DnevINk 32 by Kraljevski MagazIN

Краљевачки

ДНЕВИНК

Пред шесту рунду преговора српског и косовског премијера у Бриселу

Субота, 2. март

ТЕШКА БОРБА ЗА КОСОВО

ред шесту рунду преговора Београда и Приштине у Бриселу косовски премијер Хашим Тачи изјавио је да ће заједница општина са већинским српским становништвом на северу Косова функционисати као невладина организација, без извршних и законодавних овлашћења, објавила је приштинска штампа. Такви органи не могу по њему бити замена за општинске скупштине, јер надлежности општина не могу бити пребачене на заједницу истако је Тачи наговешта-

вајући могућност да његов дијалог са председником Владе Србије буде окончан без потписивања било каквог споразума. Приштински медији најавили су наставак процеса нормализације односа и после завршетка дијалога двојице премијера. Премијер Србије Ивица Дачић каже да ситуација око преговора са Приштином није нимало наивна, већ врло тешка и да не зна у ком смеру се даље уопште ти разговори могу водити, јер приштинске власти не прихватају

да заједница српских општина има било каква извршна овашћења. Наводећи да је Србија све време била конструктивна и коректна позвао је на разум, јер је дијалог једини начин за решење проблема. Србија је већ направила компромис, а подела и разграничење су, каже, једино могуће решења, иако му о томе не дају ни да прича. Како владајућа већина у Приштини зависи од Срба који се налазе у такозваној косовској влади једно о решења могло би да се

нађе у разговору са њима. Србија је заинтересована да се оствари напредак у дијалогу, не због Европске уније и датума за почетак преговора о чланству, већ зато што проблеми треба да се решавају. Ипак, погрешно је сматрати да би Србија због датума о почетку преговора за ступање у равноправно чланство Европске уније могла да прихвати нешто што није у њеном националном и државном интересу. Брисел се за сада понаша неутрално и не намеће ста-

вове ни једној страни, иако жели да се проблеми реше што пре. Ништа мање проблеме нема ни косовски премијер јер мора да доноси тешке одлуке у име грађана и институција Косова. Саопштио је то новинарима јер су га представници Покрета самоопредељење спречили да у Скупштини Косова посланицима поднесе извештај о преговору са Ивицом Дачићем. Саветник председника Србије Марко Ђурић је изјавио да је дијалог Београда и Приштине на раскрсници и да је неопходно да међународна заједница охрабри Приштину да буде спремна за уступке, како би се дошло до компромиса и узајамно прихватљивог решења, наглашавајући да је српска страна спремна на разумне уступке. Уочи наставка дијалога у Бриселу, Заказаног за 4. март, рекао је да српска страна на преговоре одлази са дефинисаном стратегијом и искреном жељом да се постигне споразум и компромис две стране, потпуно конструктивно спремна да разговара о уређењу односа у покрајини на основу принципа из Резолуције и Платформе. Србија има јасан концепт који се своди на успостављање Заједнице српских општина, које имају надлежности у многим областима живота, а које функционишу у складу са Уставом и законима који важе у покрајини. Београд је спреман на озбиљне разговоре о томе како да се дође до компромиса који ће подразумевати усаглашавање нормативног оквира који тренутно постоји у покрајини, који Београд не признаје, са постојањем Заједнице српских општина. - Мислимо да је ово кључна раскрсница у преговорима у којој је неопходно да представници међународне заједнице пошаљу поруку привременим институцијама у Приштини да је неопходно да буду спремни на одређене уступке како би се до компромиса дошло - рекао је Ђурић и нагласио да је Београд спереман на разумне уступке у оквиру плана за оснивање Заједнице српских општина која би омогућила читавој српској заједници да егзистира у складу са стандардима који функционишу у свим земљама Европске уније које имају оваква компликована питања на својој територији. Не постоји опасност да Србија одустане од настојања да се постигне компромис, који ће подразумевати оснивање Заједнице српских општина и највише гаранције за политичка и сва друга права Срба на Косову. Уверен је и да до 16. априла неће постојати никакав ни политички, ни формални разлог да Србија не добије подршку за наставак европских интеграција, јер напори који земља чини у свим областима више него јасно говори о томе.

На састанку са амбасадорима Шпаније, Грчке, Кипра, Румуније и Словачке Ивица Дачић је истакао да Влада Србије улаже максималне напоре да у дијалогу са Приштином постигне одрживо решење, али да за сада друга страна не показује спремност да се постигне компромис. - Србија има јасну стратегију, формулисану у Платформи и одлукама парламента, и искрено желимо праведно и одрживо решење које ће омогућити опстанак Срба на Косову и Метохији и обезбедити трајан мир у региону - нагласио је премијер Дачић и оценио да је за решавање проблема на Косову и Метохији од изузетног значаја подршка коју Србији пружају Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка, које нису признале једнострано проглашену независност јужне српске покрајине, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медијима. И функционер Социјалистичке партије Србије и саветник премијера Петар Шкундрић потврдио је да Србија у тражењу праведног решења за косовски проблем неће ићи испод нивоа националног и државног интереса. Влада, на челу са Ивицом Дачићем, води тешку битку да се дође до историјског договора између албанског и српског народа на Косову и Метохији, да се пронађе решења заједничког суживота и уважавања и за нормалан живот српског народа на Косову, рекао је Шкундрић. Ово је, верује он, најтежи историјски тренутак за вођење једне такве битке и постизања историјског договора, јер је један значајан део света признао постојање Косова као независне државе, што се уклопило и у политику која је представљала ревизију резултата Другог светског рата. Страхује се да ће неки од носиоца те политике тешко прихватити да се дође до узајамно прихватљивог и одрживог решења. Србија ипак неће одустати од те битке, а спремна је на све облике дијалога, али не може да иде испод нивоа националног и државног достојанства и интереса. У међувремену и на прелазима Мучибабе и Мутиводе између Косова и Србије почела је примена Споразума о интегрисаном управљању. Из МУП Косова саопштено је да је после успешног почетка споразума о интегрисном управљању на четири прелаза између Србије и Косова, почела примена и на последња два, Мучибабе и Мутиводе. Чињеница да сви прелази функционишу по споразуму који су Косово и Србија договорили разговорима у Бриселу представља велики корак у нормализацији односа између две стране, саопштио је МУП Косова. На основу бриселског договора Београда и Приштине о слободи кретања, раније су отворени прелази Јариње и Мердаре, а потом и Брњак и Бела земља – Кончуљ.

Свети Симеон Мироточиви, заштитник Нове Србије

Уторак, 26. фебруар

ИЗУЗЕТНО В 6

- После година опозиционог деловања Градски одбор Нове Србије у Краљеву обележио славу Светог Симеона Мироточивог као чланица владајуће коалиције

егујући традицију и историју свог народа, Нова Србија је за свог заштитника одабрала светог Симеона Мироточивог, зачетника српске државе, најуспешнијег владара и ујединитеља српског народа. Негујући славу предака, баштинећи очување традиције и културе српског народа, Нова Србија, као стожер окупљања прогресивних снага, штити традицију од заборава.

Председник странке Велимир Илић изјавио је поводом славе да је, упркос нападима и провокацијама, Влада Србије све јача и све стабилнија. - Они који не мисле добро Србији и српском народу подривају темеље једне стабилне власти и веома озбиљне државе која се коначно ствара - рекао је он и нагласио да су многи имали шансу да створе озбиљну

ВАЖАН ДАН државу, "али нису дошли до краја". Уз то додао је да се нада да ће актуелна Влада успети у том послу. Страначкој слави присуствовали су коалициони партнери Нове Србије из Српске напредне странке Зорана Михајловић, Верољуб Арсић, Зоран Бабић и Владимир Цвијан, као и функционери Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић, Александар Никитовић и Петар Петковић. Свечано је било и у Краљеву где су резањем славског колача у храму Свете Тројице, страначку славу облежили су чланови Градског одбора Нове Србије. После сечења

славског колача старешина храма протојеререј ставрофор Јован Ђорев се кратком беседом обратио присутним свечарима и осврнуо на личност оснивача српске средњовековне државе и ктитора више светиња. Слава је и прилика да се каже шта је урађено у претходној години, а генерални секретар странке и народни посланик Срђан Спасојевић подсећа да Нова Србија после година опозиционог деловања у Краљеву славу обележава као чланица владајуће већине. - Данас је за Нову Србију изузетно важан дан. Централна прослава је у Београду, али се слави и у свим град-

ским и општинским одборима широм земље. Иако на овај дан не треба много причати о политици подсетио бих да је између две славе дошло до многих промена. Нова Србија ће као и у претходном периоду када је била у власти, како у граду тако и у републичкој, наставити да ради у корист грађана Србије. На дневном реду заседања Народне скупштине је Закон о легализацији који велики број грађана са нестрпљењем очекује, а који ће омогућити легализацију бесправно подигнутих објеката по веома повољним условима, што ће много значити за гра-

ђане Србије – истакао је он. После сечења славског колача, и коктела у просторијама странке, настављено је дружење са припадницима других политичких странака, пријатељима странке и члановима Нове Србије. Свети Симеон Стефан Немања, црквено свети Симеон Мироточиви (1114 -1200), родоначелник је српске краљевске лозе Не-

мањића. Рођен је 1114. године као Немања, син Завидов у Рибници поред данашње Подгорице. Пошто је то било време очевог прогонства, крштен је по католичком обреду, јер у близини није било других свештеника. Управљао је источним српским земљама и за то време успео је да прошири и среди државу. Учврстио је православну веру у време кад су јој претили јереси са свих страна. Успоставивши мир са околним земљама 1196. године одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана,

а до одласка на Свету гору Симеон монашке дане проводио у манастиру Студеници чији је био ктитор. На Хиландару је проживео само осам месеци, а пренос моштију Савиног оца почела је у јесен 1206. године. После дугог путовања мошти су стигле у Србију 9. фебруара, по јулијанском календару, а пренос у Србију био је веома значајан политички догађај. Над телом оца обављено је помирење браће Стефана и Вукана у години када постаје игуман манастира Студеница.

Др Милош Чоловић, председник Градског одбора Покрета социјалиста

СОЦИЈАЛИЗАМ НАЦИОНАЛИЗА И ЕВРОПЕИЗАМ - Као једина партија леве оријентације на територији града Краљева Покрет социјалиста промовише дубоко хуману социјалистичку идеју која се заснива на принципима солидарности, равноправности, социјалне правде, сигурности, права на рад и права да се од поштеног рада може живети животом достојним људи 21. века

Четвртак, 28. март

еђу великим бројем партија које делују на краљевачкој политичкој сцени једна се по много чему издваја. И док су готово све у мањој или већој мери десно оријентисане Покрет социјалиста слови као једина партија леве политичке оријентације. Као таква је од оснивања пре пет година, а у Краљеву од оснивања првог градског одбора 2009. године. Први пут се, после конституисања краљевачког Градског одбора, Покрет социјалиста појавио на изборима за одборнике Скупштине града у мају прошле године. Изборна листа „За моје Краљево“ у оквиру које су поверење бирача проверавали још Српска слога и Еколошки покрет „Ибар“ није успела да у исправност својих ставова убеди више од 4,04 одсто оних који су изашли на биралишта. Покрет социјалиста у Краљеву није успео да обезбеди ни једно место у локалном парламенту, а изборни резултат је у Градском одбору оцењен као неуспех. Па, иако нису део локалне власти социјалистима је ускраћена и могућност за опозиционо деловање зато што

је Покрет социјалиста део владајуће коалиције у Народној скупштини Републике Србије. Неуспех на изборима био је повод за нешто што баш и није уобичајено на краљевачкој политичкој сцени. Председник Градског одбора Радоје Томашевић поднео је, из моралних разлога, неопозиву оставку преузимајући део кривице. У новонасталој ситуацији на чело Градског одбора, као вршилац дужности председника до Изборне конференције, дошао је др Милош Чоловић. Трајало је то од половине октобра прошле до 19. фебруара ове године када су изабрани нови органи партије, а Чоловићу поверено даље вођство Градског одбора.

