186
Klod Levi-Stros
ših vojskovođa, koji rečju "gubici" označavaju i mrtve i ranjene. Sa sta novišta neposredne sposobnosti za delovanje, to izlazi na isto, iako ra njenik smatra nesumnjivom prednošću činjenicu da nije na spisku po kojnika. Konačno, premda i Go spodar, kao i bari, može da se preobrazi u životinju, on nikad ne uzima oblik jaguara, ljudo ždera koji - dok ga ne ubiju naplaćuje od živih mori koji ovi duguju mrtvima. On bira životinje-hraniteljke: aru koji skuplja plodove, orla-grabljivca koji lovi ribu, tapira čijim će se mesom pleme pogostiti. Bari je opsednut duhovima, aroettowaraare se žrtvuje za spas ljudi. Neprijatno je čak i otkrovenje koje mu obelodanjuje njegovu misiju: on sazna je da je izabranik po smradu koji ga svuda prati i koji ne sumnjivo podseća na onaj što prožima čitavo selo tokom nedelja privremenog pokopavanja lesa tik ispod površine, usred prostora za ples, ali koji se dovodi u vezu i s jednim mitskim bićem, aije. To je ču dovište vodenih dubina, od vratno i smrdljivo, ali srdačno; ono se pojavljuje izabraniku koji mora da trpi njegova mi lovanja. Tokom pogreba, mladići premazani blatom podražavaju taj pri zor tako što grle maskiranu osobu koja predstavlja mladu dušu izabrani ka. Urođenici zamišljaju aije dovoljno precizno da ga mogu predstaviti crtežom, i njegovim imenom označavaju rombove koji svojim zujanjem najavljuju pojavu čudovišta i podražavaju njegove krike. Posle svega toga, ne čudi nas što pogrebne ceremonije traju više nedelja: njihove su funkcije, naime, veoma raznovrsne. One se, najpre, smeštaju na dva plana o kojima smo govorili. S gledišta pojedinca, sva ka smrt je prilika za rasplitanje odnosa između fizičkog sveta i društva. Neprijateljske sile koje sačinjavaju prirodni univerzum prouzrokovale
Bororo
187
su štetu društvu i ona se mora nekako nadoknaditi: to je uloga pogreb nog lova. Pošto gaje kolektiv lovaca osvetio i iskupio, mrtvac sad mora da se uklopi u društvo duša. Taj zadatak obavlja roiakuriluo, velika po grebna pesma čijem sam izvođenju imao sreću da prisustvujem. U selu Bororoa poseban značaj se pridaje jednoj svakodnevnoj rad nji: večernjoj prozivci. Čim padne noć, upali se velika vatra na prostoru za ples, gde su se upravo okupile starešine klanova; jedan glasnik sna žnim glasom proziva svaku grupu: Badeđeba, "poglavice"; o Cera, "ibisovi ljudi"; Ki, "tapirovi ljudi"; Bokodori, "ljudi velikog tatua"; Bakoro (po imenu junaka Bakororo); Boro "ljudi labreta"; Evagudu, "ljudi pal me buriti"; Arore, "ljudi gusenice"; Paive, "ljudi bodljikavog praseta"; Apibore (neizvesno značenje) 1 ... Prozvani se odazivaju i redom im se saopštavaju naređenja za sutrašnji dan, i dalje povišenim tonom koji do pire i do najudaljenijih koliba. Uostalom, u taj čas, sve, ili gotovo sve kolibe su prazne. Kad nastupanje noći otera komarce, svi muškarci izla ze iz svojih porodičnih koliba u koj ima su proboravili oko šest sati. Sva ki pod pazuhom nosi asuru koju će prostreti po utabanoj zemlji velikog kružnog trga smeštenog pored kuće muškaraca, s njene zapadne strane. Tu će leći, umotan u pamučno ćebe, koje je od trajnog dodira s telom premazanim urukuom dobilo narandžastu boju i u kojem bi Služba zašti te teško prepoznala jedan od svojih poklona. Na veće asure poleže petšest muškaraca, koji jedva razmene po koju reč; neki su sami na svojim prostirkama. Krećemo se zaobilazeći opružena tela. Dok traje prozivka, starešine prozvanih porodica ustaju jedan za drugim, primaju uputstva i ponovo ležu s licem prema zvezdama. I žene su izašle iz koliba i u grupicama stoje ispred svojih vrata. Razgovor polako zamire, i u kući mu škaraca, a zatim i na trgu, postepeno počinju pesme, recitacije i horovi koji će trajati ćele noći; u početku ih izvode dva-tri sveštenika, a zatim se polako uključuju i drugi muškarci koji pristižu na mesto obreda. Pokojnik je pripadao polovini Cera; obred su, dakle, vršili stanov nici Tugare. Gomila lišća nasred trga predstavljala je odsutni grob, a s njegove leve i desne strane bili su raspoređeni snopovi strela i ispred njih činije s hranom. Bilo je dvanaestak sveštenika i pevača; većina je na glavi imala ogromne ukrase od perja živih boja, kakve su drugi nosili na zadnjici ili iznad četvorougaone lepeze od upletene trske koja je, trakom pričvršćena oko vrata, pokrivala ramena. Neki su bili potpuno goli i pre mazani crvenom ili crnom bojom, ravnomerno ili u linijama, ili su pak bili pokriveni trakama od belog paperja; drugi su na sebi imali dugačke suknje od slame. Glavni lik, koji je predstavljao mladu dušu, pojavljivao Poznavaoci jezika bororo osporili bi ili barem precizirali ove prevode; osla njao sam se samo na urođenička objašnjenja.