101 odgovor na 101 pitanje o tome šta svaki nastavnik treba da zna

Edicija Kreativna škola 101 odgovor na 101 pitanje o tome šta svaki nastavnik treba da zna Zbirka primera dobre prakse prvo izdanje Autori Dragan Kuveljić, Neca Jović Urednik Natalija Panić Lektor Ivana Ignjatović Grafički dizajn i korice Neda Dokić Priprema za štampu Ljiljana Pavkov Izdavač Kreativni centar, Beograd Gradištanska 8 Tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Za izdavača mr Ljiljana Marinković, direktor Štampa Grafiprof Tiraž 2.000 ISBN 978-86-529-0003-9 Fotografija na str. 84 snimljena je u Osnovnoj školi Živko Ljujić u Novoj Varoši Fotografije na str. 110, 112 i 113 snimljene su u Osnovnoj školi Milosav Stiković u Prijepolju

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3 37.064.2 371.12:159.923.2 37.015.3 КУВЕЉИЋ, Драган, 1960101 одговор на 101 питање о томе шта сваки наставник треба да зна : збирка примера добре праксе / Драган Кувељић, Неца Јовић. 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2013 (Београд : Графипроф). - 137 стр. : илустр. ; 28 cm. - (Едиција Креативна школа) Слике аутора. - Тираж 2.000. - О ауторима: 136-137. - Напомене и библиогрфске референце уз текст. - Библиографија: стр. 135.

ISBN 978-86-529-0003-9 1. Јовић, Снежана, 1958- [аутор] a) Настава - Методика b) Наставници Ученици c) Наставници - Личност d) Учење учења COBISS.SR-ID 197654028

101 odgovor na 101 pitanje o tome šta svaki nastavnik treba da zna Zbirka primera dobre prakse

Dragan Kuveljić Neca Jović

Zahvaljujem se svom kolegi Draganu, koautoru ovog priručnika, na preduzimljivosti, ambicioznosti i upornosti. Dobro je imati saradnika koji je pun originalnih ideja, ulaže sebe u rad s decom i bavi se suštinom, saradnika koji je spreman da prihvati sugestije kada proceni da su u redu…

Neca Zahvaljujem se svojoj koleginici Neci, koautoru ovog priručnika, na posvećenosti, sistematičnosti i istrajnosti. Zadovoljstvo je raditi s nekim ko ima pedagoškog znanja i iskustva, kao i želje da to podeli s drugima, s nekim ko s lakoćom ideje i predloge može da pretoči u „pitke reči“…

Dragan

Sadržaj

Uvod.............................................................................................................................................9 1. Planiranje i pripremanje nastavnog procesa ................................................................10 1.1. Planiranje .........................................................................................................................10 Kako uspešan nastavnik planira..........................................................................................10 Primeri dobre prakse.................................................................................................................10 Kako pravimo školski program.........................................................................................10 Kako pravimo globalni plan..............................................................................................11 Kako pravimo operativni plan..........................................................................................12 Kako pravimo pripremu / dobar scenario za čas............................................................14 1.2. Pripremanje .....................................................................................................................17 Kako se priprema uspešan nastavnik..................................................................................17 Primeri dobre prakse.................................................................................................................17 Razumevanje pesme i njeno doživljavanje prevođenjem u druge jezičke forme.......17 Analiza istorijskog perioda na osnovu filmske projekcije.............................................19 Samostalno sticanje znanja pomoću diferenciranih zadataka......................................20 Korišćenje izmišljenog istorijskog izvora u predstavljanju važnih informacija.........21 2. Nastavni proces...................................................................................................................24 2.1. Komunikacija i saradnja................................................................................................24 Kako uspešan nastavnik sarađuje sa učenicima...............................................................24 Primeri dobre prakse.................................................................................................................24 Kako se (ne) ponašamo kada nam učenik stvara problem...........................................24 Šta (ne) radimo kada učenik ima problem......................................................................26 Kako rešavamo konflikt potreba.......................................................................................28 2.2. Racionalnost i organizacija nastave.............................................................................28 Kako uspešan nastavnik osigurava racionalno organizovanje nastave.......................28 Primeri dobre prakse.................................................................................................................29 Kako proveravamo da li je čas efikasno organizovan.....................................................29 Kako dolazimo do dobre formulacije cilja......................................................................31 Kojim zadacima obezbeđujemo aktivno učešće učenika..............................................32 Kojim postupcima doprinosimo aktiviranju učenika....................................................33 2.3. Podsticanje učenika u nastavnom procesu.................................................................34 Kako uspešan nastavnik podstiče učenike u nastavnom procesu.................................34 Primeri dobre prakse.................................................................................................................34 Koje sve izvore znanja nudimo učenicima......................................................................34 Kako učenje povezujemo sa svakodnevnim životom....................................................35 Kako podstičemo učenike da razmišljaju u toku nastavnog procesa...........................37 2.4. Korelacija i primena znanja..........................................................................................37 Kako uspešan nastavnik upućuje učenike na povezivanje i primenu znanja.............37 Primeri dobre prakse.................................................................................................................38 Kako u nastavnom procesu možemo da objedinimo srodne oblasti...........................38 Kako podstičemo učenike na to da primene znanje......................................................40

