Issuu on Google+

Likovna kultura kulytura

LIKOVNA KULTURA za drugi razred osnovne {kole

VODI^

zadatak slikamo ispri~aj istra`ujemo

igramo se o umetniku va`no

crtamo potrebno ti je

pravimo slu{amo re{avamo re{ewa

3

[TA TI JE SVE POTREBNO ZA LIKOVNU PUSTOLOVINU

Koristi stare novine ili mu{emu da bi tvoj radni prostor bio ~ist i uredan, a kecequ da bi za{titio ode}u.

^uvaj srebrne omote od ~okolade, {qokice i papire u boji. Od wih }e{ praviti novogodi{we kape, maske i ukrase.

Sakupqaj razli~ite papiri}e u boji i {arene krpice. Koristi}e{ ih za pravqewe ~lanova porodice Varja~i}, svog najboqeg druga i sebe i za ukra{avawe kutije za uspomene.

4

ЈОГ УРТ Sa~uvaj nekoliko poklopaca i ~etiri ~a{e od jogurta.

Kutiju za uspomene napravi}e{ od kutije za cipele.

Za pravqewe ~lanova porodice Varja~i} bi}e ti potrebne tri drvene varja~e.

Nau~i}e{ da pravi{ neobi~ne zave`qaje od {arenih tkanina i marama.

Sakupqaj kartonske kutije razli~itih veli~ina i oblika. Od wih }e{ praviti igra~ke.

5

1.

U POKRETU

KRETAWE OBLIKA U PROSTORU

Edgar Dega, Balerina, 1870

SAZNA]E[: – kakvi na~ini kretawa postoje – kako se kre}u razli~ite `ivotiwe – {ta pokre}e vetrewa~e – ~emu slu`i vetrokaz

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da na crte`u oboji{ sve ono {to mo`e da se kre}e – da napravi{ leptira, avion, brod ili `abu od papira – da nacrta{ drvo na vetru – da napravi{ ukras za sobu – da napravi{ vetrewa~u

NA PUTU OD KU]E DO [KOLE [ta sve mo`e{ da vidi{ na putu od ku}e do {kole? Kako izgleda okolina tvoje {kole? [ta ti se u woj najvi{e dopada? Kojim prevoznim sredstvima putuje{ do {kole, u drugi grad, na more? Pogledaj crte` pa ispri~aj {ta se kre}e.

Uradi zadatak na radnom listu broj 1.

KAKO SE KO KRE]E? S drugarima iz odeqewa odigraj igru Leti, leti. Opis igre U~enici sa oba ka`iprsta udaraju o klupu. U~iteq tako|e udara ka`iprstima o klupu i govori: Leti, leti, leti‌ – ako izgovori naziv neke ptice ili letilice, u~enici treba brzo da podignu ruke. Ako u~iteq ka`e naziv ne~ega {to ne leti, u~enici treba da nastave da udaraju ka`iprstima po klupi. U~iteq ima pravo da zbuwuje u~enike. U~enik koji pogre{i izlazi iz igre – dok ostali u~enici nastavqaju sa igrom, on crta predmet zbog kojeg je iza{ao iz igre. Uradi zadatak na radnom listu broj 2.

8

LEPTIR 14 cm

papir u boji 14 cm

drvene bojice makaze meka grafitna olovka lewir

Sve ~etiri strane papira treba da budu istih dimenzija.

Okreni papir kao {to je prikazano na slici, pa ga zatim presavij napola.

Trougao koji si dobio presavij po sredini.

Tako }e{ dobiti mawi trougao.

Papir sada treba da izgleda ovako. Presavij papir nagore, kao {to je prikazano na slici.

Tako }e{ dobiti jedno leptirovo krilo.

Okreni ka sebi stranu koja je bila bli`e stolu, pa je presavij na isti na~in. Ako ne`no pritiska{ leptira, kao {to je prikazano na slici, on }e se pokrenuti.

Uhvati leptira za krila i ra{iri ih. Potom ih ukrasi drvenim bojicama.

9

BROD tawi papir pravougaonog oblika (iz velike sveske)

Papir pravougaonog oblika presavij napola.

Dowi deo papira presavij nagore.

Stranu papira koja je bila bli`e stolu okreni ka sebi. Savij nagore dowi deo papira.

10

Gorwe uglove presavij kao {to je prikazano na slici.

Levi i desni ugao savij unazad, da se ne vide.

Kada bude{ presavio uglove papira, on }e izgledati ovako.

Levi i desni ugao savij unazad.

Dobi}e{ trougao kao {to je ovaj prikazan na slici.

Okreni trougao kao {to je prikazano na slici. Palcima uhvati sredinu.

Zatim palcima povuci papir ka spoqa i on }e se otvoriti…

Dowi ugao presavij kao {to je prikazano na slici.

… i preklopiti ovako.

Okreni papir, pa to isto uradi i s drugom stranom.

Ovako }e izgledati trougao koji }e{ dobiti. Okreni trougao kao {to je prikazano na slici i palcima uhvati sredinu.

Zatim palcima povuci papir ka spoqa i on }e se otvoriti…

Dobi}e{ brod. … i preklopiti ovako.

Povuci krajeve kao {to je prikazano na slici.

11

@ABA

tawi papir zelene boje

Sve ~etiri strane papira treba da budu istih dimenzija.

Gorwi levi ugao presavij kao {to je prikazano na slici.

B

G

A

V

Presavij ga tako da se ta~ka A poklopi s ta~kom B, a ta~ka V s ta~kom G.

Savij i desni ugao na isti na~in.

12

Gorwi desni ugao presavij na isti na~in.

Presavijeni papir onda }e izgledati ovako.

Papir }e onda izgledati ovako.

Papir zatim rasklopi.

Levi ugao trougla savij kao {to je prikazano na slici.

Na isti na~in ponovo savij levi ugao papira, a potom i desni. Tako }e{ napraviti `abinu glavu.

Okreni papir.

Na isti na~in savij i levi ugao.

Okreni `abu.

Desni ugao papira savij nadole.

Papir }e onda izgledati ovako.

Presavij gorwi deo `abe ka sebi, kao {to je prikazano na slici.

Papir }e onda izgledati ovako.

Desnu i levu stranu presavij kao {to je prikazano na slici. Tako }e{ napraviti `abine noge.

@abu zatim presavij unazad (od sebe).

Ovako izgleda napravqena `aba.

Svaki put kada `abu ne`no pritisne{ kao {to je prikazano na slici – ona }e posko~iti.

13

AVION tawi papir pravougaonog oblika

Papir pravougaonog oblika presavij napola.

Presavij levi gorwi i levi dowi ugao kao {to je prikazano na slici.

Savij dowi i gorwi ugao.

Rasklopi papir.

Okreni papir. Potom presavij trougaoni deo do ta~ke koja je ozna~ena na papiru.

Mali trougao savij tako da preklopi veliki trougao.

Okreni papir i presavij ga napola.

Avion je spreman i mo`e da poleti!

14

Da bi dobio krilo aviona, presavij papir kao {to je prikazano na slici.

Isto to uradi da bi dobio i drugo krilo aviona.

SNAGA PRIRODE Ispri~aj {ta se de{ava u tvojoj okolini dok duva vetar. Uporedi ove dve slike. Po ~emu se one razlikuju?

Vilijam Tarner, Brodolom, 1823

Xon Konstabl, Obala kod Brajtona, ugqarice, 1824

Uradi zadatak na radnom listu broj 3. Re{i zagonetku. Pra{inu di`e, kape obara, kad u {umu u|e, li{}e progovara.* * Stanka Salonski, Zagonetalica, Beograd 2002.

15

VETREWA^A

Vetrewa~e slu`e za mlevewe `ita, a pokre}e ih snaga vetra. Najvi{e ih ima u Holandiji. U toj zemqi vetrewa~e slu`e i za slawe poruka. Krila vetrewa~e postavqaju se u odre|eni polo`aj da bi se nadaleko poslala vest o nekom va`nom doga|aju.

Du{an Pavli}, Vetrewa~e*

Vetrokaz pokazuje pravac vetra. Na Petrovaradinskoj tvr|avi uzdi`e se Sahat kula. Na wenom vrhu stoji vetrokaz s pokaziva~em strana sveta. Na nekim vetrokazima nalaze se petao ili strelica – oni pokazuju pravac duvawa vetra.

16

Sahat kula, Petrovaradin

* Ilustracija iz kwige Tatjane Rodi} S decom oko sveta 1, Beograd 2007.

Napravi vetrewa~u, pa s drugarima iz odeqewa iza|i u {kolsko dvori{te i pokreni je. papir u boji 20 cm

lewir

20 cm

olovka makaze mawi drveni {tap Papir presavij jo{ jednom napola, kao {to je prikazano na slici.

rajsnadla

4

cm

Sve ~etiri strane papira treba da budu istih dimenzija. Papir presavij napola.

Zatim ga ra{iri. Izre`i papir po linijama koje si dobio savijawem. Ne re`i do mesta na kojem se linije ukr{taju – ostavi 4 cm od centra, kao {to je prikazano na slici.

