Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА IV БР. 53, 14. MAJ 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.
Дан општине Књажевац 17. мај и дан је свих наших грађана.
Срећно и дуговечно. СО Књажевац
Мајске светковине: “Молитва под Миџором”, Балта Бериловац, 12.мај
20.мај-избори за председника Републике
Држава помаже Уређење Бањице стр. 2 Драгоцена заоставштина свештеника Жикића стр. 9
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
ИЗБОРНА ТРКА ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕНА Избори 2012.
На редовним локалним изборима 6. маја у општини Књажевац УРС је добио 27 одсто гласова изашлих бирача, други је СНС са 20,24, трећи СПС-ПУПСЈС 17,27, а четврти ДС 14,73. ДСС је добио 6,05 одсто гласова. С обзиром да су избори поновљени (14.мај) на шест бирачких места могуће је да ће се изборна слика променити. Како ће коначни исход изгледати остаје да се види. Општинска изборна комисија, на седници одржаној 11. маја, донела је одлуку о расписивању поновних избора за одборнике Скупштине општине
фото: М.П.
За топлану 600.000 евра
Председник Владе Србије Мирко Цветковић и министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић потписали су у име Владе Србије трилатералне уговоре у вези са Програмом ‘’Рехабилитација система даљинског грејања у Србији-фаза IV’’. Потписивањем ових уговора Република је на учеснике Програма
пренела 51 милион евра, намењених рехабилитацији и модернизацији значајног броја топлана у Србији. У име општине Књажевац уговор је потписао председник Општине Младен Радосављевић. Појединачна вредност субвениције за књажевачку топлану је 600.000 евра. С.О.К.
Држава помаже Бањицу
Минис тарс тво за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу донело је решење којим се из средстава која се остварују приређивањем игара на срећу, општини Књажевац одобри 1.500.000 динара за пројекат партерног уређења
ИЈА
ЦЕНТ АР
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
термалног изворишта Бањица. Средства, која ово министарство одобрава локалним самоуправама, како би подржало економски развој, Књажевац је користио у неколико наврата, између осталог за уређење ужег градског језгра и централног парка. С.О.К.
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
Књажевац за 14. мај 2012. године на бирачким местима 3 (ОШ Димитрије Тодоровић Каплар), 8 (зграда Поште), 11 (дечји вртић “Наша радост”), 20 (Дом културе Дубрава), 59 (Дом културе Трговиште) и 61 (Задружни дом Жуковац). Поновни избори спровешће се по Збирној листи кандидата која је утврђена за изборе који су поништени. На истој седници утврђен је и укупан број бирача на поновљеним изборима - 4.275. О коначним резутатима са ових биралишта у наредном броју. С.Т.
Протест бивших радника ИМТ-а
СВИ СУ НАС ЗАБОРАВИЛИ Скуп бивших радника и по- него по праву мафије – рекао је верилаца ДП ИМТ Књажевац у Верољуб Антић, председник Одбора стечају одржан је 30. априла испред поверилаца ИМТ-а у стечају. зграде СО Књажевац. Тема је била - Свуда где се обратимо и инфомација о предузетим мерама за пошаљемо допис, нема повратне повезивање радног стажа, исплате информације. Нико из Републиотпремнина судских потраживања ке, из министарства и Агенције, и судских пресуда, као и предлози не одговара. Уз вашу даљу подршку и поверење наставићемо да о даљим активностима. се обраћамо свим релевантним За овај скуп су били позвани: Младен Радосављевић, председ- институцијама, до коначног решења ник Општине, Светлана Денић – обавестио је бивше раднике Зоран и Снежана Бујаз из Агенције за Николић, председник Скупштине приватизацију, Предраг Косовац, поверилаца. стечајни повереник, чланови Одбора За решење овог проблема није поверилаца ЈКП “Стандард”, “Дунав” било довољне подршке на локаосигурање и представници средста- лу од свих политичких странака, мишљења је Миљан Ранђеловић, ва јавног информисања. - Агенција за приватизацију, пре- народни посланик. Борбу за своја ко свог ликвидационог поверени- права, обесправљени бивши радника, Предрага Косовца и стечајног ци некадашњег књажевачког гиганта судије Божидара Голубовића, који наставиће после избора, уз најаву је “завио Књажевац у црно” прима могућих блокада неких институција. информације и ради не по Закону, С.Т. - К.И.
ПРОЈЕКТИ
СТР. 3
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Бирам да будем бирана
ОД ТРЕЋИНЕ, ШТА ИМ ОСТАНЕ… Овај текст је писан у изборној кампањи у склопу заједничког пројекта “Нових књажевачких новина” и Локал преса и зато је приметно бајат, мада изборни исход у овој општини још није окончан. Коначни резултат знаће се за дан-два и већ тог тренутка бићемо у прилици да видимо како је лепши пол прошао у још једној (не)праведној борби за власт.
Жена-уметник: њени сувенири обилазе свет
Од свих странака, а има их десет, које ће учествовати у предстојећим изборима, СПС, ДС и УРС Књажевца показали су највише разумевања и слуха за лепши пол. СПС предњачи, од 30 одборнилчких кандиата предложено је 13 жена. Исто толико на својим листама имају и ДС и УРС, али са максмалних 40 предложених. И остали у изборној трци трудуили су се да испоштују прописану квоту од 30 одсто жена у гласању за локлану власт. СНС је предложио десет жена од 40 места, мада је прва на листи председница Општинског одбора (и актуелни заменик председника Општине) др Весна Симић, “Преокрет” од 29 има девет, СРС од15 пет, Двери од 14 четири, ДСС од 27 седам, ПРС од 14 пет, а Реформистичка странка од 14 кандидата шест је жена. Редослед на листама је, као по договору, бар кад је врх у питању, готово истоветан: сем напредњака, где је др Весна Симић прва, остале најбоље “пласиране” су углавном на трећој позицији. Најбоље, треће место, припало је Марији Цветановић (СПС), др Љубици Николић (ДС), Иванки Милошевић (УРС), Татјани Алексић (ДСС), Милутинки Николић (СРС), Неди Митић (Преокрет), Љиљани Тошић (Двери), Татјани Ристић (ПРС) и Слађани Динић (Реформистичка странка). Код напредњака је занимљиво да је сем прве на листи, следећа кандидаткиња тек на деветом месту. Да жене добију више простора у политици постарали су се у актуелној
власти, чини се, управо пред изборе. Након два покушаја, тек трећи пут СПС је основао Форум жена који се показао пожељним, јер се хуманитарним и осталим акцимјама придужују и ванстраначке личности, па и чланице рецимо Удружења пензионера. То само показује да жене хоће да се организују, али не по старим методама. -Не треба нам историјски афеже, него савремена, одлучна и јака организација која ће да покрене питања од животног интереса. Једино политички активније и сложније можемо да се изборима за равноправност са мушкарцима, а у појединим областима и да их надмашимо. Наравно, тамо где су они слабији и мање способни. Има таквих занимања и вештина. Некада је Књажевац био град жена. Радиле су женске фабрике “Леда” и “Бранка Динић”, упошљавало се више хиљада младих, углавном девојака са села, али главну реч имали су мушкарци. Пазите, над 3.000 жена влада цело мушко пословодство. Није се због тога пропало, али није било ни добро. Данас то не смемо да дозволимо, како би на свет гледао-прича Марија Цветановић, председница Форума жена СПС, запослена у Завичајном музеју. У књажевачкој општини је више жена у власти, од установа до предузећа, него у ближем окружењу, али је и то, опште је мишљење, недовољно. Основно је питање: хоће ли у овим изборима оваква слика остати, бити суморнија
Жена-просветни радник: знање за имање
