DISANJE I RAD MOZGA Rad mozga u m n o g o m e zavisi od vrste disanja. Frek vencija disanja i naizmenično disanje kroz levu ili desnu nozdrvu mnogo utiču na funkcije mozga. N a š mozak sastoji se iz dve polulopte (hemisfere, M S ) leve i desne. Svaka hemisfera upravlja samo funkcijama koje su joj svojstvene. N a v o d i m o nekoliko njihovih funk cija: Leva hemisfera mozga Logička ili analitička funkcija Diskretnost Rečitost Računanje Uzastopnost (naizmeničnost)
Desna hemisfera mozga Emocionalna ili intu itivna funkcija Neprekidnost Cutljivost Geometrija Paralelnost
S obzirom na to da je naš život vezan i za jezik, reč, analizu, sintezu, i sam predstavlja linearno dejstvo za posti zanje nekih ciljeva, leva hemisfera svakodnevno stimuliše svoj razvoj i veoma je razvijena. Desna hemisfera, obratno, za svoj razvoj ne dobij a dovoljno emocionalnih stimulusa i intuitivnog pothranjivanja, koji su u vezi s podsvesnim nivoom. Zato ona znatno zaostaje od leve hemisfere, iako je funkcija te hemisfere, takođe, važna kao i leve. Z b o g toga gubi se unutrašnja harmonija i čovek se razvija jednostrano. Upravo zbog tog razloga većina ljudi je lakovema, površna i ne prodire u suštinu problema. Ta zakonitost ispoljava se i u procesu lečenja - niko neće ozbiljno da radi na sebi već očekuje brzi uspeh. Takvi ljudi ne žele da p r e u z m u obavezu i odgovornost za održavanje sopstvenog zdravlja i poro dičnog blagostanja - oni preživljavaju. Zato većina ljudi treba da stimulišu desnu hemisferu mozga s ciljem da je 174
usavršavaju i harmonizuju. U tom slučaju nam p o m a ž e i disanje. Retko ko se upitao, zašto i m a m o dve nozdrve i j e d n o grlo za disanje? Ja sam propratio nastajanje spoljašnjih disajnih organa na čovečijem embrionu trudnice i razjasnio da, u početku, čovečiji embrion ima j e d a n otvor koji se zatim pregradom razdvojio na dva i formirao nos itd. Kao što su nedavno naučnici ustanovili, da disanje kroz levu nozdrvu pomaže hlađenje mozga, a kroz desnu - zagrevanje. Višegodišnja iskustva jogista ukazuju na to, da svaka nozdrva, kroz koju se pretežno diše, stimuliše odgovarajući deo tela. Shodno tome, dišući naizmenično kroz j e d n u i drugu nozdrvu, m o ž e m o da harmonizujemo rad mozga. U drevnoj i kod nas malo izučavanoj Svara-jogi (jogi zvuka) ovako se navodi o disanju kroz levu nozdrvu. Disa nje kroz levu nozdrvu je lunarno zračenje, po prirodi žen stveno (jinsko), i ono hrani i čisti. Prema tantrama, leva strana je magnetna, ženstvena i emocionalna po prirodi. Disanje kroz levu nozdrvu daje energiju mozgu. Za vreme žarkog (toplog) dana, preporučuje se da leva nozdrva bude otvorena, da bi se izbalansirala sunčana energija koja nam dospeva u dnevno vreme. U traktatu „ D ž n a n a Svarodaja" preporučuju se radnje koje poboljšavaju blagostanje u to v r e m e i kad se diše kroz levu nozdrvu. O disanju kroz desnu nozdrvu navodi se sledeće. Di sanje kroz desnu nozdrvu predstavlja sunčano zračenje, muško (Jangsko) po prirodi, rušilačko (destruktivno, pogub no) i na osnovu toga, ono privremeno povećava životnu snagu i izdržljivost. D e s n a strana (desno) smatra se elek tričnom, m u š k o m i racionalnom po prirodi. Disanje kroz desnu nozdrvu aktivira telo. Za vreme prohladnih noći pre poručuje se da bude otvorena desna nozdrva, da bi se iz balansirao uticaj hladne noći na organizam. Disanje kroz desnu nozdrvu preporučuje se za fizički rad, rasprave (bo175