Potom savij svaki drugi ugao ka centru.

Rajsnadlu zabodi u centar, a zatim u drvce.

17

UKRAS ZA SOBU Napravi ukras kao {to je ovaj prikazan na slici. papiri u boji Postavi ga u u~ionicu ili u svoju sobu. Zaka~i ga na mesto na kojem struji vazduh.

providne folije u boji (prilog uz uxbenik)

Izre`i razli~ite oblike, pa ih koncem pri~vrsti za {tap ili ve{alicu.

makaze kanap ili vunica

[ta }e se dogoditi sa ukrasom kada ga zaka~i{ na mesto na kojem struji vazduh?

drveni {tap ili ve{alica

ALEKSANDAR KOLDER (1898–1976), ameri~ki umetnik, pravio je skulpture od predmeta razli~itih oblika i ka~io ih na `ice koje se pomeraju kada se izlo`e strujawu vazduha.

Umetnik u svom ateqeu

Aleksandar Kolder, Mobil

18

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 4.

2.

SVETLOST I SENKA DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA

Rembrant, Umetnik u ateqeu, 1629

SAZNA]E[: – koji su prirodni, a koji ve{ta~ki izvori svetlosti – kako nastaje senka – {ta je sopstvena, a {ta ba~ena senka – {ta je silueta

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da nacrta{ izvor svetlosti koji se nalazi u tvojoj sobi – da re{i{ zagonetke – da odigra{ igru Stigni moju senku – da odigra{ igru Koja igra~ka pravi ovu senku? – da nacrta{ senku igra~ke – da ukrasi{ {arama svoju opcrtanu senku

SVETLOST Pro~itaj pesmu, pa na listu iz bloka nacrtaj luster ili lampu koja se nalazi u tvojoj sobi. list iz bloka drvene bojice

MRAK Mislio bi ~ovek Kad pogleda mrak Da je stra{no mo}an, Da je silno jak.

To bi bilo naopako – Al’ na sre}u nije tako: Sve}icu za`e`i, Mrak od tebe be`i. Jovan Jovanovi} Zmaj

Boris Kuzmanovi}, Mrak*

Prirodni izvori svetlosti su: Sunce, Mesec, zvezde i muwa.

Ve{ta~ki izvori svetlosti su: plamen sve}e, sijalica…

Zahvaquju}i svetlosti, mo`emo videti oblike oko sebe.

Re{i zagonetke. 1. Puna tepsija zlatnih 1. kola~i}a.

20 * Ilustracija iz kwige Ala je lep ovaj svet ** S. Salonski, Zagonetalica.

2. [to se ja~e smejem, 2. to te vi{e grejem.**

SENKA S drugarima iz odeqewa odigraj igru Stigni moju senku. Opis igre Jedno dete stane prema suncu tako da se na zemqi pojavi (ocrta) senka wegovog tela. Ono ima prava da se sa svog mesta pomera po dva do tri koraka levo ili desno. Wegov par ima zadatak da wegovu senku stigne i nagazi. Kada u tome uspe, uloge se mewaju.* Osvetli loptu sa svih strana, kao {to je prikazano na slici, pa posmatraj šta se dešava sa senkom. Loptu i senke koje si uo~io na woj nacrtaj na listu iz bloka.

ZA EKSPERIMENTE lampa lopta

ZA CRTAWE list iz bloka meka grafitna olovka

Senka koja se nalazi na predmetu naziva se sopstvena senka predmeta, a senka koju predmet baca na povr{inu ispod ili pored sebe naziva se ba~ena senka.

Na slici je sopstvena senka lopte prikazana tamnoplavom bojom, a ba~ena senka crnom bojom. @uta strelica prikazuje pravac iz kojeg dopire svetlost.

Uradi zadatak na radnom listu broj 5.

Uradi zadatak na radnom listu broj 6.

S drugarima iz odeqewa odigraj igru Koja igra~ka pravi ovu senku? izvor svetlosti Opis igre U~enik iza pozornice pokazuje igra~ku. Ostali u~enici posmatraju nastalu senku i poga|aju o kojoj je igra~ki re~. U~enik koji prvi pogodi odlazi iza pozornice i pokazuje svoju igra~ku.

pozornica igra~ke i predmeti

21 * Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad, Beograd 2003.

[TA JE SILUETA Kada opcrtamo senku i obojimo je, dobi}emo siluetu.

Silueta je obris nekog predmeta ili tela koji se mo`e opcrtati. Uradi zadatak na radnom listu broj 7.

UKRASI SVOJU SILUETU Uz u~iteqevu pomo}, pri~vrsti selotejpom veliki papir za zid. Stani izme|u izvora svetlosti (projektora ili grafoskopa) i tog papira.

projektor ili grafoskop vo{tane boje selotejp

Pomeraj se i posmatraj {ta se de{ava sa senkom. Zatim zauzmi polo`aj koji ti se dopada. Neka drug iz odeqewa opcrta na papiru koji je zaka~en za zid tvoju senku, a ti je potom ukrasi razli~itim {arama.

22

papir (70 Ă— 100 cm)

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 8.

3.

OTKRIVAM RAZLIKE KONTRAST

SAZNA]E[: Pol Sezan, Pjero i Arlekin (Bela nedeqa), 1888

– {ta je kontrast – koje je oblike stvorila priroda, a koje ~ovek – kako se oblici sla`u, a kako razla`u – kako se obra|ivawem materijala prave novi oblici – ko je smislio kako }e da izgleda Ajfelova kula

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da uo~i{ kontraste u svojoj okolini – da od plastelina napravi{ vo}e, povr}e i predmete iz doma}instva – da slo`i{ zid od cigala – da pravi{ razli~ite igra~ke od kockica – da napravi{ kola` – da s drugom iz klupe slo`i{ slagalicu – da oboji{ }ilim – da nacrta{ klovna i oxa~ara – da nacrta{ i oboji{ rukavice – da napravi{ izlo`bu nacrtanih rukavica – da od gline ili DAS mase napravi{ razli~ite `ivotiwe – da nacrta{ kulu – da uo~ava{ prave i krive linije, ispup~ene i udubqene oblike – da napravi{ reqef

KONTRAST Kontrast je izrazita suprotnost izme|u pojava, osobina, oblika, boja‌ Sigurno u svojoj okolini stalno uo~ava{ kontraste: oblike koje je stvorila priroda i oblike koje je stvorio ~ovek, jednobojne i vi{ebojne oblike, obra|ene i neobra|ene, prave i krive, ispup~ene i udubqene. Uradi zadatke na radnom listu broj 9.

PRIRODNI I VE[TA^KI OBLICI

KUHIWICA Od plastelina napravi vo}e, povr}e i predmete koji se upotrebqavaju u doma}instvu. plastelin Koje je tvoje omiqeno vo}e? Koje povr}e najvi{e voli{ da jede{? Kako izgledaju posude u kojima se priprema hrana? [ta je od oblika prikazanih na slici stvorila priroda, a {ta ~ovek?

24

mu{ema ili stare novine keceqa

SLAGAWE – RAZLAGAWE Seti se bajke Tri praseta. Od ~ega su prasi}i iz bajke napravili svoje ku}e? [ta se dogodilo s wihovim ku}ama?

Uradi zadatak na radnom listu broj 10.

KOCKA, KOCKA, KOCKICA… S drugom iz klupe sla`i kockice. Od wih napravi dvorac, grad ili raketu.

kockice

SLAGALICA Slo`i slagalicu s drugom iz klupe. slagalice

25

KOLA@ Napravi kola`. makaze list iz bloka lepak za papir Kola` nastaje slagawem razli~itih materijala i wihovim lepqewem za podlogu.

kola`-papir novine, ~asopisi

Nevena Manevska (osam godina), Leptir

26

JEDNOBOJNO – VI[EBOJNO Opi{i kako izgledaju klovn i oxa~ar. Po ~emu se razlikuje wihova ode}a? Nacrtaj klovna i oxa~ara na listu iz bloka. list iz bloka Uradi zadatak na radnom listu broj 11.

drvene bojice

MOJE RUKAVICE Nacrtaj rukavice kakve bi `eleo da ima{ i oboj ih. Neka jedna rukavica bude jednobojna, a druga vi{ebojna. Zatim ih izre`i.

27 Na kraju ~asa s drugarima iz odeqewa napravi izlo`bu rukavica koje ste napravili.

OBRA\ENO – NEOBRA\ENO Drvo, kamen i zemqu stvorila je priroda. ^ovek koristi te materijale, mewa ih, obra|uje i od wih stvara korisne predmete, gra|evine, umetni~ka dela‌

Stolar Aleksandar Spasi} u radionici Pozori{ta Du{ko Radovi}, Beograd

Navedi nazive predmeta od drveta koji se nalaze u u~ionici.

Kako se naziva zanatlija koji obra|uje drvo i od wega izra|uje razne predmete i name{taj?

