Čitanka za peti razred by Kreativni centar

ЧИТАНКА

за пети разред основне школе прво издање Аутори Речник израдила Рецензенти

Илустратори Дизајн

Др Симеон Маринковић Славица Марковић Виолета Бабић Проф. др Станиша величковић, Филозофски факултет, Ниш мр александра Станић, професор српског језика и књижевности, Београд миодраг Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Ј. Ј. Змај“, Стопања Душан Павлић, Добросав Боб Живковић, Ивица Стевановић, Милан Павловић, Борис Кузмановић, Тихомир Челановић Душан Павлић

Лектори

Виолета Бабић Ивана Игњатовић Мирјана Делић

Уредник

Анђелка Ружић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Технички уредник

Небојша Митић

Издавач

За издавача Штампа Тираж Copyright

Креативни центар Градиштанска 8 Београд Tел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Мр Љиљана Маринковић Публикум 3.000 © Креативни центар 2014

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) ЧИТАНКА : за пети разред основне школе / [приредили] Симеон Маринковић, Славица Марковић ; илустратори Душан Павлић ... [и др.] ; речник израдила Виолета Бабић]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2014 (Београд : Публикум). - 188 стр. : илустр. ; 27 cm. - (Креативна школа) Текст ћир. и лат. - Тираж 3.000. - Регистри. ISBN 978-86-529-0100-5 1. Маринковић, Симеон, 1941- [приређивач, сакупљач] 2. Марковић, Славица, 1967 [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 205492748

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за српски језик у петом разреду основне школе решењем број 650-02-229/2013-06 од 20. 9. 2013

Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА за пети разред основне школе

ВодиЧ Уводно питање

Aнализа текста Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: основни ниво – задаци у којима ученик препознаје основне појмове и примењује знања у једноставним ситуацијама средњи ниво – задаци у којима ученик примењује стечена знања у сложенијим ситуацијама напредни ниво – задаци који од ученика захтевају способност уочавања, упоређивања и језичко стваралаштво

Речник

Књижевни појмови Из живота писца

Домаћи задатак Кључне речи

Љубав и пријатељство У овом поглављу текстове повезује мотив љубави и пријатељства. Учићеш о: • лирским песмама и стилским фигурама • теми, приповедању, приповедачу, опису и дијалогу у књижевном делу • научнопопуларном тексту • роману за децу

Моћи ћеш и да: • научиш да рецитујеш Шашаву песму Мирослава Антића и запишеш одговоре својих другова на питање: „Шта је љубав?“ • предложиш нека правила за добре односе у одељењу • прочиташ роман Хајдуци Бранислава Нушића • опишеш један мост из свог краја

Чиме се, по твом мишљењу, одликује добра песма?

Јован Јовановић Змај

Песма о песми Речник блажити тешити ћуд нарав, карактер друкче другачије мелем који је као лек, који лечи, лековит скротити укротити, припитомити богодан који је од бога дат племенит честит, поштен; великодушан скврнити чинити скврну, срамоту, скрнавити светиња оно што се сматра светим, узвишеним

Где је бола, где је јада, – Песма блажи; Где се клоне, где се пада, – Песма снажи; Где су људи добре ћуди, – Песма с’ ори; Што не можеш друкче рећи, – Песма збори; Где утехе нема друге, – Песма стиже; А где сумња све обара – Песма диже. Јер у песми нема мржње, Љубав влада; У песми је цветак вере, Мелем нада.

Мора бити обасјана, Истинита. Мора тећи из дубине Срца здрава – Така песма све осваја, Покорава. Таку песму гаји, негуј, Док те траје! Не скврни је лажном душом, – Светиња је!

Негуј песму, њом ћеш скротит Љута тигра – Али песма не сме бити Пуста игра. Песма мора бити света, Бити чиста, Баш кô звезда, у висини Што се блиста. Мора бити богодана, Племенита. Јован Јовановић Змај (1833–1904) рођен је у Новом Саду. Највећи је српски песник за децу. Опевао је дечји живот, игре, дечји свет са много љубави и жеље да деца живе ведро и да постану добри људи. Најпознатије књиге су му: Златна књига за децу, Чика Јова српској деци, Чика Јова српској омладини и друге. У његову част одржавају се Змајеве дечје игре и додељује Змајева награда.