5

3. Proces učenja.......................................................................................................................42 3.1. Odgovornost učenika.....................................................................................................42 Kako uspešan nastavnik podstiče razvoj odgovornosti kod učenika...........................42 Primeri dobre prakse.................................................................................................................42 Kako pomažemo učenicima da planiraju svoje aktivnosti............................................42 Kako uključujemo učenike u aktivnosti u školi..............................................................44 3.2. Način učenja.....................................................................................................................45 Kako uspešan nastavnik upućuje učenike na efikasno učenje.......................................45 Primeri dobre prakse.................................................................................................................45 Kako angažujemo učenike da argumentovano diskutuju..............................................45 Kako uvodimo učenike u učenje putem otkrića.............................................................46 Kako angažujemo učenike da uče rešavajući probleme.................................................47 Kako uvodimo učenike u divergentno/stvaralačko učenje...........................................47 4. Podrška učenicima ............................................................................................................49 4.1. Podrška različitim stilovima učenja............................................................................49 Kako uspešan nastavnik podržava različite stilove učenja.............................................49 Primeri dobre prakse.................................................................................................................50 Kako podržavamo učenika koji voli kreativno pisanje i čitanje, a kako onoga koji je uspešan u prirodnim naukama...............................................50 Kako podržavamo učenika koji razume muziku i ritam, a kako onoga kome pažnju okupiraju zanimljivosti okoline...........................................................51 Kako podržavamo učenika koji ima interesovanja za odnose s drugima, a kako onoga koji je više okrenut sebi........................................................................52 Kako podržavamo učenika koji pretežno koristi telo da savlada veštine, a kako onoga koji je zainteresovan za ekološka pitanja...........................................52 4.2. Strategije za podršku u procesu učenja.......................................................................53 Kako uspešan nastavnik podržava učenike u procesu učenja........................................53 Primeri dobre prakse.................................................................................................................54 Kako pravimo dobar pedagoški profil učenika...............................................................54 Kada sa učenikom radimo po individualnom obrazovnom planu / IOP-u................56 4.3. Partneri u procesu podrške učenicima ......................................................................60 Kako uspešan nastavnik bira saradnike u procesu podrške učenicima.......................60 Primeri dobre prakse.................................................................................................................61 Kada su nam kolege / stručna veća partneri u procesu podrške učenicima...............61 U kojim nam je segmentima stručni saradnik partner..................................................62 Kada tražimo podršku od direktora.................................................................................63 5. Praćenje napredovanja......................................................................................................64 5.1. Praćenje i ocenjivanje.....................................................................................................64 Kako uspešan nastavnik prati napredovanje učenika.....................................................64 Primeri dobre prakse.................................................................................................................65 Kako formulišemo opisnu ocenu koja je konstruktivna i pozitivno usmerena .........65 Kako ocenjivanje usklađujemo s posebnim standardima.............................................68 Kada koristimo formativno ocenjivanje, a kada sumativno ........................................69 5.2. Izveštavanje o napredovanju.........................................................................................70 Kako uspešan nastavnik izrađuje izveštaj o napredovanju učenika.............................70 Primeri dobre prakse.................................................................................................................71 Šta sve pišemo o učeniku u pedagoškoj dokumentaciji.................................................71 Koji okvir koristimo za procenu rezultata učenja i vladanja.........................................72 6

6. Funkcionalna školska postignuća ..................................................................................74 6.1. Funkcionalna znanja.......................................................................................................74 Kako uspešan nastavnik dovodi učenike do funkcionalnih znanja..............................74 Primeri dobre prakse.................................................................................................................74 Kako podstičemo učenike da dostignu opšte ishode obrazovanja...............................74 Kako Blumovu taksonomiju koristimo u radu sa učenicima.......................................75 Kako formulišemo pitanja za diferencirane zadatke .....................................................76 6.2. Motivacija učenika..........................................................................................................77 Kako uspešan nastavnik motiviše učenika da uči............................................................77 Primeri dobre prakse.................................................................................................................78 Kako stvaramo atmosferu u kojoj učenici slobodno postavljaju pitanja i razgovaraju o temi......................................................................................................78 Kako motivišemo za rad učenike s različitim motivacionim profilima......................79 Kako kod učenika razvijamo unutrašnju motivaciju za školsko učenje......................80 6.3. Vrednosti kod učenika....................................................................................................80 Kako uspešan nastavnik razvija vrednosti kod svojih učenika.....................................80 Primeri dobre prakse.................................................................................................................81 Kako kod učenika izgrađujemo svest o stereotipima u vezi s rodnim ulogama........81 Kako kod učenika negujemo pozitivne vrednosti putem poštovanja pravila ponašanja.......................................................................................................................82 Kako razvijamo odgovornost učenika prema sopstvenom zdravlju............................85 7. Lični i socijalni razvoj........................................................................................................87 7.1. Razvoj socijalnih veština................................................................................................87 Kako uspešan nastavnik razvija socijalne veštine kod učenika.....................................87 Primeri dobre prakse.................................................................................................................87 Kako kod učenika negujemo prosocijalno ponašanje...................................................87 Kako primenom kooperativnog učenja razvijamo socijalne sposobnosti..................88 Kako podstičemo komunikaciju među učenicima.........................................................89 7.2. Podsticanje i negovanje demokratskog duha............................................................90 Kako uspešan nastavnik neguje demokratski duh u učionici........................................90 Primeri dobre prakse.................................................................................................................90 Kako postajemo autoritet za svoje učenike.....................................................................90 Kako izgrađujemo demokratsku atmosferu u učionici.................................................92 Kako postajemo dobar savetodavac učenicima..............................................................93 8. Atmosfera i međuljudski odnosi.....................................................................................95 8.1. Kultura ponašanja...........................................................................................................95 Kako uspešan nastavnik razvija kulturu ponašanja kod učenika.................................95 Primeri dobre prakse.................................................................................................................95 Kako uspostavljamo i održavamo dobre odnose u odeljenju.......................................95 Kako dajemo šansu učenicima s problematičnim ponašanjem da se integrišu.........97 Kako oživljavamo bonton u odeljenju.............................................................................98 8.2. Poštovanje ličnosti...........................................................................................................99 Kako uspešan nastavnik neguje poštovanje ličnosti učenika.........................................99 Primeri dobre prakse...............................................................................................................100 Kojim postupcima šaljemo poruku učenicima da ih uvažavamo..............................100 Kako uspostavljamo dobru odeljensku disciplinu........................................................101 Kako kontrolišemo situaciju u odeljenju poštujući ličnost učenika..........................103 Kako dajemo svoj doprinos u poštovanju prava deteta...............................................103 7