^ovek mewa oblik razli~itih materijala. Od wih pravi predmete i gra|evine. Umetnik stvara razli~ite predmete i skulpture mewaju}i izgled drveta i kamena. Pomo}u posebnih alatki obra|uje materijale i daje im nov oblik.

Posmatraj ovu skulpturu od kamena, pa uo~i na woj neobra|ene delove.

Vajar Zoran Ivanovi} u ateqeu

28

Ogist Roden, Misao, 1886/1889

ZOO-VRT Od gline ili DAS mase oblikuj svoju omiqenu `ivotiwu. glina ili DAS masa Ako si nekada bio u zoo-vrtu, koje si `ivotiwe tamo video?

stare novine ili mušema

Koja ti je `ivotiwa bila najinteresantnija? Zbog ~ega?

keceqa plasti~ni no`

Koje si doma}e `ivotiwe video u zoo-vrtu ili na selu?

MALI SAVETI Neki od alata za obradu kamena

Razmisli o karakteristikama `ivotiwe koju `eli{ da napravi{. U {kolskoj biblioteci potra`i kwige sa slikama `ivotiwa. Posmatraj sliku `ivotiwe koju `eli{ da oblikuje{. Tako }e{ je lak{e napraviti.

Risto Stijovi}, Kakadu, 1960

Risto Stijovi}, Koko spava, 1936

Risto Stijovi}, Meca pri toaleti, 1957

Smisli naziv skulpture koju si oblikovao.

29

PRAVO – KRIVO Kakve je linije umetnik povla~io da bi prikazao ku}e, a kakve da bi prikazao planine?

Uradi zadatak na radnom listu broj 12.

Uradi zadatak na radnom listu broj 13.

Pol Sezan, Marsejski zaliv, 1886/1890

KULA list iz bloka ALEKSANDAR GISTAV AJFEL je francuski in`ewer koji je izgradio kulu u Parizu. Ta kula nazvana je po wemu. Ajfelova kula je simbol Pariza.

meka grafitna olovka

Zamisli i nacrtaj kulu koja bi nosila tvoje ime i nalazila se u mestu u kojem `ivi{. Kulu nacrtaj povla~e}i prave i krive linije. Na koje bi mesto postavio svoju kulu? Zbog ~ega? Ajfelova kula, 1889

30 Ajfelova kula, detaq

ISPUP^ENO – UDUBQENO S koje je strane {koqka ispup~ena, a s koje udubqena?

Kakav je korwa~in oklop?

Dodiruj prstima svoje lice. [ta je na wemu ispup~eno, a {ta udubqeno? Prona|i na ovim slikama ono {to je ispup~eno i ono {to je udubqeno. Koji su predmeti prikazani na slici istovremeno i ispup~eni i udubqeni?

Pol Sezan, Mrtva priroda s vo}em, 1879/1882

Klod Mone, Devojka sa suncobranom, 1886

Pol Sezan, Mrtva priroda s jabukama, 1890

31

REQEF poklopac od jogurta

Od poklopca od jogurta koji si doneo na ~as napravi reqef.

nezao{trena grafitna olovka Reqef je vajarsko delo oblikovano samo s predwe strane. Reqef mo`e biti plitak ili dubok. plitki reqef

novine

duboki reqef

Detaq reqefa iz Egipta, oko 1375. pre n. e.

Mikelan|elo, Bogorodica s detetom i mladim svetim Jovanom, 1503/1504

Makazama odseci vi{ak sa oboda ~a{e. Tako }e{ dobiti pravilan krug.

MALI SAVETI KOD KU]E Neka ti neko od starijih pomogne da pa`qivo skine{ poklopac s jogurta. Operi poklopac.

Poklopac od jogurta stavi na novine tako da strana bez slova bude do novina.

Olovkom nacrtaj ono {to `eli{ na strani poklopca sa slovima.

Da li je reqef koji si napravio plitak ili dubok?

32

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 14.

Kada zavr{i{ crte`, okreni poklopac.

4. ^EMU SLU@E

ZNACI ZNACI I SIMBOLI

SAZNA]E[: – {ta je znak – ~emu slu`e razli~ite vrste znakova – {ta je to heraldika

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da s drugovima smisli{ i nacrta{ znak odeqenskog tima – da nacrta{ znake koje si uo~io u okolini svoje {kole – da nacrta{ grb svoga grada – da nacrta{ i napravi{ odeqensku zastavu

ZNACI Znak je crte` kojim se brzo i jasno prenosi neka poruka. Znaci nas obave{tavaju o ne~emu, upozoravaju na ne{to‌ Razli~ite ustanove (udru`ewa, biblioteke, pozori{ta‌) imaju svoje znake. Mi ih na osnovu tih znakova prepoznajemo.

Uradi zadatke na radnom listu broj 15.

SAOBRA]AJNI ZNACI ^emu slu`e saobra}ajni znaci? [ta nam poru~uju saobra}ajni znaci koji su ovde prikazani?

^emu slu`i semafor? [ta ozna~ava svaka boja na wemu? Kako je obele`eno mesto na kojem mo`emo da pre|emo ulicu? Kojih se pravila pridr`ava{ kada prelazi{ ulicu? A. Kora}, Kako se prelazi ulica

34

Uradi zadatak na radnom listu broj 16.

ZASTAVA Zastava je obele`je naroda, dr`ave ili nekog udru`ewa. Zastava je obi~no pravougaonog oblika, jednobojna ili vi{ebojna. Na woj se mogu nalaziti i ukrasni znaci. Oni predstavqaju ono po ~emu je neka zemqa prepoznatqiva. Zastava Republike Srbije

Du{an Pavli}, Zastave sveta*

Na zastavi Kanade prikazan je list javora jer je to drvo vrlo rasprostraweno u Kanadi.

Na zastavi Francuske nalaze se crvena, bela i plava boja, koje ozna~avaju slobodu. Te boje za svoje zastave preuzeli su mnogi narodi.

Na zastavi Kenije prikazan je {tit naroda Masai. To je simbol odbrane slobode. Crna boja ozna~ava narod crne puti, crvena boja krv, zelena prirodna bogatstva, a bela mir.

35 * Ilustracije iz kwiga T. Rodi} S decom oko sveta 1 i 2

GRB Svaka dr`ava, pored zastave, ima i grb. Grb je znak dr`ave, naroda, plemi}ke porodice ili pojedinca. Na grbu se obi~no prikazuju `ivotiwe, biqke, tvr|ave ili neki predmeti. Boje su ~iste i jasno odvojene da bi se mogle lak{e raspoznati i s velike udaqenosti. Nauka koja se bavi prou~avawem grbova naziva se heraldika.

Grb Republike Srbije

Grb Mrwav~evi}a*

Grb Brankovi}a*

U davnim vremenima grbovi su se nalazili na {titovima ratnika. Po wima su se ratnici razlikovali. Zbog toga je oblik {tita osnovni oblik svakog grba.

* Rekonstruisao i nacrtao Aleksandar Palavestra (Du{an Spasi}, Aleksandar Palavestra, Du{an Mr|enovi}, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1991).

36

Grb grada Beograda

Na grbu grada Beograda predstavqeni su: bele zidine grada s kulom (zato {to je Beograd beo), reka crvene boje, koja simbolizuje stradawe Beograda kroz istoriju, rimska la|a, koja ukazuje na to da je Beograd stari grad, i plavo nebo, simbol slobode.

Opi{i grb svog grada.

Grb grada Var{ave

Na grbu Var{ave, glavnog grada Poqske, prikazana je sirena koja dr`i ma~ i {tit. Prema legendi, na mesto na kojem se nalazi Var{ava sirena je dovela princa i naredila mu da tu podigne grad.

Uradi zadatak na radnom listu broj 17.

Grbove imaju i sportski klubovi. Na osnovu wih mi ih prepoznajemo i razlikujemo.

Za koji fudbalski tim navija{? Kako izgleda grb fudbalskog tima za koji navija{?

Opi{i izgled grbova fudbalskih klubova Crvena zvezda i Partizan.

Uradi zadatak na radnom listu broj 18.

37

ZASTAVA MOG ODEQEWA Napravi zastavu svog odeqewa, a potom je i ukrasi.

list iz bloka kola`-papir drvene i vo{tane bojice vunica

Evo nekoliko predloga. Zastava mo`e biti i nekog drugog oblika.

makaze

Odredi oblik zastave, pa je oboj i ukrasi onako kako `eli{.

LE

PA

K

Postavi papir kao {to je prikazano na slici.

Nanesi lepak na gorwu ivicu papira, kao {to je prikazano na slici.

Vunicu stavi ispod mesta na koje si naneo lepak.

Presavij papir i pritisni ga prstima tako da se vunica zalepi za papir. MALI SAVETI

Razmisli: – kojih }e boja biti za stava koju }e{ napraviti – kojim bi crte`om/zn akom ukrasio zastavu koju si naprav io.

Po{to ste oka~ili zastave, izaberite najuspeliju. To }e biti zastava va{eg odeqewa. Krajeve vunice ve`i, a zatim zastavu oka~i na predvi|eno mesto u u~ionici.