М, АМ М

Др Милош Чоловић

Нови председник потврђује да ће одбор и у наредном периоду промовисати и предочавати грађанима дубоко хуману социјалистичку идеју која се заснива на принципима солидарности, равноправности, социјалне правде, сигурности, права на рад и права да се од поштеног рада може живети животом достојним људи 21. века. У основне задатке социјалисти убрајају и заштиту националног и државног интереса. - Све партије, осим нас, су за капиталистички начин друштвено економског уређења. У последњих петнаестак година сви наши суграђани су сведоци да су владајуће коалиције састављене од странака десне политичке оријентације спроводиле облик неолибералног капитализма који се залагао само за интересе крупног капитала. Настојао је да се њиховим власницима увећа профит, иако су многи од њих богатство и иметак стекли на незаконит начина, а при том потпуно маргинализовали интересе огромне већине становништва, интересе радника, интелигенције, пољопривредника, незапослених, пензионера, студената. Чак је и право на школовање, и право на лечење, постало привилегија само малобројних, а не свих грађана државе. Богатство нашег Градског одбора није у новцу, јер Покрет социјалиста не финансира ниједан тајкун. Богатство је у лепоти и снази идеје коју заступамо и промовишемо и у друштвеном угледу људи који је предочавају нашим суграђанима – каже Чоловић. И у будућем политичком раду Покрет социјалиста ће промовисати идеју социјализма, а у Градском одбору верују да имају квалитетне и стручне особе које у интересу грађана могу квалитетно обављати све будуће евентуално поверене државне функције. То потврђује и председник Покрета социјалиста Александар Вулин који је, као директор Канцеларије за Косово и Метохију, један од креатора државне политике која треба да очува јужну покрајину под ингеренцијом државе Србије. Он је део тима чији је задатак да одбрани територијални интегритет и суверенитет гарантован резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а у складу са Уставом Србије. - Идеологија Покрета социјалиста може се свести на три речи, социјализам, национализам и европеизам. Ми смо и националисти, јер имамо љубав и достојанство према интересима нашег народа и наше државе. Такође смо и за европски пут, јер српски народ и држава коју су стварали, чували, и кад год је то било потребно спасавали наши преци, припада европским народима, европској култури и цивилизацији. Ми ћемо у Европску унију ући једино као равноправни и са садашњим територијалним интегритетом и суверенитетом који имамо на територији која је дефинисана уставом – каже Чоловић.

После бурних збивања с краја последње деценије двадесетог века у Краљеву се задржало више од двадесет хиљада интерно расељених лица, махом српске националности, са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија. Они имају потребу за решавањем многобројних економских, социјалних и других егзистенцијалних проблема, па је у том смислу, подсећа Чоловић, Канцеларија за Косово и Метохију недавно отворила одељење у Краљеву како би пружило помоћ суграђанима који имају потребу за остваривањем имовинских и других права, а пре свега интерес да се врате на просторе на којима су живели. Залажући се за очување јужне покрајине у саставу Републике Србије, и оправдане захтеве становника овог дела земље, Покрет социјалиста је учествовао у свим протестима на северу покрајине којим су становници бранили легитимне интересе, било да су угрожени од припадника албанске националне заједнице, или су њихова права кршили припадници међународне организације која има власт на Косову и Метохији. - Цео Покрет социјалиста, а и наш Градски одбор помагали су наше сународнике одлазећи на барикаде на којима су бранили своје интересе, а прикупљана је и помоћ у храни, одећи, обући и скромним материјалним средствима која смо могли да подаримо егистенцијално угроженом народу – каже Чоловић. Краљево је некада као регионални, привредни, економски и културни центар било носилац развоја ширег региона. Данас у њему влада алармантно привредно, социјално и економско стање у коме од 130 хиљада становника месечну плату прима, или не прима, једва 12,5 хиљада запослених. Ситуацију још неизвеснијом чини податак да само око две хиљаде запослених зараду остварује у реалном, односно производном сектору. Такво стање упућује на потребу да се предузму одговарајуће мере и активности на превазилажењу неповољног стања, пре свега оживљавањем привреде. У том смислу у целој држави, а и Краљеву, предстоји процес неопходне реиндустријализације. Тек оживљавањем привредног сектора може се очекивати побољшање у осталим сферама друштвеног живота, а у скаду са њим и бољи живот суграђана који се налазе на ивици егзистенције. Доказ томе је и неколико стотина Краљевчана који свакодневно на оброк чекају испред Народне кухиње. - Сведоци смо неколико приватизација великих привредних система у Краљеву које су се показале као катастрофално лоше и довеле запослене на руб егзистенције. Велика већина радника је остала без посла и сврстала се међу петнаестак хиљада оних који су пријављена на евиденцију Националне службе за

запошљавање. Стање које је неодрживо на дужи рок, сматрамо алармантним, па се што пре морају предузети хитне мере како би се завршио процес реструктурирања привредних система Магнохрома, Фабрике вагона и осталих, и тако створили услови за спровођење поштене и социјално одговорне приватизације. Само оживљавањем таквих система може се помоћи и осталима, пре свих малим и средњим предузећа обезбеђивањем повољних кредитних линија – истиче Чоловић и оставља грађанима да суде о успешности рада локалне власти конституисане пре само осам месеци. Суграђани, каже он, најбоље знају да ли им је, или није, порастао животни стандард и да ли имају наде и могућности да преброде тешкоће у које су запали. Обавеза локалне власти је и да заврши све инфраструктурне објекте чија је изградња започета претходних година. У њих се убраја спортска хала у Рибници, Аеродром „Морава“ у Лађевцима и карго центар који граду отвара нове перспективе. Али, треба радити и на завршетку толико пута помињаног моста преко Ибра у наставку Скопљанске улице, иако је од зачетка идеје о градњи до фазе у којој се тренутно налази, био контроверзан. Завршетак је неопходан због сазнања да су у ове објекте уложена знатна материјална средства која би, у случају да не буду приведени намени у разумном року, била потрошена без икаквог ефекта. Градској управи предстоји и наставак радова на левој обали Ибра, узводно до Шумарске школе, како би се овај део града заштитио од евентуалних поплава, а становници поштедели невоља које су имали у ранијем периоду. - Сви пројекти могу се завршити издвајањем новца из градског буџета, и малу помоћ републике. Али оно што не може да заврши локална власт је пројекат такозваног Моравског коридора од Појата до Прељине који ће великим делом ићи преко територије нашег града. Његов завршетак отвориће велике развојне могућности за долазак инвеститора који ће овде отворити привредне погоне, упослити народ и повући град из летаргије у којој се налази. Поред аутопута треба изградити индустријску зону са свим инфраструктурним објектима од саобраћајница, гаса, струје, воде што ће створити прилику и могућност да будемо атрактивни за будуће инвеститоре – сигуран је Чоловић.

Али, пре свега треба урадити стратегију како би се одредили стратешки правци развоја града и ширег подручја у којем треба представити све потенцијале, компаративне предности и ресурсе са којима располажемо, од привредних, пољопривредних, туристичких, интелектуалних, инфраструктурних и свих осталих. У тој стратегији, с обзиром да велики део града чини пољопривредно рурално подручје на коме живи мало мање од половине становништва, треба омогућити свима који живе у сеоским месним заједницама живот достојан садашњег времена. - Кад то кажем мислим на изградњу инфраструктуре и асфалта до сваког села, увођење струје, телефона и изградњу здравствених станица како би мештани могли да задовоље основне егзистенцијалне потребе. Тако би се спречило даље досељавање у град и стварање још већих социјалних неприлика у њему. С обзиром да се мештани сеоских месних заједница баве ратарством, сточарством, повртарством, сматрамо да је оживљавање задругарства и развијање таквог система најбољи модел за даљи развој тих месних заједница. У том смислу им се мора помоћи у изградњи система хладњача за складиштење пољопривредних производа до продаје на домаћем и иностраном тржишту. Треба тражити финансијску помоћ од ресорних министарстава како би субвенцијама помогли изградњу капацитета који ће донети корист пољоприврдним произвођачима, граду и широј друштвеној заједници – каже Чоловић. У Покрету социјалиста сматрају да лепшу будућност грађани Краљева могу да очекују само доласком нових инвестиција и отварањем нових радних места која стварају перспективу за решавање животних и егзистенцијланих потреба. У том смислу и апелују на градску власт да се залаже за пројекте који могу добити финансијску помоћ републике. Добар маркетиншки приступ према ресорним министарствима и потенцијалним инвеститорима, уз давање одређених олакшица онима који отварају погоне, једини је начин који води ка значајнијем помаку у оживљавању привредне производње. Пред крај марта Покрету социјалиста предстоји Други ванредни конгрес који треба да усвоји нова партијска документа и потврди избор новог руководства. Зато ће следећих двадесетак дана бити интензивиране активности на предлагању најквалитетнијих људи који ће у наредном периоду међу грађанима промовисати идеје Покрета социјалиста.

Уторак, 25. фебруар

Учешће краљевачких грађевинара у изград

И ДА НЕИЗВ

Уколико краљевачки грађевинари не иступе заједни на реалним ресурсима и капацитетима, корист од у локалну з

дњи деонице аутопута од Појата до Прељине

АЉЕ ВЕСНО

ички са тачно дефинисаним захтевима, заснованим учешћа у изградњи аутопута неће бити значајна за заједницу 19

ајава скорог почетка радова на изградњи аутопута од Појата до Прељине иницирала је грађевинаре са подучја општина кроз које он пролази да се удруже како би се укључили у радове. Вредност радова на деоници која пролази кроз територију града Краљева износи око 120 милиона долара, а интерес локалне самоуправе и привредника је да учествују у подели тог колача у највећој могућој мери. У том смислу у Регионалној привредној комори Краљево је одржан иницијални састанак представника фирми заинтересованих за добијањe послова на овом великом инфраструктурном пројекту. Изградња аутопута има вишедомензионални значај не само за регион кроз који пролази, већ и за читаву земљу, па је у процесу закључивања уговора са извођачем радова значајно поставити захтеве о што већој укључености домаће индустрије имајући у виду првенствено податак да се радови финансирају средствима кредита, а не из донације. Укључивање у реализацију оваквог пројекта значајно је због подизања сопствених капацитета, али и добијања референци за учествовање на другим пројектима ван земље. Уколико домаћи извођачи не буду били у ситуацији да се изборе да учествују у изградњи пута у сопственој земљи тешко да би то могли да учине негде изван ње. Грађевинска оператива земље је некад имала висок рејтинг и градила многе значајне инфраструктурне објекте у свету, па се јавља потреба да се тај углед поврати. Упркос неслози између грађевинара, и уситњеним парцијалним интересима, преовладава уверење да је и то могуће.

Стране које преговарју о зајму за изградњу капиталних инфраструктурних објеката дефинишу све услове, међу њима и онај о проценту укључености домаће грађевинске оперативе. Анализама које су вршене дошло се до податка да је у претходном периоду мање од 5 посто домаћих фирми успело да добије послове на пројектима које су финансирале институције које одобравају кредите. То је основни разлог због чега се инсистира на подизању њихових капацитета и охрабривању да учествују на тендерима клијената које финанисра Европка банка за обнову и развој. Зајмове које ратификује скупштина дефинишу владе појединих земаља и као такви не могу да буду предмет домаћег Закона о јавним набавкама. Управни одбор Привредне коморе Србије заговорник је идеје о промени члана Закона о јавним набавкама који ограничава учешће домаћих извођача у оваквим пројектима. Иако није било отпора посланика у републичком парламенту до промене није дошло због противљења међународних финансијских институција. Интерес и захтев домаће грађевинске индустрије је да сваки будући закон о ратификацији споразума о зајму и кредиту за инфраструктурне пројекте садржи минимум 50 посто укључености домаће индустрије. Поред тога неопходно је дефинисање јасних правила да домаћи грађевинари не би били подизвођачи подизвођача неке стране компаније која је подизвођач извођачу радова. Од таквог учешћа локална заједница у реализацији пројекта има

много мањи значај од оног који би имала да то ради на други начин. У Чачку и Крушевцу су већ формиране групе за преговоре, а у Краљеву се она тек формира. Стога је предложено да се формирају иницијални одбори по групацијама произвођача и снабдевача грађевинског материјала, и извођача са ових простора, да би се у координацији са осталим градовима разговарало у ресорном министарству и омогућио директни контакт са извођачем радова. Након формирања гранских одбора потребно је формирати парамидални конзорцијум према гранским могућностима. Оно што представља највећи проблем је обезебеђење банкарских гаранција, али и недовољна количина података о кадровској и стручној оспособљености локалне оперативе за овакве послове. Закон је јасно дефинисао ко може да буде носилац посла, ко врши надзор, а ко пројектну документацију. Краљево има само 20 инжињера са одговарајућом лиценцом за обављање одређених послова, а грађевинарство је спало на ниске гране да је то, чуло се на скупу, забрињавајуће. Свесни да иностране фирме долазе у Србију да остваре што већи профит краљевачки грађевинари сматрају да се држава прилично неодговорно упустила у овако значајан подухват. Како деоница аутопута од Појата до Прељине највећим делом пролази кроз територију града Краљева локални грађевинари очекују и највеће учешће у реализацији пројекта. Клуб привредника „Иницијатива 2012“, који окупља 350 људи, спреман је за овај изазов упркос чиње-

ници да обезбеђење повољног учешћа неће бити ни мало лако. Осим дужине аутопута, и оријентационе вредности, још нема прецизнијих података, па је тешко и говорити о учешћу локалних грађевинара. Од њих се са са друге стране очекује да понуде листу производа и услуга које могу да пруже, али и податке о капацитетеима, лиценцама и механизацији са којом раполажу. Веома значајни су и финансијски капацитети, којима мало ко може да се похвали, а све то локалне грађевинаре ставља у веома неповољан положај у коме ће, ако на крају као један у низу подизвођача и буду ангажовани, имати врло мало користи. Због свега је неопходно да се на једном месту сакупи што више релевантних информација са којима би се ушло у преговоре о ангажовању на изградњи пута која треба да траје пуне четири године. Четири године сигурног посла и ангажовања повећаног броја људи веома је значајно у ситуацији у каквој се налази краљевачка привреда. Представници страних компанија, које такође покушавају да добију парче колача, већ навелико крстаре Србијом и прикупљају релевантне информације на основу којих би могли да дефинишу што повољнију преговарачку позицију. Од домаћих грађевинара очекује се да се уједине и заједнички дефинишу понуду, јер би свако индивидуално наступање само нарушило заједнички интерес, ангажовање домаће грађевинске оперативе са циљем да се ревитализују и подигну домаћа предузећа.