или се поправити? -Све зависи ко добије изборе. Очкујем да не буде већих промена, јер се актуелна власт није обрукала. Проблеми у здравству су последица УРС-ових превеликих апетита, где се није могло одупрети “малим боговима” из те странке која у врху држи ову област. Уколико и даље у локaлу буду владали ДС и СПС уз подршку СНС, можда и ЛДП-а, верујем да ће жене преузети још неку функцију или важно руководеће место. Јер, овде имамо способне, младе и стручне даме, оне које могу да се хватају у коштац и са вазда сложенијим приликама. Ово је стари, вековни српски град са богатом културном традицијом и наслеђем. И зато су преко потребне јаке, праве, одговорне личности. Таквих жена и те како имамо. Можда би у туризму могли да препустимо више простора женама, оне су за тај посао умешније и верујемо сналажљивије-објашњавају у Социајлистичкој партији Србије која је, ето, кад су избори у питању, женама посветила дужну пажњу. Овде је, као и у већини тимочких општина, важно како жене подстаћи да се баве политиком. Јер, уколико не буду биране, неће бити ни изабране. То је суштина. Старомодно схватање да је жени место у кући још није искорењено, мада је таквог схвтања све мање. Не треба као раније тако пуно убеђивања па да се види да без активног учешће у изборима нема ни
сигурнијег уласка у руководеће структуре друштва. А да би се стигло до изборне листе и значајнијег положаја и посла, немогуће је, опет, без воље, хтења и одлучности мушкараца. Они су и данас главне полуге одлучивања, поготову у мањим срединама каква је књажевачка. -Да би се рецимо успело у женским спортовима, морали би да обзбедимо и неку жену из те бранше у спортским савезима, у комисијама, свуда да се одлучује о томе. Оне ће боље да се изборе за статус било којег женског клуба него мушкарци. Тридесет пет година тренирам жене у рукомету и кад год затреба помоћ у општини увек се обраћемо неком ко јесте искусан и стручан, али не познаје довољно спортискиње и њихове амбиције. Зато ћу да гласам за прву жену која бар мало познаје спорт, превасходно женски-каже Живота Божиновић, тренер Женског рукометног клуба Књажевац. Биће занимљиво након 6. маја када се буде тачно видело како су жене прошле на овим изборима. За Књажевац то је више од уобичајене изборне еуфорије, јер у школама, општинској управи, установама културе и најважнијим институцијама, жене данас успешно стоје на кормилу или су, најпре због своје стручнности, незаобилазан ослонац. Уколико их убудуће буде и више, сви се слажу, утолико боље. Текст и фото: Б. Филиповић
ОГЛЕДАЛО
Разговор СА БОЈАНОМ РАДОСАВЉЕВИЋЕМ, председникOM Канцеларије за млAде
ОТВАРАЈМО
ОМЛАДИНСКЕ ЦЕНТРЕ Које су активности Канцеларије за младе, питали смо, у почетку разговора, Бојана Радосављевића, председника Канцеларије за младе Књажевац -Уз подршку Британског савета реализовали смо програм обуке „Активни грађани“. У сарадњи са Удружењем грађана „Светионик“ из Лознице „прошао“ је пројекат „Стоп насиљу“. Пројекат „Омладински информативни центар“ још је у току, и спроводимо га у сарадњи са Удружењем грађана „ Шанса“ из Пожаревца. Ове године је одржан још један тренинг под називом „Активни грађани“,? -Програм „Активни грађани“ је по други пут реализован у Књажевцу, али о томе ћемо више причати онда када буду стигли резултати са конкурса који је расписао Британски Савет. Оно што је битно, јесте да је створена „база“ од двадесетак младих, креативних људи обучених за активно деловање у заједници, будућих лидера. Можете ли да нам нешто више кажете о пројекту „Центар за радно ангажовања младих“ - Пројекат подразумева покретање потпуно новог привредног, непрофитног друшва мултисекторског карактера, јер ће се заснивати на дуготрајном уговорном партнерском односу између локалне самоуправе, организација Цивилног друштва (ОЦД) и приватног сектора. На тај начин објединићемо све локалне факторе у решавању највећег проблема младих незапослености. Пословна активност Центра обухватаће мере евидентирања радно способних и незапослених, њихових радних вештина и капацитета, активну кампању промоције унапред дефинисаних и наведених група услуга које агенција може пружати посредством радног капацитета евидентираних чланова, мапирање и прикупљање понуда за радно ангажовање.Пројекат је финансиран од стране USAIDA и општине Књажевац у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Канцеларија за младе планира да овог лета организовање Омладинског фестивала алтернативне културе? - Омладински фестивал алтернативне културе Стејфест (StayFest) већ је био одржан 2008 године. Постоји потреба да се млади људи и ствараоци укључе у креирање културног садржаја на локалу. Било је покушаја њиховог укључивања у разне организационе одборе, али једноставно је потребан овакав Фестивал који би допринео очувању неопходног степена аутономије младих. Јер, Општина Књажевац има скромну културну понуду, тако да млади немају прилику да често прате атрактивне културне манифестације. Ако направимо неки пресек стања , садржај би био сиромашан, и све би се сводило на догађаје које организује Дом Културе. Пројекат је
СТР. 4
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
планиран у време летњег распуста и с једне стране пружа могућност летње праксе младим волонтерима, а са друге квалитетан едукативни и културни садржај. Са којим све организацијама тренутно сарађује Канцеларија за младе? -Сарађујемо са свима који постоје у општини Књажевац. Због ограничености приступа на конкурсима за финансирање пројеката, наш успех се мери успехом омладинске организације. На локалу сарађујемо са Центром за креативни развој, Гениус центром за заштиту људских права и развој омладинске политике и Центром за одрживу будућност „Зелена зона“. Омладинске организације у нашем граду? -У Књажевцу постоје три омладинске организације. Ипак, недовољан је број омладинских и волонтерских програма. Стиче се утисак да омладинске организације раније нису биле довољно умрежене, да су поседовале слабе кадровске капацитете, неке и техничке услове за рад, што потврђује и мали број пројектних предлога на конкурсима и мали број одобрених пројеката. Последњих годину дана много тога се променило, створен је блок омладинских организација. Организације су тематски, технички и кадровски умрежене, заједно раде на сваком пројекту и узајамно помажу. Сем два поменута пројекта, да ли имате још неке активности у плану? -За почетак је потребно отворити омладинске центре у већим месним заједницама. Лично сам незадовољан што то досад није урађено. Угрожена сеоска подручја у Србији, каква су многа и у нашој општини, приоритет су на многим конкурсима које расписују националне и међународне институције. Шта бисте поручили младима у Књажевцу? -Поручујем им да се укључе у друштвене процесе и решавање проблема локалне заједнице, да се прикључе невладиним организацијама, неформалним групама, политичким странкама, локалној заједници. Ирена Тошић
„БАЈКА“ ПРОСЛАВИЛА ЈУБИЛЕЈ Предшколска установа “Бајка” обележила је 4. маја свој дан у великој сали Дома културе. У програму су учествовали малишани из свих књажевачких вртића, а најуспешнијима су подељена признања. Rадници ове установе добили су традиционалне јубиларне награде.. - Сто тридесеторо деце показало је родитељима и васпитачима све оно што се годину дана припремало. Поносан сам због тога. И остале активности наших радника бил су усмерене на улепшавање средине у којој живимо и радимо. Сређивање дворишта, ентеријера и дограђивање обданишта, јесте оно што се чини у ишчекивању прилива новог броја малишана – рекао је Драган Ђорђевић, директор „Бајке“. За 10 година рада награђена је Бојана Стојадиновић, а за тридесет Винета Милкић и Светлана Милојковић. Деца су награђена за остварене успехе на „Дечјим пролећним играма“ у Петровцу на Млави ( свеукупни победници), као и за учешће на конкурсима часописа „Крцко“, намењеном деци од пет до седам година. Одлични резултати забележени су и на конкурсима Светосавском, Фабрике обуће „Факл Ист“ из Књажевца и у оквиру манифестације „Шипуријада“. С.Т.
