

Hh 1

3

2

H je hleb i haljina, harmonika, hladovina. H je hotel, higijena, h je hrt i hijena.

1 2

2 1

3 1

Upi{i slova.

HRAST

A

Hrast ho}e hranu. – Ho}e{ hranljivu hartiju? – hvali hr~ak. – Hladna! – huk}e hrast. – Ho}e{ harfu? – Hu, hrapava! – Ho}e{ humus? – Hvala, ho}u! Hrast halapljivo hvata humus ham, ham, ham.

N A

Spoj i oboj. Upi{i slovo H.

I

N A

Lj

I

N A

A Lj

I

N A

H A Lj

I

N A

Hrast je visok.

L E B A Lj I N A higijena, hrt, hijena, hranljiv, huktati, harfa, hrapav, humus, halapljivo

33

@IRAFA

@`

@ je `aba, `ir i `ena, ` `irafa, `ivot, `elja. @ je `urka, `ica, `ito, ` je `eljno, `edno, `uto.

4 2

1

4 1

2

3

3 5 1

2 4 2

4

1 3

3

@ABAC @abac `iveo u `abokre~ini. @arko `eleo `ap~e. @uri `abi. @eni se `abom. @abac, `aba i `ap~e `ive u @abljaku.

Upi{i slovo @.

I R N O R U P U 34

`abokre~ina, `arko

Na koja slova ti li~e predmeti sa slike?

@abac ima `ap~e.

FENJER

Ff 1

F je fenjer, familija, f flauta i folija. F je film, f je frula, f fotelja, fiskultura.

2 1 3

2

2

1 3 1 2

[TA FALI Fini frak fali foki. Farba fali fioki. Fudbaleru fudbal fer, a fazanu fijaker.

Upi{i slovo F.

I O K A R U L A K O

E R

Spoj i oboj.

Foka snima film.

O T E Lj A U D B A L fenjer, folija, frak, fer, fijaker

35

NJIVA

Nj nj 1

2

3 5 4

Nj je njiva, nj je nju{ka, nj se nji{e, nja~e, nju{ka.

1 2

4 3

12 4

2 1

3

NJU[KANJE Njegova nju{ka nju{ka: njuc, njuc. Njena nju{ka nju{ka: njuc, njuc. Njuc, njuc, njucece, nju{kaju se nju{kice.

Upi{i slovo Nj.

K O K O

Nju{ka ne{to nju{i. A N I K K O

36

njihati se, njakati

I C A

\ON

\| 1

\ je |evrek, | je |ak, | je |on i |ur|evak. \ |in|uva, | je |eram, | je |ilko{, | je |erdan.

2

1

3 2

3 1

3 2

2 1

\OGAT \ak |uskao: |i, |i. \ogat |ipao: |iha, |iha. \avola, |aku |ogat je |er|ef, a |evrek mu je |erdan.

Kvadrati se oboje, pa se re~ dobije.

\ak nosi |evrek.

|evrek, |eram, |ilko{, |erdan, |uskati, |ogat, |ipati, |er|ef , |in|uva

37

D@EMPER

D` d` 1

2

D` je d`ep, d`ak i d`ip, d` je D`on, d`udo, d`in. D` je d`em i d`emper, d` je d`ez i d`ezer.

1

6 4

3

6 4

2 3 5

5 1 3

2

2

3

1

D@ILITANJE D`andrljivi D`on d`ilitnu d`ezvu. D`andrljivi D`on d`ilitnu d`ak. D`ilitnu d`udistu, d`okeja. D`umbus! D`ip d`ilitnuo D`ona. D`on d`unglom d`aka, d`onja, d`avrlja: d`av, d`av, d`av.

D`in vozi d`ip.

Upi{i slovo D`.

38

E P

I P

E M

I N

d`udo, d`udista, d`ez, d`ezer, d`ilitanje, d`andrljiv, d`ilitnuti, d`ezva, d`okej, d`umbus, d`akati, d`onjati, d`avrljati

Oboj polja u kojima su slova i dobi}e{ sliku.