5 Ево записа песника Душана Радовића о томе шта је добра песма: „Добра песма мора бити наслоњена на неко искуство или на доживљај. Добра песма је оно о чему пева и још нешто што се може повезати са њеним садржајем… Добра песма је племените песничке грађе, развијеног језика, богатог речника, неочекиваних призора и слика, изненађујућих спојева… Добра песма мора бити паметна. Она мора рећи читаоцима оно што нису знали ни умели да кажу онако како то песма уме“. О поезији може да се говори и на други начин, као што то чини Јован Јовановић Змај у Песми о песми. Змај говори о томе зашто је песма важна и каква песма треба да буде.

Анализа текста 1. Наведи и објасни стихове који говоре о утицају песме на човекова осећања и расположења.

2. Шта значи кад се каже да песма мора бити племенита?

3. Пронађи и објасни и друге епитете које песник користи за песму.

4. Шта песник поручује у последњој строфи ове песме?

5. Наведи по три одлике добре песме

Књижевни појмови Лирска песма је она песма у којој се изражавају осећања, расположења и размишљања песника. Основне одлике лирских песама јесу и сажетост, сликовитост, мелодичност и ритмичност. По томе која се осећања њима исказују, ове песме могу бити љубавне, родољубиве, мисаоне, описне, шаљиве и др.; деле се на народне (којима аутор није познат) и уметничке (за које знамо ко их је написао). Песма о песми је лирска песма. У овој песми срећемо различите стилске фигуре (изражајна средства). Епитет је стилска фигура, реч (најчешће придев) која се додаје именици да би исказала њене опште или посебне одлике. Доприноси сликовитости изражавања. Пример: племенита песма, љути тигар. Персонификација је стилско средство којим се оживљавају појаве и предмети тако што им се придају људске особине. Њом се оно што је неживо представља као да је живо. Пример: песма збори, љубав влада. Поређење је стилска фигура којом се недовољно познате појаве или предмети упоређују са сличним, познатим појавама или предметима. Оно је обично веома сликовито и изазива јака осећања. Пример: песма је чиста … баш кô звезда, у висини / Што се блиста.

које истичу Душан Радовић и Јован Јовановић Змај. Објасни их својим речима.

Кључне речи: лирска песма, персонификација, епитет, поређење

Шта значи реч шашав? О чему би могла да говори песма под називом Шашава песма?

Мирослав Антић

ШаШава песма Речник јава стварност, будно стање

Мама ми каже: шашаво моје, шта се то збива у твојој глави?

Постоје, кажем, као на јави дечаци смеђи, црни и плави.

У њој дечаци, кажем, постоје, дечаци смеђи, црни и плави.

Шта да се ради?, мама вели.

Мама ми каже: шашаво моје, зар могу тамо сви да се сложе? Ја мами кажем: кад већ постоје, нек ту и стоје – шта се може.

Ја кажем: ништа, већ да се жели да никад чекање не избледи. Мама ме пита: а да л’ то вреди? А ја се смешкам: видећеш – вреди.

Мама ми каже: пусти приче, – збијени тако на шта личе? Ја руком махнем и уздахнем. Сви они личе, сви много личе на нешто лепо као из приче. На све што чекам. На све што хоћу. Личе на немир. И на самоћу. Мама ми каже: шашаво моје, па они, значи, не постоје.

Мирослав Антић (1932–1986) рођен је у селу Мокрину код Новог Сада. Он је наш највећи песник првих љубави. Познате су му књиге: Насмејани свет, Плави чуперак, Шашава књига, Гарави сокак, Оловка пише срцем, Ходајући на рукама и друге.

Анализа текста 1. Шта мисли и шта осећа мајка кад каже девојчици шашаво моје?

2. Шта мајка жели да сазна? 3. Пронађи у песми стихове у којима се говори о томе како се осећа девојчица.