ОШ “ВУК КАРАЏИЋ”
УКЉУЧИ С(В)Е Поводом изласка 5. броја часописа „Happy paperGlückliche Zeitung“, часописа на страном језику ученика ОШ „Вук Караџић“, ученици ове школе су 30. марта извели представу на енглеском језику у Великој сали Дома културе. Часопис „Happy paper-Glückliche Zeitung“ је настао пре 4 године као вид подстицања учења страних језика на активан, креативан и забаван начин, са циљем поспешивања изражавања и комуникације на страном језику. Слободу учешћа имају ученици свих разреда који према својим могућностима, нивоу знања и интересовањима могу приложити радове и обликовати садржај сваког броја. Поред цртежа, песама, састава, прича, чланака, репортажа, интервјуа, ученици, такође, сами осмишљавају задатке и тестове за вежбање страног језика. Захваљујући оваквој уређивачкој политици, ове године припрема и издавање часописа је била једна од активности пројекта „Укључи с(в)е“, у оквиру пројекта Министарства просвете и науке „Оснаживање школа за инклузивно образовање“, под покровитељством ДИЛС-а. Редакциони тим часописа чине наставници страних језика: Марија Ивановић-Божић, Татјана Милутиновић, Ивана Петровић, Јелена Чатаковић и Милош Јовановић, који су заједно са својом директорком Драганом Љубисављевић, поносни на своје ученике и њихов јубилеј. В.К.
МЛАДИ
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 5
КЕРБЕР ПРЕД ДВЕ И ПО ХИЉАДЕ Књажевчана
КАД ЈЕ НЕБО БИЛО МАЛО
Пре 30 година у Нишу је настала велики успех уследио је 1983. песмом група која је у времену које је следи- “Мезимац” на Суботичком омладинском ло на најбољи начин представљало фестивалу, а убрзо je стигао и први аловај град на рок сцени тадашње вели- бум “Небо је мало за све”. Низале су се ке Југославије. Те, 1981. године вокал песме, албуми, концерти, успеси, а проГоран Шепа, клавијатуриста Бранис- славу 30. рођендана Кербер је имао у лав Божиновић, гитариста Томислав свом граду 15. децембра прошле године. Николић, басиста Зоран Мандић и У оквиру програма „Мајских свечанобубњар Зоран Стаменковић оформи- сти“, и Kњажевчани су имали прилику ли су групу „Кербер“, чије име су мно- да уживају у правом аудио-визуелном ге Нишлије с поносом истицале. Први спектаклу ових легендарних рокера.
Вече 4. маја, ведро и топло, остаће у сећању генерацијски разнолике публике, која је у амбијенту обновљене Гургусовачке куле уживала у познатим хитовима Нишлија. У инат шунду и кичу, 2.500 Књажевчана певало је заједно са „керберовцма“ песм е искрене и животне. Из неких лепших и безбрижнијих времена. С.Т.
НЕЖЕЉЕНА (МАЛОЛЕТНИЧКА) ТРУДНОЋА Др Драгана Митровић Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Свако понашање које доводи до нарушавања здравља и здравља других у околини назива се РИЗИЧНО ПОНАШАЊЕ!!! Ту спадају:пушење, претерана, употреба алкохола, вожња у пијаном стању, злоупотреба дрога , сексуалноризична понашања . Адолесценција је критичан узраст и за започињање са пушењем.Пушење се издваја као значајан ризични фактор за обољевање од рака и кардиоваскуларних болести у каснијем животном добу. Млади могу прибегавати алкохолу у настојању да лакше реше своје развојне проблеме;из потребе да се понашају супротно дозвољеном; да би побегли од свакодневних притисака; ради постизања задовољства и избегавања непријатности; из потребе за експериментисањем; жеље да се припада групи у којој вец постоји навика пијења. Међу адолесцентима који пију постоји породична нестабилност, слабији квалитет међусобних односа родитеља и брачна нестабилност, лош однос са оцем, алкохолизам родитеља повезан са слабом комуникацијом, напетошцу и насиљем у породици. Такође постоје неки васпитни стилови родитеља, који могу да подстакну развој алкохолизма код деце, а које су описани у литератури као заштитнички, затим презаузети,ауторитарни,
одбацујући и алкохоличарски пар родитеља. Злоупотреба алкохола и дрога као облици ризичног понашања воде у друго ризично понашање по здравље појединца и његове околине, а то је и вожња у пијаном стању. Све више је саобраћајних несрећа .Последица је већи број страдалих лица. Свака супстанца биљног или синтетичког порекла која, кад се унесе у организам, може да модификује једну или више његових функција и да након понављане употребе доведе до стварања психичке или физичке зависности, назива се психоактивном. Условљена је деловањем одређених неповољних фактора из социјалног окружења на посебно предиспониране личности, уз присутну доступност психоактивних супстанци. С Е КС УА Л Н О РИЗИЧНА ПОНАШАЊА: Остваривање сексуалних односа за неке од адолесцената знаци и могућност неповољног утицаја на репродуктивно здравље, односно складни развој и нормално одвијање физицких, менталних и социјалних процеса који се односе на репродуктивни систем и његове функције . Осетљивост репродуктивног здравља према неповољним утицајима у адолесценцији је условљена биолошким и психосоцијалним карактеристикама овог развојног периода. Сексуални односи који нису праћени коришцењем одговарајућих мера заштите чести су међу младима и излажу их опасности од нежељених и непланираних трудноћа као и од обољевања од сексуално преносивих инфекција.Истраживања су показала да се контрацепција најмање користи управо на почетку сексуалне активности, када је и могуцност зачећа највећа !!! Контрацепција обухвата све методе које спречавају настанак
нежељене трудноће. У неким деловима у трудноћи. света примјењују се нормално, док у Деца малолетних мајки често се неким још увек постоје предрасуде, хоспитализују због ургентних стања, што из верских разлога што из страха цревних инфекција и незгода током и незнања . првих пет година живота. Резултати МЕТОДЕ КОНТРАЦЕПЦИЈЕ СУ: више истраживања указују на то да Природне методе контрацепције деца из трудноћа адолесценткиња ( п р е к и н у т п о л н и о д н о с ) , чешће имају успорени психомоторни контрацепцијске (хормонске) развој, спорије се социјализују и склопилуле,контрацепцијски фластери, ни су малолетничкој делинквенцији, к о н т р а ц е п ц и ј с к а и њ е к ц и ј а , а испољавају тенденцију да и сами пермицидна средства, мушки и женски прерано постану родитељи. Младе кондоми, спирала, стерилизација девојке се обично одлучују на намермушкараца и жене, хитна контрацепција но прекидање трудноће или АБОРТУС. (пилула за дан после). ПОСЛЕДИЦЕ АБОРТ УСАВише од 3.000 средњошколки УПОООЗОРЕЊЕ: Повреде унутрашњих годишње абортира, а око стотину њих органа,крварења,анемије, инфекције. роди дете, што значи да за годину дана А касне последице су неплодност или затрудни свака двадесета ученица. смањена плодност са поремећеним Школарци се о заштити углавном током и исходом наредних трудноћа, информишу из филмова, серија и које се чешће завршавају спонприча вршњака.