A

A A A AD D A

D

D

A ND

D

A A

A

A A D D D

A

A

A

A

D

A C F E H H

C A

E

E H

H E

F G

A C

C A

B D G

C

E

C

E

E C

C

C F F E

E C E

C

C

C C C C

C E

F E

C E

E

C C E C

C

C

C A C E

C

E E E

C C

B

B

E B

B

H B

B

C

C

C

E

G

A

C

E

C

C C

C

C C

G

G

B

C

G

B

B

A

C C C C

G

E

B B

B

A

B

G B G B

B

D

D D

B

G

B

B

A

F

H G G

B B

B

B

G

H

D D

G

G B

A A

G

B

A

A

D

D

A

A D

D

B

G

B B

A

D

B

G

A

A A

D

B

A A

D

A

F

F

D

B B

C

D E F

C C C

G H

39

^itaj slova abecede po redu. [tampana slova

Aa

Bb

Cc

^6~

]}

Dd

D`d`

\|

Ee

Ff

Gg

Hh

Ii

Jj

Kk

Ll

Lj lj

Mm

Nn

Nj nj

Oo

Pp

Rr

Ss

[{

Tt

Uu

Vv

Zz

@`

Pisana slova

Ba{ je lepo {to sad znamo latinicu da ~itamo!

40

Jovan Jovanovi} Zmaj

MA^AK IDE MI[U U SVATOVE @enio se mladi mi{ u selu [alali, vodili su devojku ma~ka nisu zvali.

Pro~itaj ovu pesmu. Na osnovu nje napi{i kratku pri~u pisanim slovima latinice.

Ma~ak reko: „^ekajte i gosta nezvana!” U s’onice upreg’o ~etiri zekana. Ali neko poru~i mi{u brzojavom: „Sakrijte se, svatovi, ne {al’te se glavom!” Ma~ak sti`e prekasno, jer za ~asak tili veseli su svatovi svi u rupi bili.

voditi devojku, nezvan gost, poru~iti, brzojav, {aliti se glavom, za tili ~as (za ~asak tili)

41

Dositej Obradovi}

DVE KOZE Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena kao zid, a ispod staze provalija. Zamislile se koze – {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile natrag. Jedna koza le`e i polo`i se kao daska po zemlji. Druga pa`ljivo pre|e preko nje. Tako obe odo{e `ive i zdrave svojim putem.

42

polo`iti se

Pro~itaj ovu basnu. Podvuci re~enice iz kojih se vidi na koji su na~in koze re{ile svoj problem Uporedi ove dve koze sa dva jarca iz basne „Dva jarca” Dositeja Obradovi}a. Napi{i {ta zaklju~uje{.

Prepri~aj pisanim slovima latinice basnu „Dve koze”.

[ta bi bilo s kozama da nisu na{le dobro re{enje?

43

Napi{i kratko pismo nekome koga voli{ da mu se pohvali{ kako si nau~io latinicu.

44

RE^NIK A akrep - {korpija, zglavkar srodan paucima s donjom vilicom u obliku {tipaljki i s otrovnom `aokom; re~ ozna~ava i ru`nu, zlu osobu ala - po narodnom verovanju: krilata, pro`drljiva neman, srodna a`daji i zmaju aljkav - nemaran u odevanju ili radu, neuredan; nemarno ura|en aparat - ure|aj, sprava za obavljanje neke radne operacije (na primer: aparat za brijanje) arena - peskom posut prostor za predstave ili takmi~enja, borili{te atlas - zbirka geografskih karata u obliku knjige B blag - ovde zna~i: koji je prijatnog ukusa, koji nije ni ljut, ni preslan bljak - uzvik kojim se izri~e, iskazuje ga|enje ili prezir brzojav - poruka koja se brzo prenosi, telegram C cakliti se - sijati se kao staklo, blistati carevati - vladati carevinom, gospodariti kao car cepteti - drhtati, podrhtavati (od besa, zime, straha i sl.) cer - drvo iz roda hrasta ^ ~a~kalica - tanko za{iljeno drvce za otklanjanje ostataka hrane izme|u zuba