8.3. Jednakost i pravičnost..................................................................................................105 Kako se uspešan nastavnik zalaže za jednakost i pravičnost.......................................105 Primeri dobre prakse...............................................................................................................105 Kako radimo s netipičnim učenicima............................................................................105 Kojim se postupcima zalažemo za jednakost i pravičnost..........................................106 8.4. Estetsko i funkcionalno uređenje prostora..............................................................108 Kako uspešan nastavnik uređuje prostor u kojem se odvija nastava..........................108 Primeri dobre prakse...............................................................................................................108 Ko su naši partneri u uređenju prostora za učenje.......................................................108 Kako uređujemo ambijent koji je prijatno mesto za učenje........................................109 Kako uređujemo ambijent kojim podstičemo socijalnu interakciju..........................111 Kako uređujemo ambijent kojim podstičemo intelektualni razvoj............................112 9. Bezbednost učenika.........................................................................................................114 9.1. Bezbednost i sigurnost učenika..................................................................................114 Kako uspešan nastavnik reaguje na nasilje u školi.........................................................114 Primeri dobre prakse...............................................................................................................114 Kojim aktivnostima preventivno delujemo na pojavu nasilja....................................115 Kako reagujemo kada se nasilje desi..............................................................................116 Koje strategije koristimo za smanjivanje nasilja...........................................................117 Koji su to nivoi nasilja i šta je naša odgovornost..........................................................117 10. Partnerstvo s roditeljima..............................................................................................119 10.1. Komunikacija s roditeljima.......................................................................................119 Kako uspešan nastavnik komunicira s roditeljima........................................................119 Primeri dobre prakse...............................................................................................................119 Kada se roditeljima obraćamo putem pisma.................................................................119 10.2. Uključivanje roditelja u rad škole............................................................................122 Kako uspešan nastavnik uključuje roditelje u rad škole...............................................122 Primeri dobre prakse...............................................................................................................122 Kako osnažujemo roditelje da reaguju u situacijama vršnjačkog nasilja..................122 Kako angažujemo roditelje u sprovođenju aktivnosti u školi.....................................125 Umesto zaključka......................................................................................................127 Primeri dobre prakse...............................................................................................................127 Kako proveravamo koliko smo blizu cilja.....................................................................127 Poklon-priča za osnaživanje partnerskog odnosa i osiguranje dobre komunikacije.............................................................................................................132 Kredo za moje odnose s drugima ................................................................................134 Literatura...................................................................................................................135 O autorima.............................................................................................................................136

8

Uvod Priručnik 101 odgovor na 101 pitanje praktičan je vodič kroz deset ključnih oblasti u nastavničkom pozivu. Namera nam je da čitaocu usmerimo pažnju na ono što svaki uspešan i kompetentan nastavnik treba da zna. Ovaj svojevrstan vodič, osim ukazivanja na ono što je važno, pruža i odgovore na pitanje o tome kako, i to nizom primera dobre prakse.

Priručnik sadrži dvadeset pet važnih tema, organizovanih u deset oblasti. Sadržaj svake teme treba da provocira čitaoca i da ga podstakne na to da procenjuje vlastitu pedagošku praksu. Takvo samovrednovanje pomaže u postupcima analiziranja, korigovanja i planiranja daljeg usavršavanja. Svaka od dvadeset pet tema, osim provokativnog dela (Kako uspešan nastavnik…), pruža i konkretne primere (Primeri dobre prakse). Namera nam je da svoje bogato pedagoško iskustvo podelimo s čitaocima. Primere dobre prakse prikupili smo na različite načine: iz sopstvenog dugogodišnjeg iskustva, putem usavršavanja na seminarima ili čitanjem stručne literature, kao i iz razmene s kolegama.

Izvesno je da primena ponuđenog recepta zavisi od niza činilaca: od stila onoga ko kuva, od materijala koji ima, od želje da se unese sopstveni pečat i da se recept prilagodi sopstvenim uslovima. Ponuđene ideje nisu recepti koji se mogu neposredno primeniti u radu s decom i garantovati delotvornost. Način na koji će pojedini nastavnici izvesti neku ideju zavisi od njihovih ličnih karakteristika i afiniteta, od uslova u kojima rade, od karakteristika učenika s kojima rade i od karakteristika škole u kojoj se nastava odvija. Zato ponuđeni primeri služe kao izvor ideja, kao sugestije u vezi s tim kako se nešto može rešavati i kao podrška u snalaženju u specifičnim problemima. Dakle, primer dobre prakse nije šablon, već ideja koja će čitaoca podstaći na to da osveži svoju praksu – kako bi svako od nas doprineo unapređivanju rada škole i omogućio učenicima da steknu dobro obrazovanje.