Уторак, 25. фебруар

Матарушкој Бањи враћен некадашњи статус

МАТАРУШ У ОКВИРУ КР

ШКА БАЊА РАЉЕВГРАДА - Уредбом Владе Републике Србије од 4. фебруара дефинисано подручје и статус Матарушке Бање. - Створена могућност за даља хидротехничка истраживања и заштиту ужег и ширег изворишта, који су услови за доношење одговарајућих програма развоја и урбанистичког плана овог подручја и увођење комуналног реда као једног од приоритетних циљева. 23

ањски туризам у Србији има дугу традицију. Иако се посета изворима лековитих вода и њихово коришћење дуго није исказивала као туристичка, трагови материјалне културе указују на то да су неки коришћени још у време каменог доба. Термалне и термоминералне изворе на територији земље вековима, и на различите начине, користили су Римљани. Трагови материјалне културе, као и писани извори, јасно потврђују култ Римљана према лековитим водама које су добро познавали. Поред таквих извора градили су виле, купатила и пратеће објекте за лечење, одмор и уживање, потврдивши још тада да су бање Србије бројне. На три континента пространо Римско царство имало је бројну и добро организовану војску, а у ратним походима и бојевима било је рањених и оболелих. Многи од њих лечени су у термама Србије, а у мирнодопско време бање су представљале

места сусрета виђенијих људи, који су долазили ради одмора, опоравка, раскошних гозби и уживања у благодетима топле воде. Својеврстан печат бањама Србије дали су Турци за време вишевековне владавине овим просторима. Белешке путописаца и остаци материјалне културе, посебно хамами, основа су за проучавање прошлости неких наших бања. Помињу се и случајеви да је српско становништво сакривало, затрпавало и запуштало изворе лековите воде како не би дворило и угађало Турцима, који су оријенталски успорено, уз много церемонијала, знали да се опусте, уживају и непрекидно враћају топлим изворима и хамамима. Од првих деценијa XIX века извори топле и минералне воде Србије привлаче пажњу стручњака и научника, посебно лекара. Првобитна истраживања су била скромна, али за историју развоја бањског лечења и туризма веома

значајна. У најстарије хемијске анализе бањске воде Србије убраја се она од пре 144 године, коју је извршио барон Сигмунд Аугуст Волфранг Хердер, рударски стручњак из Рура, 1835. године. У Карановцу се Хедер задржао на ручку у краћем одмору и том приликом добио врњачку топлу минералну воду у две одвојене посуде. Једна посуда топле воде стигла је у Карановац два дана пре Хердеревог доласка, па пошто је доста дуго стајала и већ изветрила Хердер није хтео да је узме на анализу. Друга посуда са врелом водом била је свежа, јер је добијена истог дана када је Хердер дошао у Карановац. Констатовао је да је вода млака и кисела, да је ретка у природи и да се може упоредити са водом у Карловим Варима. Богатство минералних вода у околини Краљево допри-

нело је наглом развоју бањског туризма током целог двадесетог века. А онда је, са почетком транзиције, на овим просторима активност почела да замире тако да је најближа Краљеву Матарушка Бања изгубила статус лечилишта. Зато је локална самоуправа, у настојању да поврати првобитни статус ангажовала београдско предузеће Ц.Д.Т.3 да изради елаборат на основу кога би Влада Републике Србије донела одговарући документ о дефинисању граница и статуса бањског подручја. Влада је коначно, почетком фебруара, усвојила Уредбу којом су дефинисани статус и границе Матарушке Бање. Предузеће за консалтинг и развој Ц.Т.Д.3 основано је 1991. године у Београду, а од 1999. године има и радну јединицу у Котору - Ц.Т.Д.3 Монте. За 20 година постојања урадила је елаборате за 15 бања и још 25 програма за развој. Матарушка Бања је шеснаеста по реду, а остало је још

4 бање у Србији чији сатус није дефинисан. На изради Елабората за предлог подручја које ће се сматрати бањом, а које је било основ за доношење одлуке Владе, учествовао је и град Краљево, а архитекта Светлана Драгић представила је почетком недеље елаборат локалној јавности. На елаборату који се састоји до све свеске са по 168 и 220 страница сарађивало је 42 институције, међу којима сва планинарска и спортска друштва, а контактирано је и 70 људи у Краљеву, Матаругама и околним местима који су били спремни да дају податке у складу са садржајем који је елаборат требало да има. По завршетку, 16. јуна прошле године елаборат је представљен тадашњем Министарству економског развоја, а предизборна кампања, и све што се дешавало прошле године, одлагало је доношење коначне одлуке, јер је формирање државних органа трајало скоро седам месеци.

Коначно је, на препоруку новоформираног Министарства за финансије и привреду Влада Србије 4. фебруара донела уредбу којом су дефинисани статус и границе Матарушке Бање. Тако је Матарушка Бања, кроз чланство у Удружењу бања Србије, добила могућност да постане чланица европског и светског удружења бања. Дефинисање статуса и подручја значајно је за даљи развој бањског лечилишта у коме је планирана градња многих спортских објеката и аква парка. Несумњиви туристички потенцијал који поседује Матарушка Бања није био адекватно, и у довољној мери, искоришћен што је за последицу имало успорени развој целог региона, а чињеница да није имала статус бањског подручја ограничавала је даљи развој и промоцију овог подручја у области бањског туризма. Град Краљево, предузеће Ц.Т.Д.3 и Служба за управљање пројектима и локални економски развој заједно су

реализовали посао који је подразумевао дугу процедуру за прикупљање неопходне документације у вези уредбе којом је влада коначно дефинисала статус и границе Матарушке Бање. Елаборат садржи анализу природних услова и објеката, као и опште податке о клими и водним ресурсима овог подручја. - Израда елабората била је неопходна како би туристички потенцијали нашег града могли да буду стављени у пуну функцију и како би сада ово и званично бањско место могло да обликује туристички производ са препознатљивим брендом. После добијања статуса бање Матарушка Бања добија право да учествује у расподели државног новца и донација, али ће добити и друге привилегије. Следи израда урбанистичких планова, а надамо се да ће се након тога појавити инвеститори, а бања заживети онако како доликује њеним потенцијалима – изјавио је градоначелник Краљева Драган Јовановић. Досадашња пракса је показала да места са званичним

статусом бањског лечилишта могу да рачунају на бројне привилегије у лечењу пацијента стварањем услова за боравак и лечење о трошку Републичког завода за здравствено осигурње. Након дефинисања статуса створени су услови за обезбеђење даљих неопходних хидротехничких истраживања, и заштиту ужег и ширег изворишта, као и услови за доношење одговарајућих програма развоја и урбанистичког плана овог подручја и увођење комуналног реда, као једног од приоритетних циљева. Пројекат је урађен у складу са одређеним критеријумима и уклапа се у стратешки правац националне стратегије Србије за приступање Европској унији, а сличан посао предстоји и по питању обезбеђивања истог статуса за Богутовачку Бању која поседује потребне природне услове за статус бањског подручја. Све ове активности уклапају се и у пројекат Краљевград кроз повезивање бањског, верског и здравственог туризма.

Четвртак, 28. фебруар

ЗА МОДЕРНИЈУ И ИСПЛА

Више од пола века саветодавне службе

АТИВИЈУ ПРОИЗВОДЊУ Низом континуираних активности током читаве године запослени у Пољопривредно-саветодавној стручној служби Краљево помажу пољопривредним произвођачима да усвајањем нових знања унапреде производњу

ако се велики број становника са простора који гравитирају Краљеву од памтивека бавио пољопривредном производњом развој технологије у овој области постављао је пред њих увек нове захтеве и упознавање са новим достигнућима. Није то било једноставно пратити, поготово после интензивног развоје технике и технологије, па је већ почетком друге половине прошлог века у Краљеву 1958. године формиран Завод за пољопривреду „Ибар“ са задатком да се нађе на услузи пољопривредним произвођачима и пре свега стручним саветима помогне да унапреде производњу. Као такав завод је постојао све до 2008. године када је извршено подржављење друштвеног предузећа, а држава преузела оснивачка права предузећа које је до 2010. године радило под именом Пољопривредностручна служба „Ибар“. Током дугог периода мењале су се активности данашње Пољопривредно-саветодавне стручне службе Краљево. Актуелни директор Зорица Здравковић подсећа да је то најпре била пољопривредна станица која се бавила прикупљањем параметара везаним за заштиту биља. Обнављање саветодавних и стручних послова интензивирано је од 2010. године применом одредби закона који се односи на ову област, а који је усвојен годину дана раније. - Саветодавни послови које ова служба обавља прописани су законом, а сваке године се уређују уредбом Владе Републике Србије. Њом су прописане активности, територија и број људи, а у Краљеву на тим пословима ради шест саветодаваца. То су инжењери пољопривреде различитих специјалности, један агроекономиста, два дипломирана инжењара сточарства, и по један ратар и инжењер заштите биља – каже Здравковић. Активности дефинисане Законом о стручним пословима, али и другим из области воћарства, сточарства, ратарства и заштите биљака, служба обавља на територији града Краљева и општина Врњачка бања, Рашка и Ивањица. На њима ради четворо од укупно 12 запослених од који су десет дипломирани инжењери. Саветодавни послови односе се на давање свих савета за које пољопривредни произвођачи покажу заинтересованост, а све у циљу побољшања живота и рада на селу.

Директан дан Директан дан са пољопривредним произвођачима подразумева посету пољопривредном газдинству. Сваки саветодавац током године мора да има 25 лидера у одређеној области пољопривредне производње. Сваког од њих мора да обиђе најмање четири пута у току године и даје практичне савете из области којом се он бави. Основни задатак је да константно прате рад лидера, а крајњи циљ повећање нивоа знања произвођача и усвајање нових технологија гајења биљака и животиња. Иако су у најновије време пољопривредницима доступне бројне корисне информације утврђено је да се у великом броју случајева не примењују примери добре праксе,

па је улога Пољопривредно-саветодавне стручне службе још значајнија. Значајан напредак направљен је у области заштите биља, а велики број пољопривредних произвођача бројне препарате користи рефлексно не размишљајући често о количини, врсти земљишта и водотоковима. Са друге стране и даље је присутно гајење само једне културе на истој парцели. - Због свега упућујемо произвођаче зашто је битно да знају какво је земљиште, колико има азота, фосфора и калијума, најпре да би поправили то земљиште, а када се поправи саветујемо која култура да се гаји. За њих је често битно и смањење количине ђубрива, што се одражава на крајњи економски ефекат. Циљ савета је да се повећа производња, да се обави правилно, а да економски ефекат буде већи, јер је већа добит уз мање трошкове производње битна у свим областима. Агроекономиста је у обавези да промовише мере аграрне политике које доноси држава, а циљ је да произвођачима благовремено достави праве информације о томе шта могу да добију од подстицаја, кредита и субвенција. Наша обавеза је и помоћ при регистрацији или пререгистрацији домаћинстава – каже Здравковић. Поред давања савета саветодавци обилазе пољопривредна газдинства и у оквиру различитих радионица показују како се одређене активности обављају на терену. Осим предавања зависно од специјалности, укључени су у јавно информисање, штампање билтена и брошура, пружање информација путем СМС порука, електронске поште, факса и на све друге начине.

Дани поља Једна од најважнијих активности службе су Дани поља током којих се на огледној парцели гаји одређена култура. Током протекле године су реализована четири огледа на парцелама под пшеницом, кукурузом, сојом и кромпиром. Како служба нема своје парцеле, нити државно земљиште које може да користи, демонстрациони оглед поставља се на парцели неког пољопривредника уз обавезу да буду заступљена најмање три произвођача семена, јер закон не дозвољава фаворизовање било кога. Пред бербу, или жетву, позивају се произвођачи семена који говоре о сортименту, а основни циљ је да пољопривредник добије што више података о разликама између сорти, карактеристикама хибрида и подручја, утицају агротехнике и временских услова.