~arolija - 1. ~ini, vrad`bina 2. dra`, ~ar, privla~nost ~avrljati - govoriti, pri~ati, }askati, brbljati; uporedi: d`avrljati, }eretati ~erupati - vuku}i kidati, otkidati ne{to s ne~ega, ~upati ~i~ak - vrsta biljke sa glavicama na vrhu stabljike koje se lako lepe, ka~e na `ivotinjsku dlaku, vunu, za odelo i sl. ~ikati - izazivati nekoga prkose}i mu i govore}i mu: "^ik, ~ik!" ~iviluk - stalak s kukama za ve{anje odela; letva s kukama prikucana za zid na koju se ka~e kaputi ] }aknut - luckast, budalast, {a{av, blesav }ar - dobitak, zarada, korist }askati - razgovarati o sitnim, svakodnevnim doga|ajima, }eretati, naduga~ko pri~ati; uporedi: ~avrljati i d`avrljati }eretati - opu{teno pri~ati, neobavezno razgovarati; uporedi: }askati, ~avrljati i d`avrljati }ud - ljudska priroda, karakter, narav; na~in pona{anja, temperament }ufta - pr`ena loptica od samlevenog mesa u sosu od paradajza }uk - vrsta no}ne ptice iz porodice sova }umez - 1. `ivinarnik za koko{ke, koko{injac 2. prljava, mra~na, zapu{tena soba

}umur - drveni ugalj }uprija - gra|evina koja povezuje dve obale reke ili dve me|usobno odeljene strane, most }uskija - gvozdeni alat u obliku poluge za podizanje tereta D` d`akati - glasno govoriti, `agoriti d`andrljiv - koji mnogo prigovara, svadljiv, d`angrizav d`avrljati - vidi: ~avrljati d`ez - vrsta muzike nastala od muzike ameri~kih crnaca d`ezer - muzi~ar koji komponuje ili izvodi d`ez-muziku, d`ezista d`ezva - metalna posuda s dr{kom za kuvanje crne kafe d`ilitanje - koprcanje, bacakanje d`ilitnuti - ritnuti, pra}aknuti, {utnuti d`okej - profesionalni jaha~ na konjskim trkama d`onjati - dugo ~ekati, obi~no pred ne~ijim vratima, a zna~i i: spavati d`udista - osoba koja trenira d`udo i u~estvuje u takmi~enjima d`udo - japanska borila~ka ve{tina d`umbus - zbrka, nered; vesela graja, vreva \ |eram - naprava za va|enje vode iz bunara |erdan - ogrlica od bisera, zlata ili dragog kamenja koja se nosi kao ukras oko vrata

45

|er|ef - okvir na koji se razapinje tkanina po kojoj se veze |evrek - vrsta peciva od kuvanog testa, prstenastog oblika |ilko{ - razmetljivi seoski kico{, mladi} koji mnogo voli da se doteruje, kiti i odeva po modi, a ne voli da radi |in|uva - zrno, obi~no stakleno, razli~ite veli~ine, oblika i boje, koje se upotrebljava kao ukras, perla |ipati - skakati, poskakivati; propinjati se (o `ivotinjama, posebno konjima) |ogat - konj bele dlake, belac |uskati - igrati, plesati E ekipa - a. grupa ljudi koja je okupljena radi istog zadatka b. igra~i ili igra~ice iz istog sportskog tima ekran - deo televizora ili kompjuterskog monitora na kojem se pojavljuje slika ekskurzija - a. grupno putovanje u zabavne, sportske ili nau~ne svrhe, zajedni~ka poseta nekom mestu, spomeniku b. osobe koje u~estvuju u takvom izletu ekstra - ovde zna~i: poseban, izuzetan, izvrstan elegantan - otmen, lepo i ukusno odeven emisija - ovde zna~i: deo programa koji se prenosi preko radija ili televizije energija - jedno od zna~enja je: spremnost na rad, snaga, odlu~nost, polet Era - ~ovek iz Hercegovine ili iz u`i~kog kraja; duhovita i mudra osoba koja se pravi glupa, {eret Er~e - mali Era, Erin sin F fenjer - svetiljka u obliku staklene posude u kojoj gori sve}a ili fitilj fer - ispravno, po{teno; u redu fijaker - vrsta ko~ije koju vuku konji, a koja je slu`ila za gradski prevoz