9

1 Planiranje i pripremanje nastavnog procesa 1.1. Planiranje Kako uspešan nastavnik planira Uspešan nastavnik planira svoj rad uvažavajući standarde postignuća, nastavni plan i program i individualne razlike među učenicima. To postiže na sledeće načine: • planira tako da sadržaj što bolje približi učenicima, koristeći različite metode, tehnike i oblike rada; • vodi računa o korelaciji među predmetima; • radi timski s kolegama i tako obezbeđuje tematsko planiranje i obradu povezanih tema, kao i usklađenost periodičnih provera znanja; • planira aktivnosti u kojima će angažovati sve učenike i pri tome uzima u obzir znanja i iskustva kojima učenici raspolažu; • vodi računa o individualnim karakteristikama i potrebama učenika; • vodi računa o postavljenim ciljevima, ishodima, standardima i kontekstu u kojem radi; • planira podsticanje kritičkog, analitičkog i divergentnog mišljenja; • planira postupke kojima će doprineti razvoju samopoštovanja i samopouzdanja kod učenika; • vodi računa o tome da struktura časa bude takva da učenici mogu da sarađuju, da razmenjuju znanja i podučavaju jedni druge; pri planiranju ima na umu to da interaktivnom nastavom i kooperativnim učenjem doprinosi poštovanju različitosti, uvažavanju tuđih potreba i primeni komunikacijskih veština; • planiranjem obuhvata i korekcije za koje, nakon stalnog vrednovanja sopstvenog rada, ustanovi da su neophodne (a stalno vrednovanje sprovodi analizom i praćenjem motivacije, zadovoljstva, aktivnosti učenika na času, njihove samostalnosti i istrajnosti u radu).

Primeri dobre prakse ▶▶Kako pravimo školski program ▶▶Kako pravimo globalni plan ▶▶Kako pravimo operativni plan ▶▶Kako pravimo pripremu / dobar scenario za čas

▶▶Kako pravimo školski program Planiranje i programiranje sprovodimo na osnovu nastavnog plana i programa.

Nastavni plan upućuje nas na: 10

• nastavne predmete; • ukupan godišnji i nedeljni broj časova; • stepen obaveznosti nastavnih predmeta, koji mogu biti obavezni i izborni.

Nastavni program upućuje nas na: • sadržaje, ciljeve i zadatke pojedinih predmeta; • obim, dubinu i raspored nastavnih sadržaja.

Nastavni program je obavezujući i na osnovu njega planiramo koja ćemo znanja, veštine i stavove razvijati kod učenika. Veliku pomoć u planiranju nalazimo u didaktičko-metodičkom uputstvu za propisane sadržaje.

Pri izradi školskog programa fokus nam je na propisanim sadržajima, ali isto tako veliku pažnju poklanjamo odgovoru na pitanje o tome zašto to radimo, a odgovor nalazimo u opštim principima, ciljevima, kao i opštim ishodima i posebnim standardima obrazovanja i vaspitanja. Sadržaj, dakle, nije sam sebi cilj i to imamo na umu i pri planiranju i pri realizaciji. Školski program, kao dokument, sadrži sledeće: • naslovnu stranu, na kojoj se navodi na koji se razred program odnosi i na koji period; • stranu na kojoj se navode svrha i propisani ciljevi i zadaci školskog programa; zatim se navode naziv predmeta i propisani ciljevi i zadaci za taj predmet; • stranu na kojoj se nalaze naziv predmeta, razred, fond časova – nedeljni/godišnji; zatim se navode propisani operativni zadaci za dati predmet i dati razred; • stranice na kojima se planiraju sadržaji: – broj časova predviđenih za pojedine sadržaje; – načini i postupci ostvarivanja sadržaja i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu Kada planiramo načine i postupke, kao i vrste aktivnosti, važno je da napravimo pravi izbor kako bismo pomoću planiranog sadržaja, uz aktivno učešće učenika u procesu učenja, ostvarili propisane posebne standarde za određeni predmet u određenom razredu.

Posao oko izrade školskog programa radimo timski, u saradnji s kolegama. Školskim programom obuhvatamo planiranje realizacije svih oblika obrazovno-vaspitnog rada, kako redovne tako i dopunske i dodatne nastave i ostalih oblika rada. Ulažemo dosta truda u izradu jer nam je to osnov za dalje planiranje.

Kada je školski plan dobro urađen, onda se u naredne četiri godine u njega samo ubacuju eventualne izmene.

▶▶Kako pravimo globalni plan Kada napravimo dobar školski program i upoznamo se sa eventualnim izmenama i novinama, pristupamo izradi globalnog plana na godišnjem nivou.

U tom poslu obavezno sarađujemo s kolegama iste i srodne struke. Usklađujemo dinamiku i sadržaje kako bi učenici imali celovitu sliku o srodnim naučnim disciplinama i kako bi mogli da povezuju znanja i veštine stečene iz različitih nastavnih predmeta.

Osnovne odlike dobrog globalnog plana: • detaljna razrada propisanih sadržaja, postavljenih opštih ciljeva i zadataka i standarda za konkretne sadržaje u okviru nastavnih tema; • uspostavljen kontinuitet s prethodnom školskom godinom i obezbeđena postupnost u radu; • planski raspoređena nastavna građa i sačinjen optimalan vremenski raspored; • nastavno gradivo prikazano širim temama, bez raščlanjavanja na detalje; 11

• za svaku nastavnu temu planirani: broj časova potrebnih za upoznavanje učenika s novim sadržajima (časovi obrade) i broj drugih tipova časova u okviru teme; propisani nastavni program omogućava nam da ostavimo određen fond časova za vanredne prilike; koristimo ih za potrebe konkretnog odeljenja u kojem realizujemo određene sadržaje; • način provere ostvarenosti propisanih obrazovnih standarda ili ciljeva učenja navedenih u nastavnom programu.

