М
ИЧА ПР
ТИ ПРИ ЧУ
Eдиција
прво издање
Уредник Анђелка Ружић Илустрације и дизајн Драгана Николић Лектор Виолета Бабић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић Штампа Графoстил Година штампе 2016 copyright © Креативни центар 2016 ISBN 978-86-529-0275-0 Тираж 2.000 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 ВИДОЈЕВИЋ-Гајовић, Весна, 1953 Кад прича причу прича / Весна Видојевић-Гајовић ; [илустрације Драгана Николић]. – 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2016 (Крагујевац : Графостил). – 75 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Едиција Причам ти причу) Тираж 2.000. COBISS.SR-ID 219497228
Драгана Николић
ВОДЕНА ПРИЧА
Водени црв живи, као што знате, у води. Водени црв спава у води, храни се у води, иде у школу у води. Али сигурно не знате како он изгледа. Он изгледа помало страшно. Има три ока, једно уво и коврџаву браду. Тај црв не уме да плива, него лебди по површини воде и само се понекад загњури и стигне на само дно. Једина мана му је халапљивост. Прво поједе сав водени зелениш и од тога постане ужасно жедан. И да би утолио жеђ, почне да пије воду у великим количинама. Прво попије сву воду из баре у којој живи, онда пређе на другу, па на језера, па на мора. И то није више водени црв, већ чудовиште које живи у океанима.
Све си то измислила! Ништ а ти не верујемо!, ре коше деца.
5
– Све ово је истина јер сам ја водена прича и знам све о води. Знам све водене тајне. Зар вам то није довољно? Знам и колико врста воде има. Постојe: слатка, слана, кисела, бистра, мутна…
Докажи!, рекоше деца. – За овај доказ потребно ми је неколико чаша воде. Деца одмах донесоше чаше, а водена прича се као какав прави научник поклони и поче да експериментише. – Ево, у ову чашу сипаћемо обичну воду чесмовачу и додаћемо три коцке шећера. Mешаћемо док се шећер не истопи и – добили смо изузетно укусну, слатку воду. У другу чашу сипаћемо две кашичице соли, промешаћемо и пробати. Вода је поприлично слана. У трећу чашу сипаћемо неколико капи сирћета и вода ће одмах постати кисела. Минерална вода се добија када у чашу додатe један грумен руде која је пуна минерала. Али да би се они отопили, потребно је много времена. Зато предлажем да у чашу ставите таблету с минералима и растворите је. Остало 6
је још да вам покажем бистру воду. Погледајте ову чашу. Пуна је бистре изворске воде и сва се замаглила, јер је изворска вода увек хладна. Ако у њу ставимо прегршт земље и промешамо, добићемо мутну воду која никако није за пиће. Ето, лако је све доказати кад имаш знања. Молим један аплауз за изузетан научни рад! – у заносу рече водена прича. А пошто се ниоткуда није чуо аплауз, водена прича поскочи, тобож изненађено: – Јао, бежите, ево воденог црва! Пије мутну воду, па бистру воду, па слану воду, па слатку, киселу, минералну… Сп
асавајте се ко може!
А деца зачуђено погледаше у сваку чашу. – Гле ти њега, попио је сву воду, али је попио и водену причу. – Само један срк и водене приче нема више. – Тако јој и треба! Све је измислила! Онда одоше у двориште да се играју. На водену причу брзо су заборавили.