Зимска школа Једна од обавеза је одржавање зимске школе, или семинара, за пољопривредне произвођаче по одређеној методологији у трајању од три дана, са обавезом да окупе најмање сто људи. Одржава се једном годишње, а после

Зорица Здравковић

Краљева, у претходне две године одржавана је у Ивањици. Крајем фебруара поново су се у Краљеву окупили пољопривредни произвођачи да током три дана сазнају најновије информације из области гајења стоке, ратарства и заштите биља. Окупило се више од 350 људи различитог профила којима су најновија сазнања презентирали еминентни стручњаци. - Први дан је одређен за сточарство, а акценат смо ставили на правилну исхрану крава, јер је ових дана актуелна тема било млеко. Наша служба је још од августа, када је кукуруз био при крају вегетације, указивала не појаве које су уочене као последица суше. Људи су углавном скидали летину на време и отклањали плесњив кукуруз тако да због тога, а и малих количина, то на овим просторима није било изражено. Сточари су били у прилици да сазнају како се правилно хране краве, поготово због јуница које је локална самоурпава увезла прошле године. Њихов генетски потенцијал је велики, па их треба хранити правилно, јер није битна количина већ квалитет хране. Да би се што боље искористио генетски потенцијал мора да буде избалансирана исхрана кукурузом, крмним биљем и другим врстама хране. Теме су представила два саветодавца за сточарство, а професор Пољопривредног факултета Григорије Трифуновић је говорио о условима гајења крава у брдско планинском подручју какво је наше – подсећа Здравковић.

Пољопривредницима је представљен нови Закон о подстицајима, мада су били ускраћени за све информације, јер још нису објављени правилници за поједине области. Када буду објављени пољопривредници ће у Пољопривредносаветодавној стручној служби моћи да добију све релевантне податке о повољностима за добијање субвенција, куповину механизације и осигурању усева, плодова и животиња о коме је такође било речи првог дана Зимске школе. Други дан је посвећен ратарима, а представљени су резултати демонстрационих огледа под кукурузом, пшеницом и кромпиром. Циљ службе био је и да се полазници школе упознају са могућношћу гајења нових култура и боље искористе потенцијали овог краја. Представници Института за ратарство из Новог Сада и стручњаци из Земун Поља представили су нове сортименте кукуруза за ову годину, а семенска кућа Арум сортименте кромпира. - Трећи дан је био посвећен воћарској производњи и заштити биља, а представљен је значај увођења прогнозноизвештајног система. То је нешто што на подручју Војводине функционише четврту годину, а на осталом делу земље тек почиње. Преко одређене апаратуре метеоролошке станице прати се појава штетних организама на парцелама, а произвођачи информишу у ком моменту треба да раде третирање. Прикупљамо податке, бројимо инсекте и концентрацију, па се шаље порука којим препаратима тре-

тирати. Више се не ради напамет, већ доза и концентрација одређују на основу стручног сазнања – каже Здравковић. Иако су интересна група пољопривредници различитог профила ове године су у Зимску школу позвани и представници удружења и асоцијација произвођача. Тако су се на једном месту нашли произвођачи ракије, удружења жена које се бави везењем и хеклањем, произвођачи различитих производа од хељде. Иако је међу полазницима било произвођача свих старосних група преовладавали су они средњих година. Већ током овог месеца активности службе се настављају у местима где може да се окупи већи број пољопривредника, јер је актуелно гајење озимих усева и потреба за прихраном. Од Владе Републике Србије очекује се најављено усвајање одлуке о бесплатној анализи земљишта која би требало да буде основ за препоруку о врсти културе и њеном третману. Значајна средства из буџета намењена су наводњавању, изградњи примарне и секундарне мреже, уређењу извора и постављање цеви до парцела. Али, размишља се и о уништавању амброзије, претварању непољопривредног у пољопривредно земљиште, мелиорацији пашњака, одводњавању... Зорица Здравковић истиче да током 2008. године са простора који покрива служба на нализу није донет ниједан узорак земљишта. Следеће је доне то 400 да би тај број

2011. достигао 8500. До ове године анализу земљишта радиле су друге лабораторије, а од ове ће и Пољопривредно саветодавна стручна служба, која већ има добар део опреме, почети са тим послом. Чека се само одобрење државе да то ради бесплатно. - Под контролом наше службе је семенски и садни материјал свих биљних врста на територији Рашког и Златиборског округа. Вршимо контролу семенског кромпира који се гаји на преко 350 хектара, а инжењери за заштиту биља су на терену нон стоп и издају произвођачима здравствено уверење. Посао нам је поверила Управа за заштиту биља, а под контролом наше службе су и мере селекције из области сточарства. По налогу државе смо 2010. године контролисали све што се у овој области односи на Рашки, Моравички и Златиборски округ. Под нашом контролом је око 8000 уматичених грла, али и друге категорије домаћих животиња, свиње, овце, козе, живина, пчеле... – каже Здравковић. Резултати су видни, а примећује се да само незнатан број пољопривредника није применио савете које добија од саветодаваца. Саветодавна служба у Сједињеним Америчким Државама постоји више од 100 година, а тек после 70 почела је примена квалитативних метода рада код пољопривредника.

До краја марта пријављивање на упис у Војну гомназију и Војну академију

Четвртак, 28. фебруар

ЗНАЊЕ, ЉУБАВ И ДРУГАРСТВО

- После завршене академије, и стицања звања официри Војске Србије, поред дипломе која је призната у свету, сви добијају сталан и сигуран посао. - Уз обезбеђене све услове за бесплатно школовање кадети примају и плату која зависи од године студија и постигнутог успеха. - Међу 759 кадета Војне академије је 172 девојке

инистарство одбране је ове године већ расписало конкурс за упис ученика у Војну гимназију и кадета на Војну академију и Медицински факултет Војномедицинске академије. Тим поводом у Краљеву су боравили представници ових образовних институција да би Краљевчанима заинтересованим за даље школовање у овој области приближили све предности војног позива. Конкурс за упис отворен је 15. фебруара, а рок до кога ће се примати документа оних који желе да се упишу у једну од војних образовних институција истиче последњег дана марта. Иако је детаљан опис услова доступан и преко сајта Војне академије и Медицинског факултета пуковник Урош Домазет је настојао да на сликовит начин у директном контакту са заинтересованим истакне повољности и одговори на бројна питања. Као и ранијих година и ове се очекује велики број кандидата. Интересовање за војне школе повећано је последњих година због реформе школства и свега што нуде Војна академија и Медицински факултет. Тако је за упис у претходну школску годину за свако место конкурисало чак 10 кандидата.

Војна гимназија Војна гимназија има дугу традицију и постоји већ 43 године, а у њој школовање, као и у осталим гимназијама у земљи, траје четири године. Наставни план и програм усклађени су са програмима гимназија општег смера, а једин-

ственом је чини склоп свакодневних активности каквих нема у другим школама. То су неки посебни облици наставе као што је прилагођавање у првом разреду, скијање на Копаонику у другом и наставне посете током све четири године школовања. У гимназији постоји велики број факултативних предмета као што су војна географија, топологија, нацртна геометрија и други, а ученици имају могућност приступа некој од многобројних секција и курсева. О целодневном раду брину запослени из цивилног састава, али и професионална војна лица. Сви ученици су за време школовања смештени у интернату који је од школске зграде удаљен 1800 метара. Министарство одбране сноси трошкове школовања свих који са успехом испуне обавезе прописане уговором који пре почетка школовања потписује сваки ученик. Низу повољности треба додати и ученичку плату која се, зависно од године школовања и постигнутог успеха, креће између 4 и 7 хиљада динара месечно. Право да конкуришу имају сви држављани Републике Србије рођени 1997. године и касније. Кандидат треба да је здравствено способан, да није кажњаван нити да се против њега води кривични поступак. Сем тога треба да је закључно са првим полугодиштем осмог разреда основне школе постигао успех који није нижи од врло доброг, а да му ни оцена из владања није нижа од врло добре. Сви кандидати подлежу провери која се састоји од тестова из математике и српског језика који су усаглашени са

онима које полажу ученици у цивилним школама. Након провере физичких способности са прелиминарне ранг листе првих 200 до 250 кандидата треба да очекују психолошку и медицинску проверу. Међу присутнима у великој сали Скупштине града било је знатно више оних који су заинтересовани за упис у Војну гимназију, а ученик трећег разреда 38. класе Стефан Ђурић потврдио је многе специфичности и разлике у односу на цивилне школе. Оне се огледају пре свега у чињеници да свршени ученици имају сигурну преспективу. - Знање које ученик стекне је квалитетно и пружа сигурну перспективу онима који се упишу, а сврха школовања је да припреми ученике за упис у Војну академију. Имамо и специфична дежурства која нас припремају за војнички живот, а најбољи начин да стекнете доброг пријатеља је да проведете са њим неколико година и то 24 часа дневно. Имамо изласке у град и различите наставне посете, а посетили смо различите касарне, друге бројне објекте, културноисторијске споменике и манастире. Прешли смо Србију уздуж и попреко и видели доста тога. Ако се определите за овај позив на завршетку четврте године бићете богатији за доста знања и искуства – поручио је будућим питомцима Стефан.

Војна академија Традиција Војне академије је много дужа од Војне гимназије. Ове године слави 163 године постојања, а Универ-

зитет одбране је пре неколико дана обележио другу годину постојања. У оквиру универзитета су два факултета, Војна академија и Медицински факултет. Војна академија ове године уписује студенте на шест акредитованих студијских програма, менаџмент у одбрани, војно електронско инжењерство, војно машинско инжењерство, војно хемијско инжењерство, војно ваздухопловство и логистику одбране. После завршене академије, и стицања звања официри Војске Србије, поред дипломе која је призната у свету, добијају сталан и сигуран посао. Министарство одбране обезбедило је бесплатно комплетно школовање, интернатски начин живота, исхрану, уџбенике, одећу и месечна примања која зависе од године студирања и просечне оцене, а могу да достигну и 15 хиљада динара. После завршених основних студија старешине Војске Србије могу да се усавршавају преко мастер и специјалистичких до докторских студија. Напредовање иде преко курсева, Школе резервних официра, генералштабног и командног усавршавања, а врхунац и круна школовања је Висока школа безбедности и одбране. Поред интегрисаних студија на Медицинском факултету постоје још специјалистичке и докторске студије. - Ове године примамо укупно 185 кадета. Прве две године су заједничке за све у оквиру студијских програма, а од треће године студенти се опредељују за различите моделе на свих шест студијских програма. Школујете се да будете официри Војске Србије, а после тога да будете изузетни лекари и инжењери – објаснио је потпуковник Домазет.

Квалификациони испит се састоји из два дела. Први је за све исти, а укључује полагање пријемног испита из математике и проверу физичких способности. За будуће лекаре испит је исти као и на свим другим медицинским факултетима у Србији, а укључује проверу знања из биологије и хемије. За разлику од осталих укључује тестирање код психолога, систематски преглед и проверу физичке способности. Успех из средње школе може да донесе највише 60 бодова, док за остатак до максималних сто кандидат треба да се избори на основу знања из два поменута предмета. Физичка провера се не бодује, али има елиминациони карактер. Најбољи кандидати за Војну академију из претходног

школовања могу да донесу највише 40 бодова. Додатних 45 могу да освоје на основу показаног знања из математике, а 15 на основу физичке спремности. - После тога се прави јединствена прелиминарна листа са које позивамо кандидате од најбољег док не попунимо број од 185 колико тражимо. На другом делу селекције, осим за војно ваздухопловство, прегледи трају два дана. За тестирање код психолога, такозвану хедонику, немате никакву припрему, а тестови интелигенције, емотивне и социјалне зрелости, мотивације и прогнозе, на којима се показује личност, прилагођени су узрасту кандидата. Следећа фаза провере кандидата укључује систематски преглед, од антрополошких мерења до лабораторије и свих кабинета – објашњава Домазет.

Прегледи кадидата који се опредељују за војно ваздухопловство трају четири дана у Заводу за ваздухопловну медицину. Током јуна треба да прођу двадесетодневну падобранску обуку, а касније и селективно летење које траје нових 25 дана. Студије на Војној академији карактеришу знање, љубав и другарство, а они који изгубе годину немају шансу за другу грешку. У случају да је понове морају да надокнаде све трошкове дотадашњег школовања. Првих месец дана студија представља период прилагођавања, после кога се онима који не могу да издрже пружа прилика да одустану без накнаде трошкова. До сада је ту шансу искористило мање од једног процента уписаних. Циљ свих осталих је добијање чина потпоручника и дипломе која обезбеђује сигу-

ран и сталан посао већ у 24. години живота што не може да обезбеди ни десетак одсто других свршених студената. Краљевчанка Маја Видић је студент треће године Војне академије. Вршњацима је поручила да је само на почетку све ново и другачије, а да сама чињеница да се носи униформа ствара шок. - Има доста треме и упознавања са оружјем и униформом, али је битно да не одустанете. Академија се не разликује од других факултета. Битно је да волите академију и ништа неће бити проблем. Ја сам задовољна што сам је одабрала и што сам данас овде. Било је тренутака кад сам се запитала што ми је све ово требало, али шта год у животу да урадимо можемо се запитати зашто нисмо одабрали нешто друго – каже Маја.