Две трећине дечака таним побачајем и превременим и једна трећина девојчица између 15 порођајем.Абортус често представља и 19 године сексуално је активна, а и емоционално трауматично искутек сваки трећи адолесцент користи ство, па адолесценткиње могу да постану депресивне, осете се мање заштиту у сексуалном односу. ПОСЛЕДИЦЕ МАЛОЛЕТНИЧКЕ вредне, усамљене или да покушају ТРУДНОЋЕ: НЕПЛАНИРАНА трудноћа самоубиство. представља ризик по здравље млаПРЕВЕНЦИЈА МАЛОЛЕТНИЧде девојке, као и велики психички и КЕ ТРУДНОЋЕ: АПСТИНЕНЦИЈА ДО емоционални проблем.Мајке у овом 18.ГОДИНЕ; МЕРЕ КОНТРАЦЕПЦИЈЕ; узрасту, услед незавршеног телесног СЕКСУАЛНО ВАСПИТАЊЕ; РАЗГОВОР СА сазревања могу имати компликације РОДИТЕЉИМА,ЛЕКАРОМ. током трудноће и порођаја.МлаСваки гинеколог акушер одмах нади који постану родитељи током кон порођаја својој пацијенткињи адолесценције обично прекидају треба да укаже на модерне методе школовање и смањене су им шансе да контрацепције, а нарочито након се остваре на другим пољима.Уколико шест месеци када дође на контролу. Гисе између младих у таквој ситуацији неколог је обавезан да процени која коноствари заједништво, често се завр- трацептивна метода је најподеснија шава раскидом и разводом . .На тај начин се стимулише рађање, С обзиром на то да трудноћа али у моменту када се то жели, и тако представља посебну врсту физио- се смањује број абортуса. лошког оптерећења организма, због КОНТРАЦЕПЦИЈА НИЈЕ ТЕМА О телесне незрелости девојака које КОЈОЈ САМО ЖЕНА (ДЕВОЈКА) ТРЕрађају пре 18. године повећана је уче- БА ДА МИСЛИ, НЕГО ОБА ПАРТНЕРА, сталост спонтаних побачаја, превре- НАЈБОЉЕ ЗАЈЕДНИЧКОМ ОДЛУКОМ мених порођаја и патолошких стања НАКОН САВЕТА ГИНЕКОЛОГА!!!
ЗАПИС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
ЧЕТВРТА БЕЛМУЖИЈАДА У ГАБРОВНИЦИ
СТИГЛИ НАШИ ИЗ БЕОГРАДА И БЕЧА У долини Габровничке реке налази се село Габровница. У њему живе три становника. Они су старци, јер су већина мештана села Габровнице у другој половини XX века отишли у градове тражећи посао у државним фирмама. Четврта Белмужијада, одржана 28. априла, била је лепа прилика за окупљање садашњих и бивших мештана Габровнице и њихових гостију. Летњи дан без облака на небу, упекла звезда. Стижу мештани из Грљана, Зајечара, из целе околине. Придружују се и људи из удаљенијих места,из Београда Миљко Богојевић са породицом као и Крстивоје Јовановић са породицом из Беча. Све присутне дочекао је овогодишњи организатор Љубинко Јовановић са супругом Милом из Грљана уз ракију, здравицу и шалу, а потом се наставило уз богату трпезу: постављена су стара јела и пића. И сви који су хтели могли су да учествују у закусци коју је припремила Мила Јовановић уз помоћ њене пријатељице Наташе Ранђеловић Томић. У целокупној организацији учествовали су и Бранко Стојановић, Зоран Јовановић,
Света Павковић, Миљан Ћирић. Посебно је запажено присуство већег броја младих,па и деце. Дуго после тога чуо се жумор људи, смех и песма Радета певца уз пратњу клавијатуристе Пере Брице, хармоникаша Неше, као и звуци трубача Небојше. На Белмужијади било је 200 људи. Из Општине је уследио позив свима који су сотавили родна огњишта да се врате.. Тако ова манифестација даје прилику да се и да село Габровница оживи макар једном годишње. Мештани су чврсто одлучили да оваква дружења наставе и привуку још више посетилаца. Појвалу заслужује и спонзор Топлица Глигоријевић, као а и дугогодишњи пчелар Сретен Николић који је на овој манифестацији изложио све врсте производа од меда. И ове, као и претходних годин, Белмужијада је успешно одржана захваљујући и организатору Љубинку Јовановићу, селау Габровница и свим људима добре воље који су дошли и увеличали овај скуп. Текст и фотографије Славољуб Лукић - Славко
СТР. 6
ОГЛАС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 7
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
грађа за топографију књажевачког округа др Стевана Мачаја 1 (одломак) мр микица сибиновић
ПЛАНИНСКЕ ГРАНЕ СТАРЕ ПЛАНИНЕ Грађа за топографију округа Књажевачког Стевана Мачаја, едиција Записи о завичају, књига 1, Народна библиотека „Његош“ (2011)
Др Стеван Мачај (1823–1889)
На почетку рада Мачај даје географске координате књажевачког округа. Књажевачки округ је тада обухватао, осим територије данашње општине Књажевац и простор општине Сврљиг и део долине Белог Тимока до Вратанице који данас административно припада општини Зајечар. Наводи да се налази између 38-39° северне географске ширине и на 38° источне географске дужине. Oкруг се у тадашњим границама, према савременим подацима, налазио између 43°20’ и 43°45’ северне географске ширине и између 22° и 22°30’ источне географске дужине, тако да је грешка у одређивању географске ширине вероватно последица недовољно прецизних инструмената који су тада коришћени или су преузети из литературе која је садржала ове податке, док код географске дужине постоји други разлог. На свим савременим картама Стеван Мачај се родио у Будиму географска дужина је одређена према 1823. године. Студије је завршио на гриничком меридијану као почетном, Медицинском факултету у Пешти док је Мачај за почетни меридијан и стекао звање магистра хирургије изабрао, и према њему одредио геои бабинства. Након девет година графску дужину округа, меридијан који службе у својој земљи, Стеван Мачај пролази кроз острво Феро (Ferro), које долази у Србију. Пет година службује у се налази у Атлантском океану и приШапцу, а у новембру 1859. постаје конпада Канарским острвима. Ово острво трактуални физикус Књажевачког се налази на 17°39’ западне дужине по округа, касније и управник болнице. Гриничу па би према њему географска На сопствени захтев премештен је дужина књажевачког огруга била око 1871. у Зајечар за физикуса Црноречког 39° источне географске дужине што округа. По молби је пензионисан 1886. је близу вредности коју наводи аутор. године. До смрти, 11. октобра 1889, У даљем