Izgled globalnog/godišnjeg plana GLOBALNI/GODIŠNJI PLAN NASTAVNOG PREDMETA:

Ukupno

Nastavna tema

Godišnji fond časova: Ostalo

Nedeljni fond časova: Obrada

Razred:

STANDARDI – šifre odgovarajućih standarda

Način provere ostvarenosti obrazovnih standarda

Ciljevi i zadaci nastavnog predmeta:

Izrada globalnog plana dobra je prilika da u timskom radu s kolegama detaljno upoznamo posebne standarde koje učenici treba da dostignu za određeni predmet u određenom razredu. Kada povežemo sadržaje na kojima ćemo raditi sa standardima koje treba da dostignemo pomoću tih sadržaja, izbegavamo lutanja i rasplinjavanja u onom što je periferno. Standardi nas usredsređuju na značajne sadržaje i na funkcionalno obrazovanje učenika. Povezivanje standarda s propisanim sadržajima jeste posao koji traži udubljivanje u suštinu i koji nam ne dozvoljava da neki sadržaj obrađujemo samo zato što ga je neko propisao. Kada se dobro upoznamo sa standardima i kada oni za nas postanu rutina, počinjemo da se bavimo suštinom.

Planiranje i programiranje nastavnik ne treba da doživljava kao nametnut teret koji se trpi zarad kontrole nadređenih. Planiranje nije samo sebi cilj već je potreba nas samih.

Kada izrađujemo globalni plan, stičemo uvid u celinu onog sadržaja kojim ćemo se baviti tokom školske godine, imajući ispred sebe standarde do kojih treba da dovedemo svoje učenike. Težište našeg rada, dakle, ne treba da bude na tome GDE napisati standarde, već KAKO ih ostvariti u radu sa učenicima.

▶▶Kako pravimo operativni plan Kada smo u globalnom planu razradili propisani nastavni plan i program za određeni predmet, pristupamo operativnom, mesečnom planiranju. Operativno planiranje odnosi se na nastavni rad za određeni mesec. Pri tome imamo na umu postavljene ciljeve, zadatke i standarde za konkretne sadržaje, odnosno za nastavne jedinice u okviru nastavnih tema.

Operativni plan pravi svaki nastavnik za sebe, uzimajući u obzir organizacione uslove u kojima radi i konkretne učenike s kojima treba da ostvari ono što je planirao. Tom poslu 12

Nedeljni fond časova:

Naziv predmeta:

za školsku 20

Tip časa*

Oblik rada*

Metod rada*

Mesto rada* i nastavna sredstva*

INOVACIJE koje unapređuju realizaciju programa

/20

Korelacija unutar predmeta i s drugim predmetima

. godinu

STANDARDI

Legenda: * Tip časa: OBrada; UTvrđivanje; SIstematizacija; PRovera * Oblik rada: GRupni; Rad u Paru; INdividualni; FRontalni * Metod rada: MOnološki; DIjaloški; Rad na Tekstu; Pisani Radovi; DEmonstracija; Praktične Vežbe; RAdioničarski način rada; Rešavanje Problema; Stvaralačke Aktivnosti; Istraživački Rad * Mesto rada: UČionica; KAbinet; Specijalna Učionica; Fiskulturna Sala; Sportski Teren; UStanova/preduzeće; PRiroda * Nastavna sredstva: TEkstovi; VIzuelna (modeli, karte, dijagrami); AUditivna; Audio-Vizuelna (filmovi, računar); MAnuelna

R. br.

R. br. Naziv nastavne nast. časa jedinice teme

***(Samo)evaluacija i korekcija (ocena ostvarenosti plana i razlozi odstupanja za protekli mesec):

Razred:

Za mesec:

OPERATIVNI PLAN RADA NASTAVNIKA:

Izgled operativnog/mesečnog plana

13

pristupamo s mnogo pažnje kako bismo detaljno, konkretno i precizno isplanirali ono što ćemo ostvarivati sa određenim učenicima u određenim uslovima.

Operativni plan pravimo na sledeći način: • Razrađujemo zahteve koje postavlja školska godina, a koje treba ostvariti u toku određenog meseca.

• Vodimo računa o aktualizaciji sadržaja tako što u toku određenog meseca biramo one propisane sadržaje koje možemo povezati sa aktuelnim zbivanjima u prirodi i s društvenim događanjima. Kada se gradivo povezuje s realnim životom, učenici bolje razumeju smisao onoga što uče.

• Kada određenu nastavnu temu razrađujemo u okviru nastavnih jedinica, vodimo računa o obimu i dubini nastavne građe koji će nam omogućiti dostizanje propisanih standarda. Sve vreme mislimo na konkretne učenike s kojima radimo i prilagođavamo planiranje njihovim mogućnostima za postizanje standarda na osnovnom, srednjem i naprednom nivou.

• Pri planiranju izdvajamo ključne standarde kojima ćemo se baviti i povezujemo ih s planiranim sadržajima. Dešava se da jedan standard možemo da povežemo s različitim sadržajima, a postoje i sadržaji koje možemo povezati s većim brojem različitih standarda. Shodno tome, uz sadržaj pišemo samo šifru standarda, a na kraju operativnog plana pomenute standarde navodimo tekstualno.