Петак, 1. март

Обележен Светски дан цивилне заштите

ПОНОВНО УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ - Нема хуманијег и бољег позива и захтева него да се помогне угроженом становништву и људима у несрећи. - Цивилна заштита поново добија на значају, а интензивно се ради на враћању угледа који је имала како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је држава изложена 41

ветски дан цивилне заштите свечано се обележава од 1990. године када је установљен одлуком Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите са циљем да се широј јавности скрене пажња на значај цивилне заштите и развијања свести о значају превентивних и самозаштитних мера и поступака у случају елементарних непогода, техничко-технолошких и других несрећа и опасности. Тим поводом првог дана марта одржана је свечана седница Градског штаба цивилне заштите коме су поред команданта Драгана Јовановића и начелника Радоице Кочовића присуствовали командант Друге бригаде Копнене војске, Командант Општинског штаба за ванредне ситуације из Рашке, начелник Полицијске управе Краљево, начелник Центра Министарства одбране Краљево, начелник Војно безбедоносне агенције, чланови Градског штаба за ванредне ситуације и Добровољног ватрогасног друштва као и припадници специјализованих јединица цивилне заштите. Светски дан цивилне заштите обележава се у ситуацији када се у земљи, преко Сектора за ванредне ситуације, поново успоставља неправедно запуштен и девастиран систем цивилне заштите. Цивилна заштита поново добија на значају, а интензивно се ради на враћању угледа који је имала како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је држава изложена. - Цивилна заштита мора имати већи значај у систему заштите и спасавања грађана, а друштво мора улагати много више снаге и средстава како би се формирале добро опремљене и обучене специјализоване јединице цивилне заштите као преко потребне додатне снаге које ће бити ангажоване у ванредним ситуацијама. Новоформиране специјализоване јединице цивилне заштите ће у наредном периоду представљати значајну снагу у оквиру јединице која ће да се опрема и обучава за заштиту и спасавање свих људи – рекао је на свечаности командант Градског штаба и градоначелник Краљева Драган Јовановић.. Давно уочена потреба за међународном организацијом која би пружала помоћ и заштиту дефинисана је још 1949. године под називом цивилна заштита. Њен задатак било је вршење хуманитарних активности и заштита цивилног становништва од опасности, непријатељстава и несрећа и да му се помогне у савлађивању непосредних дејстава тих опасности као и да се обезбеде услови преживљавања. У нашој земљи је образована 1955. године. Од првог дана прати развој и организацију државе прилагођавајући свој рад развоју друштвених промена и тражећи концепт који ће у потпуности одговорити потребама, условима, могућностима и територијалним капацитетима државе. Тако је цивилна заштита била присутна у стамбеним зградама, улици, фабрици, институцијама и свим структурама друштва. - Период транзиције, и остале недаће које су задесиле Србију, довели су до потпуног уништења система цивилне заштите. Данас Министарство унутрашњих послова, преко

Сектора за ванредне ситуације и осталих структура, поново успоставља систем цивилне заштите. Усвајањем Закона о ванредним ситуацијама Србија је учинила значајан корак ка системском регулисању и обезбеђивању сигурности грађана, по угледу на земље које служе као пример ефикасне и организоване заштите становништва у ситуацијама када су погођени приликама које отежавају, или онемогућавају редовно функционисање, а изазване су утицајем природних непогода, или других цивилизацијских несрећа – истакао је начелник Штаба цивилне заштите Радоица Кочовић. Цивилну заштиту чине лична и колективна заштита, намере и задаци цивилне заштите, повереници, јединице, систем за обавештавање и узбуњивање, овлашћена правна лица и други субјекти друштва организовани у систем цивилне заштите. На основу Закона о ванредној ситуацији на територији републике, или подручја управних округа, у ванредним ситуацијама образују се специјализоване јединице цивилне заштите. За први ниво организовања који представљају снагу ојачања ватрогасно спасилачким јединицама и другим организованим снагама које учествују у заштити средстава одговорне су локалне самоуправе, градови и општине на подручју Србије. Локалне самоуправе организују и јединице цивилне заштите опште намене, али их могу формирати и привредна друштва и друга правна лица која имају потребу за организовање таквих структура заштите и спасавања. Оне су привременог састава и могу се организовати на различите начине у различитим формацијским облицима сходно проценама угрожености за одређену територију. Правни основ за формирање ових јединица је Закон о ванредним ситуацијама, на основу кога је урађен Правилник о организацији и начину употребе и одлука о образовању специјалних јединица цивилне заштите. Закон регулише и права и обавезе припадника, а грађани су дужни да прихвате распоред који им је одређен приликом распоређивања у јединице. Из закона проистиче и обавеза да се, у случају потребе за заштитом и спасавањем, одазову на позив надлежног органа. Држава је законом регулисала начин и износ надокнаде за сва лица која су ангажована у јединицама цивилне заштите тако да ће онима који су у радном односу бити извршена рефундација зараде, а онима који нису бити исплаћена надокнада у износу просечне месечне зараде у републици. Када су, по узору на друге земље, формиране специјализоване јединице разматрана су најбоља решења која су примењена у Европи. Први ниво Сектора за ванредне ситуације подразумева организовање специјализованих јединица на нивоу републике. Опремљене специјалном опремом ове мобилне јединице могу у најкраћем временском интервалу да стигну до било које локације на територији земље. Други ниво држава организује преко управних округа, или неког од 27 Одељења за ванредне ситуације. Јединице у Краљеву организоване су слично онима у другим градовима, а при формирању водило се рачуна о искуству и угро-

Радоица Кочовић

жености територије. - На територији града, и Рашког округа, постоји седам јединица за заштиту и спасавање и три које прате оперативно функционисање и осматрање система, узбуњивање, телекомуникације и тако даље. Команду чини седам припадника, а специјализовану јединицу за заштиту од пожара 27. Јединицу за спасавање на води и под водом чини 8, а за пружање прве медицинске помоћи 18 припадника. Специјализована јединица за радиолошко-хемијско-билошку заштиту има 26 припадника, за спасавање из рушевина 27, а јединица за збрињавање 26 припадника. Краљево је само један од већих српских градова у којима постоје јединице за спасавање на води и под водом. Планирано је да се формацијски састави допуне, а јединице буду спремне да пружају подршку и помоћ када је у питању интервенција на води и под водом – истакао је Кочовић. Специјализоване јединице цивилне заштите за заштиту од пожара интервенисале су током 2012. године 1200 пута.

Изузетно сушна година довела је вегетацију у такво стање да су веома лако избијали мањи или већи пожари, а јединица је и по 17 пута у току једног дана интервенисала на гашењу. Специјализоване јединице за пружање прве медицинске помоћи задужене су за формирање покретних привремених места за медицинско збрињавање и покретних болница уколико то буде требало. У рад Центра за ванредне ситуације већ је имплемнтиран рад Црвеног крста и њихових специјализованих екипа, а поред структура којим располажу Црвени крст и здравствене установе на подручју Републике Србије формирају се и специјализоване јединице прве помоћи у систему цивилне заштите. Технолошки процеси на подручју одговорности локалног Штаба цивилне заштите су у нормалним границама, али се као потребно показало формирање јединице радиолошко-биолошко-хемијске заштите због могуће појаве технолошких катастрофа. Доста производних погона на

подручју зоне одговорности имају стокиран хлор, амонијак и друге материје које у датом моменту и току нормалног функционисања могу изазвати опасност и катастрофе. Из тих разлога се образују јединице биолошке заштите са циљем обављања послова из своје намене, а касније санације терена и извршавања других обавеза. Када је Краљево у новембру 2010. године године погодио земљотрес уочен је недостатак професионалних јединица за спасавање из рушевина. Иако још у формацијском саставу територијално-ватрогасних јединица не постоје специјално обучене особе, сви припадници јединице обучени су за један ниво спасавања из рушевина. Специјализоване јединице цивилне заштите за збрињавање у случају великих и тешких катастрофа, које могу задесити поједине градове, треба увек да буду спремне за евакуацију на сигуран реон угрожено становништво и да га збрину на адекватан начин. Према плановима Министарства унутрашњих послова

већ током ове године у специјалистичку обуку требало би да буде укључено 1400 припадника цивилне заштите. Акценат ће бити стављен на јединице за спасавање од пожара и јединице за спасавање из рушевина како би се припремиле за ефикасно деловање. До краја године планира се и набавка 1300 комплета униформи, а поред обезбеђења средстава Влада Србије је усвојила и Правилник о униформама и ознакама на основу кога већ тече поступак јавне набавке. Из Градског штаба цивилне заштите у Краљеву апелују на све младе људе који се на било који начин баве заштитом и спасавањем да се пријаве Министарству одбране, центру у Краљеву, да би добили распоред у јединицама. Циљ је да се изаберу најспособнији и најбољи припадници спремни да одговоре хуманој обавези, јер нема хуманијег и бољег позива и захтева него да се помогне угроженом становништву и људима у несрећи.

Обележено 140 година од оснивања Српског лекар

Среда, 20. фебруар

ЈУБИЛЕЈ ПОШТОВ

рског друштва

ВРЕДАН ВАЊА

- У 2012. години навршило се 140 година од оснивања Српског лекарског друштва. - Тим поводом Друштво је Сретењским орденом другог реда одликовао председник Републике Србије, а орденом Светог Саве Свети aрхијерејски синод Српске православне цркве 47

Др Стојанка Ратковић

време када је на једној страни Француска револуција започела борбу за слободу и права човека, а на другој, кроз дела Чернишевског и других, руска идеологија западњаштва достиже своју кулминацију, у нас се јављају зачеци активности на подизању опште просвећености, посебно здравствене културе. Европеизација у начину живљења, култури, а нарочито у науци, почиње да мења дотадашњу оријенталну слику ових простора. На челу националног и друштвеног преображаја налази се, заједно са ондашњом малобројном младом српском интелигенцијом, „Уједињена омладина српска“ која ће у овим променама врло често бити и носилац новог и слободарског. Међу интелектуалцима који ће се, после завршених студија на неком од факултета у Европи, вратити у Србију, нашла се и група лекара „стипендираних по струци медицинској“. Вођени идејама „Уједињене омладине српске“, сањајући о слободи и гледајући далеко у будућност свог народа, они ће постати утемељивачи и носиоци савремене медицинске мисли и науке како на подручју Србије, тако и на ширим балканским просторима. У тој, не тако бројној, плејади младих интелектуалаца у Србији је посебно маркантна фигура младог београдског војног лекара др Владана Ђорђевића, у каснијим годинама члана Српске краљевске академије, политичара, књижевника и јавног радника. Као сведок једног времена, он ће дати посебно обележје целом политичком и културном животу у тадашњој Србији. Из таквог националног буђења на простору још полувазалне Србије, током седамдесетих година деветнаестог века, јавиће се 1872. године Српско лекарско друштво после новосадске „Матице Српске“, првих гимназија у Сремским Карловцима, Крагујевцу и Београду, затим „Лицеја“ у Крагујевцу и Београду, „Српских новина“ и Вујићевог позоришта, а пре „Српског ученог друштва“. Поставши једно од огњишта српске науке, Српско лекарско друштво је историјска тековина овог народа, његове медицинске и опште културе. Још средином 1842. године две београдска лекара, др Карло Пачек и др Емерих Линдермајер дали су предлог да се у Београду оснује Лекарско читалиште које би помогло лекарима да прате тековине савремене науке. Забележено је да су и друга два београдска лекара, др Аћим Медовић и др Јован Валента шездесетих година истог века покренули идеју да се с истим циљем оснује „Друштво београдских лекара“. По њиховој замисли ово друштво

треба да окупи и покрене на стручну активност десетак лекара који су у то време радили у Београду. Оснивачи Српског лекарског друштва били су Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Оснивачима ће се убрзо придружити још Јосиф Панчић и Младен Јанковић, који су приликом првог састанка били одсутни. Већ на другом састанку 15. јуна исте године, донет је и „Први устав друштва“ и упућен Министарству унутрашњих дела на одобрење. У писму које је пратило овај текст Устава били су потписи свих присутних лекара. Српско лекарско друштво ће са девет редовних, једним почасним и 34 дописна члана из унутрашњости, као и 24 лекара из словенских и других земаља, 5. августа 1872. године званично отпочети са редовним радом. Већ од првих дана, поред сталешких питања, на својим седницама почеће да се бави и стручним радом везаним за медицинске, здравствене и социјалне прилике у српском народу. Тако ће оно већ од првог тренутка, да „ради нарочито на статистици болести не само у Србији, већ и у земљама у којима српски народ живи, да тражи узроке болестима, уколико су они у народним и географским особинама, и да проучава средства којим би се ти узроци најпоузданије уклањали...“. За постојање и рад Српског лекарског друштва, односно лекара окупљених око њега, везана је појава многих значајних медицинских и друштвених институција у Србији. На првом месту ту је оснивање српско Друштва Црвеног крста, па Главног санитетског савета, припрема и оснивање Медицинског факултета у Београду од 1914. до 1920. године. Од посебног значаја је активно учествовање Српског лекарског друштва у стварању српског здравственог законодаваства све до 1941. године. Српско лекарско друштво је добровољно, невладино и непрофитно удружење грађана основано на неодређено време ради остваривања циљева унапређења медицинске струке и науке кроз организацију стручних скупова и издавачку делатност. Др Стојанка Ратковић, председница краљевачке подружнице подсећа да је садашње председнишво са професором доктором Радојем Чоловићем на челу, посебним ангажовањем и ауторитетом остварило значајне резултате и тиме на најбољи начин обележило 140 година постојања. Данас Српско лекарско друштво има око 23.000 чланова. Мисија едукације чланства се огледа у активном раду Академије медицинских наука СЛД, већег броја секција и подружница, редовном излажењу часописа „Српског архива“ за целокупно лекарство, „Стоматолошког гласника“ и других часописа које издају секције и