4. Објасни зашто се она тако осећа. 5. О чему мисли и шта осећа девојчица кад каже: Ја руком махнем / и уздахнем?

6. Зашто девојчица жели да никад чекање не избледи?

Књижевни појмови Тема је оно најважније о чему се у књижевном делу говори. Тема Шашаве песме Мирослава Антића јесу немир и чежња које осећа девојчица.

Домаћи задатак • Научи да рецитујеш ову песму. Погледај Правила за изражајно читање и рецитовање на 185. страни Читанке.

Кључна реч: тема

7. Зашто је девојчица на крају песме са смешком рекла: видећеш – вреди?

8. Пронађи у песми стихове који највише говоре о поверењу и разумевању између мајке и ћерке.

9. Издвој два разлога због којих је ово лирска песма: а) зато што опева догађаје и личности б) зато што се у њој изражавају осећања в) зато што је језик песме сликовит.

10. Запиши у свеску одговоре твојих другова и другарица и свој одговор на питање: Шта је љубав? Одговори могу бити шаљиви и озбиљни.

Који су најчешћи изговори ученика за кашњење у школу?

Милован Витезовић

ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА (Одломак)

Речник бунтарски бунтовнички, побуњенички безнађе немање никакве наде, очајање факат оно што се стварно десило, чињеница

Професор Коста Вујић је уобичајено застао испред разреда. Никакав жамор није допирао кроз врата. Шта ли је сад? Као да нема никог? Принео је руку ободу шешира и полако отворио врата. Професор није могао веровати својим очима. Матуранти су устали без речи и без шума, такорећи. Професор их је у чуду погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и, премда је прозор био затворен, мирно је отишао до њега и лепо спустио шешир на полицу. Поново је погледао у матуранте. Били су тако мирни да им ни бубице нису биле равне. Колико се сећао, а тога би се сећао, никад нису били тако мирни. Прегледао је столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се ђаци смирили без икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. Отворио је дневник, али није знао шта да почне. Ова неуобичајена тишина избацила га је из седла. Помислио је како је ово стање да се излуди. Устао је и пошао међу ђаке. „Петровићу“, застао је поред Михаила Петровића. Петровић је устао, лепо, мирно и без речи: „Како си са здрављем, Петровићу?“ „Хвала на питању, господине професоре, добро сам“, одговорио је најучтивије од када га зна, а зна га већ осам година. Професор Вујић је завртео главом, опипао се по леђима, да му нису шта закачили. Пред њим је био Павле Поповић: „Поповићу, да ниси слаб?“ „Нисам, господине.“ Поповић први пут није инсистирао на живцирајућем пропису ословљавања професора. „А ти, Митровићу?“ „Нисам, господине.“ „Имаш ли каквих незгода, Митровићу? Само реци, благо мени“, учинило му се да је Митровић мање разбарушен неголи обично. Милован Витезовић је рођен 1944. године у Витезовићима код Косјерића. Написао је занимљиве књиге песама, прича и драма за децу. Познате су: Ја и клинци ко песници, Унуци Деда Мраза, Ђачко доба, Изабрано детињство, Шешир професора Косте Вујића и друге.

9 „Немам“, казао је суво. „Аха. А ти, Продановићу, да немаш каквих брига, својих или народних?“ „Немам, господине“, рекао је без бунтарског нагласка. Приметио је да Јован Цвијић нема књиге у руци, а већ га, годинама, узалуд опомиње да не чита на часу, да спреми књигу у клупу док траје час: „Цвијићу, где ти је књига?“ „У клупи, спремљена, господине професоре, није ред да читам на часу.“ „А како сте ви остали са здрављем и уопште, онако, како сте?“, забринутим погледом је обухватио цео разред. Одговорили су му једногласно: „Добро смо“. Професор се вратио за катедру, као у безнађе: „Па шта вам је онда? Што сте мирни и озбиљни, дођавола?!“ Разредом се заорио дуго суздржавани смех, који је избрисао забринутост с професоровог лица. Скамије су зашкрипутале. „Све мангуп до мангупа. Договорила се банда. Умирили се да мене секирају. А ја се забринуо“, професорове забринутости је нестало, сменила ју је љутња. Отворио је дневник и викнуо: „Јован Цвијић!“ Јован Цвијић је скочио, сада већ са књигом у руци. „Записан си у петак двадесет другог да ниси био у школи! Да ли ти је то познато?“ „Познато ми је, господине професоре.“ „Ово што пише, то је факат. Мислиш ли ти то правдати?“, професор је прстима куцао по месту где је Цвијић био записан. „Мислим, господине. Имам оправдање.“ „На сунце с њим.“ „У петак сам био лепо пошао у школу и успут се замислим…“ „О чему, Цвијићу?“, питао је Михаило Петровић. „О природним наукама.“ „О природним наукама се човек може добро замислити. Петровићу, не прекидај ђака кад даје оправдање. Шта је било даље, Цвијићу?“