46

folija - vrlo tanak list od metala ili plastike frak - crni sve~ani mu{ki sako, kratak napred, a pozadi sa dugim krajevima G griz1 - pokret zuba pri ugrizanju, ujed, ugriz griz2 - a. bra{no od krupno mlevenih `itarica (obi~no p{enice) b. vrsta jela (ka{a) od tog bra{na grlica - ptica iz porodice golubova sa {arom u obliku ogrlice oko vrata grom - prasak izme|u oblaka i zemlje, pra}en sevanjem i tutnjavom gukati - ogla{avati se glasom "gu-gu" (o golubu i grlici) H halapljivo - nezasito, pro`drljivo harfa - muzi~ki instrument sa `icama po kojima se, prebiraju}i, dodiruju}i prstima, svira higijena - nauka, grana medicine koja se bavi ~uvanjem i negovanjem zdravlja i odr`avanjem ~isto}e hijena - divlja `ivotinja, grabljivica, koja se hrani uginulim `ivotinjama hranljiv - koji ima visoku prehrambenu vrednost; koji se mo`e upotrebljavati kao hrana hrapav - 1. koji ima ispup~enja i udubljenja, neravan 2. koji je neravnomernog, ne~istog tona 3. o{tar, neotesan hrt - vrsta lova~kog psa vitkog tela i dugih nogu huktati - othukivati (od umora, brige, `alosti), ispu{tati uzvike "hu, hu" humus - plodna zemlja nastala raspadanjem biljnih i `ivotinjskih ostataka

I imanje - poljoprivredni posed, imovina koju neko ima, vlasni{tvo, svojina izmisliti - ovde zna~i: stvoriti u uobrazilji, ma{ti i prikazati kao istinito, stvarno .

J jako je jadno (pona{anje) - u razgovornom jeziku zna~i: tvoje pona{anje izaziva prezrenje, nedrugarsko je; sebi~an si jok - turska re~ca za odricanje: ne K kus - koji je kratkog repa ili bez repa LJ ljubomoran - a. ispunjen ose}anjem uznemirenosti i ozloje|enosti zbog sumnje da voljena osoba gaji naklonost prema nekom drugom b. obuzet ose}anjem zavisti zbog ne~ijeg uspeha, blagostanja ili sre}e M motati - jedno od zna~enja je: tr~ati, kretati se vijugavo, vijugati, krivudati, a ovde zna~i da mi{ namotava ono {to ma~ka isprede N nanula (obi~no u mno`ini) - vrsta papu~e s drvenim |onom za koji je pri~vr{}ena traka od ko`e ili tkanine nekakav - ovde zna~i: bilo kakav, ma kakav, svejedno kakav nezvan - koji se nalazi u nekom dru{tvu, a nije zvan, nepozvan Izr. nezvan gost nepo`eljan gost; iznenadan, nepredvi|en gost nikakav - ovde zna~i: ni jedan, ni ovakav-ni onakav Nj njakati - ogla{avati se njakanjem, magare}im glasom njihati se - klatiti se, ljuljati se

O obrati orahe (izr.) - zlo pro}i, propasti, nagrabusiti (zna~i isto {to i izraz: obrati zelen bostan) obru~ - prstenasti predmet u obliku kruga, kolut, kotur, alka, karika oluk - limena cev kojom oti~e voda, obi~no ki{nica s krova o{tro - ovde zna~i: jako, veoma, mnogo P Pal~i} - de~ak, lik iz bajke, mali kao palac polo`iti se - pole}i, postaviti se u le`e}i polo`aj popara - jelo napravljeno od starog hleba, skuvanog u vodi i zama{}enog poru~iti - obavestiti porukom, javiti prili~no - dosta, u dovoljnoj meri R raspametiti (nekoga) - oduzeti nekome pamet, sposobnost rasu|ivanja (obi~no svojom lepotom), izludeti rasplesti - raspustiti, razviti, rastaviti ono {to je bilo upleteno (kosu, pletenice, rep) razonoda - zabava, prijatno provo|enje vremena ris - vrlo opasna zver iz porodice ma~aka S skitati se - i}i od mesta do mesta bez posla, ne smiruju}i se, lutati, bazati, lunjati sladiti se - ose}ati slast, u`ivati u hrani sloga - podudaranje, sklad u mi{ljenju i postupcima dva ili vi{e lica svetliti - ~initi svetlim, obasjavati svetlo{}u, osvetljavati

