Simeon Marinkovi} Slavica Markovi}
za tre}i razred osnovne {kole
Водич Објасни шта је то дом. Зашто је теби дом важан? Наведи три разлога.
Размисли
Жеља девојчице Речник
капља је кап, капљица
Да могу као пчелица летети с цвета на цвет тражећи капље медене, цели бих обишла свет. Ма куда стигла далеко, у срцу осећам свом, да бих се, као пчелица, вратила у свој дом. Бранко Халуса
Разговор о тексту
1. Зашто девојчица жели да буде као пчелица? 2. Зашто девојчица жели да обиђе свет? 3. Шта мислиш, како се девојчица осећа када је далеко од свог дома? 4. Колико строфа има ова песма? 5. Колико стихова има свака строфа? 6. Ко је аутор ове песме?
Књижeвност
Рима је слагање речи на крају стиха. Рима помаже да песма лепо звучи, али и да се у песми нешто посебно нагласи. У овој песми римују се речи: цвет − свет свом − дом
Смисли, испричај изражајан
Непознати појмови
је упечатљив, убедљив, сликовит
7. Сети се речи које се римују с наведеним речима. Настави као што је започето: песма − чесма, мед − … , трава − … , крила − … , жеља − … 8. Од задатих речи састави пословице о дому. али дођи пођи свуда • дому је најбоље добро свуд а дому •У На крају читанке налазе се правила за изражајно рецитовање. Прочитај их и одреди како треба рецитовати песму „Жеља девојчице“. Научи песму напамет. стих
Домаћи задатак
строфа
рима
аутор
Које су твоје две велике жеље?
изражајно
2
Твоје искуство Кључне речи
НИГДЕ НИЈЕ Кô КОД КУЋЕ ЧИТАЋЕШ • текстове који говоре о дому и породици, о другарству и пријатељству, о проблемима у школи УЧИЋЕШ O TOME • шта чини песничку слику • шта је рима • које су главне одлике драмског текста
Објасни шта је то дом. Зашто је теби дом важан? Наведи три разлога.
Жеља девојчице капља је кап, капљица
Да могу као пчелица летети с цвета на цвет тражећи капље медене, цели бих обишла свет. Ма куда стигла далеко, у срцу осећам свом, да бих се, као пчелица, вратила у свој дом. Бранко Халуса 1. Зашто девојчица жели да буде као пчелица? 2. Зашто девојчица жели да обиђе свет? 3. Шта мислиш, како се девојчица осећа када је далеко од свог дома? 4. Колико строфа има ова песма? 5. Колико стихова има свака строфа? 6. Ко је аутор ове песме? Рима је слагање речи на крају стиха. Рима помаже да песма лепо звучи, али и да се у песми нешто посебно нагласи. У овој песми римују се речи: цвет − свет свом − дом
изражајан је упечатљив, убедљив, сликовит
7. Сети се речи које се римују с наведеним речима. Настави као што је започето: песма − чесма, мед − … , трава − … , крила − … , жеља − … 8. Од задатих речи састави пословице о дому. али дођи пођи свуда • дому је најбоље добро свуд а дому •У На крају читанке налазе се правила за изражајно рецитовање. Прочитај их и одреди како треба рецитовати песму „Жеља девојчице“. Научи песму напамет. стих
4
строфа
рима
аутор
изражајно
Које су твоје две велике жеље?
Како се дочекују гости у твојој кући? Како се понашаш кад ти другови дођу у госте?
Стигô врапцу цењен гост Стигô врапцу цењен гост, с дугог пута другар кос.
Сочно лишће са ливаде и црвиће ситне, младе.
Трчка врабац, стреса росу, да припреми ручак косу.
Кос дремуцка и цвркуће: – Нигде није кô код куће.