7
ДРВЕНА ПРИЧА
Дрвена прича је свакодневно понављала једно те исто. Дрво је велика биљка која се састоји од корена, стабла, грана, гранчица и лишћа. Неко дрвеће може да има и цветове. – Да ли је дрвеће воћка или поврће? – упиташе радознала деца. Прича се мало збуни, али одговори. – Биће да је воћка јер са дрвећа беремо јабуке, крушке, шљиве, кајсије, трешње, поморанџе, банане… У јесен дрвеће оголи јер му отпадне лишће, па је зими непријатно погледати сиво грање. Само се понегде виде птичја гнезда, која се лети не виде од лишћа… 8
– А да ли постоји дрвеће којем не отпада лишће? – опет упиташе деца. – Наравно, али те појаве изучава ботаника, коју нисам целу прочитала. – Онда престани тако учено да се изражаваш кад си у ствари права незналица. Хиљаду пута нам причаш једну те исту причу. Умеш ли нешто друго да причаш? – Наравно – рече спремно дрвена прича. Опет ћу о дрвећу, али сада на други начин. Знате ли шта је све дрвено? – упита дрвена прича и поче да набраја:
дрвена кућа, дрвени патос, дрвени сто и столице, дрвени кревет и орман, дрвено корито, дрвено буре, дрвени чанак и чинија, дрвене кашике и варјаче, дрвене наћве, дрвене нануле и кондурице, дрвена кутија, дрвени отирач, дрвена кофа, дрвени лустер, дрвени шпорет…
9
– Е, чекај мало! Сад си баш претерала. Ако не можеш више да се сетиш шта се све прави од дрвета, немој да измишљаш. Ако тако наставиш, и сама ћеш се удрвенити, а онда ћемо те исецкати за потпалу и бацити те у шпорет и фуруну. – Немој тако! Начисто си је уплашио. Ето, сад је и занемела. – А откад си ти њен дрвени адвокат? Прича је снуждено ћутала. Ни реч више није проговорила. Осећала је како јој сваки део одрвењава. Одрвенеле су реченице, одрвенели су читави пасуси, речи, слова. А кад је скроз постала дрвена, деца јој окренуше леђа. Одоше у двориште да се јуре око дрвећа, да се веру по крошњама и да траже птичја гнезда. Изгледа да то и дан-данас раде врло успешно.
10
СМРЗНУТА ПРИЧА
Шта је са овом причом? Хладно јој је и зими и ле ти. Зими још и некако, али лети! Како некоме лети може да буде хладно? Може ако је прави смрзонтије. А таква је ова прича. Тресе се, цвокоће. Кажу јој: Обуци се топло, на
тронтај се!
Она облачи поткошуљу, кошуљу, џемпер, прслук, шал, рукавице, капу, бунду… Огрће се ћебетом. Ништа не помаже. И даље цвокоће и поцупкује у месту не би ли се бар мало угрејала.
Кажу јој: Лези у кревет, покриј се јорганом до нос
а. Узми термофор, стави загрејане црепове на ноге. Напиј се топлог чаја, посрчи врелу супу. 11
Све је пробала, али ништа не помаже. И даље је зимогрожљива, хладноћа јој се у кости увукла. Стално бунца о температурама испод нуле: минус пет, минус десет, минус двадесет пет… Код ње жива у термометру никада не прелази нулу. У таквом стању боље и да не прича, јер кад почне, смрзава се дрвеће и вода у чесми. Промрзну деци прстићи, птице под стрехом и зец у шуми. Замрзне се поток и замрзне се река. Ухвати се по њој дебели лед, тако да можеш безбедно да се клизаш. Од хладноће се укоче аутомобили, трамваји и аутобуси. Ледене луше висе с кровова. Ледене шаре на прозорским окнима. Чак се и авион зауставља горе, на небу. А путници онда од ледоносних облака направe степенице и безбедно се спусте на земљу. Авион остаје горе, окован ледом. Смрзне се и море. Скроз-наскроз се смрзне. Можеш да ходаш од једне до друге обале или да вучеш бродове кô санке. – Е, сад си баш претерала! – рекоше деца. – Како море може да се смрзне? – Кад ја причам, онда може! – љутну се прича и замрзну последње речи у ваздуху. Деца се ушушкаше у шалове, капе и капуте. 12
– Код тебе је као у замрзивачу: смрзнута боранија, смрзнути грашак, смрзнуто месо… Можеш ли ти нешто и да одмрзнеш? – упиташе деца трљајући црвене носиће и образе. – И да хоћу, не могу. Ја сам смрзнута прича. Ја сам, знате, рођена у децембру за време циче зиме – рече прича промуклим гласом. А деца онда нацрташе велико жуто . – Добро, покушаћу – рече смрзнута прича невољно. – Све ћу редом одмрзнути. – Тако је! Браво! Све одмрзни! Све осим сладоледа! – узвикнуше деца радосно. И онда поче велико одмрзавање. Прво се одледило море. А чим је море постало топло и плаво, одледио се и осмех на лицу приче. Кад је почела да се осмехује и церека, сва се некако раскравила и похитала да се бућне у море.