тексту аутор наводи да живео је у Београду. се књажевачки округ на истоку и југу У време Мачајевог службовања у граничи са Бугарском тј. видинским паКњажевцу, овдашња болница и апошалуком у дужини од 18 сахата (72 km) и тека спадале су међу најуређеније у нишевачким у дужини од 26 сахата (104 земљи. Поред тога што је одлично km). На северу и западу округ се граничи са Србијом, односно алексиначким и црноречким округом. Сахат или сат хода се у том периоду употребљавао као мера за дужину и представљао је раздаљину коју пешак може да пређе за један сат нормалног хода што је У овом поглављу Мачај даје детаљан раздаљина од 4 km. На карти која је опис тока Трговишког и Сврљишког приложена уз овај рад Мачај је дао и Тимока, најважнијих река у округу и “сатну меру”, односно скалу на којој су набраја све притоке ових река. приказане даљине у сатима хода и меИзвор Трговишког Тимока се налатрима. Површина округа у тадашњим зио у пиротској нахији и код карауле границама износила је 100 сахата, тј. Коренатац је улазио у књажевачки 100² сахата што је око 1.600 km². округ (налазила се на улазу у истоимену
Реке и баре у округу књажевачком
обављао лекарску праксу, Стеван Мачај је, у срединама у којима је живео, дао значајан допринос и на пољу науке и културе. Осим медицином, бавио се историјом, географијом, геологијом, минералогијом, археологијом, нумизматиком. Био је редовни, дописни или почасни члан многих научних друштава, члан или оснивач неколико културних друштава, покретач многих културних и образовних акција у циљу здравственог и општег просвећивања становништва. Писао је чланке и радове за неколико листова и стручних часописа. Осим „Грађе за топографију oкруга Kњажевачког“ (Гласник СУД, 1866), написао је и радове „Црноречки округ“ (Гласник СУД, 1892) и „Брестовачка бања“ (1892), који из штампе излазе постхумно. Готово осамдесет година после Мачајеве смрти у часопису „Развитак“ објављени су и радови из његове писане заоставштине – „Обичаји Румуна“ (1966) и „Ратни дневник 18761877“ (1970). Мађарски племић Стеван Мачај сматрао је Србију својом домовином. Још у детињству, дружећи се са српском децом у Будиму, научио је српски језик и заволео српски народ и његову историју. Српско поданство примио је 1863. године. Био је ожењен Српкињом, Анком, са којом је имао три кћери – Љубицу, Косару и Даринку. Према сопственој жељи, Мачај је сахрањен по православним обичајима. клисуру Трговишког Тимока). Сврљишки Тимок такође извире у пиротској нахији (тада је припадала Турској) код села Паиж (Пајеж), а у Србију (књажевачки округ) улази код Пандирала, у близини села Периш. Непосредно после тога понире и после 300 хвата истиче из камените пећине више Периша (хват је стара мера за дужину и један хват износи 1,896 m мада се негде заокружује на 190 cm, тако да ова дужина износи око 570 m, док према савременим мерењима подземни
ток Сврљишког Тимока износи 660 m). У даљем тексту Мачај се бави описом пећине, односно понора Турије, где је улазио два пута, 23. јула и 10. августа 1862. године, али је оба пута био принуђен да се после 47 хвата (око 90 m) због дубоких вирова врати, и излаже своја запажања о овој појави. По Мачају, дужина тока Сврљишког Тимока износи 16 сахата, што је 64 km и незнатно се разликује од савремених података (65,6 km). Трговишки, Сврљишки и Бели Тимок имају знатно више притока него што је у свом раду навео и описао Стеван Мачај. Том приликом је правио и неке грешке, пре свега у називима река или правилном одређивању изворишних кракова водотокова али је детаљним описом токова река дао значајан допринос бољем познавању природних одлика Књажевачког округа у време писања свог рада.
Брда у округу Књажевачком Стеван Мачај наводи да је к њ а же в ач к и о к ру г ј е д а н од најбрдовитијих округа у Србији и да је сав опкољен планинама као и да је цео простор округа испресецан бројним планинама. У наставку рада он набраја и описује правац простирања планинских грана. Занимљиво је да Мачај Стару планину не посматра као целину и јединствен планински венац, већ издваја бројне “планинске гране” и наводи планине које их чине. Аутор је то урадио веома детаљно и навео је велики број планина од којих се многе због своје надморске висине не могу смарати планинама већ брдима, а у много случајева се ради само о планинским врховима. Велики број топонима које је навео не може се наћи ни на савременој топографској карти размере 1:25.000 где су вероватно унети под другачијим именима, али није искључено да се називи које је у свом делу користио Стеван Мачај и даље користе код локалног становништва. (Наставиће се)
ТРАДИЦИЈА
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Књажевчани ушли у траг драгоценој заоставштини свештеника Симе Жикића који се за Тимочане борио пушком,писањем, сликањем и музиком Знаменити свештеник и гимназиски професор Сима Жикић доспео је у Књажевац из родног Зајечара почетком прошлог века, и то преко Русије, а сада се из вишедеценијског заборава, опет враћа међу Књажевчане. Мало ко је и слутио да је овај интелектуалац изузетног световног и духовног образовања(рођен 1878,а умро 1964. године) оставио за собом тако драгоцену рукописну хронику, дугог трајања, о граду у коме је боравио и деловао готово пуних шест деценија. Јесте био драг човек и омиљени гимназијски наставник цртања и веронауке, и протојереј у књажевачкој цркви, и обновитељ и дугогодишњи предводник Црвеног крста, и флаутиста и виолиниста, али да је писао готово свакодневно знао је тек понеко и тек понешто.Чамила су у оставштини три романа, мноштво приповедака и хиљаду страница читко исписаних мемоарских сведочења. Захваљујући потомцима који су Симине рукописе љубоморно чували и сачували и – посебно Владани Стојадиновић из књажевачке Библиотеке „Његош“ и Милени Мицић из књажевачког Завичајног музеја – већ су штампане три књиге. Библиотека је у својој едицији „Завештање“( постоје и едиције „Времеплов вароши“ и „Записи о завичају“ са укупно 12 издатих књига из прошлости Књажевца) у минуле две године издала Симине романе „Говор срца“ и „На свом послу“, а у току је и
СТР. 9
Љубављу узвраћају добротвору