Русомир Арсић
цењен значи: поштован трчкати – ићи брзо тамо-амо
1. Како врабац дочекује коса? 2. Зашто врабац трчка? 3. Објасни шта значи цењен гост. 4. Како се понаша кос у гостима? 5. Зашто је кос рекао: Нигде није кô код куће? 6. На основу ове песме смисли кратак текст за глуму. Одреди шта ће да говори врабац, а шта кос током читаве посете. 7. Научио си значење речи трчкати. Објасни значење још неких речи из исте породице. трчкарати, претрчати, дотрчати, истрчати, потрчати, затрчати се 8. У овој песми неке се речи римују. Пронађи их. Смисли још неке речи које се римују с речима: кос, роса, ливада, цвркуће. 9. Упореди песму Жеља девојчице с песмом Стигô врапцу цењен гост. (Упоређуј строфе, стихове и риме.) Да ли ћеш за те песме пре рећи да су сличне или да су различите? Зашто?
слично
различито
дремуцкати – спавати лаким сном
слично је оно што има заједничке црте различито је оно што је другачије
рима 5
Којим се бојама описује рана јесен?
Септембар позлатити – у пренeсeном значењу: учинити да нешто буде као злато, улепшати исткати може да значи и: начинити, створити позан значи: касан
У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе. И лишће мог јаблана позлати јесен рана. Прођоше дани врели, миришу плодови зрели. Јесен је, јесен рана од бакра сва исткана.
У клупи ђаче пише: „Брзо ће магле, кише“. „Позна ме јесен љути“, вели септембар жути. Јесен се, јесен рана прострла преко грана. У жутом ауту стиже и жуто лишће ниже… Душан Костић
Са гране ласта вели: „Скоро ћу да се селим“. Свака строфа ове песме је песничка слика. Сликовито изражавање, најчешће у стиху, назива се поезија.
запажање је уочавање преко чула вида, обраћање пажње на некога или нешто
1. Шта мислиш, зашто је ауто у ком је дошла јесен баш жуте боје? 2. Пронађи у песми још неке речи које говоре о бојама јесени. 3. Зашто песник каже да је јесен од бакра сва исткана? 4. Који стих говори о јесењим мирисима? 5. О чему размишља ласта из песме? 6. О чему пише ђак у клупи? Зашто пише о томе? 7. Зашто се септембар љути? 8. Пронађи у песми речи које се римују. 9. Пронађи у песми две песничке слике које ти се највише свиђају и објасни их.
Посматрај омиљено дрво у јесен. Шта запажаш? Како оно изгледа? Наведи речи којима би описао различите боје лишћа на дрвету. Напиши састав о томе. Види страну 135. поезија 6
песничка слика
запажање
Које доба дана називамо предвечерјем? Размисли о томе шта се догађа у природи предвече. Шта примећујеш?
Лаку ноћ Једног предвечерја, пре него што ће се сакрити за брег, Сунце рече: – Данас много пропутовах и изморих се. Већ је време да легнем. Спава ми се. Лаку ноћ! Чула га рода у врбовом гнезду, па рече својим малима: – Сунце одлази на спавање. И жабе се скривају у барама. И нама је, децо, време да легнемо. Лаку ноћ! На ливади је косио косац. Кад је чуо последње родине речи, оставио је косу, ископао рупу у свежем сену и рекао: – Ливадо, данас сам много косио и уморио се. Сунце зађе. Роде се сабраше по гнездима. Већ је време да и ја легнем. Лаку ноћ!
7
На крају ливаде грицкао је траву зец. Кад је видео да је косац легао у сено, наћулио је уши и рекао: – Лепо сам се најео младе детелине. Ено, косац не коси. Сунце зађе. Роде се сакупише у гнездима. Време је да и ја легнем. Лаку ноћ! Кад је то чула јаребица, брзо је под своја крила сакупила јаребиће и рекла: – Ено, наш сусед зец оде на спавање. Сунце зађе. Косац више не коси. Роде се прикупише у гнездима. Време је и нама да легнемо. Лаку ноћ! Остао је само лаки ветрић да њише још непокошену траву на ливади и да свим заспалим становницима поља шапуће снене приче. А месечина, као каква добра мајка, покри цело поље својим сребрним покривачем. Видое Подгорец
1. Којим су редом одлазили на спавање ликови из ове приче? 2. Пронађи део текста у којем се говори о ветрићу. Како је ветрић успављивао становнике поља? 3. Наведи речи којима се описује месечина. Како изгледа поље покривено сребрном месечином? 4. Препричај ову причу у само две реченице. 5. Читајте у одељењу ову причу по улогама. 6. Јаребица је отишла на спавање и рекла Лаку ноћ. Настави овде причу тако што ћеш испричати ко је све још те вечери отишао на спавање. Шта је ко урадио пред спавање? Шта је тада рекао? прича
ликови у причи
описивање 8
препричавање
читање по улогама
Сети се шта је то басна. Које си басне читао?