Речник велодром бициклистичка стаза велосипед бицикл примеса оно што је нечему додато и смешано зановетати се збијати шалу, шалити се

„И иђавши тако замишљен, налетим на улични стуб и … ударим главом у њега!“ „Где, Цвијићу? Нећу да ти клештима вадим оправдање из уста!“ „Пред Народним позориштем, господине.“ „Зар опет?“, професор се налактио и цедио оправдање. „Није опет, господине професоре.“ „А прошли пут?“ „Прошли пут није био стуб…“, Цвијић је желео све да разјасни. „Него рупа…“, професор је истрајавао по своме. „Да, рупа, господине професоре…“ „Код позоришта, Цвијићу.“ „Али са друге стране, тамо где се гради велодром да велосипеди не би газили мирне грађане, пролазнике“, и Цвијић се држао свога. „И ти си прва жртва београдског велодрома, Цвијићу?“, питао је професор са извесном примесом подругљивости, као да се и сам зановета. „Могло би се рећи, господине професоре Вујићу, али ја се надам да ћу остати познатији по нечем другом.“ За Цвијића све мора имати меру, па и професорова подругљивост.

Ђаци о којима се говори у овом тексту су ученици Прве мушке гимназије у Београду 1885. године. Касније су постали српски научници и књижевници: Јован Цвијић, географ, Михајло Петровић Алас, математичар, Павле Поповић, историчар књижевности и Милорад Митровић, песник. Гимназија се налазила у згради Велике школе, садашњем Ректорату Београдског универзитета (на слици).

Анализа текста

Књижевни појмови

1. Пронађи у тексту две сцене у којима

Приповедање је излагање догађаја, најчешће у трећем лицу, али може бити и у првом. У овом делу приповедач излаже догађаје у трећем лицу.

се исказује збуњеност професора Вујића.

2. Како се професор Вујић понаша према својим ђацима? Како се ђаци понашају према професору Вујићу?

3. Који је део часа био најузбудљивији? Зашто?

4. Наведи реченице из којих се најбоље види да професор Коста Вујић добро познаје своје ђаке.

5. Аргумент је доказ, разлог или

образложење за неку тврдњу. Изабери реч која највише одговара твојој оцени наведеног одломка. а) занимљив б) досадан в) поучан Наведи аргументе за своју оцену.

Приповедач је писац приповедних прозних дела (романа, приповедака и др.). Приповедач је и онај који усмено казује, приповеда, а то је и онај који излаже радњу романа или приповетке. Опис је описивање, представљање човека или природе у неком књижевном делу. Састоји се од навођења призора из природе, карактеристичних детаља нечијег изгледа и од мноштва слика. Пример: Разредом се заорио дуго суздржавани смех, који је избрисао забринутост с професоровог лица. Скамије су зашкрипутале. Дијалог је разговор између два лика или више ликова у неком књижевном делу. У овом делу дијалог се води између професора Косте Вујића и његових ђака.

Кључне речи: приповедање, приповедач, дијалог, опис

Kako se čuva prijateljstvo? Zbog čega sе gube prijatelji?