38

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 19.

5.

RAZNOLIKI AMBIJENTI AMBIJENTI – SCENSKI PROSTOR

Novogodi{wa predstava baletskog studija Via gratie, Beograd, 2007

SAZNA]E[: – kako izgledaju razli~iti ambijenti – {ta je scena – {ta je scenografija – za kakve se prilike prave maske

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da prepozna{ razli~ite ambijente – da napravi{ ku}u od papira – da napravi{ scenografiju za pozori{nu predstavu Crvenkapa – da nacrta{ kostime za lovca i Crvenkapu – da napravi{ novogodi{wu masku, kapu i ukrase – da ukrasi{ u~ionicu za novogodi{wu `urku

RAZLI^ITI AMBIJENTI Ambijenti su razli~iti prostori (otvoreni ili zatvoreni) u kojima `ivimo, radimo, u~imo, igramo se‌

Koji ambijenti su prikazani na slikama? Opi{i svaki od wih.

[ta ~ovek radi u ovim ambijentima?

40

KU]A OD PAPIRA Napravi ku}u od papira, a zatim je oboj i nacrtaj prozore, vrata i name{taj.

list iz bloka drvene bojice

Papir pravougaonog oblika presavij napola po du`oj strani.

Levi i desni ugao presavij kao {to je prikazano na slici.

Sada, kada je ku}a napravqena, mo`e{ da je oboji{ i nacrta{ prozore i vrata. Rasklopi ku}u, pa u wenoj unutra{wosti nacrtaj name{taj.

41

U POZORI[TU‌ U pozori{tu se prikazuju predstave. One se odigravaju na pozornici (sceni). Za svaku predstavu pozornica se ure|uje druga~ije.

Kako su izgledali glumci u predstavi koju si gledao? Kako je izgledala pozornica?

Scenografija je likovno osmi{qen prostor u kojem se odigravaju predstave. Uradi zadatak na radnom listu broj 20.

OBUCI CRVENKAPU I LOVCA U pozori{noj predstavi Crvenkapa Laza glumi lovca, a Maja Crvenkapu. Smisli izgled kostima za junake iz ove predstave i obuci Maju i Lazu. Kostime napravi od samolepqivog kola`-papira ili ih nacrtaj na posebnom papiru, zatim ih oboj, izre`i i zalepi lepkom. Uradi zadatak na radnom listu broj 21.

42

NOVOGODI?WA PREDSTAVA I MASKENBAL MASKE Qudi su pravili maske od davnina. Maskirali su se za razli~ite praznike i prilikom raznih sve~anosti.

A. Kora}, Prvi sneg M. Ili} Beli, Januarske zvezde bele Z. Vauda, Pahuqice

Ove i jo{ neke maske mo`e{ videti u Etnografskom muzeju u Beogradu ili na sajtu: www.etnomuzej.co.yu

Ako postoji muzej u tvom mestu ili najbli`em gradu, poseti ga. Proveri da li u wemu postoji zbirka maski.

Danas se maske koriste u pozori{tu, na karnevalima i maskenbalima. Karneval u Veneciji poznat je po rasko{nim i jedinstvenim maskama. Evo kako te maske izgledaju.

43

NOVOGODI[WE MASKE Maske mogu biti razli~itog oblika. radni list br. 22 hamer meka grafitna olovka papiri u boji srebrni papir od ~okolade flomasteri makaze Na radnom listu broj 22 nalazi se shema maske koju mo`e{ upotrebiti.

lepak za papir lasti{

Izre`i otvore za o~i i probu{i rupice za lasti{ kao {to je prikazano na slici. Nacrtaj olovkom masku u obliku u kojem `eli{. Maska treba da pokrije gorwi deo tvog lica (od sredine nosa do vrha ~ela) i da prekrije slepoo~nice. Oblik koji si nacrtao izre`i.

Masku zatim ukrasi onako kako `eli{.

44

Kad ukrasi{ masku, provuci lasti{ kroz rupice, pa na wegovim krajevima ve`i ~vorove.

NOVOGODI[WE KAPE Evo kako mo`e{ napraviti novogodi{wu kapu.

radni listovi br. 23 i 24 hamer krep-papiri u boji ili drugi papiri u boji srebrni papir od ~okolade ukrasne trake Na osen~eni deo papira nanesi lepak. Papir zatim savij u kornet i spoj. Potom ukrasi novogodi{wu kapu. Na radnim listovima 23 i 24 nalazi se shema kape.

Ako kapu oblepi{ crvenim papirom i zalepi{ vatu, to }e biti kapa Deda Mraza.

makaze lepak za papir

Kapu mo`e{ ukrasiti razli~itim papirima i trakama u boji.

45

Visinu kape odredi sam. Da bi odredio {irinu kape, potrebno je da izmeri{ obim svoje glave i da doda{ jo{ 2 cm. Na ta 2 cm nanesi lepak (osen~eni deo na slici).

Spoj krajeve kao {to je prikazano na slici.

Providan papir ili krep-papir mo`e{ zalepiti na rubove kape, kao {to je prikazano na slici.

Gorwi deo kape mo`e{ izrezati kao {to je prikazano na slici ili na neki drugi na~in.

Papir pravougaonog oblika presavij napola.

Gorwe uglove presavij kao {to je prikazano na slici.

Kada bude{ savio uglove, papir }e izgledati ovako.

46

Okreni trougao, pa palcima uhvati sredinu.

Stranu papira koja je bila bli`e stolu okreni ka sebi. Savij nagore dowi deo papira.

Zatim povuci papir ka spoqa i on }e se otvoriti‌

Dowi deo papira presavij nagore.

Levi i desni ugao savij unazad, da se ne vide.

Levi i desni ugao savij unazad, da se ne vide.

Dobi}e{ trougao kao {to je ovaj prikazan na slici.

Ukrasi kapu onako kako `eli{.

NOVOGODI[WE ^AROLIJE Novogodi{wim ukrasima i jelkom ulep{avamo prostor u kojem `ivimo i praznujemo.

Kako izgleda novogodi{wi ukras koji ti se najvi{e dopada?

NOVOGODI[WI UKRASI Evo nekoliko ideja za pravqewe novogodi{wih ukrasa!

debqi papiri razli~itih boja srebrni papir od ~okolade lepak za papir, plastiku i tkaninu flomasteri kola`-papir vunica makaze

Ukrase koje si napravio zalepi na prozor u~ionice, orman ili na neko drugo mesto.

Sprejom koji je imitacija snega mo`e{ ukrasiti prozore u~ionice tako {to }e{ wime na prozoru nacrtati zvezde, pahuqice, jelku, Sne{ka Beli}a‌

47

NOVOGODI[WA @URKA Ukrasi u~ionicu za novogodi{wu `urku – napravi prozore i jelku od krep-papira.

plavi krep-papir zeleni krep-papir rajsnadle makaze lepak za papir, plastiku i tkaninu selotejp

Sneg mo`e{ napraviti tako {to }e{ zgu`vati beli papir u grudvice. Zalepi grudvice na krep-papir. Da bi napravio prozor, potrebno je da krep-papir izre`e{ i rajsnadlama pri~vrsti{ za zid kao {to je prikazano na slici.

Novogodi{wu jelku napravi tako {to }e{ krep-papir izrezati na {ire trake.

Trake rasporedi kao {to je prikazano na slici i pri~vrsti ih rajsnadlama za zid u u~ionici.

Zatim ukrasi jelku.

48

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 25.

PAKETI]I I ZAVE@QAJI

6.

INDIVIDUALNO KORI[]EWE RAZLI^ITIH MATERIJALA ZA RAD (PAKOVAWE)

Kristo Java~ev, Umotano drve}e, 1998

SAZNA]E[: – na koje na~ine mo`e{ upakovati poklon – kako se od obi~nog papira mo`e napraviti ukrasni papir – kako se u Japanu prave zave`qaji – ~ime se bavio umetnik Kristo Java~ev

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ukrasi{ kutiju za poklon – da na razli~ite na~ine upakuje{ poklon za prijateqa – da napravi{ ukrasni papir – da upakuje{ igra~ku u tkaninu

POKLONI U kojim prilikama daje{ i prima{ poklone? Za{to nekom ne{to poklawa{? Na koji na~in to ~ini{?

DARIVAWE Narodna se poslovica {iri: Poklonu se u zube ne viri. Stoga nek se ovaj zakon ~uje: Svaki poklon vredi, {ta je – tu je. Ro|endani, proslave, veseqa, Razne `urke s mnogo prijateqa – Darivawu povod {ta god da je, Uvek poklon prima se il’ daje. Va`nije je biti dobre voqe Da poklone ukrasi{ {to boqe; Stoga nek se zabele`i i to: Poklon pakuj vrlo ma{tovito! Zato nek se ruke posla late, Uzmi lewir i druge alate, Kola`-papir, olovku i boje I makaze koje lepo kroje. Merkaj poklon, pa }e{ lako znati Kako }e{ ga potom pakovati. Tra`i karton i kutije gde su, Il’ napravi zanimqivu kesu.