Градски и пољски миш Градски и пољски миш су били добри пријатељи, али су се ретко виђали, јер је један живео у граду, а други у пољу. Једног дана дође градски миш оном пољском у госте. Овај га лепо прими и радосно дочека. Кућица је била мала, али безбедно скривена усред поља, а поље је мирисало на свежу траву и цвеће. Гост се дивио лепоти природе и радовао сусрету с пријатељем. Дуго су два миша причала, а онда је домаћин позвао госта за сто. Соба је била скромно намештена, а на столу само једно јело – кукуруз. – Одавно нисам јео кукуруз – рече гост – и признајем да је сладак, али ти треба да дођеш код мене и видиш како господска трпеза изгледа. Пољски миш, наравно, обећа да ће доћи и испрати госта. Кад је обавио све послове у пољу, пребаци завежљај преко рамена и крену у град да посети пријатеља. Весело је звиждукао газећи меком травицом и уживао у топлом сунцу. За њим остадоше поља и сеоски кровови, а пред њим искрсну град, велики и пун застрашујуће галаме. Кад је стигао до куће свога пријатеља, пољски миш закуца на врата. Градски миш му отвори опрезно и позва га да брзо уђе. – Тихо! – опомену га одмах шапатом. – Прођи брзо кроз ходник и гледај добро да те не опазе! Уђоше у одају заиста раскошно намештену. У тој кући све је блистало од богатства и удобности, па се пољски миш постиде своје скромне кућице у пољу. Поглед му тада паде на велику кришку жутог сира и хтеде да је дохвати, али га домаћин зграби за шапу и повуче.
раскошно значи: свечано, богато
9
шмугнути значи: брзо и неопажено побећи утећи значи: побећи, умакнути
– Не додируј! – шапну престрашено. – То је мишоловка! Ако се у њу ухватиш, готов си! Кад је дошао себи од страха, пољски миш се нађе пред најбогатијом трпезом коју ни у сну није могао замислити. Чега ту све није било! И сира, и пилећег печења, и млека, и шунке, и разноврсног воћа! Требало је само да пружи шапу и изабере. Пољски миш то и учини, али у том часу … осети иза себе неку другу, огромну, претећу шапу с канџама, па шмугну у угао. Био је то кућни мачор кога је привукао неочекивани плен. Ово је била последња кап! Пољски миш тихо отвори врата и утече натраг у поље, шапнувши своме пријатељу: – Хвала ти за раскош, богатство и изобиље! Мени је, ипак, важнија здрава глава на рамену и мој мир у природи. Лафонтен
супротно је оно што је сасвим различито од нечег другог
1. По чему се у басни види да су градски и пољски миш били добри пријатељи? 2. Зашто су се пријатељи ретко виђали? 3. Шта се из наведених реченица може закључити о животу пољског миша? • Кућица је била мала… Соба је била скромно намештена. • На столу само једно јело – кукуруз. • Весело је звиждукао газећи меком травицом. 4. Наведи делове текста који говоре о животу градског миша. 5. Зашто се пољски миш у гостима постидео? Када се уплашио? 6. Шта значи израз последња кап? Шта је за пољског миша била последња кап? 7. Пронађи реченицу у којој је пољски миш исказао шта му је најважније. 8. Шта је, по твом мишљењу, поука ове басне? 9. Упореди живот пољског и градског миша. Има ли у њима супротности? Објасни. 10. Смисли другачији наслов за ову басну. 11. Од задатих речи састави пословицу.
без воде слободе риба без човек као
Ову басну можемо поделити на три дела: • У гостима код пољског миша; • Пољски миш путује у град; • У гостима код градског миша. Препричај сваки део сажето (кратко), у што мање реченица. басна 10
поука
пословица
супротно
сажето препричавање
Које си бајке браће Грим прочитао? Која ти се од тих бајки највише допада?