DVANAEST SAVETA KOJI ĆE TI POMOĆI DA STEKNEŠ I ZADRŽIŠ PRIJATELjE 1. Uspostavi kontakt. Nemoj uvek da čekaš da neko drugi povuče prvi potez. Običan pozdrav i osmeh čine čuda. 2. Angažuj se. Učlani se u klubove koji te zanimaju. Idi na dodatne časove u školi ili van nje. Radi kao dobrovoljac. 3. Daj ljudima do znanja da te zanimaju. Nemoj da govoriš samo o sebi; pitaj ih nešto o njima. 4. Budi dobar slušalac. Gledaj one koji ti se obraćaju. Obrati pažnju na ono o čemu govore. 5. Usudi se da kažeš nešto o sebi. Kada osetiš da bi to bilo dobro, ispričaj nešto o svojim interesovanjima, talentima i nečemu što ti je važno. ALI… 6. Nemoj da se hvališ. Neće svako koga upoznaš imati iste sposobnosti i interesovanja kao ti. (S druge strane, ne bi trebalo to da kriješ – a sigurno je da to nećeš učiniti kada nađeš prijatelje koji te vole i cene.) 7. Budi iskren. Reci istinu o sebi, o onome u šta veruješ i do čega držiš. Kada te neko pita za mišljenje, reci ga otvoreno. Prijatelji vole da budu iskreni. ALI… 8. Budi ljubazan. Postoje situacije u kojima je važnije biti uljudan nego sasvim iskren. Istina ne mora da boli. 9. Nemoj da koristiš prijatelje samo za to da bi im iznosio svoje probleme. Obrati im se i onda kada je sve u redu. 10. Obavi svoj deo posla. Tačno tako, posla. Svaki odnos zahteva trud. Nemoj uvek da očekuješ od prijatelja da prave planove i nose sav teret vašeg prijateljstva. 11. Prihvataj druge. Ne moraju svi tvoji prijatelji da misle i da se ponašaju kao ti. (Zar ne bi bilo dosadno kada bi bilo tako?) 12. Nauči da prepoznaš lažne prijatelje. Neki ljudi su toliko usamljeni da podnose svakoga – uključujući prijatelje koji to zapravo i nisu. © 2004 A. L. Bin, Učionica bez nasilništva

Analiza teksta 1. Navedi savete iz teksta koje već primenjuješ.

2. Navedi i sve ono što bi želeo da naučiš da primenjuješ.

3. Razmisli i odgovori kakva je razlika između ovog naučnopopularnog teksta i pripovetke.

4. Smisli kratak razgovor u vezi s prvim savetom: „Uspostavi kontakt“.

5. Odglumi taj razgovor s drugom iz klupe.

6. Opiši kako bi nekome dao do znanja da želiš da se upoznaš s njim. Šta bi ga pitao? (3. savet)

7. Šta bi ispričao o sebi nekome koga želiš za prijatelja? (5. i 6. savet)

Ključna reč: naučnopopularni tekst

8. Navedi ono što bi rekao kad bi čuo šalu na svoj račun. (8. savet)

9. Zamisli da neko govori kako nešto mnogo voli ili da ga to veoma zanima, a tebi se to baš ne dopada ili ti je dosadno. Navedi šta bi kazao u takvom slučaju. (11. savet)

10. Smisli, navedi i obrazloži pred odeljenjem jedan svoj predlog saveta koji bi bio koristan za dobro druženje i razvoj prijateljstva u odeljenju. Kako glasi tvoj predlog? Zbog čega baš to predlažeš?

Književni pojmovi Naučnopopularni tekst je delo koje na jasan, razumljiv, popularan način približava nauku čitaocu.

Где се обично састајеш с друштвом после школе? О чему тада разговарате?