• Navodimo metode i oblike rada. U planiranju smo obavezni da se držimo propisanih sadržaja i tu nemamo velikih mogućnosti da pokažemo svoju kreativnost. Međutim, kada je u pitanju izbor metoda i oblika rada, tada smo gospodari na svom terenu. Dakle, način na koji ćemo pomoću propisanih sadržaja dovesti učenike do ciljeva obrazovanja i vaspitanja i opštih ishoda i posebnih standarda u našoj je nadležnosti. U tom domenu potpuno smo autonomni i tu pokazujemo profesionalno umeće i kreativnost.

Najčešći način na koji planiramo rad sa učenicima jesu aktivne i intreaktivne metode, iskustveno učenje, kooperativno učenje i učenje kroz igru. U planiranju rada sa učenicima pronalazimo načine na koje ćemo ih angažovati da argumentovano diskutuju, da uče putem otkrića, da rešavaju probleme. Smišljamo zadatke kojima ćemo obezbediti aktivno učešće učenika. Nudimo im različite izvore znanja, učenje povezujemo sa iskustvom učenika. Mesto učenja nije uvek učionica. Kad god nam prilike to dozvoljavaju, planiramo učenje na različitim mestima kako bi se učenje povezalo sa životom. Pronalazimo strategije pomoću kojih će učenici razumeti ono što uče i pomoću kojih će stečeno znanje moći da primenjuju u životnim situacijama.

U sprovođenju onoga što smo planirali cilj nije da se slepo držimo onoga što smo napisali. Ako realna situacija pokazuje da je potrebno odstupiti od plana, to ćemo i uraditi, a odstupanje ćemo zabeležiti i obrazložiti u napomeni.

Na kraju meseca pišemo procenu ostvarenosti plana i od toga zavisi planiranje za naredni mesec. Beležimo i iskustva koja nam mogu koristiti u daljem radu.

▶▶Kako pravimo pripremu / dobar scenario za čas Mnogi pisani dokumenti, kao što su zakoni, plan i program, standardi, pravilnici, školski program i tome slično, predstavljaju smernice u pogledu toga ŠTA treba da radimo sa učenicima. Kada sve to savladamo i sačinimo dobar globalni i operativni plan, onda pristupamo pisanju pripreme/scenarija za čas.

Priprema predstavlja unutrašnje modelovanje toka izvođenja nastavnog procesa čiji smo mi kreatori. Dakle, to KAKO ćemo realizovati ono što je propisano u domenu je našeg stila rada, kreativnosti i, naravno, profesionalnosti. To je lična priprema, skica, vodič, podsetnik i služi prvenstveno nama u realizaciji jednog časa ili blok-časova.

14

Osnovni elementi pripreme/scenarija za čas jesu: razred, predmet, nastavna jedinica, tip časa, ciljevi časa, standardi, koraci/tok časa i evaluacija časa.

Izgled pripreme/scenarija za čas

Razred Predmet Nastavna jedinica Tip časa Ciljevi Standardi Koraci/tok časa

Evaluacija časa i mere Nisu sve pripreme istog obima jer njihov obim zavisi od namene pripreme, odnosno od toga da li pripremu pišemo za sebe, kao podsetnik (onda je kraća), ili želimo da je razmenimo s drugima kao primer dobre prakse (onda pišemo detaljno, kao scenario, tako da onaj ko čita može i sam da realizuje takav čas).

U planiranju časa prolazimo kroz nekoliko ključnih faza.

Najpre je potrebno da se dobro potrudimo oko formulacije cilja do kojeg treba dovesti učenike tokom časa. Kada formulišemo cilj, vodimo računa o tome da bude jasno dokle učenici treba da stignu. Precizan cilj ne dozvoljava lutanje i skretanje s puta. Postavljamo cilj koji je dostižan, realan i koji se može ostvariti planiranim aktivnostima učenika na datom času (v. 2.2. Racionalnost i organizacija nastave, Kako dolazimo do dobre formulacije cilja).

Kada formulišemo dobar cilj (ili više njih), razrađujemo korake časa. Koraci su nastavne situacije/sekvence u toku kojih želimo da izazovemo različite aktivnosti učenika koje odgovaraju datom sadržaju/predmetu, a koje će učenicima omogućiti da dostignu postavljene ciljeve.

Osim aktivnosti, u okviru koraka razrađujemo i zadatke/zahteve kojima ćemo angažovati učenike u procesu nastave i učenja, odnosno kojima ćemo izazvati planirane aktivnosti.

Vodimo računa o tome da aktivnosti stoje u službi postavljenih ciljeva. Kada proveravamo da li su aktivnosti zaista u službi ciljeva, možemo koristiti mrežu efikasnosti nastave (v.

2.2. Racionalnost i organizacija nastave, Kako proveravamo da li je čas efikasno organizovan).

Dakle, trudimo se da aktivnosti budu odgovarajuće kako bi škola bila mesto efikasnog učenja. Da bi planirane aktivnosti bile efikasne, nastojimo da angažujemo što veći broj učenika, da aktivnosti zauzimaju veći deo časa, kao i da učenici razumeju smisao onoga što rade.