Пчелиња матица Два царева сина пошла једном по свету да траже пустоловине, па почели живети неумерено и распусно, те се никако нису враћали кући. Трећи, најмлађи син, кога су звали Тупавко, крену на пут да потражи браћу. Али кад их најзад пронађе, они га стадоше исмевати што се усудио да се са својом малом памећу пробија кроз свет кад то не полази за руком ни њима двојици који су кудикамо паметнији. Ипак, сва тројица продужише заједно пут, па наиђоше на један мравињак. Двојица старијих хтедоше да га разрију, па да гледају како мали мрави у страху миле тамо-амо и склањају јајашца, али Тупавко рече: „Оставите их на миру! Не дам да их уплашите!“ Они онда наставише пут и дођоше до једног језера по којем је пливало много, много патака. Два старија брата хтедоше да ухвате коју, па да их испеку, али ту Тупавко то не дозволи него рече: „Остави их на миру! Не дам да их убијате!“ Најзад дођоше до једног пчелињег гнезда, у којем је било толико меда да је цурио низ стабло. Двојица старијих хтедоше да наложе ватру испод дрвета и да погуше пчеле како би могли извадити мед. Али их Тупавко опет одврати од тога рекавши: „Оставите их на миру! Не дам да их погушите!“ Најзад три брата дођоше у један дворац, где су по стајама наишли на окамењене коње, а нигде се нису видели људи. Прођоше тако кроз све стаје, док на крају не стигоше пред једна врата која су била закључана с три катанца. Насред врата било је мало окно кроз које се могло погледату у собу. Унутра видеше неког седог човечуљка како седи за столом. Позваше га једанпут, двапут, али их он не чу. Најзад га позваше и трећи пут. Он онда устаде, откључа катанце и изађе. Али није проговорио ни речи, већ их је одвео до једног богато постављеног стола. Кад су се најели и напили, отпратио је свакога у посебну собу.
распусно значи: неморално, непристојно
11
Сутрадан ујутру седи човечуљак уђе к најстаријем, махну му руком и доведе га пред једну камену плочу на којој су била исписана три задатка које је ваљало извршити, па да се дворац ослободи чаролије. Први је гласио: у шуми под маховином леже бисери цареве ћерке; има их хиљаду. Требало их је сакупити, а ако макар и један једини буде недостајао кад сунце зађе, онај који их је тражио претвориће се у камен. Најстарији брат отиде онамо и поче тражити, али кад је дан минуо, нашао је тек стотину; и десило се онако како је писало на плочи: претворио се у камен. Сутрадан се други брат подухвати задатка, али није прошао много боље од најстаријега: не нађе више од двеста бисера и претвори се у камен. Најзад дође ред и на Тупавка. И он поче тражити по маховини, али било је тешко налазити бисере, а ишло је веома споро. Он онда седе на један камен и заплака. И док је тако седео, наиђе с пет хиљада мрава онај мрављи цар коме је он спасао живот и сићушни мрави за тили час пронађоше све бисере и сакупише их на гомилу. Други је задатак био да се из језера извади кључ од собе у којој је спавала царева кћи. Кад Тупавко дође до језера, допливаше оне патке које је он спасао, загњурише и извадише кључ из дубине. Трећи је пак задатак био најтежи: између три уснуле цареве ћерке требало је изабрати најмлађу и најљупкију. 12
Оне су, међутим, личиле једна на другу и ни по чему се нису разликовале, сем по томе што су јеле различите слаткише пре но што су заспале: најстарија комад шећера, средња мало сирупа, а најмлађа кашику меда. Тада долете матица оних пчела које је Тупавко заштитио од ватре, па свим трима пређе преко усана и најзад се задржа на уснама оне која је јела мед, те тако царевић виде која је права. И тад чаролије нестаде, сви се пробудише из сна, а ко беше окамењен, опет доби људско обличје. И Тупавко се ожени најмлађом и најљупкијом принцезом и постаде цар по смрти њеног оца, а његова браћа добише друге две сестре.
минути значи: проћи, завршити се подухватити се значи: латити се неког посла
Браћа Грим 1. Наведи три добра дела која је најмађи царев син Тупавко чинио животињама. 2. Напиши која је три задатка требало извршити, да би се дворац ослободио чаролије. 3. Како су старија браћа извршила постављене задатке? 4. Како је најмлађи брат испунио задатке? Ко му је помогао у томе? 5. По чему су се разликовале три цареве кћери у овој бајци? 6. На који је начин откривено која је царева кћи најмлађа и најљупкија? 7. Која од наведених пословица највише одговара поукама ове бајке?