А ви?
Шта ви чекате?
Одмрзните поток, реку, шуму, птице. Одмрзните поврће, скувајте ручак, па право на плажу. 13
ШУШКАВА ПРИЧА шуш!
шуш!
ш шу
!
Крезубу особу намерно су сликали и фотографију ставили у излог Луке фотографа. Сви који прођу главном улицом застану и насмеше се јер на тој слици није била крезуба баба већ Мирко, предшколац. У понедељак је почео да му се клима предњи зуб. Мирко се пожалио мами, али није дао да га такне. И тако све до петка. Зуб се клима, Мирко се жали, никоме не дозвољава да му га извади. Онда је у петак загризао јабуку и – кврц! Зуб се сломио. Држи га Мирко у руци и плаче.
драги зубић! ј о М ! ћ и б у з Немам више ! б у з ј о м , о а Ј ће бар поново нићи, и еб Т ? еш ач пл о шт За тешила га је баба.
14
Крезо, крезави! , грохотом се с
мејао тата.
Мама је рекла да то уопште није смешно. Узела је од Мирка зуб, опрала га водом и ставила у пла стичну кутијицу. Свечано ју је предала Мирку и рекла да је сачува. Онда га је одвела у фотографску радњу. Још му је купила поклон и ставила под јастук да га награди за претрпљени страх. После је Мирку испао и други, затим трећи зуб… Али Мирко се више није плашио. Више није плакао. Само је почео да шушка.
* * * Сад прочитајте ову причу од почетка до краја као да немате предње зубе, попут Мирка, тако да вам ваздух пролази несметано и да се гласови мешају. Уместо С говорите Ш; уместо З врскајте Ж; уместо Т пљуцкајте Ц; уместо Ф тепајте В. Баш као што је и Мирко говорио. Пробајте, биће забавно.
15
БЕЛОСВЕТСКА Пст, пст… ПРИЧА Ти … да … да баш ти који ову књигу држиш у рукама!
Погледај, лепа је, зар не? Али … пст … тихо … морамо да ти се пожалимо. У овој књизи дешав а се много тога необ ичног и шашавог. Приче су јој непослушне и неми рне, скроз су се истумб але и свашта погу биле. Ми смо све покушал и да их до Живела је тихо у нашем суседству. Наизглед са ве де мо у ред, али нас оне једнос тавно не слушају. Зато те лимо, др свиммо обична прича. скромно, једва са аги чиОблачила таоче, ако се си ве ш т трагач за изгубљеним слов стављала крај с крајем,им као и све остале Онда а, ум еш да смишприче. љаш забавне крајеве, да је ш до бре са вете и зн су јекапрочитали. Није она била толико сиромашна, аш ко да распет љаш запетљане ре че ни це вири унут вишезаје била права Шкртарила је–речима, ра. Мшкртица. ожда ова књ иг а че ка ба ш тебе јој помогнеш . па су јојда и реченице биле оскудне, а мисли потанке.
Јао, баш си дружи љубазан! И никоПристајеш? више није желео да се с њом. Кад год М ора да синешто прави ма би покушала дајсисприча, су одмахивали тор у причсви ању прича. Хвала ти и јави на м да ли си успео руком раменима. да их довеидеслегали шу ред.
Причам ти причу! Па то нам је већ познато! Мораш да се промениш. Тако си прозирна. 16 9 788652 902750