A taj omot naknadno ukrasi, Nek svi vide kreativan da si. Posveti se strpqewu i ma{ti, Pa nek po~ne posao da pra{ti. Seckaj, lepi, crtaj, umotavaj… Pogre{i{ li, ti ne reci: avaj! Jer u poslu tako vrednih {aka Mora biti i malo gre{aka. Ovde cveti}, onde zvezde pride, Neko srce i uz to {ta ide, Dodaj kru`i} i druge figure, Il docrtaj delfine {to gwure. I suna{ce od zlataste trake, [to niz poklon {aqe svoje zrake; Uz sve ove ba{ ukrasne mamce, jo{ poklonu dodaj i pisamce. I na kraju, poradi na faci: Kad daruje{ – ti osmeh nabaci; Nek u zube zavire, dabome, Ali tebi, a ne daru tvome. Dejan Aleksi}

Kao {to se ka`e u pesmi Darivawe, za lepo upakovan poklon potrebno je malo ma{te i strpqewa.

50

Na slede}oj strani prona}i }e{ nekoliko ideja za ukra{avawe kutije za poklon.

KUTIJA ZA POKLON kutija za cipele Upakuj i ukrasi kutiju koju si doneo na ~as. pakpapir kola`-papir Evo nekoliko ideja i predloga. meka grafitna olovka drvene, voĹĄtane bojice, flomasteri selotejp makaze

Od oblika poklona zavisi

Obi~an beli papir – uz malo ma{te – mo`e postati najlep{i ukrasni papir. Poklon za prijateqa mo`e{ spakovati u kesu koju si sam ukrasio.

Poklon najpre umotaj u papir.

Ako draga osoba voli `ivotiwe, mo`e{ da napravi{ kesu u obliku ma~ke ili neke druge `ivotiwe.

Od kola`-papira ili nekog drugog papira u boji izre`i srca, cveti}e, krugove, pa ih zalepi na papir kojim si uvio poklon za prijateqa. Na istom tom papiru dragoj osobi mo`e{ da napi{e{ poruku ili mo`e{ da ispi{e{ weno ime.

Kutiju za poklon mo`e{ ukrasiti i otiscima svoje {ake u razli~itim bojama. ^etkicom nanesi temperu na dlan, a potom dlan nasloni na oblo`enu kutiju.

51

NOVI PRIZORI Umetnici svojim delima prikazuju svet onako kako ga oni vide. Oni ma{taju i smi{qaju neobi~ne na~ine prikazivawa svojih ideja. Tako podsti~u druge na to da svet posmatraju na druga~iji na~in.

KRISTO JAVA^EV (1935), ameri~ki umetnik ro|en u Bugarskoj, prekrivao je zgrade i pejza`e tkaninama i drugim materijalima. @eleo je da ih tako u~ini lep{im i da podstakne druge na to da poznate gra|evine i predele posmatraju na nov na~in.

Koji ti se od ovih radova ~ini najzanimqivijim? Zbog ~ega? Koju bi zgradu ili predeo u svom mestu `eleo da ulep{a{ na ovaj na~in?

52

Kakve bi tkanine i u kojim bojama koristio? Zbog ~ega?

TAJANSTVENI PREDMETI Kristo Java~ev je na sli~an na~in umotavao i predmete za svakodnevnu upotrebu.

nekoliko mawih igra~aka tkanine vunica ili konopac

Koji se predmet skriva ispod tkanine?

53

KRPICE I ^VORI]I U Japanu se od tkanina prave razli~iti zave`qaji. Japanci na taj na~in pakuju i poklone. Pakuju ih tako {to upotrebqavaju tkaninu i papir, ali ih ne seku.

NEOBI^NI ZAVE@QAJI Na ovim stranama opisana su tri na~ina pakovawa poklona. Na~in pakovawa zavisi od oblika poklona.

igra~ka mawa kutija marame i tkanine ~etvrtastog oblika

1.

2.

3.

Smisli i ti jedan na~in pakovawa poklona, pa ga poka`i drugarima iz odeqewa.

54

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 26.

IGRA^KE I UKRASI

7.

JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA

SAZNA]E[: – kako se mogu napraviti igra~ke od upotrebnih predmeta

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da napravi{ Sne`ni reqef – da islika{ kutiju – da napravi{ igra~ke od razli~itih kutijica

NOVI OBLICI

SNE@NI REQEF S drugarima iz odeqewa od razli~itih kutijica napravi Sne`ni reqef. lepenka (70 × 100 cm) beli akrilik Kutije koje ste ti i tvoji drugari doneli na ~as zajedno pore|ajte po stolu i zatim se dogovorite kakav }ete oblik ili {aru slo`iti.

~etka za farbawe sredwe veli~ine kutijice razli~itih veli~ina, vaqci od toalet-papira lepak

MALI SAVETI AK

LEP

Ako vaqke od toalet-papira bude{ re|ao kao {to je prikazano na slici, dobi}e{ oblik cveta.

Najpre odredi mesto za svaku kutijicu, pa ih tek onda zalepi za lepenku.

Od papira mo`e{ praviti i grudve.

Ako pore|a{ pravougaone kutije kao {to je prikazano na slici, tako|e }e{ dobiti oblik cveta.

акрилик

56

Zalepqene kutijice oboj belom akrilnom bojom.

SLIKAM TI PRI^U S drugarima smisli i ilustruj pri~u. Neka svako od vas islika po jednu stranu kutije. beli akrilik ~etka za farbawe sredwe veli~ine ve}e kutije iz prodavnice molerska samolepqiva papirna traka tempere Zalepi molerskom samolepqivom papirnom trakom kutiju da se ne bi otvarala. Kutiju oboj belom akrilnom bojom.

~etkice mu{ema ili stare novine keceqa tegla za vodu i krpica

Dogovori se s drugarima iz odeqewa o tome ko }e na kojoj strani slikati.

Napi{ite naslov svoje pri~e na gorwoj strani kutije.

57

IGRA^KE Od kutijica koje si doneo na ~as napravi razli~ite igra~ke: letilicu, vozilo, leptira, raketu…

beli akrilik ~etka za farbawe sredwe veli~ine

Evo kako mogu da izgledaju letilice, vozila i zgrade koje mo`e{ napraviti od kartonske kutije za jaja, vaqka od toalet-papira, kutije od ~aja, mleka…

kutije razli~itih veli~ina, vaqci od toalet-papira i kuhiwskih ubrusa, tawiri od papira, federi od hemijske olovke, kartonske kutije za jaja… lepak za papir, plastiku, drvo, tkaninu

Krila letilice dobi}e{ kada otvori{ kutije sa bo~nih strana, kao {to je prikazano na slici.

MALI SAVETI Nemoj odmah po~eti sa spajawem delova. Prvo se igraj – pravi od kutija najrazli~itije oblike i kombinacije. Kada bude{ bio zadovoqan izgledom svoje letilice, broda, zgrade itd., po~ni s lepqewem.

58

Evo kako mo`e izgledati brod.

Ovako mogu izgledati neobi~ne zgrade.

Ovako mogu izgledati vozila koja se kre}u po te{ko prohodnim terenima.

Ovako mo`e izgledati raketa. Kockicu uvuci u otvor vaqka.

Izre`i kockicu od kartonske kutije za jaja. Nanesi lepak na rub.

Za rep rakete potrebna su ti ~etiri ovakva dela, koja }e{ napraviti od kartona.

Na vaqku makazama napravi ~etiri otvora, s tim da razmaci izme|u wih budu jednaki, kao {to je prikazano na slici. Svaki izrezani deo od kartona uvuci u te otvore.

59

Evo kako mo`e{ napraviti leptira.

Kocku od kutije za jaja probu{i na dva mesta, pa kroz rupice provuci federe od hemijske olovke. Na ivicu kocke nanesi lepak. Kocku zatim uvuci u kartonski vaqak od toalet-papira. Na vaqak nanesi lepak i spoj ga s tawirom od papira. Leptir je napravqen!

Kada se lepak kojim si spajao kutije osu{i, mo`e{ po~eti s bojewem belom akrilnom bojom.

акрилик

I MALI SAVET mperama Za slikawe te malo vode. potrebno ti je jom si obojio Kada se boja ko `e{ da po~ne{ i, mo igra~ku osu{ { temperama. ka i da sl

tempere ~etkice mu{ema ili stare novine keceqa tegla za vodu i krpica

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 27.

60

8.

SVET IZ MOJE MA[TE ZAMI[QAWA

Anri Ruso, Majmuni u xungli, 1909

SAZNA]E[: – kakve je predele slikao slikar Anri Ruso – kako likovni umetnici zami{qaju zmajeve

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da naslika{ qude, `ivotiwe i predele koje si video na zami{qenom putovawu oko sveta – da naslika{ ono {to si video na zami{qenom putovawu na Mesec – da nacrta{ ili naslika{ zmaja ili da ga oblikuje{ od DAS mase ili plastelina

NA KRILIMA MA[TE Likovni umetnici ~esto slikaju svet iz svoje ma{te. Pisci tako|e ma{taju i zami{qaju daleke svetove, neobi~na bi}a, uzbudqiva putovawa, a zatim pi{u o wima.

