Klod
142
Levi-Stros
U našem plemenu, muškarci su skulptori a žene slikari. Od tvrdog i plavkastog drveta gajaka muškarci oblikuju figure o kojima sam ranije govorio; pored toga, oni ukrašavaju rogove zebua, koji služe kao čaše, reljefnim crtežima ljudi, nojeva i konja; ponekad crtaju i ljude i životi nje, ali uvek kao listove. Žene se bave ukrašavanjem keramike i kože, kao i crtanjem po telu, u čemu su neke pravi virtuozi.
SI.
Kaduveo
143 Samo nekoliko vrlo starih žena uspelo je da sačuva staru virtuo znost; dugo sam bio ubeđeri da je moja zbirka sakupljena u poslednjem trenutku. Koliko sam se iznenadio kad sam pre dve godine video ilustrovan prikaz jedne sasvim sveže zbirke koju je, petnaest godina posle me ne, sakupio jedan moj brazilski kolega! Ne samo što su crteži bili jedna ko sigurno izvedeni kao i moji već su i motivi često bili istovetni. Stil, tehnika i nadahnuće nisu se nimalo promenili tokom svih tih godina, kao što se nisu promenili ni tokom četrdeset godina koje su protekle između Bođanijeve i moje posete. Taj konzervativizam je utoliko značajniji što se ne proteže i na grnčariju, koja se, sudeći prema poslednjim prikuplje nim i objavljenim primercima, potpuno izrodila. U tome se može videti dokaz da crteži na telu a naročito na licu imaju izuzetan značaj u urođeničkoj kulturi.
13 - Crteži jednog kaduveovskog dečaka.
Njihova lica, a ponekad i čitava tela, prekrivena su spletom asime tričnih arabeski koje se smenjuju s prefinjenim geometrijskim crtežima. Prvi ih je opisao jezuitski misionar Sančes Labrador koji je među Indi jancima živeo od 1760. do 1770. godine; ali na njihove tačne reproduk cije valjalo je sačekati jedan vek i Bodanija. Godine 1935, i sam sam sakupio stotinak motiva postupajući na sledeći način: najpre sam plani rao da fotografišem njihova lica, ali su finansijski zahtevi plemenskih lepotica ubrzo iscrpli moja novčana sredstva. Onda sam pokušao da ski ciram lica na papiru i da nagovorim žene da ih iscrtaju na isti način kao i njihova sopstvena; uspeh je bio takav da sam ubrzo odustao od svojih neveštih skica. Crtačice nije nimalo zbunjivao prazan list, što jasno po kazuje daje njihova umetnost nezavisna od prirodne arhitekture ljud skog lica.
SI. 14 - Drugi crteži istog autora.
Nekad su motivi bili tetovirani ili bojeni; samo je druga tehnika opstala do danas. Žene slikaju po licu i telu neke drugarice, ponekad i nekog dečaka. Muškarci brže napuštaju taj običaj. Tankom lopaticom od bambusa umočenom u sok biljke genipapo - u početku bezbojan, kasnije usled oksidacije plavkasto-crn -umetnica improvizuje na živom telu, bez modela, skice ili plana. Ona prvo ukrašava gornju usnu moti vom luka koji se na oba kraja završava spiralama. Zatim deli lice na dva dela vertikalnom linijom koju ponekad preseca i horizontalnom. Tako podeljeno na četiri dela - katkad još i dijagonalno presečeno - lice se