[ {aliti se glavom (izr.) - izlagati se velikoj opasnosti, dovoditi `ivot u pitanje nepromi{ljenim postupcima {armirati - o~aravati, osvajati nekoga, privla~iti nekoga {armom, umiljato{}u, izgledom i sl. {epuriti se - dr`ati se oholo, razmetati se, praviti se va`an {ipak - divlja ru`a i njen plod {iprag - gusto izraslo {iblje, `bunje, grmlje {trap - zvuk koji se javlja prilikom {trapanja, hodanja po barama koje izaziva prskanje, {ljapkanje T tamaniti - uni{tavati, satirati; ovde: jesti u ogromnim koli~inama taraba - ograda od letava ili dasaka, plot tikva - jednogodi{nja biljka iz familije bundeva; posuda napravljena od tvrde kore te biljke, koja slu`i za no{enje te~nosti toalet - kupatilo sa klozetom ili druga prostorija za dovo|enje u red {minke i ode}e; WC trotinet - prevozno sredstvo sa upravlja~em i dva to~ka, na kojem se jednom nogom stoji, a drugom se, opiranjem o plo~nik, pokre}u to~kovi

verati se - peti se i spu{tati se, pentrati se vetrenja~a - mlin na vetar vodenica - mlin koji pokre}e voda; mlin uop{te: za mlevanje kafe, bibera i sl. voditi devojku (izr.) - i}i s mladom mlado`enjinoj ku}i vranac - konj vrane, crne dlake vrdati - 1. i}i, kretati se menjaju}i pravac, {evrdati 2. izbegavati da se ka`e istina, uvijati, lagati vrebati - ~ekati skriven da neko nai|e, pro|e Z za tili ~as, za ~asak tili (izr.) - odmah, smesta, za~as zolja - vrsta ose; tako se naziva i osoba ljutite prirode, prznica, svadljivac @ `abokre~ina - zeljasta vodena biljka koja raste po ustajalim vodama; re~ ozna~ava i mrtvilo, dru{tvo u kojem nema promena `arko - vatreno, strasno, veoma

U udolina - uska dolina koja se prote`e me|u brdima i planinama ura - sat V vanilica (obi~no u mno`ini) - vrsta okruglog kola~i}a filovanog d`emom, posutog {e}erom u prahu i zamirisanog vanilin-{e}erom

47

MALA ABECEDA

za drugi razred osnovne {kole prvo do{tampano izdanje autor ilustrovala re~nik izradila recenzenti

lektor i redaktor grafi~ko oblikovanje tipografsko oblikovanje izdava~

Dr Simeon Marinkovi} Neda Doki} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Branka Popovi}, u~iteljica, O[ "Veljko Dugo{evi}" u Beogradu Sla|ana Ili}, profesor iz Beograda Violeta Babi} Neda Doki} Slobodan Miladinov Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

An|elka Ru`i} Mr Ljiljana Marinkovi} Publikum 20.000 © Kreativni centar, 2005

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije 37.016:003.344-028.31(075.2) MARINKOVI], Simeon MALA ABECEDA : za drugi razred osnovne {kole / ²autor Simeon Marinkovi} ; ilustrovala Neda Doki} ; re~nik izradila Violeta Babi}³. - 1. do{tampano izd. Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd : Publikum). - 48 str. : ilustr. ; 23 x 24 cm Podatak o autoru preuzet iz kolofona. Tira` 20.000. - Re~nik: str. 45-47. ISBN 86-7781-308-X COBISS.SR-ID 121695244

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavanje i upotrebu ovog ud`benika u prvom razredu osnovne {kole za {kolsku 2005/06. godinu re{enjem broj 6-00-28/2005-06/08 od 21. januara 2005. godine.


Mala Abeceda besplatni