ANRI RUSO je francuski slikar koji je slikao neobi~ne predele. On nikada nije putovao van Francuske. Odlazio je u botani~ku ba{tu i zoolo{ki vrt u Parizu i crtao neobi~ne biqke i divqe `ivotiwe. Anri Ruso, Portret umetnika s lampom, 1900/1903

Seti se neke kwige ili pri~e koju si pro~itao, a u kojoj su opisani daleki predeli ili `ivotiwe koje ne `ive u na{im krajevima. Opi{i kako su izgledali ti predeli i `ivotiwe Koja ti se pri~a iz ^itanke o `ivotiwama kakve ne `ive u na{im krajevima najvi{e dopada? Anri Ruso, Vodopad, 1910

Zamisli i opi{i predeo u kojem neka takva `ivotiwa `ivi.

Uradi zadatke na radnim listovima broj 28, 29, 30.

Anri Ruso, Tropska {uma s majmunima, 1910

62

BIO JEDNOM JEDAN ZMAJ‌ Sigurno si ~itao bajke ili gledao filmove u kojima je jedan od likova bio zmaj. Kako izgledaju zmajevi iz bajki ili filmova? Kako se pona{aju?

Ovako likovni umetnici predstavqaju zmajeve. Koji ti je zmaj sa ovih strana najzanimqiviji? Zbog ~ega?

Zmajevi, detaq reqefa iz manastira Kaleni}a

Zmaj, inicijal iz Divo{evog jevan|eqa, Cetiwe

63

Du{an Pavli}, Zmaj • ilustracija iz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 2.

Dobrosav Bob @ivkovi}, Zmaj • ilustracija iz kwige Srpske narodne bajke.

MOJ ZMAJ Smisli modernu bajku o zmaju koji je do{ao u tvoje mesto. Zmaja potom nacrtaj, naslikaj ili oblikuj od DAS mase ili plastelina.

list iz bloka pribor i materijal za slikawe DAS masa ili plastelin

64

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 31.

QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA 9.

PREOBLIKOVAWE MATERIJALA ILI PREDMETA WIHOVIM SPAJAWEM (VEZIVAWE)

SAZNA]E[: – kako se materijali mogu preoblikovati – na koji se na~in materijali mogu spajati

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da napravi{ kutiju za uspomene – da ilustruje{ narodnu pri~u Sedam prutova – da napravi{ ~lanove porodice Varja~i} – da ilustruje{ pesmu Jovana Jovanovi}a Zmaja Dobri prijateqi – da od plasti~nih ~a{a napravi{ svog najboqeg druga ili drugaricu i sebe

[TA SE ^IME SPAJA? Na ~asovima likovne kulture spajawem razli~itih materijala (papira, tkanina, kartona, srebrnog papira od ~okolade, plastelina, kamen~i}a itd.) pravi{ kola`e, igra~ke, skulpture‌ Mnogi predmeti koji nas okru`uju i koje upotrebqavamo napravqeni su spajawem istog ili razli~itog materijala. Na~in spajawa zavisi od materijala od kojeg je predmet napravqen. Prona|i na svojoj ode}i mesta na kojima su spojeni weni delovi. [ta sve slu`i za zakop~avawe odela: jakne, kaputa, xempera, pantalona? Na koji bi na~in spojio iskrojene delove ove bluze?

LEPAK

Od kojih su materijala napravqeni stolovi i stolice koji se nalaze u u~ionici? ^ime su spojeni delovi stolova i stolica?

^ime su spojeni predmeti na slici?

KAP

EL

66

KUTIJA ZA USPOMENE Ka`emo da nas za neke doga|aje vezuju uspomene: sa~uvana ulaznica za bioskop ili zoolo{ki vrt, fotografija s ro|endana‌

kutija za cipele debqa vunica ili satenska traka

Neka tvoje uspomene budu sa~uvane na jednom posebnom mestu.

flomasteri

Napravi od kutije za cipele kutiju za uspomene.

papiri u boji lepak za papir makaze nalepnice sa strane A4

Na kutiji za cipele probu{i rupe na mestima ozna~enim plavim strelicama.

Kutiju ukrasi tako {to }e{ na wu zalepiti razli~ite papire u boji i nalepnice sa strane A4.

Provuci kroz rupe vunicu ili satensku traku, pa na tim krajevima ve`i ~vorove.

Zatim stavi poklopac, a krajeve vunice ili satenske trake ve`i u ma{nu.

67

DRUGARSTVO M. Subota, Drugarstvo

Za{to je svakom ~oveku potreban prijateq? [ta sve prijateqi zajedno rade?

DOBRI PRIJATEQI Prijateqi dobri {to imaju dele, dok im sre}a sija, zajedno s’ vesele. A kad im se desi zlo i naopako, tad zajedno pla~u na primer ovako:

Kako bi trebalo da se prijateqi pona{aju jedni prema drugima? Opi{i svog najboqeg prijateqa i objasni za{to ti je ba{ on najboqi prijateq. U kojim si prilikama pomogao prijatequ? Kada je on pomogao tebi?

Jovan Jovanovi} Zmaj

Ilustruj pesmu Jovana Jovanovi}a Zmaja Dobri prijateqi.

list iz bloka drvene bojice

68

Meri Kasat, Devoj~ice na pla`i, 1884

Rober Doano, Planinski potok u Menilmontanu, 1969

MOJ DRUG I JA Od plasti~nih ~a{a koje si doneo na ~as napravi svog najboqeg druga ili drugaricu, a zatim i sebe. ~etiri ~a{e od jogurta

LE

PA

K

vunice razli~itih boja kola`-papir krpice flomasteri lepak za papir, plastiku, tkaninu, drvo‌ makaze

Na rub ~a{e nanesi lepak.

^a{e okreni kao {to je prikazano na slici, a zatim ih spoj.

Sa~ekaj da se lepak osu{i.

Od materijala koji si doneo na ~as napravi prijateqa ili prijateqicu, a zatim i sebe.

69

NEK SVUD QUBAV SJA Nek svud qubav sja, narodna pesma iz Belgije

Ko se nalazi na tvojoj porodi~noj fotografiji koju si doneo na ~as? Uradi zadatak na radnom listu broj 32. Pro~itaj iz ^itanke narodnu pri~u Sedam prutova. Kako se bra}a iz ove pri~e pona{aju jedan prema drugom? Kako bi trebalo da se pona{aju jedan prema drugom? Ilustruj pri~u.

list iz bloka drvene bojice Fransisko de Goja, Porodica Karla IV, 1800

PORODICA VARJA^I] Od varja~a koje si doneo na ~as napravi ~lanove porodice Varja~i}.

tri drvene varja~e (dve iste veli~ine i jedna mawa)

MALI SAVETI Na ispup~enoj strani varja~e nacrtaj lice lutke ili ga napravi od kola`-papira i zalepi.

vunice razli~itih boja

Prvo odlu~i {ta `eli{ da napravi{ od materijala koji si doneo na ~as, pa tek onda re`i, lepi i spajaj.

krpice

papiri u boji

flomasteri

HAQINE ZA MAMU I ]ERKU

lepak za papir, plastiku, tkaninu, drvo‌ makaze

LE

PA K

TATINA KO[UQA

Varja~u stavi na krpicu kao {to je prikazano na slici.

70

Plave strelice pokazuju mesto na kojem treba da nabere{ krpicu. Potom je obmotaj vunicom i ve`i ma{nu.

Ko{uqu mo`e{ napraviti od papira pravougaonog oblika. Lepak nanesi na ceo papir, pa ga zatim savij u rolnu.

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 33.

Smisli i ispri~aj pri~u o tome kako su se mama i tata Varja~i} upoznali i zavoleli.

10.

PI[IMO LEPO LEPO PISAWE SA KALIGRAFIJOM

SAZNA]E[: – kako se nekada pisalo – {ta su to hijeroglifi – {ta je kaligrafija – {ta je inicijal – {ta je ekslibris

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da hijeroglifima napi{e{ imena ~lanova svoje porodice i poruku drugu – da napi{e{ svoje ime i ime svog druga glagoqicom – da napravi{ poster ispisuju}i azbuku – da napravi{ spomenar – da napravi{ razglednicu – da napravi{ pozivnicu za svoj ro|endan – da napravi{ inicijal – da napravi{ svoj ekslibris – da napravi{ poster imena – da napravi{ priveske s po~etnim slovima imena svojih uku}ana

KAKO SE NEKADA PISALO‌

Nekada davno nije postojalo pismo kakvo poznajemo danas, pa su qudi bele`ili pri~e i ono {to se doga|alo pomo}u crte`a.

Stari Egip}ani ucrtavali su znake u glinu i uklesivali ih u kamen. Kasnije su ~etkicom ispisivali znake i na drvetu, tkanini i papirusu. Wihovo najstarije pismo nazivamo hijeroglifima.