подружнице. У потпуности је завршена реконструкција зграде у улици Џорџа Вашингтона 19, које СЛД користи од 1990. године и њено унутрашње уређење. У згради Удружења је 27. марта 2012. године отворен Музеј СЛД са сталном поставком што је представљало својеврсни културни догађај, а у току је реконструкција објеката друштва на Зеленом венцу. Ради се и на враћању национализованих објеката у Београду и Врњачкој Бањи који су били својина Српског лекарског друштва. Круна радног обележавања 140 година постојања био је 17. Конгрес лекара и 3. Конгрес лекара опште медицине Србије, који је одржан од 20. до 24. септембра прошле године, на коме је учествовало 1.530 лекара и стоматолога. - Краљевачка подружница Српског лекарског друштва је једна од најраније основаних, још 1946. године, a први председник је био др Обрен Јовић. И тада и данас она својим радом настоји да задовољи потребе лекара да и након завршетка студија буду обавештени о сваком напретку у медицини, да упознају све дијагностичке и терапијске методе омогућене истовременим напретком техничких наука и да разменом мишљења и искустава разреше недоумице из свакодневне лекарске праксе. Подружница у Краљеву је у току прошле године организовала 16 стручних састанака из различитих области медицине и врхунским предавачима остварила едукативне циљеве, a тиме дала пун допринос раду целокупног друштва. Континуитет и квалитет се настављају и у 2013. години одржавањем планираних едукација и акредитацијом нових програма. Успех у раду је остварен захваљујући ангажовању председништва и пријатеља Друштва, саветима професорке Љубице Ђукановић, руководиоца Центра за Континуирану медицинску едукацију СЛД, стручне службе Друштва у Београду и доброј техничкој опремљености Здравственог центра „Студеница“. Надамо се да ће скоријом реконструкцијом Интернистичке болнице, бити омогућен повратак у просторије СЛД чиме би био олакшан будући рад председништва подружнице. Као вишегодишњи председник краљевачке подружнице СЛД желим да се ова традиција негује и очува, не само када је реч о едукацији. Верујем да је лекарски сталеж онај који може, и мора, да покреће и потпомаже промене у области здравствене и социјалне политике на добробит здравстевних радника, пацијената и целокупног удружења – каже др Ратковић.

Краљевачка медијска сцена

ДИРЕКТОР ИЗ ЛУДИХ ВРЕМЕНА

(

Среда, 30. јануар

време настанка Краљевачке телевизије у граду су већ постојале две телевизијске станице, „Мелос“ која је емитовала локални програм и Телевизија Краљево са регионалном фреквенцијом. Телевизија Краљево пословала је у оквиру Јавног предузећа „Ибарске новости“, а под називом који се одомаћио нигде није била регистрована. Имајући у виду да су сви оснивачи нове телевизије некада радили на Телевизији Краљево сматрали су да имају довољно права да је назову краљевачком. Петорица оснивача имали су велику жељу да направе нешто ново, имали су име и опрему, али нису имали програм ни тржиште. Уз малу помоћ пријатеља некако је обезбеђен простор за емитовање програма, а оснивачи читаву годину дана нису били у ситуацији да приме плату. У рад су постепено укључивани нови млади људи, а прву мини школу новинарства водио је некадашњи уредник Телевизије Краљево Драган Благојевић. Са

првим знањима излазили су новопечени новинари на терен и правили једноставније прилоге. За четири године колико постоји Краљевачка телевизија многи су кроз њу само прошли, док су неки остали до данашњих дана. Озбиљнији рад почео је тек по освајању дела тржишта које је могло да обезбеди неопходну зараду. Већински власник Саша Јаношевић верује да је медијски систем у Србији постављен као да има намеру да потпуно уништи новинарство, па су у процесу усклађивања са европским законима наметнуте нове обавезе. - Основана је Реубличка радиодифузна агенција (РРА) са стотинак људи који треба да регулишу медијски простор у Србији, а њих треба да плаћају медији. Сваке године добијамо дозволу за емитовање програма коју плаћамо око милион динара на годишњем нивоу. Овај намет раније није постојао, као ни намет закупа фреквенција који плаћамо Републичкој агенцији за електронске комунила-

ције - Рател. Ту је и СОКОЈ коме, емитовали музику или не, плаћамо накнаду за заштиту музичких права. Ми музику скоро да и немамо, али морамо да плаћамо 4,5% од бруто промета. Што је већи промет више издвајаш, а уопште не мораш да емитујеш музику – објашњава Јаношевић. Први покушај да се оспори ваљаност прописа завршен је неуспешно, па су поред траженог износа плаћане и камате и судски трошкови. Све одлуке се доносе по аутоматизму, а они који траже паре увек су у праву. За износ новца који мора месечно да се издвоји за поједине сврхе могу да се плате два радника. Годишњи трошкови локалне телевизије за ову сврху износе два милиона динара, или 20 хиљада евра, што се неминовно одражава на плате запослених и улагање у производњу програма. Да парадокс буде већи накнаду РРА плаћају само приватизована предузећа. Тако Телевизија „Студио Б“, која покрива територију са око два милиона гледалаца, не плаћа

Р Х

(3)

Саша Јаношевић

ништа као ни оне у Нишу, Крагујевцу, Крушевцу и Војводини које су у власништву локалних самоуправа. Средства су намењена раду агенције, а вишак који се не потроши слива се у државни буџет. Завршни рачун РРА показује да су приходи агенције и 40 посто већи од расхода. Према најновијем закону део средстава који медији уплаћују на рачун РРА користиће се за финансирање кинематографије. Првих 90 милиона динара колико се слило у овај фонд Јаношевић види као посредни, или невидљиви, порез. - Ако треба да плаћамо функционисање Републичке радиодифузне агенције треба да се каже то кошта толико, подели на број медија и плати, а не сме да има вишак пара, па да иде у буџет. Све што иде у буџет, и што финансира неку другу делатност, је такозвани посредни порез који нигде није приказан, а мора да се плати.

Новинари који имају бедне плате, а раде тежак и одговоран посао, морају да плаћају снимање филмова, док највећи и најбогатији не плаћају ништа зато што нису приватизовани, иако је законски рок за то истекао још крајем 2007. године. Они који нису испоштовали закон су награђени, а они који су поштовали морају да плаћају све и свашта – каже Јаношевић. Због таквог стања само у последњих неколико месеци без посла је остало више од 250 људи који су радили у Телевизији Авала и две регионалне телевизије у Нишу, ТВ 5 и Зона. Грађани Краљева некада су издвајали 30 до 40 милиона динара годишње за информисање. Данас, када се за исту сврху издваја једва дванаест милиона, тешко да може да се говори о адекватном односу власти према информисању. У таквој ситуацији ни оно не може да буде боље, а може да се

очекује само погоршање. Иако ни пре много година, када је за информисање издвајано вишеструко више, стање није било сјајно, било је бар услова да буде боље. - Да је било памети и подршке општине од „Ибарских новости“ могла је да се направи добра фирма. Сада је све разбијено, тржиште је мало, а сви смо сиромашни. Иако радимо и извештавамо о активностима локалне самоуправе средства која добијамо не покривају ни трећину стварних трошкова. Остало морамо да зарадимо на тржишту, а какво је оно то сви добро знамо. Оглашивача је све мање и то се одражава на програм. У читавој Србији држава избегава да финансира медије који се баве озбиљним новинарством. Све је препуштено стихији и ентузијазму људи који нешто праве. Зато у Србији и немамо право новинарство. Ако би неко из иностранства пожелео

да види какав је живот у Србији видеће Суелјмана Величанственог, политичаре који се свађају и Џајића и Човића који су се били, или се нису били. Све ово време видео сам само две добре емисије о Косову, једну је урадио Чех, а другу Италијан. Од српске продукције намамо ништа. Толико причамо о Косову, а нема ни репортажа ни документарног филма о људима који тамо живе, па и немамо слику о томе како живе. Имамо слику председника четири општине који се сликају и неки дају по неку политичку изјаву, али немамо представу како живи народ, јер државу није брига да медијски представи ту слику – прича Јаношевић. Са друге стране они медији који би и желели да направе нешто тако нису у ситуацији јер немају новца ни за најосновније трошкове екипе која би на терену провела неколико дана. Зато и, верује Јаношевић, стратешки интерес

и обавеза државе требало би да буде и обезбеђивање средстава за реализацију таквих пројеката. И док поједине земље из окружења улажу знатна средства у очување традиције и културе, васпитавање младих генерација и стварање дефинисаног система вредности, у Србији то није случај. Зато ваљда ни у време када цела земља слави Сетог Саву на националним медијима готово да није било ништа о првом српском просветитељу. И док је Краљевачка телевизија у две емисије, емитоване уживо из студија кроз разговор са историчарима, дала скоман допринос сећању на Балканске ратове на националним медијима није било ни тога јер, како рече, мало озбиљније ствари у овој земљи не интересују никога. Колико је однос према медијима, и ономе што они приказују, адекватан доказују бројни примери, између оста-

лих и онај на Краљевачкој телевизији која је приказала предавање академика Владете Јеротића с намером да се, како каже Јаношевић, прикаже да нисмо тиква без корена. У исто време на другом каналу приказивана је једна епизода серије Сулејман Величанствени. - Знам већ у старту да је битка изгубљена и да по броју гледалаца побеђује Сулејман, па тако улазимо у неку врсту шизофреније. Мање кошта серија типа Сулејмана Величанственог, а доноси већу зараду. Јеротић више кошта зато што је моја продукција, а нећу да зарадим ништа због мање гледаности. Ми свесно идемо да губимо паре зато што ме је срамота да емитујем такве ствари и мислим да би сваку телевизију требало да буде срамота – каже Јаношевић. Три краљевачке телевизије таворе

у настојању да направе информативни програм као основу за добијање субвенција из градског буџета. У немогућности да у сваком тренутку буду на свим местима сарађују у смислу позајмљивања одређених материјала потребних информативном програму. Због повремених техничких проблема није редак случај да помажу једна другој, баш као што је било у случају преноса седнице Скупштине града када једна од њих није могла да допреми сигнал до уређаја за емитовање програма. - Заједнички смо наступили и према општини тражећи да нам обезбеде средства из буџета. После тога је износ повећан за неких 20 посто. Састанемо се, и потпишемо захтев и то је сва сарадња. Друге нема, иако имамо коректне односе, јер смо на неки начин конкуренти на ионако суженом и сиромашном тржишту – каже Јаношевић. Иако економски и други показатељи у читавој земљи наговештавају још тежа времена у Краљевачкој теле-

визији се надају бољим временима и баш зато се боре да опстану. Због константног пада привредне производње и медијима предстоји стагнација, јер не постоје унутрашње резерве које би биле искоришћене за освајање нових тржишта и значајнија улагања у инвестиције. - Ипак мислим да ћемо да прегурамо период који је пред нама. Наредне две, три године ће да буде много тешко, а ако оне четврте не буде ништа боље онда ћемо сви да затворимо, не само ми као медији, него и привреда. Србија ће да оде у тотални хаос ако се ништа не промени и привреда не ослободи терета парафискалних и фискалних намета. Сваки привредник на тржишту је у жестоким проблемима. Послодавац има намете које је тешко издржати, па се свакодневно затварају радње и отпуштају радници. На телевизијама се стално пласирају информације о томе како послодавци радницима не плаћају доприносе, а зараде се не исплаћују месецима и годинама. Не раде то

послодавци зато што тако хоће, него зато што немају. Свако би радио легално и исплаћивао на време увек веће плате, јер би имао већи ефекат, али не може. Са друге стране бирократија нам је све већа, са све већим платама које не могу да се пореде са платама других запослених. Тако један новинар има плату 20 хиљада динара, а чистачица у Републичкој радиодифузној агенцији 60 хиљада. Новинари који је издржавају морају на тржишту да зараде за себе, а и за читаву бирократију која се стално увећава, нарочито после избора. Онда морају да буду већи порези тако да не видим неки бољитак у скорије време. Видим прилагођавање, издржавање, таворење, а питање је колико ће то моћи да траје, јер су људи на ивици снага – каже Јаношевић. Расподелом медијског простора Србије предвиђено је да га на територији града Краљева употпуњују три локалне и једна регионална телевизија. Тренутно у граду програм емитују две локалне и једна регионална која ради