припрема за штампу мемоара овог аутора. Музеј је, поводом 140. годишњице књажевачке Гимназије, издао Симин наставнички уџбеник „Конспективни преглед историје уметности“.Чамио је у рукопису још од 1935.године, а зналци сада кажу да је био јединствен у оном времену, значајан и данас за историју методологије и дидактике. Помоћ талентованом сиромаху У тај обиман уџбеник, на 335 страна, преточено је огромно Жикићево знање стечено у зајечарској гимназији и Русији, где је, имеђу 1897. и 1905.године, завршио најпознатију живописачку Тројицко-Сергејску лавру и чувени духовни семинариј у Новочеркаску на Дону. Да буде упућен у Русију пресудио је његов изузетан ликовни таленат. Код десетогодишњег дечака открио га је зајечарски гимназијски наставник цртања Никола Марковић,а за све остало побринуо се тадашњи Епископ тимочки Мелентије. Малишан се тако искобељао из породичног сиромаштва. Престао је да ради као баштован и слуга, а делимично је ослободио мука и мајку Станију, која је,посла смрти мужа трговца, као слушкиња, с муком, морала да подиже још два сина. Доброчинство добрих људи Сима Жикић никада није заборавио,Ни док се осам година школовао у Русији, а ни касније док је четири године службовао као учитељ у источној Србији, ни као
професор и свештеник. Милена Мицић кустос Завичајног музеја у Књажевцу каже да је, као и рецензенти објављених књига, била истински затечена обимом и садржајем рукописне заоставштине Симе Жикића. А све је почело трагом књиге Завичајни лексикон Књажевца у хиљаду појмова“ коју је 1999.године објавио Књажевчанин Бранислав Стојадиновић, бивши дугогодишњи директор Библиотеке „Његош“ и истраживач прошлости Књажевца, о махом заборављеним прецима. Потом је приређена и ликовна изложба „Деда и унук“ и- стигло се до рукописне заоставштине.На поменутој изложби 2008.године приказана су, поново,као 1933.године, дела професора Симе, али и дела његовог унука Владимира Манића, академског сликара и рестауратора из Ниша. Проповедник деловао личним примером Рукописи су почели да се претачу у књиге.Директор библиотеке Владана Стојадиновић, кћерка почившег дугогодишњег директора ове установе, изненађена је с колико љубави се књажевачке установе, појединци и општинска управа одазивају да финансијски помогну акцију којом се од заборава чува интелетуалц и добротвор Сима Жикић. Посебно ће вели бити занимљив сусрет Књажевчана са мемоарима овог световног и духовног делатника. О томе како је и он
ратовао у Балканским ратовима, и како је обновио друштво Црвеног крста у Књажевцу и њиме руководио до смрти, и како је од прогона и логора спашавао књажевачке Роме. А сведоче ти мемоари и о књажевачкој грађанској чаршији, и комунистичкој послератној револуционарној власти ,и културним приликама,и концертима на којима је био извођач... Сима Жикић је, додаје Милена Мицић, дословце живео онако како је као свештеник проповедао.Заслужио је да његово дело буде сачувано од заборава. У мемораима, каже Мицићева, Жикић подсећа шта је све и где писао, и да је писао и приповетке и песме. И да је део тога објавио у црквеним гласилима и листовима „Заглавак“ и „Летопис Тимочке епархије“. Мицићева подсећа да је на Жикићево деловање као сликара „упозорила“ најпре Лепосава Миловановић дугогодишњи кустос историчар уметности зајечарског Народног музеја. Насликао је Сима Жикић и више од 60 уља на платну, оставио десетак цртежа и исто толико акварела и икона. Мемоаре у рукопису, на више од хиљаду страна, илустровао је мноштвом цртежа на маргинама. А колико је тек својх ђака „заразио“ уметношћу и добротом. И колико свој потомака који данас живе у Књажевцу,Нишу,Младеновцу, Свилајнцу, Београду и Америци. Стојан Тодоровић
СЕЛО
СТР. 10
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Актуелности у пољопривреди
ЗАШТИТА БИЉА,
СУЗБИЈАЊЕ КОРОВА У КУКУРУЗУ (4) Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац У усеву кукуруза заступљено је преко 150 коровских врста; међутим све коровске врсте немају једнаку заступљеност и значај. Највећу заступљеност у усеву кукуруза имају неке од следећих коровских врста као што су: обичан штир (Amarantus retrofexus), пепељуга (Chenopodium album), паламида (Cirsium arvense) ,попонац (Convolvulus arvensis), зубача (Cynodon dactilon), мухари (Panicum crus-galli), Setaria spp., дивљи сирак (Sorghum halpense).... Борба против корова у кукурузу је сложена и обухвата превентивне и директне мере сузбијања. Превентивне мере су: сетва чистог семена, исправан поступак са биљним отпацима , спречавање ширења коровских врста ђубрењем и компостом, одржавање чистоће непољопривредних површина, уништавање коровских врста на непроизводним површинама .... Агротехничке мере утичу на редукацију вегетативних органа корова у земљишту и резерве семена. Ове мере обухватају основну и допунску обраду земљишта,заоравање стрништа,међуредну култивацију, плодоред... Хемијске мере подразумевају примену хербицида. Кукуруз је биљка која најбоље подноси хербициде. У време изласка овог издања вероватно ће кукуруз бити већ у фази 2-3 листа . Без обзира на то биће описана комплетна заштита кукуруза од корова. Кук уру з припада широколисним усевима и самим тим вел ич и н а с л о б од н о г п р о с то р а условљава формирање коровске заједнице и стање закоровљености. Гу с т и н а у с е в а и њ е го в а покровност остављају довољно простора за ницање и развиће корова. Ницање корова је брже од гајене биљке (посебно при неповољним условима за развој кукуруз)и кукуруз због мале густине и споријег раста не може да издржи конкуренцију корова у почетним фазама развоја и неопходно је благовремено сузбијање корова. Критичан период је до 3 недеље после
ницања. Може доћи до значајног смањења приноса ако се заштита од корова не обави у почетним фазама развоја кукуруза. Избор хербицида зависи од стања закоровљености, степена развића корова и фазе развоја кукуруза. Третирање кукуруза против појаве корова може се обављати у неколико фаза: сузбијање пре сетве , затим после сетве а пре ницања и сузбијање корова после ницања. Увек треба обавити третирање против корова пре ницања кукуруза и тако скинути један део потенцијалних корова, а после ницања обавити само корективно третирање.
СУЗБИЈАЊЕ КОРОВА ПОСЛЕ СЕТВЕ А ПРЕ НИЦАЊА УСЕВА
да се после сетве уз ове препарате који се примењују после сетве а пре ницања кукуруза дода и препарат на бази глифосата у количини 4л/х да би се уништио никли коров. Препарати на бази глифосата немају земљишно деловање и неће штетити ницању кукуруза.