72

Klinastim pismom pisalo se tako {to su se drvenim {tapi}em klinastog oblika znaci utiskivali u meku glinu.

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige Vesne Biki} Arheologija (Beograd 2007)

Francuz @an-Fransoa [ampolion otkrio je zna~ewe hijeroglifa.

Na listu iz bloka napi{i imena ~lanova svoje porodice pismom koje su koristili Stari Egip}ani. Pored svakog slova nalazi se odgovaraju}i znak.

list iz bloka nalivpero

Uradi zadatak na radnom listu broj 34.

Slu`e}i se egipatskim pismom, napi{i poruku najboqem drugu ili drugarici.

list iz sveske nalivpero

73

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 1

Kinezi su urezivali znake u kamen, metal i kost. Kada su izmislili papir i tu{, po~eli su da pi{u ~etkicom. Pisali su odozgo nadole.

Kinezi nemaju azbuku, pa u toj zemqi deca ne u~e slova, ve} znake za cele re~i ili re~enice.

Arapskim pismom pi{e se zdesna nalevo, a tako se i ~ita. U arapskom pismu nema velikih slova.

74

U davnim vremenima Grci su pisali u raznim pravcima. Potom su po~eli da pi{u sleva nadesno. Tako|e su uveli razmake izme|u re~i, zareze, ta~ke itd.

Natpis sa Trajanovog stuba, 106–113

Stari Rimqani prvo su pisali zdesna nalevo, na drvenim plo~ama premazanim voskom i na papirusu. Za zapise u kamenu Rimqani su koristili samo velika slova. Od tog pisma nastala je dana{wa latinica.

75

Ba{~anska plo~a, XI vek

Prvo pismo kojim su pisali na{i preci naziva se glagoqica.

Uradi zadatak na radnom listu broj 35.

76

Miroslavqevo jevan|eqe, XII vek

U davnim vremenima kwige su bile retke i skupe jer su ih rukom ispisivali pisari i umetnici. Kwige su pisane na papiru i obra|enoj ko`i. Pisalo se gu{~ijim perom i mastilom. Rad pisara bio je naporan, a jedna kwiga dugo se ispisivala.

]irilica je nastala u IX veku. Ona se s vremenom mewala. Tim pismom mi danas pi{emo.

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 1

Napravite poster }irili~kih slova. Neka svako napi{e po jedno slovo.

77

KALIGRAFIJA Kaligrafija je ve{tina lepog pisawa. Kaligrafi su umetnici koji pi{u ~etkicama, ~eli~nim perima, barskom trskom, gu{~ijim perom‌ Oni posebno vode ra~una o izgledu slova, razmacima izme|u slova i redova.

Kada se pi{e ~eli~nim perima i pqosnato zarezanim trskama, nastaju tanke i debele linije. Mo`e{ ih uo~iti na primerima na ovim stranama. Kaligrafska pera koja je izradio majstor Drago Dodig

Kaligrafski alat profesora Aleksandra Dodiga

78

Aleksandar Dodig

Aleksandar Dodig

79 Aleksandar Dodig

POTPIS UMETNIKA

Ovako izgleda potpis pesnika Dobrice Eri}a

Ovako izgleda potpis pisca Stevana Sremca

MALI SAVET Pisawe hemijskom olovkom kvari rukopis! Da bi tvoj rukopis postao jo{ lep{i, koristi nalivpero. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{. Nemoj stiskati nalivpero!

Uradi zadatke na radnom listu broj 36.

80

Pravilno napisana }irili~ka i latini~ka slova

81

MOJ SPOMENAR Napravi spomenar u koji }e se upisati tvoji drugari iz odeqewa.

sveska bez linija samolepqivi kola`-papir drvene bojice nalivpero

Ovo je strana iz spomenara Mine Karaxi}, }erke Vuka Karaxi}a. Pesnik Branko Radi~evi} napisao joj je ne`ne stihove.

82

Korice spomenara ukrasi samolepqivim kola`-papirom.

Na prvoj strani napi{i svoje omiqene stihove i nacrtaj ne{to lepo.

Pored toga {to }e ti napisati stihove, drugari mogu i ne{to da ti nacrtaju.

83

RAZGLEDNICA IZ MOG MESTA Napravi razglednicu s prikazom zgrade ili spomenika koji se nalaze u tvom mestu.

MALI SAVETI

beli papir [prilog uz uxbenik (10,5 Ă— 15 cm)]

Isplaniraj gde }e na razglednici pisati Pozdrav iz (naziv tvog mesta).

grafitna olovka nalivpero

Razmisli o tome {ta }e{ nacrtati na razglednici. To mo`e biti zgrada ili spomenik koji se nalazi u tvom mestu.

~eli~no pero, ~etkice

Lepo pisawe uve`baj na posebnom papiru. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{. Nemoj stiskati nalivpero!

84

Razglednica mo`e da bude uspravna ili horizontalna.

tu{evi u boji

POZIVNICA ZA MOJ RO\ENDAN Napravi pozivnicu za svoj ro|endan. beli papir [prilog uz uxbenik (10,5 Ă— 15 cm)] MALI SAVETI grafitna olovka Lepo pisawe uve`baj na posebnom papiru. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{.

nalivpero ~eli~no pero, ~etkice tu{evi u boji

Nemoj stiskati nalivpero!

85

PLAKAT S POTPISIMA S drugarima iz odeqewa napravi plakat na kojem }ete se svi potpisati. Neka svako od vas na posebnom papiru napi{e svoje ime }irili~kim ili latini~kim pismom nekoliko puta.

papiri u boji tu{evi razli~itih boja ~etkice ~eli~no pero

MALI SAVETI gran~ica Igraj se i ispi{i svoje ime na razli~ite na~ine. Tako }e{ otkriti koji ti na~in pisawa najvi{e odgovara.

zatvara~ od tu{a nalivpero makaze

86

@an Tingeli, Plakat, 1982

Ova slova napisana su pomo}u trake od debqeg papira.

Debqi papir izre`i na trake {irine od 1,5 do 2 cm i du`ine od najmawe 21 cm.

Traku presavij napola.

Potrebno ti je nekoliko traka za pisawe jer }e se one s vremenom od upotrebe natopiti bojom.

Ova slova napisana su pomo}u

Ova slova napisana su pomo}u gran~ice.

87

INICIJALI Inicijal je ukra{eno slovo na po~etku poglavqa neke kwige. Inicijali su i po~etna slova imena i prezimena.

veti Sava (oko 1175 – 1236) je ponos srpskog naroda, prvi srpski kwi`evnik i najumniji u~iteq i prosvetiteq. Voleo je svoju zemqu i verovao u pobedu istine, pravde i svega {to je dobro. Po{to je imao smisao za prakti~an `ivot i rad, neumorno je putovao po narodu i u~io ga dobru i napretku. Sve je umeo da vidi prosto i jasno i, kao mudar savetnik, vo|a i za{titnik, hrabro je ru{io zastarele tradicije, otvarao nove vidike, ali i ~uvao ono {to vaqa. Zbog toga se ve} osam vekova o svetome Savi pripovedaju legende, kao {to se to i ovde ~ini.

Inicijal K iz ^etvorojevan|eqa serskog mitropolita Jakova, 1354 Ilustracija Mirjane @ivkovi} iz kwige Simeona Marinkovi}a Pri~e o svetome Savi (Beograd 2005)

]ELA

sio jedan car, pa imao tri k}eri. Dve starije uda za carske sinove, a na najmla|oj naumi da ostavi carstvo, jer je bila najlep{a. U toga cara bio je jedan sluga kojega su zvali ]ela, jer je bio }elav. Taj sluga ni{ta drugo nije radio, nego samo po ba{~i {to je trebalo, ali mu je ba{~a tako bila ura|ena kao da je u woj radilo deset qudi, i svi su se tome ~udili. Careva je k}i ~esto gledala s penxera u ba{~u i govorila u sebi: — Bo`e moj, kakva je to lepa ba{~a i kako je ura|ena, a radi je samo jedan ~ovek, pa jo{ da je kakav, nego mali kao {u{ica! Jedno jutro careva k}i, gledaju}i tako s penxera i ~ude}i se, opazi ]elu u ba{~i, pa mu progovori: — Zaboga, ]elo, kako mo`e{ ti sam to-

 {u{ica je bezvredna osoba, a zna~i i ni{tarija, a i maju{ni ~ovek, patuqak.

