Едиција Сазнај и пробај
Архитектура прво издање
идеја: Љиљана Маринковић • аутор: Драгана Јокић илустрације и графички дизајн: Душан Павлић уредник: Милена Трутин • лектура: Виолета Бабић технички уредник: Небојша Митић • за издавача: Дејан Беговић издавач: КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР, Градиштанска 8, Београд телефони: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreаtivnicentаr.rs • e-mаil: info@kreаtivnicentаr.rs штампа: Публикум тираж: 2.000 Copyright©KREATIVNI CENTAR 2013 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 72(02.053.2) ЈОК ИЋ, Драгана, 1966 Архитектура / Драгана Јокић ; илустровао Душан Павлић ; [идеја Љиљана Маринковић]. 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2013 (Београд : Публикум). - 32 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Сазнај и пробај / [Креативни центар])
Da dignemo drugu eta`u?
Тираж 2.000. - Речник: стр. 30-31. Регистар. ISBN 978-86-7781-995-8 a) Архитектура COBISS.SR-ID 196583948
Mogli su ti napraviti ku}icu po meri!
Ne preteruj!
Драгана Јокић
Арxитектура Илустровао
Душан Павлић
Hvala!
Ka`ete da ste profesionalci?
Evo i prozora!
Gradimo ku}e od svih materijala!
S ADR@AJ 5 6 8 12 12 13 14 14 16 16 17 17 18 18 18
.... Обриси града .... Архитектура и урбанизам .... Стилови, дела и архитекти .... На посао .... Сазнај што више од инвеститора .... Држи се пројектног задатка .... Облици и обликовање .... Облици конструктивних елемената .... Цртање у размери .... Два цртежа у размери .... Планови .... Научи да црташ план основе .... Изглед фасаде .... Кућа са четири лица .... Нова фасада
19 .... Предмер и предрачун 20 .... Грађевински материјали 21 .... Од чега се прави кућа 22 .... Тимски рад 24 .... Градилиште 25 .... Кад погледаш око себе 26 .... Ентеријер 27 .... Научи да користиш симболе 28 .... Лепе стране посла 28 .... Тешке стране посла 29 .... Школовање 29 .... Посао 30 .... Речник 31 .... Решења 32 .... Индекс
OBRISI GRADA
V
раћајући се кући с путовања, много пре него што стигнеш у своју улицу, угледаћеш у даљини познате обрисе места у којем живиш. То што си извесно време био одсутан као да буди твоје интересовање за облике на које наилазиш – посматраш зграде, паркове, саобраћајнице… Можда си био у Египту и видео пирамиде. Или у Грчкој, па си поред дивног мора и острва видео и храмове подигнуте пре много векова у част богова. Можда си био у Риму и видео Колосеум. Сва здања која су обележила неку епоху, баш као и све грађевине у твом родном месту, дело су неимара који су зидали према замисли стручњака – архитеката. Aрхитекти се баве науком и уметношћу обликовања грађевина – архитектуром.
1.
2.
3.
4.
5.
У старом свету Грци су седам највећих архитектонских дела прогласили светским чудима. Данас од њих постоји само комплекс пирамида у Гизи.
6.
7.
5
Ti si nov?
ARHITEKTURA I URBANIZAM
P Куће у првим насеобинама биле су грађене од непостојаног материјала. Зато о њиховом изгледу немамо никакве доказе. Неке грађевине, међутим, резултат су искуства и живота у дивљини, па у непромењеном облику настају и данас.
Кула Небојша била је главна одбрамбена кула београдског пристаништа. У доба турске власти претворена је у тамницу у којој је погубљен и грчки револуционар Рига од Фере.
Ko je stavio tepsiju navrh kule?!
6
рве грађевине које је човек градио служиле су за становање. У њима је налазио склониште од хладноће, жеге и од разних опасности. Одмах после кућа у којима су живели, људи су почели да подижу и грађевине намењене боговима – храмове, цркве и џамије. Широм света грађене су тако да величанственошћу удовоље божанству којем су биле намењене и да лепотом привуку вернике да их што више посећују. Та два типа грађевина – оне у којима се станује и оне које су намењене божанствима – деле архитектуру на профану, архитектуру за обичног човека, и сакралну, архитектуру цркава и религијских грађевина. Профана архитектура у прошлости је обухватала и архитектуру тврђава. То су заправо били средњовековни градови и утврђења у које су се владари и народ склањали током непријатељских напада. Ницали су на литицама и неприступачним местима, тешким за освајање. На ушћу Саве у Дунав постоји такво утврђење. То је Београдска тврђава која се налази у најлепшем и највећем београдском парку Калемегдану. У профану архитектуру савременог доба спадају и школе, биоскопи, музеји и сличне зграде.
Kula Neboj{a
Људи су одувек прилагођавали простор у којем су живели својим потребама. Окупљали су се у мале, а потом у све веће заједнице и подизали су насеља. У првим градовима на главном тргу се трговало и одржавале су се градске свечаности. Pro|e{ mesto za {kolu, pa za autobusku stanicu, pa za tr`ni centar, pa za veeeeliki park, pa jo{ malo... Broj 243... E tu sam!
GRAD
O ne! I ovde je zauzeto! Насеља су обично подизана уз неку реку или на тлу које је давало добре приносе. Сви стари градови налазе се управо на таквим местима.
У новије време у градовима се планира и место за школе, болнице, спортске терене и друге јавне објекте. Улице се деле према важности, а у оквиру те мреже подижу се блокови зграда. На тај начин сваком објекту омогућен је приступ за снабдевање, али и за случај неке хитне интервенције. У насељеном простору морају постојати и слободне површине – тргови, стазе, паркови – који га улепшавају и оплемењују. За архитекту који смишља и повезује све елементе једног насељеног простора кажемо да је урбаниста, а науку којом се бави називамо урбанизмом. Назив тог појма потиче од латинске речи urbs што значи град, насеље.
Beograd
Емилијан Јосимовић (1823–1897) био је први српски урбаниста и професор архитектуре. Када су Турци напустили Београд, направио је нов план улица према којем су уски кривудави сокаци нестали, а уместо њих пробијене су равније улице, довољно широке за колски саобраћај. Емилијан Јосимовић је сматрао да су „широке улице лепше, због боље промаје здравије, а такође и од пожара безбедније“. Најлепши београдски парк Калемегдан настао је према његовој замисли.
Најзаслужнији за данашњи изглед Париза свакако је урбаниста барон Жорж-Ежен Осман. Центар Париза је до XIX века био скуп трошних кућа, па су власници расељени, а куће сравњене са земљом. На том месту настале су равне улице и модерне зграде. Град је подељен на арондисмане (општине), спирално распоређене од центра ка периферији, а главне тачке су велики тргови у које се уливају булевари.
7