као локална. Уз њих само у кабловском систему су још две телевизије. Поред пет радио станица о дешавањима у граду извештавају и два штампана медија који излазе седмично. У току израде Закона о радиодифузији било је предлога да у Србији постоје само две комерцијалне телевизије, јер привреда више не може да издржи. Нова медијска стратегија ће, верује Јаношевић, бити још гора, а прети опасност од стварања хаоса несагледивих размера. Због свега је неопходно инсистирати на што вишем нивоу професионалности медија, већој пажњи при избору кадрова који раде, али и о продукцији. - Акценат мора да се стави на квалитет, јер данас у новинарству може да ради ко хоће, полуобразован, образован, необразован, неписмен. Ни у једној другој професији то не може. У Србији већина људи нема знање из те струке, па ипак ради. Зато је новинарство постало ПР новинарство. Имамо новинаре који су носачи микрофона од једног до другог политичара, узму од њих изјаве и пренесу народу. Од ана-

лиза и истраживачког новинарства нема говора на националним медијима, а да не говоримо о локалним. Чак мислим да су локални и бољи од националних медија, јер имамо неке приче и људе који не могу да се виде на националним, па ту на неки начин зарађујемо поене и некако се одржавамо – каже директор Краљевачке телевизије уз опаску да међу људима који раде у медијима никада није владао већи страх за сопствену егзистенцију. У таквој ситуацији тешко је и наћи некога ко је спреман да да било какву изјаву која је у супротности са мишљењем владајуће већине. До информација се тешко долази и код оних који су као стручњаци заопослени у предузећима која се финансирају из градског буџета. - Страх немају једино политичари, било да припадају власти или опозицији. Једни друге не дирају, само се мењају на власти, и једино они могу да кажу нешто. Људи од струке, који имају неки интегритет у граду, повлаче се и неће нико ништа да каже. Никад

до сада нисам видео толики страх, чак ни за време Милошевића када ниси имао могућност да се појавиш у медијима, а хтело је много људи да се појави. Сада имаш могућност да се појавиш, али је толики страх за егзистенцију да људи ћуте и чекају да виде шта ће да се догоди. Никад није било мање наде да би могло да буде боље и никад није било мање слободе у читавој земљи, па ни у медијима. Ово је демократски тоталитаризам, али ипак тоталитаризам, јер ништа не зависи од нас него од неких људи који су узели све полуге власти и све финансије ове земље. Четири петине пара држе политичари, и неколико великих тајкуна, а ми морамо да пливамо у оних 20 посто здравих финансија које су највише оптерећене порезима. Стање је неиздрживо и мислим да ће кроз три године да буде ком опанци, ком обојци, ако се нешто не промени и људи не виде да се нешто креће у позитивном смеру. То се за сада не осећа – каже описујући стање у медијима оснивач и већински власник Краљевачке телевизије Саша Јаношевић.

Србија узор у борби против трговине људима

ВАЖНА УЛОГА ЛОКА

- Статистика показује да је највећи број жртава трговине људима идентификован у Нишу, Крагује људима су три најпрофитабилније криминалне делатности, а велика материјална корист, минима опредељују криминалце и организован

Среда, 27. фебруар

рговина људима као друштвени феномен, који има утицај на готово читаву планету, не прави разлику између развијених и земаља у транзицији. Попут најгоре епидемије погађа милионе особа различитог пола и узраста и доноси милијарде долара профита криминалцима широм планете. Почетком друге деценије 21. века и даље се чују фразе попут ропства, принуде, трговања органима, па се мора имати у виду да се у борбу против трговине људима морају укључити све расположиве друштвени ресурси. Жртве трговине немају слободу кретања и избора, јер су им негирана сва људска права. Трговина дрогом, оружјем и људима су три најпрофитабилније криминалне делатности, а велика материјална корист, минимални трошкови и мали проценат осуђених трговаца људима представљају значајне параметре који опредељују криминалце и организоване групе да се баве овим активностима. Трговина људима подразумева куповину и продају неке особе ради њене експлоатације. До ње се долази употребом силе, претње, преваре, заблуде, злоупотребе овлашћења и тешког положаја, отмице и слично. Пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини и не може представљати околност која искључује постојање овог кривичног дела. Незапосленост, социјална искљученост, дискриминација, насиље, сиромаштво, само су то од многобројних фактора који утичу да неко постане жртва трговине људима. Србија је демонстрирала посвећеност заштити жртава кроз значајно увећање државне финансијске подршке током претходних година, упркос ограниченом буџету и међународној економској кризи. Посебно су импресивни напори које чини на спречавању трговине људима, а који су засновани на националној кампањи подизања свести. Данас је чак 27 милиона жртава у ланцима трговине људима која има разнолике појавне облике. Који год облик да је у питању, она представља злочин експлоатације који жртве лишава слободе и достојанства. Савремено ропство је присутно у свакој земљи света тако да свака влада има обавезу да одговори на њега. Уз помоћ Европске уније, у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије.

АЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА

евцу, Краљеву, Врању, Сремској Митровици, Суботици и Новом Саду. - Трговина дрогом, оружјем и лни трошкови и мали проценат осуђених трговаца људима представљају значајне параметре који не групе да се баве овим активностима

у седам градова Србије, међу којима је и Краљево, спроводи се пројекат под називом „Локалне зеједнице у борби против трговине људима“. Реализује га Невладина организација „Атина“ у партнерству са новосадским Хуманитарним центром и Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Трговина људима као глобални феномен тешко је кривично дело против људског достојанства којим су се људи увек бавили са позиције организованог криминала, а циљ пројекта је да се проблем спусти на локални ниво укључивањем локалних институција у његово решавање. Статистика је показала да је највећи број жртава идентификован у Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Врању, Сремској Митровици, Суботици и Новом Саду, па је уз сагласност и подршку Републичког јавног тужилаштва, Центра за социјални рад, Националне службе за запошљавање, Црвеног крста Србије и других отпочела једногодишње активности на реализацији пројекта. У фази јавне расправе је предлог нове стратегије и акционог плана против трговине људима, а развијање партнерства на локалном нивоу је предвиђено предлогом акционог плана. Од локалних заједница очекује се да преузму одговорност за проблем трговине људима, јер се све што је везано за овај феномен дешава у локалу, а прошле године је идентификована у 13 градова Србије. - Трговина људима представља драстично кршење основних људских права, а локална власт као одговорна мора да се позабави овим проблемом. Циљ који желимо да развијемо акционим планом је систем раног упозоравања да се у корену спречи још тамо где се препознају неки елементи који могу довести до трговине људима. Зна се колико је изражен трагичан проблем деце која су принуђена на просјачење, укључена у живот и рад на улици, а четворо их је током просјачења погинуло у нашим градовима. Ту комунална полиција и локална власт системом адекватног одговора на проблем трговине људима и злостављање деце може да да свој допринос – истакао је Митар Ђурашковић, координатор за борбу против трговине људима из Министарства унутрашњих послова Републике Србије Влада Републике Србије усвојила је 2011. године први

национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва који дефинише десет осетљивих група међу којима су и жртве трговине људима. Бројчани подаци објављени су на сајту Министарства унутрашњих послова и Центра за заштиту жртава трговине људима, а Служба за координацију заштите жртава трговине људима прошле године је идентификовала 79 особа које су постале жртве. Иако се тренд неколико последњих година задржава на истом нивоу од нове стратегије очекује се да се до 2018. године број жртава смањи. Половина идентификованих

жртава везана је за интернационалну трговину људима у коју су укључени радници који одлазе у иностранство под ризиком експлоатације, или су тамо већ били експлоатисани. На локалном нивоу већ постоје различити механизми за различите групе насиља који, уколико се добро искористе, могу добро да функционишу. У 2012. години Служба за координацију заштите жртава трговине људима, по пријавама да је могуће да се ради о жртвама, радила је на124 случаја. У процесу идентификације за 4 особе је утврђено да се не ради о жртвама трговине људима, а у 41 слу-

чају, за које се сматра да припадају радној експлоатацији, и даље се ради на идентификацији. Од 79 идентификованих жртава за 70 је утврђено да су биле жртве, док су 9 биле потенцијалне жртве трговине. Највећи број, или 65, су држављани Србије, док су по једна држављани Црне Горе, Румуније, Босне и Херцеговине, Молдавије, Бугарске и Тајланда. Једанаест особа женског пола млађих од 18 година жртве су сексуалне експлоатације. Од укупно 27 њих на просјачење је принуђено 8, а на принудни брак 6, док су по једна жртве радне, односно радне и сексуалне

ескплоатације. У истој старосној групи шест мушкараца је принуђено на просјачење, а двојица на просјачење и принуду на вршење кривичних дела. У категорији пунолетних евидентирано је 34 жене и 12 мушкараца. Жртве сексуалне експлоатације било је 29 жена, док су 4 радно експлоатисане, а по једна принуђене на брак и вршење кривичних дела. Кад су у питању особе мушког пола радно су експлоатисане седам а сексуално две особе, колико је било принуђено и на вршење кривичних дела. У јануару ове године истој служби стигле су 22 пријаве за идентификацију

жртава трговине људима, а у 20 случајева поступак идентификације је извршен у месецу пријаве. Осамнаест особа су држављани Србије, по једна Македоније и Сирије док за две није утврђено држављанство. Највише пријављених случајева је у Смедереву, чак 12, по два у Београду и Сремској Митровици, а по један у Кикинди, Крагујевцу и Зрењанину. У Краљеву је током прошле година идентификовано једно кривично дело које је окарактерисано као трговина људима, а против починиоца поднета одговарајућа кривична пријава. Одлуком Владе Републике Србије

априла прошле године основан је Центар за заштиту жртава трговине људима, као установа социјалне заштите, чија је сврха обезбеђивање помоћи и подршке жртвама, укључујући и децу. У оквиру ове установе обједињени су послови идентификације, координације и ургентног збрињавања жртава трговине људима, а Центар функционише кроз две организационе јединице, Службу за координацију заштите жртава трговине људима, која обједињава послове идентификације и координације заштите, и Прихватилиште за ургентни смештај жртава трговине људима.

е к н а ч в е љ а р К

Среда, 27. фебруар

Горан Шљивић

Фоторепортер „Вечерњих новости“ победник на конкурсу за најбољу богојављењску фотографију

ТАЈНА МАГИЧНЕ ЦРНЕ КУТИЈЕ - Када су у „Вечерњим новостима“ током 1991. године објављене 424 његове фотографије Горан Шљивић је проглашен за најбољег хонорарца тог листа

еценијама су у Србији, а и у Краљеву, сваког 19. јануара на Богојављење најхрабрији младићи скакали у хладне воде река у потрази за Часним крстом. Осим прича малобројних живих сведока, и сећања потомака оних који су у томе учествовали, неких опипљивијих података о том периоду нема много. Традиција богојављењског пливања се после Другог светског рата изгубила да би је у Краљеву пре шест година обновила Свебор дружина „Свети кнез Лазар“, а Иван Лазић дошао на идеју да се упоредо са витешким надметањем изврши и избор најбоље богојављењске фотографије. Стручни жири који су чинили Предраг Илић, Ненад Јеротијевић и Зоран Крстић прегледао је и ове године радове које су послали бројни фотоаматери и професионалци, и одлучио да најбољом прогласи фотографију фоторепортера Вечерњих новости Горана Шљивића. И као што обично бива

љубав према стварима које најчешће обележе живот једног човека јавља се још у најранијем детињству. Тако је и Горан Шљивић први сусрет са фотоапаратом доживео као ученик Основне школе „Јово Курсула“. Није било ништа необично да се успех ђака на крају школске године награди. Награде су бивале различите, а Горанов отац Станко одлучио је да сину купи фотоапрат. Много је година прошло од тада, али се Горан и данас сећа да је 1974. године од оца на поклон добио тада најраспрострањенији фотоапарат „Смена 8“. Мала црна пластична кутија до те мере је голицала знатижељу краљевачког основца да се није раздвајао од ње. Као поносни власник магичне кутије носио ју је свуда и на сваком месту усмеравао једноставни објектив према друговима из школе очекујући са нестрпљењем коначни исход. Нестрпљење је било толико да је код првих неколико филмова често отварао задњи поклопац фотоапарата да види резултат свог рада. Како до тада ништа није знао, а није било ни резултата које је очекивао, био је принуђен да се ослони на литературу и из књига научи основне постулате на којима се заснива фотографисање и израда фотографија. Чини се да је и Станко почео да бива заражен фотографијом, па је већ следеће године сину купио први апарат за повећевање фотографија „УПА 5“ и неопходни прибор за рад. До тада је црно-беле филмове носио на обраду колеги

из Фабрике вагона Воји Столићу који се већ годинама уназад бавио фотографијом. Већ комплетирана лабораторија у стану била је довољан мотив за озбиљнији и упорнији рад и осамостаљивање у изради фотографија. Прекретница је ипак, сећа се Горан, била 1976. година када је са оцем и групом полазника Политичке школе СКЈ у Кумровцу боравио у овом месту. Мало је било власника фотоапарата у то време, а сви полазници су имали невероватну жељу да се сликају испред споменика тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита постављеног поред његове родне куће. Шкљоцао је четрнаестогодишњи Горан све док није понестало филма. Било је групних и појединачних фотографија, а велики посао чекао га је по повратку у Краљево. Најважније од свега чинило му се то што је од свега имао користи. Продајом првих фотографија обезбедио је толико новца да је могао да купи бољи, овом приликом озбиљан, фотоапарат. Најбољи избор у то време нудила је продавница „Радиотон“ која је пословала у оквиру „Гвожђара“.