Pri smišljanju zadataka veliku pažnju poklanjamo tome da oni budu u službi misaonog aktiviranja učenika. Pri pripremi zadataka za učenike vodimo računa o tome kako će taj zadatak/zahtev angažovati učenika. Ključno pitanje koje u vezi s tim sebi postavljamo jeste: ŠTA učenik RADI rešavajući taj zadatak? Dakle, da li je učenik misaono aktivan, da li zadatak uključuje kreativnost, da li dopušta učeniku slobodu izbora, samostalnost 15

u radu, da li zadatak podstiče inicijativu učenika, da li zahteva primenu stečenih znanja i povezivanje s prethodnim znanjem iz drugih oblasti itd.?

Postoji duga lista mogućih postupaka i procedura koji podstiču i razvijaju aktivnost učenika. Uslov da dođe do odvijanja neke od tih aktivnosti jeste da smislimo zadatke/ zahteve koji će željenu aktivnost izazvati i tako učenike dovesti do postavljenog cilja.

Neki postupci aktiviranja učenika i zadaci koji bi mogli izazvati odgovarajuću aktivnost Postupci, procedure koji aktiviraju učenika

Primer zadatka koji bi mogao da izazove željenu aktivnost

Korišćenje prethodnog znanja i životnog iskustva

Nabrojte što više različitih vrsta ptica o kojima ste čitali ili ih videli u medijima ili uživo.

Samostalno pronalaženje informacija

Pogledajte ovu literaturu (nastavnik je doneo zanimljive izvore za određeni istorijski period: istorijske i umetničke knjige, mape, fotografije, časopise itd.) i tragajte za zanimljivostima vezanim za… (npr. velika geografska otkrića, ili ekonomske promene, ili društveno uređenje, ili kulturu i umetnost itd.).

Povezivanje znanja iz srodnih predmeta

Napišite esej o … koristeći znanja iz srpskog jezika i istorije, ili istorije i geografije, ili geografije i biologije itd.

Rešite problem … koristeći znanja iz biologije i hemije, ili hemije i fizike, ili fizike i matematike itd.

Praktikovanje umenja iz datog predmeta

Sadržinu pesme prevedite u formu reportaže.

Zamislite sebe kao savremenika događaja iz pesme i opišite uslove u kojima se događaj zbio, vreme, mesto, opišite likove, njihove karaktere i način života.

Individualni rad na tekstu

Čitajući dati tekst, podvucite nejasno. Čitajući dati tekst, izdvojte ključne reči. Čitajući dati tekst, pronađite celine i dajte im podnaslove.

Vežbanje primene znanja u praktičnom životu ili kroz simulaciju

Napišite čestitku za…

Napravite plakat/obaveštenje za…

Obavite telefonski razgovor sa…

Slobodno razmišljanje u vidu mozgalica – eksplozija ideja

Navedite što više ideja, rešenja, predloga o…, sve ono što vam je na umu.

Postavljanje pitanja, otvaranje problema iz datog sadržaja

Formulišite što preciznija pitanja na koja se odgovori nalaze u datom tekstu, a koja počinju sa zašto.

Igranje uloge ZA neko stanovište i PROTIV njega

Sastavite argumentovanu kritiku (protiv), odnosno hvalospev (za)…

Iskoristite svoje znanje o ovome i istaknite loše, odnosno dobre strane… (datog događaja, ličnosti, vremena itd.).

Argumentovano diskutovanje o problemima u datoj oblasti

Iskoristite sva svoja znanja u vezi s temom i iznesite što više argumenata kojima ćete potkrepiti svoje mišljenje.

Stvaranje zajedničkog produkta

Grupa će ostalima predstaviti rezultate svog rada stvaranjem zajedničkog dela (teksta, pesme, crteža, modela, kompozicije, dramske predstave…)

Javno izlaganje o nekom sadržaju

Trudite se da ovladate sadržajem jer ćete u sledećoj aktivnosti to svoje znanje preneti ostalima.

Zauzimanje ličnog stava prema onome što se uči

Navedite sve moguće lične dobiti od učenja datog sadržaja (kako se to znanje može iskoristiti…).

Iniciranje rešenja nekog problema

Da ste u prilici, šta biste i na koji način promenili u … (porodici, školi, gradu itd, u vezi sa zaštitom životne sredine…)?

16

Donošenje odluke o tome na koji će se način nešto raditi

Dogovorite se na nivou grupe kako ćete nešto raditi (prikupljati informacije, pripremiti prezentaciju, podeliti zaduženja itd.).

Razmena znanja i iskustava u grupi

Svako od vas izneće ostalim članovima grupe svoja iskustva i znanja o … (domaćim životinjama, godišnjem dobu, pravilima o saobraćaju itd.).

Ovde se zatvara krug dobre pripreme/scenarija. Dakle, krećemo od cilja, zatim smišljamo korake pomoću odgovarajućih aktivnosti i na kraju postavljamo smislene zadatke za učenike, one kojima ćemo osigurati proces učenja i dolazak do postavljenog cilja. Na osnovu analize urađenog (evaluacija i mere) postavljamo nove ciljeve i smišljamo nove korake za sledeći čas.

1.2. Pripremanje Kako se priprema uspešan nastavnik Nastavnik pri pripremi za čas vodi računa o izboru sadržaja, metoda, oblika i sredstava koje će upotrebiti na samom času. Dobra priprema za realizaciju časa ima jasnu strukturu, strukturu koja omogućava da čas tečno klizi ka postavljenom cilju. To je podsetnik, skica za nastavnika, sa zadacima koji će angažovati učenika aktivnostima u vezi s datim sadržajem i smislenim za samog učenika.