СУЗБИЈАЊЕ КОРОВА ПОСЛЕ НИЦАЊА КУКУРУЗА
За сузбијање семенских усколисних( мухар, семенски сирак,сврачица,просо) и неких широколисних корова(пепељуга,штир) може се применити неки од следећих хербицида: DUAL GOLD -1,4-1,5 l/ За третирање усева после ha, ACETOGAL PLUS, ACETOGAL, ницања кукуруза користе се херACETOSAV , ACETOSAV PLUS , ACENIT, бициди зависно од појаве короACETOMARK, TROPHY, GENIUS , ва. Третирање против дивљег ACETOHLOR, - 2 l/ha. Због проширења сирка,пиревине,мухара,острика, спектра деловања на друге широклис- обавља се када је кукуруз у фази 3-7 не корове треба додати препарате на листова. За третирање се користи неки бази тербутилазина: TERBIS , REZON, од хербицида: TALISMAN, NIKOSAV ZEAZIN , HEMAZIN-2 l/ha и они делују ,NICOGAN, MOTIVELL ,KELVIN ,KRUZ на конику, помоћницу, горушицу, 1,2 l/ha или у сплит апликацији (0,75 l /ha мишјакињу. Ови препарати се могу +0,5l/ha), TAROT 25 -DF - 50 g/ha (30 g/ користити и после ницања кукуруза ha +20 g/ha) , GRID -20 g/ha, EQUIP - 2 до фазе 3-4 листа . l/ha, INNOVATE -0,17 l/ha (0,12 + 0,8 l/ha), Од препарата који се користе по- CORDUS 75WG -30g-40g /ha (кукуруз до сле сетве а пре ницања а који се могу 8 листова)-за сирак из семена и ризома употребити и после ницања кукуруза , мухаре, просо, сузбија и неке широкоимамо: MERLIN FLEX-0,4 l/ha и до 3-4 лисне корове штир, пепељугу татулу, листа, CALLISTO -после сетве , а пре помоћницу. Због неједнаког ницања ницања усева (0,25-0,30 l/ha) сузбија дивљег сирка да би сузбијање било једногодишње широколисне корове и ефикасније потребно је третирати у вишегодишње -паламиду, LUMAX (3,5- сплиту , два пута обавити третирање 4l/ha) сузбија: коровско просо, сирак са подељеним дозама , први пут каиз семена, сиви мухар, липицу, штир, да је кукуруз у фази 3-4 листа и друпепељугу, татулу, помоћницу, боца, ги пут када је кукуруз 6-8 листова. Ако су на њивама под кукурузом лубеничарку, горушицу и др. Ако у тренутку сетве кукуруза има присутни вишегодишњи широкодоста изниклих корова, препорука лисни корови , паламида, попонац је да се у такву њиву усеје кукуруз а и једногодишњи корови пепељуга,
штир,наведеним препаратима додати препарате на бази а.м.2,4 D : MONOSAN HERBI EXTRA 0,6-0,8 l/ha, MATON -0,50,8 /ha , ESTERON, LENTEMUL D 0,75-1 l/ha. Ови препарати су хормонски и не би смели да се користе у фазама развоја кукуруза после развијеног 4 листа због могућих деформација на кукурузу које ови препарати могу да изазову. Затим ту су још препарати: BANVEL, MOTIKAN ,PLAMEN,AGRO DIMARK -0,5-0,7 l/ha -могу се користити до фазе развоја кукуруза 3- 5 листова без оштећења за кукуруз. Ови препарати имају добро деловање и на чичак коњски босиљак и амброзију. Препарати: SAVAZON 480, BENTAMARK, BASAGRAN,DELTAZON-3-4 l/ha (чичак, маслачак, галијум, татула, горушица) FLUORMARK -0,8 l/ha у фази 3-6 листова (амброзија, штир, вијушац, пепељуга, татула, галијум, помоћница, чичак, попонац, штавељ, маслачак, коприва). Препарати: CAMBIO , AVALON -1,5-2 l /ha до фазе 3-4 листа кукуруза. MUSTANG -0,5-0,6 l/ha до фазе 5 листова (татула, чичак, помоћница ,штир, пепељуга, паламида, нана, маслачак, горчика). За третирање против усколисних и широколисних корова користе се препарати: MAISTER OD -1,5 l/ha у фази 2-6 листова (дивљи сирак, пиревина, коровско просо, мухари, паламида, липица, штир, пепељуга, камилица, дворници, помоћница, чичак), LAUDIS -1,5-2 l/ha у фази 2-10 листова , CALLISTO у фази 0,2-0,25 l/ha + 0,5 % Аtplus, после ницања и до развијених 10 листова кукуруза (амброзија, штир, пепељуга, чичак, татула , помоћница, паламида).
МОЗАИК
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
САЈАМ КОЛЕКЦИОНАРА СРБИЈЕ
ОТВОРЕН СКЕЈТ ПАРК
Књажевац је 27. априла добио Скејт парк у дворишту гимназије. Парк су отворили Дарко Живковић, председник Скупштине општине и Небојша Голубовић - Голуб, легенда књажевачког екстремног спорта. Вратоломије су изводили гости из Београда, Зајечара, Смедерева и Скопља, а за добро расположење бринуо је DJ Miggeli. Главни
покровитељи догађаја били су СО Књажевац и Туристичка организација, уз подршку Домa културе и Спортскoг савеза. Велика подршка добијена је и од фирми „Десинг“ и компаније „Дунав осигурање“. Уживање у вожњи и музици потрајало је до касних вечерњих сати и на задовољство више стотина младих Књажевчана. С.Т.
Четврти сајам колекционарства Србије одржан је 28. априла у Великој галерији књажевачког Дома културе. Старе књиге, часописи, медаље, поштанске маркице и разгледнице само су део понуде уприличене на овој манифестацији. - Задовољни смо посетом. Сви смо ми на неки начин колекционари, јер у својим домовима чувамо ствари од неке важности. Добро је што се окупљамо, јер на тај начин чувамо културне и историјске вредности, пре свега везане за Књажевац – рекао је Бранислав Милисављевић, председник Организационог одбора Сајма колекционарства. - Нумизматика, сакупљање старог новца у папиру и металу мој је хоби већ тридесет година. За то сам првенствено опредељен и сада користим прилику да неке своје вишкове разменим, или продам – објаснио је Славиша Величковић, један од излагача. Локална самоуправа је подржала овај догађај, уврстивши га у званичан програм Мајских свечаности. С.Т.-К.И.