• Ко тражи веће, изгуби из вреће. • Добро чини и добру се надај. • На муци се познају јунаци.
бајка
ликови у бајци
поука
Које си добро дело ти учинио?
пословица
13
Зашто неке животиње спавају зимским сном? Које су то животиње?
Љутито мече јездити значи: јурити, брзо промицати
Месец обуо чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте, па целе ноћи небом језде. Доле, у шуми, једно мече замишљено, већ треће вече, гледа у звезде.
А онда тихо, тихо рече: „Баш ми је криво што сам мече“.
Мече се љути већ трећи дан што га терају у зимски сан и замишљено стално ћути. Тата се љути, мама се љути и сви му веле: „Откад постоје мед и пчеле, откад постоје сунце и вече нисмо видели такво мече“.
„Узећу“, каже, „тротинет, идем међ’ децу, међу свет. Нећу да спавам. Нећу, и тачка. Што не спавају зец и мачка?“
„Шта ћеш да радиш“, мама га пита, „кад лишће сасвим, сасвим пожути и снег напада изнад рита?“ А мече ћути. „Шта ћеш да радиш“, бака му вели, „кад свет од снега сасвим побели?“ Тата се љути, мама се љути, а мече ћути. Одједном мече љутито рекло шта га је пекло: „Нећу да спавам, нећу, и тачка. Зашто не спавају зец и мачка? И птица изнад наших глава зашто не спава?“
14
Сад мама ћути и тата ћути и сви су страшно забринути. Мече се љути:
Месец обуо чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте, па целе ноћи небом језде. А једно мече већ треће вече неће да спава. Гледа у звезде. Бранислав Црнчевић
1. Наведи речи којима је описано време и место догађања у овој песми. Које је то годишње доба? 2. Објасни значење песничке слике: Месец обуо чизмице жуте, Облаци обукли плаве капуте. 3. Објасни зашто се мече љутило. Како показује своју љутњу? 4. Како се понашају његови родитељи? Шта говоре? 5. Наведи шта је све мече желело да ради. 6. Замисли да си мечету мама или тата, сестра или брат. Како би му помогао? 7. Смисли начин на који би дочарао изглед месеца и облака из ове песме. 8. Изабери од понуђених речи три које највише одговарају значењу глагола пећи из следећих стихова: Одједном мече љутито рекло шта га је пекло… бринути, плашити, мучити, љутити, болети.
Научи неке строфе напамет. Вежбајте у одељењу изражајно читање по улогама и рецитовање ове песме. Прочитај упутства за изражајно читање и рецитовање на страни 135.
Због чега се ти обично љутиш?
описивање
време догађања
место догађања
песничка слика 15
Сети се шта смо научили у овој школској години Песме Какве је боје поток, Григор Витез Славуј и сунце, Добрица Ерић Вожња, Десанка Максимовић Здравица, Душан Радовић и друге
Родољубиве песме Домовина се брани лепотом, Љубивоје Ршумовић
Обичајне народне лирске песме Три се снега у планини беле Сватовска народна лирска песма
Породичне народне лирске песме Двије сеје брата не имале
Шаљиве народне лирске песме Женидба врапца Подунавца
Приповетке Бајка о белом коњу, Стеван Раичковић Прича о раку кројачу, Десанка Максимовић и друге
Ауторске бајке Пчелиња матица, Браћа Грим Стакларева љубав, Гроздана Олујић
Басне Градски и пољски миш, Лафонтен Цврчак и мрави, Лафонтен и друге
Драмски текстови А зашто он вежба, Душан Радовић Лед се топи, Александар Поповић Никад два добра, Јованка Јоргачевић
134
Народне епске песме Марко Краљевић и бег Костадин
Народне приповетке Клин-чорба Ветар и сунце и друге
Народне бајке Чардак ни на небу ни на земљи
Народне басне Вук и јагње
Кратке народне умотворине Загонетке, пословице, питалице, брзалице, разбрајалице
Правила за изражајно читање и рецитовање • Док читаш или рецитујеш, требало би да се уживиш у садржај текста, односно да замислиш оно о чему се у тексту говори. • Труди се да јасно изговараш сваку реч и да се сви гласови у свакој речи добро чују. • Читање и рецитовање не треба да буде једнолично и досадно, већ неке делове треба да изговараш тише, а неке гласније, неке брже, а неке спорије, у зависности од садржаја текста и осећања која текст у теби побуђује. • Важно је да поштујеш тачке, зарезе, узвичнике, упитнике и друге правописне знаке. Код сваког знака треба застати, направити краћу или дужу паузу. Паузе су веома важне, јер дају моћ речима. • Приликом рецитовања покрети руку и гестови треба да буду одмерени, у складу са оним о чему се говори у песми и са расположењем које постоји у њој. • Важно је да читање и рецитовање буду природни, налик на свакодневни говор. • Ради лакшег припремања за читање и рецитовање, текст означи на следећи начин: ———— / //
овако означене делове текста читај или рецитуј тише овако означене делове текста читај или рецитуј гласније на овако означеном месту у тексту направи краћу паузу на овако означеном месту у тексту направи дужу паузу.