Svaki učenik jeste individua za sebe, sa svim svojim osobenostima, kako u stilovima učenja tako i u tempu napredovanja, kao i u pogledu prethodnih znanja i iskustava s kojima dolazi u školu. U tom smislu nastavnikova priprema obiluje zadacima različitog nivoa težine.

Pri pripremi zadataka/pitanja/zahteva nastavnik uzima u obzir savladanost prethodnog gradiva, onog na koje treba nadovezati nove informacije, saznanja i veštine. U tom zahtevnom poslu nastavnicima kao podrška stoje na raspolaganju stručna literatura, internet i drugi izvori.

Dobra priprema za čas podrazumeva i planiranje nastavnih sredstava koja će se koristiti, kao i odgovarajućih modela, preparata, ogleda, vežbi. Pored toga, planira se i korišćenje različitih izvora znanja i učenje na različitim mestima (u parkovima, obližnjim šumama, na proplancima, u muzejima, pred spomenicima, u bibliotekama i drugim institucijama).

Nastavnici svoje uspešne pripreme razmenjuju s kolegama. Od primera dobre prakse može se napraviti zbirka uspešnih rešenja. Neretko se dešava da nastavnik završi svoj radni vek i ponese sa sobom svoje ogromno pedagoško iskustvo, umesto da ga ostavi kolegama u nasleđe.

Zato je dobro beležiti neka dobra rešenja i stvarati u školi zbirku primera dobre prakse.

Primeri dobre prakse ▶▶Razumevanje pesme i njeno doživljavanje prevođenjem u druge jezičke forme ▶▶Analiziranje istorijskog perioda na osnovu filmske projekcije ▶▶Samostalno sticanje znanja pomoću diferenciranih zadataka ▶▶Korišćenje izmišljenog istorijskog izvora u predstavljanju važnih informacija

▶▶ Razumevanje pesme i njeno doživljavanje prevođenjem u druge jezičke forme

Ovde navodimo primer organizacije časa iz srpskog jezika na kojem se obrađuje pesma Ciganin hvali svoga konja Jovana Jovanovića Zmaja, po ideji autora ovog priručnika. Ovaj 17

scenario služi za to da učenici razumeju i dožive pesmu putem sopstvenog angažovanja, da vežbaju iznošenje sopstvenog mišljenja i da ga brane argumentima. Za čas je potrebna čitanka u kojoj se nalazi tekst pesme sa ilustracijom, kao i papir i olovka za svakog učenika.

Tok časa: 1. korak: Uvođenje u doživljaj pesme Učitelj pre čitanja teksta zamoli učenike da se udobno smeste, da zažmure i pokušaju da stvore sliku onoga što čuju dok učitelj čita pesmu. Zatim nekoliko učenika ponovo naglas pročita pesmu. Ostali podvlače nepoznate reči dok slušaju. Učenicima se takođe može reći da sami pročitaju pesmu u sebi i da podvuku nepoznate reči. Učitelj treba sam da proceni šta je efikasnije u konkretnoj situaciji.

2. korak: Razgovor o pesmi Učitelj postavlja pitanja: Da li vam se sviđa pesma? Ima li nepoznatih reči? O čemu se govori u pesmi? Šta danas ljudi prodaju umesto konja? Učenici se javljaju i iznose svoje mišljenje. Kada su u pitanju nepoznate reči, prvo treba pitati učenike da li je nekom od njih poznato značenje date reči, a učitelj objašnjava značenje samo ako je data reč svim učenicima nepoznata. U toku razgovora učitelj podstiče učenike na to da slobodno iznose svoje utiske u vezi s pesmom.

3. korak: Podela zadataka po grupama Učitelj podeli učenike u grupe, a zatim naglas pročita sve zadatke i ponudi grupama da izaberu ono što će raditi. Može im pomoći pri izboru u zavisnosti od sastava grupa i sposobnosti i interesovanja njihovih članova. Pri tome učitelj naglašava da će na kraju časa grupe dobiti zanimljiv zadatak i da će se od članova grupa očekivati da primene ono što su radili i članovi drugih grupa i oni sami.

Zadaci za grupe: 1. grupa 2. grupa Pesmu prevedite u prozni tekst u sadašnjem Opišite Ciganina koristeći se sadržajem vremenu, kao da ste vi učesnici događaja. pesme i onim kako ste ga sami zamislili slušajući pesmu.

3. grupa Smislite marketinške poruke za reklamiranje konja kako biste ubedili mušteriju da ga kupi.

Koristite sadržaj pesme i dajte svoje ideje.

4. grupa Smislite dalji tok događaja iz pesme.

Nastavak može biti u prozi ili stihu.

5. grupa Smislite i pripremite intervju sa Ciganinom.

Koristeći se sadržajem iz pesme, smislite pitanja koja biste mu postavili.

4. korak: Rad po grupama Unutar malih grupa učenici se dogovaraju i dele zadatke. Učitelj ih podstiče na podelu u kojoj će svaki član grupe imati svoj zadatak i dati doprinos radu grupe. Ohrabruje ih da budu maštoviti i originalni.

5. korak: Izveštavanje grupa Jedna po jedna grupa izveštava o svom radu. Učitelj podseća učenike na to da pažljivo prate izlaganja kako bi mogli da daju svoj komentar o onome što su čuli i kako bi se uspešnije snašli u narednom zadatku. Posle izveštavanja svake grupe učitelj postavlja pitanja ostalim učenicima: Šta vam se naročito dopada u radu ove grupe? Da ste vi imali ovaj zadatak, da li biste nešto drugačije uradili? Oni učenici koji to žele mogu dati kratak komentar.

18