Бранислав Нушић

ХАЈДУЦИ (Одломак из романа)

Речник драмлија сачма, металне куглице којима се пуни чаура муниције за ловачку пушку заковрнути умрети

И какве ти све разговоре не водимо ми четвртком после подне на храстовом стаблу, крај дунавске обале. О свему и свачему што се код нас дешава, или што оком сагледамо, или што смо чули или научили. Видимо, на пример, лађу на Дунаву; још је врло далеко, тек је само дим наглашава, и одмах скренемо разговор на лађу. – Шта би ти волео – пита Цврца Трту – шта би волео, да си лађа или ’тица? – Ја бих волео да сам ’тица – вели Трта – слободан сам, летим где хоћу, а лађа је везана за воду, не може да лети. – Јест, ’тица, ал’ дође ловац па метне у пушку драмлије, па нанишани, па дум … а ’тица заковрне. А лађу не може ловац да гађа – вели му Цврца. – Ја бих волео да сам лађа! – вели Дроња. – Волео бих зато, брате, што на лађи има кујна, па кад огладниш, можеш да једеш. – Е баш си глуп, Дроњо – рећи ће Миле Врабац – па не једе лађа. То могу да једу путници, а не лађа! И настављамо тако разговор о лађи док нам што друго не одвуче пажњу. Праћне се, на пример, рибица изнад површине дунавске и, разуме се, одмах ћемо о њој разговарати. – Је ли риба бржа од лађе? – пита Глуваћ. – Па бржа је, дабоме, иначе како би могла да побегне испред лађе кад на њу наиђе! – вели мудро Трта. – Ал’ ’тица је бржа од рибе! – тврди Глуваћ. – Зашто? – питају други. – Па има крила, а риба нема крила! – Па јест! – као одобравају сви. Бранислав Нушић (1864–1938) рођен је у Београду. Највећи је хумористички писац у српској књижевности. За децу је написао роман Хајдуци у којем говори о неким догађајима из свог детињства. Његове комедије: Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка и друге преведене су на многе стране језике и често се приказују у позориштима. По њима су снимани и филмови.

– А ја бих, и поред тога, волео да сам риба – вели Глуваћ. – А што? – питамо га сви наглас. – Па прво зато што бих могао да препливам Дунав и десет и двадесет пута на дан. – Е, то јесте! – узвикујемо сви и чисто завидимо Глуваћу што ће препливати Дунав десет и двадесет пута. – А још због нечег волео бих да сам риба! – додаје Глуваћ, сад већ поносан што осећа да нас је освојио. Ми се сви претварамо у знак питања и гледамо га право у уста да чујемо шта ће рећи. – Кад не знам лекцију, а ја ћутим као риба. Кад сам риба, морам да ћутим. – Јест, ал’ да си риба не би те примили у школу! – додаје Цврца. Поводом тога прелазимо на разговор шта би ко волео да буде као животиња. – Ја бих највише волео да будем тигар – рећи ће Дроња – па кад рикнем, да дршћу професори од мене. Ух, што бих уживао! Замисли час зоологије, па пита мене професор: „Знаш ли ти, Жико, шта је то зоологија?“ – „Зар ја, тигар, па да не знам шта је зоологија. Ја сам зоологија!“– грмнем ја па шкргутнем зубима и рикнем, а професор зоологије дрекне као јаре кад га кољу, па полети право на прозор, разбије га главом и скочи доле у двориште. А ја се попнем на прозор двема предњим шапама, па ја њега онда питам: „Кажите ви сад мени шта је зоологија!“ Е, тако бих, видиш, уживао!

Анализа текста

Књижевни појмови

1. Зашто је дечак Трта волео да буде

Књига Хајдуци Бранислава Нушића је роман за децу. У романима за децу главни јунаци су обично деца, а догађаји су узбудљиви, необични, а понекад и невероватни. Писан је за најмлађе језиком који је њима близак.

птица?

2. Због чега је Дроња желео да буде лађа? Због чега је хтео да буде тигар?

3. Истражи начин на који писац у тексту гради хумор. Обрати пажњу на неочекивано понашање и говор јунака. На пример, када Дроња каже да би волео да буде лађа, очекујемо да то жели зато што воли да путује у лепе пределе и сл. Писац нас, међутим, изненађује Дроњином изјавом да му се лађа свиђа зато што на њој постоји кухиња у којој може да једе кад огладни. Пронађи и друге сличне примере духовитости и хумора. Објасни их.

О одликама романа за децу сазнаћеш нешто више кад будеш прочитао овај роман у целини.

4. Вежбајте читање овог текста по улогама.

5. Дечаци из Хајдука имају смешне надимке. Шта мислиш, зашто су их добили? Смисли духовита објашњења.