Правила за добро писање • Размисли о томе шта све знаш о теми о којој треба да пишеш. • Забележи шта све треба да поменеш у свом саставу. • Потруди се да смислиш одговарајући наслов. • Мисли о томе ко ће читати твој рад. • Твој састав треба да има почетак, средину и крај. • Унеси осећања у свој рад (тугу, радост, љутњу, узбуђење, изненађење). • Реченице не почињи на исти начин (сети се речи са сличним значењем). • Почни сваку реченицу великим словом. Имена места и људи такође пиши великим почетним словом. • На крају реченице стави тачку, упитник или узвичник. • Прочитај свој рад и исправи грешке које запазиш. 135
Садржај Водич................................................................................................................2 Нигде није кô код куће.....................................................................................3 Жеља девојчице, Бранко Халуса.............................................................................4 Стигô врапцу цењен гост, Русомир Арсић.............................................................5 Септембар, Душан Костић......................................................................................6 Лаку ноћ, Видое Подгорец....................................................................................7–8 Градски и пољски миш, Лафонтен...................................................................9–10 Пчелиња матица, Браћа Грим........................................................................ 11–13 Љутито мече, Бранислав Црнчевић................................................................. 14–15 Никад два добра, Јованка Јоргачевић ........................................................... 16–20 Dobar drug......................................................................................................21 Cvrčak i mravi, Lafonten..........................................................................................22 Учионица без насилништва, Алан Л. Бин..................................................... 23–26 Самоћа, Бранко В. Радичевић......................................................................... 27–29 Нови фризерски салон...................................................................................30 Мачак отишао у хајдуке, Бранко Ћопић....................................................... 31–35 Сети се шта смо научили................................................................................36 Лепа реч и гвоздена врата отвара.................................................................37 Умемо ли да слушамо саговорника...............................................................38–40 Марко Краљевић и бег Костадин, народна песма..................................... 41–43 Свитац тражи пријатеље, Сун Ју Ђин...............................................................44–45 Тражим поштовање, Владимир Андрић................................................................. 46 Зима, Душан Васиљев............................................................................................... 47 Клин-чорба, народна приповетка.......................................................................... 48 Ветар и сунце, народна приповетка...................................................................... 49 Свети Сава помаже човеку да се снађе, Симеон Маринковић.................................50 Себични џин, Оскар Вајлд.................................................................................51–55 Први снег, Војислав Илић........................................................................................ 56 Врапчић, Максим Горки.....................................................................................57–59 Чардак ни на небу ни на земљи, српска народна бајка..............................60–63 Кратке народне умотворине.............................................................................64–65 Сети се шта смо научили................................................................................66
136
Ко се воли тај се пише............................................................................................ 67 Љубавна песма, Милован Данојлић........................................................................ 68 Шта је највеће, Мирослав Антић..........................................................................69 Prva ljubav, Dragomir Đorđević................................................................................ 70 Стакларева љубав, Гроздана Олујић................................................................71–75 Замислите, Душан Радовић................................................................................76–77 Пипи забавља тетка Лауру, Астрид Линдгрен............................................. 