На Основу Одлуке Управног одбора Фонда солидарне стамбене изградње општине Књажевац, бр. 12/4-12 од 03.04.2012. године, Закључка Општинског већа, бр. 06-26/2012-09 од 03.05.2012. године, којим је дата сагласност на наведену Одлуку, Фонд дана 08.05.2012. године, расписује
ОГЛАС
ради прибављања непокретности прикупљањем писаних понуда 1. Фонд солидарне стамбене изградње општине Књажевац за своје потребе прибавља следеће непокретности и то: 2 стана у Књажевцу, нова или коришћена, један стан површине до 40 м2, а један стан површине до 60 м2, прикупљањем писаних понуда. 2. Право учешћа у поступку прикупљања писаних понуда имају сва правна и физичка лица, власници станова уписани у катастар непокретности (у одговарајућу јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима). 3. Писане понуде подносе се Комисији Фонда, на адреси општине Књажевац, ул. Милоша Обилића бр. 1, у затвореним ковертама, са назнаком “понуда на оглас”. 4. Писана понуда за учешће у поступку прикупљања писаних понуда мора да садржи: - кратак опис стана (локација, спратност, површина, опремљеност), - цену по метру квадратном, израженој у динарима, - начин и услови плаћања, рок важења понуде и рок примопредаје, - доказ о својини на стану који нуди (Извод из Листа непокретности који издаје РГЗ Служба за катастар непокретности у Књажевцу), - оверену изјаву код Суда да на стану не постоје права трећих лица, да није оптерећен теретима, да није под спором, нити под забраном располагања, да није предмет теретног или бестеретног правног посла, нити уговора о доживотном издржавању и да не постоје друге сметње за пренос права јавне својине, као и изјаву да уколико се утврди да на стан који се нуди постоји било какав терет, продавац се обавезује да га отклони о свом трошку, односно да купцу пружи заштиту од евикције и сноси сву одговорност за евентуалне правне недостатке, - доказ да су измирени сви трошкови коришћења стана који се нуди (за утрошену електричну енергију, комуналије, порез на имовину и друго). 5. Писана понуда физичког лица, поред наведених података и доказа у тачки 4. Огласа, мора да садржи и: име и презиме, адресу, број личне карте, матични број и број телефона и мора бити потписана, а ако је то лице приватни предузетник уз понуду прилаже и извод из регистра надлежног органа и потврду о пореском идентификационом броју. У случају да подносиоца понуде заступа пуномоћник, пуномоћје за заступање мора бити специјално и судски оверено. 6. Писана понуда правног лица, поред наведених података и доказа у тачки 4. Огласа мора да садржи и: назив, седиште и број телефона и мора бити потписана од стране овлашћеног лица. Уз понуду правног лица прилаже се и извод из регистра надлежног органа и потврда о пореском идентификационом броју. У случајевима када станове нуде Агенције за промет непокретностима, уз
пријаву су дужни приложити судски оверено пуномоћје власника стана. 7. Писане понуде подносе се у периоду од 15.05.2012. године до 30.05.2012. године. 8. Подносиоци неблаговремене и непотпуне понуде неће моћи да учествују у поступку прикупљања писаних понуда, односно исте ће бити одбачене. Понуда је непотпуна ако не садржи све податке предвиђене Огласом или су подаци дати супротно објављеном Огласу. 9. Јавно отварање понуда ће се обавити дана 01.06.2012. године у 11,00 сати у просторијама општине Књажевац, соба бр. 1 (сала Општинског већа) пред Комисијом. Уколико подносилац благовремене и потпуне понуде не приступи отварању писмених понуда, сматраће се да је одустао од понуде. 10. Критеријуми за избор најповољнијих понуда су: цена/квм, локација, квалитет, опремљеност стана, година изградње, начин и услови плаћања. 11. Поступак прибављања непокретности спроводи Комисија Фонда, која ће обићи понуђене станове ради утврђивања њиховог квалитета и опремљености, узимајући у обзир и друге критеријуме, о току поступка сачинити записник и по окончаном поступку утврдити предлог за избор најповољнијег понуђача. 12. Услови за спровођење поступка разматрања писаних понуда су испуњени уколико пристигне најмање једна благовремена и потпуна понуда. 13. Одлуку о избору најповољнијих понуђача, након спроведеног поступка прикупљања писаних понуда доноси Управни одбор Фонда. 14. О резултатима Огласа учесници ће бити обавештени у року од 30 дана од дана отварања понуда. 15. Са изабраним најповољнијим понуђачима закључиће се уговор о купопродаји којим ће се регулисати међусобна права и обавезе. 16. Трошкове закључења, овере и спровођења уговора о купопродаји станова као и порез на пренос апсолутних права сносе продавци. 17. Купљени станови ће се записнички преузети. 18. Сва ближа обавештења могу се добити на телефон 019/731-623, локал 132. 19. Оглас ће бити објављен на Огласној табли Општинске управе општине Књажевац, на сајту општине Књажевац, у Књажевачким новинама и у средствима јавног информисања. Број: 16/1-12 08.05.2012. године Књажевац
ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА ФОНДА, Надежда Суботић
ЛОПТА
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
НЕЖАН ПУТ-СИГУРНА ПОБЕДА
У току је реализација пројекта “Нежан пут - сигурна победа”, који се финансира из буџета општине, а којим је предвиђена популаризација борилачких вештина, пре свега бразилске ђију-ђице, као и мешовитих борилачких вештина. - Циљ пројекта јесте да се млади наше општине упознају са овим модерним системима борења, да се подстакну на вежбање борилачких вештина, и да се на тај начин усмере на здрав стил живота. То би деловало превентвно на сузбијање наркоманије и девијантних облика понашања – рекао је Миљан Живковић, председник Самбо клуба Књажевац , истакавши да се бављењем борилачким спортом развијају психофизичке способности, самопоуздање и спремност за решавање свакодневних животних проблема. У оквиру пројекта планирани су промотивни тренинзи који ће се одржавати три пута недељно у Сали за борилачке спортове. - Планирана је набавка струњача, што ће омогућити организовање јавних тренинга и презентација на отвореном, вероватно на платоу испред Дома културе, или у градском
Борилачке вештине-ЂИЈУ ЂИЦА парку, или на Бањици. Имаћемо и стручне семинаре које ће водити Матеја Ваљаревић из клуба “Лутадор” из Београда, који се сматра за један од најуспешнијих клубова у земљи – каже за „Књажевачке“ Живковић, додавши да је један од специфичних циљева пројекта подстицање девојака и жена на бављење борилачким вештинама. Тако ће бити формирана и женска група, где ће се поред спортске ђијуђице увежбавати и специфичне
POWERLIFTING KLUB
ПОНОВО УСПЕХ У недељу, 29. априла, такмичари Powerlifting клуба Књажевац, учествовали су на традиционалном Меморијалном купу „Шкрба Жељко“ - државном купу у бенч пресу – Powerliftingu, који се одржао у Београду. Екипа је наступила у следећем саставу: кат. до 93 кг. Бранислав Миленковић, прво место са подигнутих 195 кг. Категорија до 125 кг. Немања Перовић, треће место, дебитант на такмичењу у јуниорској категорији са подигнутих 160 кг. У женској конкуренцији наступила је Наташа Јанић у кат. до 63 кг. и освојила прво место и поставила нови рекорд Србије за жене, поправивши
свој лични рекорд са подигнутих 93,5 кг. Помоћ за одлазак на ово такмичење пружио је Спортски савез Књажевца и локална самоуправа. Д.И.
технике самоодбране. За лица која испуњавају услове пробни тренинзи су бесплатни, а све информације и пријаве могу се добити на телефон 064 067 5151 или на мејл адреси: grapplingknjazevac@live.com С ам б о к л у б “Књажев а ц” (Knjaževac grappling team) представљала су два такмичара на такмичењу у Хрватској, у Загребу на „Цроатиан опен турниру“ у бразилској ђију-ђици, одржаном 28. априла.
За књажевачки клуб наступили су Лука Радуловић и Филип Чудић. Турнир у Хрватској је, поред турнира у Мађарској, најјачи у бразилској ђију-ђици у овом делу Европе. – У конкуренцији од преко 200 такмичара, Радуловић је у јакој конкуренцији у категорији до 88,3 кг. освојио бронзану медаљу, а Чудић је „узео“ одлично шесто место – с поносом истиче председник клуба. С.Т.
,,УПЕЦАЛИ” ЗЛАТО Двадесет деветог априла у Кладову је одржан Куп Гиборта, традиционално такмичење у спортском риболову. Прво место, у конкуренцији 17 екипа, освојили су чланови Организације спортских риболоваца “Бели Тимок” из
Књажева. Друго место заузео је домаћи “Гиборт”, а треће екипа “Тимока” из Неготина. Књажевчани су наступали у саставу Владица Станојевић, Влада Милутиновић и Ненад Јовановић. К.И.