Нови „Зенит Е“ пружао је, у односу на „Смену“, невероватне могућности. Онда је, каже Горан, почело да се одмотава клупко. - Поласком у средњу школу радио сам све више и са професором географије Рашом Дукићем основао фото секцију. Опрема боља од оне код куће већ је постојала, а било је и много више простора који је омогућавао комфорнији рад. Са друге стране до тада није било већег интересовања за рад, па те повољности у школској фото лабораторији нису ни коришћене – сећа се Горан. Две године заједничких основа усмереног образовања брзо су прошле, па се требало определити за будуће занимање. Горан је до те мере загазио у нове воде да је нормалан след догађаја било проналажење школе која би унапредила знања из области фотографије. Такву могућност пружала је Графичка школа у Београду која је имала смер за репрофотографе. Мада се о томе после завршене школе у кући никад није говорило опет је прсте, претпоставља Горан, умешао Станко

користећи везе у одељењу Секретаријата за народну одбрану. При регрутацији будући припадник Југословенске народне армије није ни претпостављао да ће и у војсци бити фотограф. - На обуци у Сомбору мене и једног колегу из Загреба нису много гњавили, јер смо имали довољно знања из области фотографије. Сви други морали су да прођу компликовану обуку и стекну потребна знања за обављање послова у армији. Прекомандован сам у извиђачку ескадрилу у Мостару и ту остао до краја војног рока. Тамо сам радио све, од улагања филмова у специјалне камере на авионима за авио снимања до развијања филмова, израде фотографија, прављење и обележавање целина – прича Горан. Већ половином седамдесетих година прошлог века почиње интензивнија примена фотографија у боји, а међу првима који је у то време набавио адитивни принтер био је краљевачки фотограф Бранко Пузић код кога је Горан добио прво запослење. И као што то обично бива кад је у питању

нова технологија тајне се строго чувају од оних који би евентуално могли да буду конкуренција у послу. Тако ни Горану нису биле доступне све фазе израде фотографија у боји, па се рад сводио на развијање филмова, разврставње и паковање фотографија. У лабораторији смештеној у породичној кући у Јарчујку покушавао је Горан да очима „украде“ нешто што би касније могло да му помогне. - Једном приликом је Бранко отишао негде, а из машине почела да излази једна ролна папира са потпуно мутним фотографијама. Схватио сам да није добро подесио објектив, па сам зауставио машину да се не би узалуд трошио материјал. Требало је у договореном року да испоручим фотографије у Крагујевац, па седнем за принтер, подесим све елементе и направим добре фотографије. Када се Бранко вратио и видео шта се десило, и како сам завршио посао, променио је став, јер је схватио да може у потпуности да се у одређеним фазама посла ослони на мене – сећа се Горан. Најпознатији краљевачки фотограф у послератном пе-

риоду, Слободан Мирковић – Фото Дане, већ је живео у Америци, па је у његовом локалу у Лењиновој улици, у пасажу преко пута Робне куће „Београд“, радњу имао Фото „Пузић“. Како је у то време купио нов локал овај у коме је до тада радио остао је празан неколико месеци. У новом локалу није било места ни за радника као што је био Горан Шљивић. Захваљујући ономе што је учио у школи, а мало и раду у фотографској радњи, научио је Горан да ретушира црно-беле негативе за документа. - Дане Мирковић се вратио из Америке и понудио да изда локал. Ушао сам један дан у дворишту и сазнао да се код комшија већ распитивао о мени. Направили смо у суду уговор и ја сам почео да радим са апаратом за повећавање фотографија марке „Крокус“ и неколико фотоапарата које сам имао у то време. Махом сам радио само црно беле фотографије за документа. Тек после годину дана појавила се потреба за колор фотографијама па сам купио мали процесор „РЦП 20“ и апарат за повећавање колор фотографија „Дурст АЦ650“. Било је много посла, а мала машина споро радила. У поноћ сам долазио у радњу и остајао до сутрадан увече у 6. Отац ми је повремено помагао, а ја сам добре две године тако радио и био срећан ако у току дана завршим десет до 12 аматерских филмова – прича Горан. Пред крај осамдесетих година покушавао је познати краљевачки новинар Воја Благојевић да заинтересује Горана за новинску фотографију. До тада је повремено фотографисао и оно што није имало комерцијалну вредност, а локација радње у близини центра града пружила је могућност да направи фотографије историјског повратка споменика српском ратнику на Трг спрских ратника у јесен 1982. године. Фоторепортажу објављену у „Ибарским новостима“ потписали су Горан Шљивић и Миливоје Матовић. Када је 1994. године у Краљеву отворено Дописништво „Политике експрес“ појавила се и потреба за фотографијама, па је и Горан почео да сарађује. До тада је повремено давао по коју фотографију и дописнику „Вечерњих новости“ из Краљева Душану Стојићу. Некако у то време и „Новости“ су расписале конкурс за пријем фоторепортера. - Јавио сам се телефоном, а уредник фотографије Ратко Ђоковић рекао ми је да су расписали конкурс за фоторепортера који ће да ради у Београду, али не би било згорег да пошаљем неколико фотографија. Од онога што сам послао објављена је фоторепортажа из Краљева, а ја сам 1996. године потписао први уговор са „Вечерњим новостим“ и од тада радим непрекидно – прича Горан. Тројица фоторепортера „Вечерњих новости“ из Новог Сада, Ужица и Краљева покривају територију земље ван Београда. За разлику од оних из централе, који су усмерени само на поједине области, ови покривају све из крајева у које их упуте из редакције. - Мој реон је тамо где ме пошаљу. После рата про-

вео сам доста времена у Приштини, Гњилану, Призрену, али ми је најдраже било кад сам 2001. године добио награду као најбољи хонорарац у „Новостима“ које су за годину дана објавиле 424 моје фотографије. На препоруку колеге Србе Трифуновића позвао ме је уредник фотографије из „Танјуга“ Сава Радовановић, тако да је започела доста добра сарадња. Објављивано је по 120 мојих фотографија све до тренутка када „Танјуг“, који је био на буџету, није дошао у ситуацију да не може да плаћа. После шестомесечне паузе, када су се консолидовали, наставили смо сарадњу – каже Горан кога свакодневно нека од редакција шаље на терен Крушевца, Врњачке Бање, Копаоника или Санџака. Било је током дугогодишњег рада многих мање или више пријатних и тешких ситуација. Посебно стресне биле су оне које произилазе из сарадња са Полицијском управом, а односе се на ситуације из редовног рада управе. Све то надокнађује чињеница да је увек на извору информација које несебично размењује са колегама. Насупрот томе има и оних, јада се Горан, који љубоморно чувају све што сазнају како би објавили пре осталих. - Један сам од првих који добије информацију и у року од пет минута обавестим и друге. Двадесет четири сата сам он-лајн, јер овај посао или радиш, или не радиш. Било је у том периоду собраћајних несрећа, убистава, пожара и много других догађаја, поготово последњих година када је било много пожара, удеса у Ибарској клисури, а задесио нас је земљотрес и силне поплаве – каже Горан. Као и свих пет претходних година пратио је Горан и ове Богојављењско пливање за Крст часни, без намере да учествује на конкурсу за избор најбоље фотографије. У тренутку кад је прегледајући снимљени материјал запазио да једна од фотографија има добру композицију одлучио је да ипак пошаље. Било је, каже, добрих фотографија и ранијих година, али никада није осетио потребу да био шта пошаље на конкурс. - Кад сам је послао нисам ни размишљао шта ће даље да буде, јер нисам знао какво је знање о фотографији људи који седе у жирију и шта ће да вреднују. Десило се да је моја фотографија оцењена као најбоља у овој години што су ми организатори конкурса јавили телефоном. Обрадовало ме што људи цене неко знање и време које сам провео на овом бетону у Краљеву – каже Горан не заборављајући да укаже на тежак положај штампаних медија који су све више на коленима. У таквој ситуацији тешко је говорити о материјалној сатисфакцији и егзистенцији каква може да се обезбеди бавећи се овим послом. И поред свега тврди да је посао леп и изазован, а да ће и материјална ситуација са сређивањем стања у друштву, полако да се поправља.

Награђена фотографија

Атлетска елита у Краљеву

Субота, 2. март

ПРВЕНСТВО СР

РБИЈЕ У КРОСУ

а Спортском аеродрому у Краљеву у суботу је одржано Појединачно првенство Србије у кросу, уједно и квалификационо за Првенство Балкана које се следеће суботе одржава у Зрењанину. Организатори првенства су Атлетски клуб „Карановац“ и Атлетски савез Србије, а програмом су, у складу са правилима савеза, предвиђена такмичења у 12 дисциплина. На старт су прве изашле старије пионирке које су трчале на стази дугој 1500 метара. Прва од 33 такмичарке на циљ је стигла Јасмина Пајић, чланица Јуниора из Крупња. Друго и треће место, са готово истоветним резултатом, заузеле су Емина Мармарац из Ужица и Милица Голубовић, чланица

шабачког Цера. Само 15 минута касније на старту трке млађих пионира појавио се 21 такмичар, а стазу дугу 1500 метара најбрже је претрчао Иван Божанић, члан панчевачког Динама. Одмах за њим на циљ су стигли Ненад Деспотовић и Стeфан Мирчић из шабачког Цера. Млађе пионирке трчале су 1000 метара, а од њих 28 прва је кроз циљ прошла Наташа Костић. Тек коју секунду иза ње циљну линију прешле су Мина Гајић из шабачког Темпа и Александра Јовановић из Ужица. На старту следеће трке појавило се 22 старија пионира који су се такмичили на стази дугој 2000 метара. Најспремнији је био Дарјан Ђурковић

из Новог Пазара, а друго и треће место заузели су Милан Владисављевић из Смедерева и Милорад Џиновић из Цера. У категорији сениорки, које су трчале на стази дугој 5000 метара, наступило је 8 такмичарки. Као што се и очекивало најбоља је и овога пута била Амела Терзић из АК „Нови Пазар“ која је линију циља прешла тек коју секунду пре Соње Столић, чланице зрењанинског Партизана. Трећа је била Милана Гаврилов из Нишког маратона. Најбоља у категорији млађих сениорки била је Теодора Симовић из Новог Пазара, друга је била марија Стамболић из београдског ОСАК-а, а трећа Невена Рајковић из Крушевца. На стази дугој 8000 метара такми-

чило се 10 сениора. Кроз циљ је први прешао Јасмин Љајић из Новог Пазара испред Бојана Столића, члана лазаревачке Колубаре и Милана Дуке из београдске Црвене Звезде. Најбоља међу 11 млађих јуниорки, које су се такмичиле на стази дугој 4000 метара, била је Нађа Церовац из шабашког АШК-а. Друго место је заузела Илда Даутовић из Новог Београда, а треће Ана Секулић из Ужица. Јуниори су трчали 5000 метара. У категорији млађих прва три места освојили су Милош Митровић из ужичке Младости, Марко Миловановић из Пожаревца и Милић Илић из Цера. Код старијих јуниора најбољи је био Урош Кутлешић из Ужица, а друго и треће место заузели су Немања

Којић из чачанске Слободе и Комнен Цвијовић из прибојског ФАП-а. На крају успешног такмичарског дана у 11 категорија, зависно од старости, учествовало је 26 ветерана који су трчали између две и четири хиљаде метара. По хладном и ветровитом времену такмичење је одржано пред неочекивано малим бројем гледалаца. Као атлетска дисциплина крос се одржава у условима који зависе од конфигурације терена и метеоролошких услова, а у не тако давној прошлости краљевачка атлетика стекла је афирмацију баш преко ове дисциплине. Велики број Краљевчана остваривао је запажене резултате на бројним интернационалним такмиче-

њима бранећи боје земље у репрезентативном дресу. Бројни прваци државе и Балкана обавезују ову средину да настави традицију одржавања кросева, а директор овогодишњег такмичења Петар Поповић је најављујући такмичење апеловао на два краљевачка атлетска клуба да крену старим стазама и атлетици у граду врате углед који је некада имала. Апел је упућен и професорима физичке културе да анимирају децу и посете ову спортску манифестацију како би имали мало више мотива за тренинге и такмичења. За овогодишње такмичење пријављено је око 300 такмичара међу којима су се нашла и најзначајнија имена која нешто значе у овој дисциплини.

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ tomart@open.telekom.rs www.dnevink.tk www.novine-in.tk