Ilustracija Dobrosava Boba @ivkovi}a iz kwige Srpske narodne bajke

88

adimira Andri}a evanovi}a iz kwige Vl Ilustracija Ivice St ug (Beograd 2006) Daj mi krila jedan kr

Inicijali iz kwige V. Andri}a Daj mi krila jedan krug; autori inicijala: Ivica Stevanovi} i Milan Pavlovi}

MOJI INICIJALI grafitna olovka Prva slova svog imena i prezimena ukrasi onako kako `eli{. Inicijale mo`e{ da oka~i{ na zid svoje sobe i da je tako ukrasi{.

nalivpero drvene bojice

Inicijale ispi{i }irili~kim ili latini~kim pismom.

tu{evi u boji ~eli~na pera, flah-~etkice list iz bloka

89

EKSLIBRIS Ekslibris je znak na kwizi kojim se ozna~ava da kwiga pripada nekome. Ekslibris sadr`i ime vlasnika kwige i crte`. Naj~e{}e se nalazi na unutra{woj strani korice kwige.

autor Du{an Pavli}

autor Jelena Reqi}

autor Du{an Pavli}

autor Milan Pavlovi}

MOJ EKSLIBRIS Smisli i nacrtaj svoj ekslibris. grafitna olovka nalivpero MALI SAVETI

drvene bojice

Ekslibris napravi na mawem papiru.

papiri u boji

Isplaniraj gde }e{ napisati ekslibris, a gde svoje ime i prezime, kao i gde }e se nalaziti crte` kojim }e{ ukrasiti ekslibris.

makaze

Na posebnom papiru uve`baj lepo pisawe. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{. Nemoj stiskati nalivpero!

90

lewir

PRIVEZAK Napravi priveske za ~lanove svoje porodice. Neka na svakom privesku bude po~etno slovo imena vlasnika priveska.

DAS masa ~a~kalice, gran~ice (za ispisivawe slova) satenska traka makaze mu{ema ili stare novine ~etkica tu{ u boji

Od DAS mase napravi loptu.

Probu{i ~a~kalicom rupu. Kroz wu }e{ provu}i traku kada bude{ napravio privezak.

[akom pritisni loptu odozgo. Tako }e{ dobiti pala~inku.

Ivicu priveska ukrasi razli~itim {arama. Na sredini napi{i po~etno slovo imena nekog od uku}ana. Kada se privezak osu{i, oboj ga i kroz rupicu provuci satensku traku.

Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 37.

91

Re{ewa radni list br. 4 1. a) leptir b) more v) `aba 2. voda, vetar 3. tr~awe, skakawe, letewe 4. svih {est

g) avion

radni list br. 8 1.

2.

3. s leve strane 4. a) Mesec b) Sunce

v) muwa

g) Mesec i zvezde

5.

radni list br. 14 1.

3. ispup~en, udubqen, prav, kriv 4. pravim i krivim linijama

93

radni list br. 19 1. zadatak, ispri~aj, potrebno ti je, pravimo 2. da mo`emo pre}i ulicu 3. crvena, plava, bela 4.

5. grb, znak, zastava 6. po crvenoj i beloj; po crnoj i beloj

radni list br. 25 1. a) sneg b) Deda Mraz v) novogodi{wa jelka d) Sne{ko Beli} |) pahuqe 2. spava}a soba, umetnikov ateqe 3. pozori{te, ku}a, u~ionica 4. soba

g) pahuqica

radni list br. 26 2. pakovawe 3. poklon, igra~ka

radni list br. 27 1.

P

T

F

G

A O P

R

^

]

I

J

D

O A

K

Z

T

A

V

K

A

Z

F A

P

G

I M

@ F

E Q E

R

L

P

P

K

R

A

H

G

C

N

A

Z M A M I

L

A

E

L

Z

R

S

B

T M F

G @ C

R

A

B

P M N

A

H

L

E

A

K

P

G

E

O A M M O

^

X

E

I @ ^

B

O

J

J

K

L

E

C

A

K

J

R

^

E

T

K

A

A

K

B

V

T

I

R

A F

P

A

L

E

T

A

Z

U

C

I

N

A [ Q A

P

H

A

2. kutija, tu{ 3. od kartonskog vaqka od toalet-papira, dve kartonske kutije za jaja i kutije od ~aja radni list br. 31 1. Anri Ruso 3. ^ardak ni na nebu ni na zemqi 4. Jovan Jovanovi} 5. a) Mesec b) zmaj v) putovawe

radni list br. 33 1.

2. Hrabri kroja~

radni list br. 37 1.

3. Ana voli Milovana 4. lepo pisawe

94

Sadr`aj

Vodi~ /3 Šta ti je sve potrebno za likovnu pustolovinu /4–5

1. U POKRETU (Kretawe oblika u prostoru) /7 Na putu od ku}e do {kole /8 Kako se ko kre}e? /8 Leptir; /9 Brod; /10–11 @aba /12–13 Avion; /14 Snaga prirode /15 Vetrewa~a /16–17 Ukras za sobu /18

2. SVETLOST I SENKA (Dejstvo svetlosti na karakter oblika) /19 Svetlost /20 Senka /21 [ta je silueta /22 Ukrasi svoju siluetu /22

3. OTKRIVAM RAZLIKE (Kontrast) /23 Kontrast /24 Prirodni i ve{ta~ki oblici /24 Kuhiwica /24 Slagawe – razlagawe /25 Kocka, kocka, kockica… /25 Slagalica /25 Kola` /26 Jednobojno – vi{ebojno /27 Moje rukavice /27 Obra|eno – neobra|eno /28 Zoo-vrt /29 Pravo – krivo /30 Kula /30 Ispup~eno – udubqeno /31 Reqef /32

95

4. ^EMU SLU@E ZNACI (Znaci i simboli) /33 Znaci /34 Saobra}ajni znaci /34 Zastava /35 Grb /36–37 Zastava mog odeqewa /38

5. RAZNOLIKI AMBIJENTI (Ambijenti – scenski prostor) /39 Razli~iti ambijenti /40 Ku}a od papira /41 U pozori{tu… /42 Obuci Crvenkapu i lovca /42 Novogodi{wa predstava i maskenbal /43 Maske /43 Novogodi{we maske /44 Novogodi{we kape /45–46 Novogodi{we ~arolije /47 Novogodi{wi ukrasi /47 Novogodi{wa `urka /48

6. PAKETI]I I ZAVE@QAJI [Individualno kori{}ewe razli~itih materijala za rad (pakovawe)] /49 Pokloni /50 Kutija za poklon /51 Novi prizori /52 Tajanstveni predmeti /53 Krpice i ~vori}i /54 Neobi~ni zave`qaji /54

7. IGRA^KE I UKRASI (Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta) /55 Novi oblici /56 Sne`ni reqef /56 Slikam ti pri~u /57 Igra~ke /58–60

8. SVET IZ MOJE MA[TE (Zami{qawa) /61 Na krilima ma{te /62 Bio jednom jedan zmaj… /63–64 Moj zmaj /64

96

9. QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA [Preoblikovawe materijala ili predmeta wihovim spajawem (vezivawe)] /65 [ta se ~ime spaja? /66 Kutija za uspomene /67 Drugarstvo /68 Moj drug i ja /69 Nek svud qubav sja /70 Porodica Varja~i} /70

10. PI[IMO LEPO (Lepo pisawe sa kaligrafijom) /71 Kako se nekada pisalo… /72–77 Kaligrafija /78–79 Potpis umetnika /80–81 Moj spomenar /82–83 Razglednica iz mog mesta /84 Pozivnica za moj ro|endan /85 Plakat s potpisima /86–87 Inicijali /88–89 Moji inicijali /89 Ekslibris /90 Moj ekslibris /90 Privezak /91

Re{ewa /93–94 Literatura /99

97

LITERATURA 1. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd 1989; 2. I. F. Walther, Impressionism, Taschen, KÜln 2006; 3. J. Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijature, Prosveta, Beograd 1983; 4. M. ]iri}, Grafi~ki znak i simbol, Fakultet primewenih umetnosti i Tk Mont Image Digital Printing, Beograd 2007; 5. V. Krempton, Zastave, Politikin zabavnik i Kwiga komerc, Beograd 2006; 6. K. Brukfild, Svet pismenosti, Politikin zabavnik i Kwiga komerc, Beograd 2006; 7. K. Gravet, Vitezovi, Politikin zabavnik i Kwiga komerc, Beograd 2006; 8. R. ]iri}, Zbornik o ekslibrisu, Ekslibris dru{tvo Beograd, Fakultet primewenih umetnosti, Kotur i ostali, Beograd 2007; 9. Q. Sikimi}, De~je igre nekad i sad, Kreativni centar, Beograd 2003; 10. A. Hopkins, A Chronicle History of Knights, Silverdale Books, Wigston 2004; 11. D. Milenkovi}, Japan za po~etnike, Super Print i SJD Beograd–Tokio, Beograd 2003; 12. D. Spasi}, A. Palavestra, D. Mr|enovi}, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Bata, Beograd 1991.

LIKOVNA KULTURA za drugi razred osnovne {kole

autor mr Mirjana @ivkovi}

recenzenti mr Milka Vujovi}-Stojanovi}, Fakultet primewenih umetnosti, Beograd Jovan Mr|enova~ki, profesor likovne kulture, O[ „Vlada Aksentijevi}“, Beograd Sne`ana Grbi}, profesor razredne nastave, O[ „\ura Jak{i}“, Ravni

lektor Ivana Igwatovi}

izdava~ Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik mr Sla|ana Ili}

za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}


Likovna kultura 2 - udzbenik besplatni