78–84 Лед се топи, Александар Поповић.....................................................................85–86 Пролећница, Јован Јовановић Змај...................................................................87–88 Прича о доброј роди, Стојанка Грозданов-Давидовић................................ 89–91 Домовина се брани лепотом, Љубивоје Ршумовић.............................................. 92 Заљубљене ципеле, Пјер Грипари.....................................................................93–97 Сети се шта смо научили................................................................................98 Тајне света......................................................................................................99 Vuk i jagnje, narodna basna.................................................................................100 Лав и човек, арапска народна приповетка.................................................101–103 Обичајне народне лирске песме........................................................................ 104 Свети Сава и сељак без среће, народна приповетка.............................. 105–106 Песма о цвету, Бранко Миљковић......................................................................... 107 Свијету се не може угодити, народна приповетка....................................108–109 Шта је отац, Драган Лукић..................................................................................... 110 Женидба врапца Подунавца, шаљива народна лирска песма.......................111 Циц, Бранко Радичевић.......................................................................................... 112 Камен, Сергеј Михалков.................................................................................113–115 А зашто он вежба, Душан Радовић..............................................................116–118 Корњача и зец, Езоп.............................................................................................. 119 Сети се шта смо научили..............................................................................120
137
Све што расте хтело би да расте..................................................................121 Какве је боје поток, Григор Витез....................................................................... 122 Двије сеје брата не имале, народна лирска песма..........................................123 Бајка о белом коњу, Стеван Раичковић......................................................124–126 Славуј и сунце, Добрица Ерић.............................................................................127 Прича о раку кројачу, Десанка Максимовић..............................................128–130 Vožnja, Desanka Maksimović...........................................................................131–132 Здравица, Душан Радовић..................................................................................... 133 Сети се шта смо научили у овој школској години.......................................134 Правила за добро рецитовање....................................................................135 Правила за добро писање............................................................................135 Садржај...........................................................................................................136–138 Индекс аутора........................................................................................................ 139
138
Индекс аутора Андрић, Владимир 46 Антић, Мирослав 69 Арсић, Русомир 5 Бин, Алан Л. 23–26 Браћа Грим 11–13 Вајлд, Оскар 51–55 Васиљев, Душан 47 Витез, Григор 122 Горки, Максим 57–59 Грипари, Пјер 93–97 Грозданов-Давидовић, Стојанка 89–91 Данојлић, Милован 68 Ђин, Сун Ју 44–45 Ђорђевић, Драгомир 70 Езоп 119 Ерић, Добрица 127 Илић, Војислав 56 Јовановић, Јован Змај 87–88 Јоргачевић, Јованка 16–20 Костић, Душан 6 Лафонтен 9–10, 22 Линдгрен, Астрид 78–84 Лукић, Драган 110 Максимовић, Десанка 128–130, 131 Маринковић, Љиљана 38–40 Маринковић, Симеон 50 Миљковић, Бранко 107 Михалков, Сергеј 113–115 Олујић, Гроздана 71–75 Плут, Дијана 38–40 Подгорец, Видое 7–8 Поповић, Александар 85–86 Радичевић, Бранко 112 Радичевић, Бранко В. 27–29 Радовић, Душан 76–77, 116–118, 133 Раичковић, Стеван 124–126 Ршумовић, Љубивоје 92 Ћопић, Бранко 31–35 Халуса, Бранко 4 Црнчевић, Бранислав 14–15
139
ЧИТАНКА
за трећи разред основне школе прво издање
Аутори Илустровао Речник израдила Рецензенти
др Симеон Маринковић Славица Марковић Никола Витковић Виолета Бабић мр Александра Станић, професор српског језика и књижевности Горица Ивановић, професор разредне наставе, ОШ „Свети Сава“, Београд Зорица Нобл, професор разредне наставе, ОШ „Вељко Дугошевић“, Београд
Лектор
Виолета Бабић
Графичко обликовање
Душан Павлић
Технички уредник
Небојша Митић
Издавач
Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
Уредник
Слађана Илић
За издавача
Дејан Беговић
Штампа Тираж Copyright
© Креативни центар, 2011 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
140