pojačava rad prethodno navedenog m e h a n i z m a koji stvara osećaj udobnosti. Zatim nastaje potreba kojom se aktiviraju hormoni rasta, a hipofiza, koja ih stvara, stvara ih u granici normale. To se obavlja zato što se maksimalno uključuje drugi proces - samoregulisana keto-acidoza. Suština pro cesa i njegovi efekti su u stedećem. U organizmu, koji gladuje zbog povećane proizvodnje hormona rasta, pobolj šava se biosinteza koja u početku dovodi do pojačanog razlaganja sopstvenih masnih zaliha na sastavne delove. To znači, da se u prvom redu stvaraju nezasićene masne kise line koje čine osnovu mnogih vitamina, h o r m o n a i drugih bioloških aktivnih materija. Prirodno je da ih ćelije orga nizma, koji gladuje, odmah koriste. Ali konačni produkti raspada masti su organske kiseline, koje se nazivaju - ketonskim teli ma. Ketonska tela kad dospeju n krvotok, m e njaju njegovu kiselo-alkalnu ravnotežu prema kiseloj sre dini (acidoza). Osim toga, prilikom raspadanja bilo kojeg tkiva, stvara se ugljenikova kiselina koju m o g u da asi miliraju ćelije ili da bude izbačena kroz pluća napolje. Oksidacija krvi ketonskim kiselinama (ostacima m a s t i ) 1 9 ne dozvoljava da se kvalitetno izbaci ugljen-dioksid iz ćelija i on se u njima taloži. Akademik M. F. Gulij je ustanovio da prilikom promene kiselo-alkalne ravnoteže (KAR) prema kiseloj sredini ćelije ubrzavaju proces asimilacije ugljcn-dioksida. Profesor M. I. Voljskij ustanovio je, da ćelije, koje asimiliraju azot, takode, ubrzavaju i asimilaciju azota pri promeni K A R krvi na kiselu stranu. Stoga azot, zajedno s ugljen-dioksidom , aktivno zasićuje ćelije organizma i t i m e doprinosi boljoj biosintezi belančevina i drugih jedi nj enj a. Na osnovu toga organizam počinje da asimilira ketonska tela i pretvara ih iz keto-kiselina u aminokiseline. N a r a staj uća keto-acidoza upravo pomaže taj proces. Kao rezultat
19 Č o v e k u t o m periodu se oseća na aceton.
82
toga bolje se asimiliraju ne samo ugljen-dioksid ( C 0 2 ) i azot, koji se nalaze u organizmu, već i oni koji dolaze iz vazduha! Dalje povećanje keto-acidoze utiče na ćelije da povećavaju fiksiranje ugljen-dioksida, hiperpolarizaciju m e m b r a n a ćelija i pojačavaju biosintezu, te zbog toga se za njih ujednačava povećano stvaranje ketonskih tela produkovanjem aminokiselina. Do toga obično dolazi posle 5-8 dana gladovanja (a pri narednim gladovanjima m n o g o ranije) i naziva se acidoznim vrhuncem (krizom), posle kojeg se kisela sredina organizma održava na određenom nivou. Upravo u tom periodu biosinteza čovekovih ćelija podseća na biosintezu biljnih ćelija. Čovekove ćelije su potpuno deblokirane radi asimilacije ugljen-dioksida i azota iz vazduha! Pritom nema problema za uslovno nezamenjive aminokiseline. Kvalitetno poboljšana biosinteza sama stvara takve ćelije i u količini, koja ne može da se proizvede načinom ishrane! To i određuje činjenicu kvalitetne čovekove unutrašnje ishrane u toku gladovanja. Poznato je da ugljenik iz ugljen-dioksida, pretvarajući se u ugljenik organskih materija, daje dva molekula kiseo nika i dopunsku energiju koja se stvara pri obnavljanju ugljenika. Eto šta su regulišuća keto-acidoza i efekti koje ona izaziva. Ako se ciklusno gladuje i gladovanjem stalno aktivira biosinteza, organizam m o ž e da egzistira m n o g o bolje na prostoj hrani, nego kad je zasićen „izbalansi r a n i m " belančevinama i drugim materijama. Ako bismo ukratko sumirali blagotvorne uticaje opi sanih fizioloških mehanizama na organizam, one bi se ispoljile u: remontu naslednog aparata, poboljšanju biosinteze, obnavljanju fermentacionih sistema organizma .(poboljšava se imunitet i probava), obnavljanju m e m b r a n a ćelija (one poprimaju oblik kao kod mladih, a takođe obnavljaju se ćelijske barijere), povećanju broja ćelija i njihovog kvaliteta 83