6. Сажето препричај у свесци, у неколико реченица, одломак из романа Хајдуци који је дат у Читанци.

Из живота писца Нушић је у једном друштву овако објаснио шта је то телеграф: – Замислите велику мачку којој је реп у Врању, а глава у Београду. Па када се повуче за реп у Врању, онда у Београду мјаукне. – Добро – упитали су га пријатељи – а радио … шта је онда радио? – Иста ствар, само без мачке. Кључнa реч: роман за децу

Домаћи задатак • Прочитај роман Хајдуци Б. Нушића и сазнај шта су све доживели дечаци које си упознао у наведеном одломку. • У свој Дневник читања упиши занимљиве податке о роману (види упутство о вођењу дневника на страни 184).

Зашто људи подижу мостове? Какве си све мостове видео?

Иво Андрић

МОСТОВИ (Одломак)

Речник зарудети зацрвенети се, заруменети се ксилофон музички инструмент, удараљка с низом металних или дрвених плочица брвно стабло посеченог дрвета очишћено од грана затока мањи залив у реци, део реке, потока одвојен од главног тока

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, јер општији, од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло. Велики камени мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се другојачије живело, мислило и градило, сиви или зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ћошковима, а у њиховим саставцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице. Танки железни мостови, затегнути од једне обале до друге као жица, што дрхте и звуче од сваког воза који пројури; они као да још чекају свој последњи облик и своје савршенство, а лепота њихових линија откриће се потпуно очима наших унука. Дрвени мостови на уласку у босанске варошице чије изглодане греде поигравају и звече под копитама сеоских коња као дашчице ксилофона. И, најпосле, они сасвим мали мостићи у планинама, у ствари једно једино овеће дрво или два брвна прикована једно уз друго, пребачени преко неког горског потока који би без њих био непрелазан. По два пута у години горска бујица односи, кад надође, та брвна, а сељаци, слепо упорни као мрави, секу, тешу и постављају нова. Зато се уз те планинске потоке, у затокама међу стенама, виде често ти бивши мостови; леже и труну као и остало дрво наплављено ту случајем, али та затесана брвна, осуђена на огањ или труљење, издвајају се од осталог наноса и подсећају још увек на циљ коме су служила. Иво Андрић (1892–1975) рођен је у селу Долац крај Травника у Босни. Једини је српски књижевник који је добио Нобелову награду, највеће светско признање за књижевност. Писао је приповетке и романе. Најпознатији романи су му, поред награђеног, Травничка хроника и Госпођица, а међу најбољим приповеткама су Проклета авлија, Аска и вук, Мост на Жепи и Пут Алије Ђерзелеза. Познат је и по делу Знакови поред пута.

Речник капела мала зграда подигнута при цркви, на гробљу, у болницама и сл., намењена молитвама, богослужењу, сахранама

Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу и приликама којима је био окружен. И кад мислим на мостове, у сећању ми искрсавају не они преко којих сам највише прелазио него они који су највише задржали и занели моју пажњу и мој дух. Пре свега, сарајевски мостови. На Миљацки, чије је корито кичма Сарајева, они су као камени пршљенови. Видим их јасно и бројим редом. Знам им лукове, памтим ограде. Међу њима је и један који носи судбинско име једног младића, мален али сталан, увучен у се као добра и ћутљива тврђава која не зна за предају ни издају. Затим, мостови које сам видео на путовањима, ноћу из воза, танки и бели као привиђења. Камени мостови у Шпанији, зарасли у бршљан и замишљени над сопственом сликом у тамној води. Дрвени мостови по Швајцарској, покривени кровом због великих снегова, личе на дугачке амбаре и искићени су изнутра сликама светитеља или чудесних догађаја, као капеле. Фантастични мостови у Турској, постављени отприлике, чувани и одржавани судбином. Римски мостови у јужној Италији, од белог камена, са којих је време одбило све што се могло одбити, а поред којих већ стотину година води неки нов мост, али они стоје још једнако, као скелети на стражи. Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве мостове као на вечиту и вечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка.