Mp 2014 02

PRIVREDNIK Magazin na srpskom jeziku grupe listova „MOST“

Upućeni smo jedni na druge

Stručni dan Mađarske u Novom Sadu

2/2014

Mađa r s k i

Aktivni bilateralni odnosi

NOVEMBAR

SEPTEMBAR 10 - 13.

PACKTECH EXPO, CONBAK EXPO

10 - 16.

SALON NAMEŠTAJA (UFI)

10 - 13.

FRUVEG EXPO, HYG EXPO

20 - 23.

IZLOŽBA SITNIH ŽIVOTINJA

23 - 26.

112 EXPO

23.

CACIB

25 - 28.

CE&HA, WORLD OF LIGHT

26 - 28.

BIZNIS BAZA

26 - 28.

SAJAM LOKALNE SAMOUPRAVE

26 - 29.

ETNO HRANA

27 - 30.

EXPO - ZIM

OKTOBAR 09 - 11.

MEDIDENT

11 - 12.

SAJAM KOZMETIKE

13 - 16.

ENERGETIKA & ECOFAIR

DECEMBAR

15 - 18.

GRAFIMA, BIRO-EXPO

07.

IWC

17 - 19.

DEČIJI SAJAM

20 - 30.

NOVOGODIŠNJI VAŠAR

26.X - 02.XI BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA 26.X - 02.XI UČILA, ZVONCE

Poštovani Čitaoče!

Publikacija na srpskom jeziku MAĐARSKI PRIVREDNIK, magazin grupe listova „HID“ Izdavačke kuće Feliciter, namenjen privrednicima iz više zemalja godišnje izlazi dva puta: u prvom i u drugom polugodištu.

Naš magazin želi igrati ulogu mosta između Vaše zemlje i Mađarske. Molimo Vas, pročitajte naš ovogodišnji 2. broj!

spoljnu ekonomiju pri ambasadama Mađarske u inostranstvu, Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore, kao i subotičke odnosno novosadske kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije, ili Mađarsko-srpskog odnosno Mađarskocrno­gorskog poslovnog saveta.

Smatramo svojom važnom misijom i to, da predstavimo one mađarske firme, koje ili žele uspostaviti nove, U ovoj publikaciji naći ćete nekoli- ili ojačati postojeće partnerske odko članaka o bilateralnim privred­ nose s inostranim preduzećima. nim odnosima, o događajima sa Nije isključeno, da će upravo Vaša značajnim učešćem privrednika iz firma naći partnera iz Mađarske u Mađarske, kao i o privredi ove zem­ našoj privrednoj publikaciji, s kojim lje. Nesporno je, da manifestacije ćete uspostaviti dugoročnu i uspeš­ doprinose stvaranju novih kontaka- nu pos­lovnu saradnju. Molimo Vas, ta, pa predlažem, da se informišete pogle­dajte našu ponudu! Ako nađekod onih organizacija, koja su aktiv- te firmu, koja Vam deluje interesant­ ni organizatori i učesnici ovih foru- nom, pišite e-mail, telefonirajte, stuma: kod predstavnika kancelarija za pite u kontakt s njom!

MAĐARSKI PRIVREDNIK

Magazin na srpskom jeziku grupe listova „MOST“ 2/2014

Izdavačka kuća „Feliciter“ i njeni partneri imaju isti cilj: pomoći u uspostavljanju najrazličitijih oblika privredne saradnje Vaše firme i firmi odnosno organizacija u Mađarskoj.

Mađarska je zainteresovana za dalji razvoj saradnje u oblasti privrede, trgovine i ulaganja i s Vašom zemljom. Mi činimo napore u tom pravcu, pa Vas molimo, da i Vi budete naš partner u tome!

Uspešne poslove i što šire privredne odnose s Mađarskom Vam želi:

Deneš Kovač glavni urednik

Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft. www.feliciter.net feliciter@felciter.hu http://issuu.com/mprivrednik Sva prava su zadržana!

Odgovorni izdavač: dr Judit Kovač Urednik: Deneš Kovač Prevodilac: Tibor Mačai Saradnici: Žofia Danko, Fružina Kotan, Anita Kotranji, Viktor Kovač, Monika Orvenj Ildiko Sanji, Silvia Teški Grafika/dizajn: Šandor Talpaš Štampa: Grafit Nyomda “R” Kft.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 3

– Koliko je investiciono okruženje Srbije privlačno za firme iz Mađarske, da li se mogu očekivati nova ulaganja iz Mađarske?

– Strani investitori uglavnom traže predvidivo poslovno i privredno okruženje, a sa tog aspekta Srbija se nije baš pokazala proteklih godina. U izjavama svi političari naglašavaju važnost ulaganja, samo se to nažalost ne vidi uvek i u delima. Neprekidno odlažu izmene i donošenje tako važnih propisa, kao što su zakon o radu, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju i zakon o gradnji. Potencijalni investitori često ne raspolažu pouzdanim informacijama o tome, da li mogu računati na državne subvencije kod investicija ili ne. Jednom mogu pročitati, da se ukida Agencija za strana ulaganja (SIEPA), a kasnije da će ona ipak opstati. Ova neizvesnost često odbija investitore ili ih primorava na iščekivanje. Što se tiče ulaganja iz Mađarske, mora se reći da najveća preduzeća sa investicionim kapitalom (npr. Mol, OTP) već su prisutna u Srbiji. Naravno, Srbija je i dalje interesantna investiciona meta za mađarske firme, jer se ovde nalaze brojni segmenti tržišta, u kojima su potrebna ozbiljna ulaganja, a u tome rado bi učestvovala i preduzeća iz Mađarske. U skorije vreme ulaganja većeg obima očekujem prvenstveno od onih mađarskih preduzeća, firmi, koja su već prisutna u Srbiji.

– Koji su najčešći problemi, s kojima se u Srbiji suočavaju mađarska preduzeća?

– Najviše problema imaju preduzeća, koja nameravaju izvoziti u Srbiju. Procedura oko unošenje roba u Srbiju je veoma složena i dugotrajna (10–15 dana), što predstavlja problem prvenstveno kod proizvoda s kratkim vekom trajanja. Kod tehničkih uređaja najveći problem predstavlja obezbeđenje dozvola za upotrebu na tržištu Srbije, jer često veoma teško mogu pronaći onu ustanovu, instituciju u Srbiji, koja je ovlašćena za izdavanje sertifikata potrebnih za stavljanje robe u promet. U principu sloboda kretanja kapitala je obezbeđena u Srbiji, ali u praksi to nije uvek tako.

Imali smo primer, da se firma iz Mađarske našla u nebranom grožđu, jer su nastale smetnje u prenosu novca od prodaje svoje firme u Srbiji. Komercijalne banke iz Srbije nisu bile voljne da kupoprodajnu cenu direktno uplate na račun firme u Mađarskoj.

Upućeni smo jedni na druge Srbija je važan privredni partner Mađarske. Možda je i zbog toga interesantno, kakvo mišljenje ima o mađarskim ulaganjima u Srbiji, o poslovnom okruženju Srbije i o nekim drugim temama Duško Karagič, Šef ekonomske kancelarije Mađarske u Beogradu. O tome će biti reči u sledećem intervjuu...

– Po vašem mišljenju, u pogledu ulaganja šta se može očekivati od početka pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji?

– Početak razgovora o pridruživanju svakako je pozitivan signal za strane investitore. I u Mađarsku je u ono vreme ušlo najviše direktnih stranih ulaganja (FDI) pre ulaska zemlje u EU. Strane firme sada već mogu biti sigurne u to, da će u Srbiji, zahvaljujući usklađivanju pravnog poretka, u bližoj budućnosti susretati se sa istim pravnim okruženjem, kao u drugim zemljama, članicama EU. Investitori uglavnom imaju dugoročne planove, pa je praktično svejedno da li će Srbija postati članica EU za 8 ili za 10 godina.

Duško Karagić Ekonomski savetnik Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske 11000 Beograd, Braničevska 13/3.

Tel.: +381/11 344 7046 Fax: +381/11-344-7169 E-mail: belgrade@hita.hu

– Kako ocenjujete stabilnost regiona Zapadnog Balkana, pošto je to važan faktor u donošenju odluka potencijalnih stranih investitora?

– Pregovori Srbije i Kosova svakako u velikoj meri doprinose stabilnosti regije. Veoma je važno, da za sve zemlje regiona bude realan cilj pridruživanje EU, jer realna EU perspektiva može biti garant očuvanja mira i stabilnosti. Srbija ima ključnu ulogu , jer je najveća zemlja bivše Jugoslavije, a uz to mnogobrojna srpska manjina živi i u susednim zemljama. Mislim da su sve vlade svih zemalja regije svesni istaknutog značaja razvijanja dobrosusedskih odnosa. Zemlje regije

4 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

su i u privrednom smislu upućene jedna na drugu, jer sve zemlje imaju mala unutrašnja tržišta i u njihovom je elementarnom interesu, da usklade ekonomske mere. Sa tog aspekta smatram veoma jednostavnim, što su sve države članice CEFTE, pa će se za firme koje ovde obavljaju delatnost, otvoriti tržišta susednih zemalja, a to predstavlja važnu činjenicu za strane investitore.

Kancelarija Poslovne mreže Karpatske regije u Novom Sadu slavi dvogodišnjicu svog postojanja. U prvoj polovini 2014. godine već je došlo do sklapanja poslova i osnivanja firmi.

ritorijalnog razvoja vojvođanskih Mađara. U maju je kancelarija pomogla mađarskim firmama u organizaciji konferencije. Tom prilikom su predstavnici firme Interkerám Kft. odnosno Dualinvest Kft. govorili o ekonomskim odnosima i privrednim potencijalima, o postupcima dekoracije u industriji porculana i stakla, kao i o primeni vatrostalnih i izolacionih materijala.

Novosadski rezultati i planovi

Öko-Solart Kft. je u Malom Iđošu održalo predavanje o novim, štedljivim vidovima grejanja. Nakon toga održana je konferencija „Stručni dan Mađarske” u sklopu Međunarodnog sajma poljoprivrede, na kojoj su učesnici dobili podrobne informacije iz više oblasti. Na konferenciji u Novom Sadu bilo više od 100 malih i srednjih preduzeća.

U drugoj polovini nastaviće se programi i edukacija u organizaciji kancelarije. U julu će se po drugi put održati Forum i edukacija o lokalnim proizvodima, koji ima za cilj širiti dobru Jedna mađarska firma iz oblasti hemijske in- praksu lokalnog ekonomskog razvoja, predstaviti uspehe lokalnih proizvoda sa teritorija izvan dustrije je stupila na tržište Srbije. Proizvodi granica Mađarske u sklopu poslovne mreže, kao i informisanje preduzetnika o aktuelnim raspiovog preduzeća se koriste u prečišćavanju sima. U edukaciju nameravamo uključiti više lokalnih eksperata i partnera, koji putem Foruma vode i otpadnih voda, kao i u mnogim drugim stvaraju zajedničke ciljeve i otkrivaju nove lokalne proizvode za mala i srednja preduzeća. granama industrije: u industriji papira, ulja, u Ove godine ćemo nastaviti više uspešnih programa iz prošle godine. U okviru „Obilaska energetici i u prehrambenoj industriji – kao zemlje“ šefovi kancelarija Poslovne mreže nameravaju organizovati susrete u 9 velikih grahemikaliju za razdvajanje faza. Jedna druga dova sa firmama željnih nastupa na inostranim tržištima. Forumi koji se organizuju u uskoj firma iz Mađarske za promet poljoprivrednim saradnji sa županijskim komorama omogućavaju upoznavanje instrumenata za pomoć u mašinama je uspešno uspostavila kontakte nastupu na inostranim tržištima, uspostavljanje direktnih kontakata kao i konsalting o pojesa poljoprivrednim zadrugama u Vojvodini i dinim pitanjima. Pored toga napominjemo, da ove godine će Poslovna mreža na više lokacija organizovati edukaciju iz oblasti seoskog turizma, sa ciljem da se radi razvoja proizvoda i tuveć su izvršene i prve isporuke mašina.

U aprilu i maju kancelarija je organizova- rističke ponude ruralnih krajeva prenesu iskustva mađarskih preduzetnika u oblasti razvoja la više stručnih manifestacija. Spomenuli turističkih i marketinških saznanja (nouhau). bismo već tradicionalni Krug preduzetnika Kancelarija će se i ubuduće truditi, da organizuje što korisnije programe, da malim i sred­ „Wekerle“, kada smo preduzetnicima iz Voj- njim preduzećima pruži kvalitetne usluge i da pokaže konkretne rezultate koji stvaraju povevodine prezentirali Program privrednog i te- renje zainteresovanih preduzetnika.

Robert Čore šef kancelarije i Nora Gombar asistent 21000 Novi Sad, Narodnog Fronta 10 Tel./Fax: +381/21-4802-071 Mobil: +381/63-70-800-70 robert.csore@crbnetwork.eu

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 5

Prema oceni organizatora izložba poljoprivrednih radnih i priključnih mašina nikad nije bila tako velika kao na ovogodišnjoj manifestaciji. Deo prihoda od ulaznice biće upućeno za pomoć nastradalima od poplava.

Uz prisustvo privrednika i drugih zainteresovanih iz Mađarske i Srbije 23. maja uz podršku Ministarstva nacionalne ekonomije u organizaciji Poslovne mreže Karpatske regije i Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore održan je Stručni dan Mađarske, koji je izazvao veliko interesovanje. Sajam je bilo pravo mesto i prava prilika da preduzetnici dve zemlje razmene informacije, da se informišu o privrednoj situaciji u susednoj zemlji, da sklapaju poslove i da još više učvrste svoje odnose sa predstavnicima državnih i strukovnih organizacija, prisutnih na konferenciji.

Stručni dan Mađarske u Novom Sadu Bez obzira na kriznu situaciju prouzrokovanu poplavama u Srbiji, između 20. i 26. maja je u Novom Sadu održana najveća manifestacija agrara Jugoistočne Evrope. Na 81. Međunarodni sajam poljoprivrede stiglo je više od 1500 izlagača (od toga preko 50 iz Mađarske) iz 60 zemalja.

U ime domaćina goste je pozdravio Milan Stojanov, sekretar Odbora za odnose sa inostranstvom Privredne komore Vojvodine, i naglasio je značaj ovogodišnjeg sajma za Srbiju i Mađarsku.

ja naše konkurentnosti. Poslovna mreža Karpatske regije je prvenstveno stvorena kako bi jačala to zajedništvo, udruživanje.

Naši preduzetnici, koji se osmele za nastup izvan granica, u nalaženju partnera koriste uglavnom pomoć prijatelja, rodbine, no to moramo prevazići i potrebno je sistematizovati traženje partnera. U tome pomaže poslovna mreža – rekao je Šandor Kovač. – Trebamo imati velike snove, ali ne

Najveća je korist od međusobne trgovine samo u odnosima Mađarske i Srbije, Rumunije i Mađarske, Slovačke i Mađarske, nego moramo raditi kao spojnica u čitavom Karpatskom basenu. Prema mišljenju direktora sa 13 kancelariji tek su na početku gradnje mreže. Bilo bi dobro postojeće kapacitete proširiti i u sferi humanih resursa ali i širenju mreže kancelarija.

Neiskorišćene mogućnosti

U Novi Sad uvek dolazim sa zadovoljstvom – započeo je svoj govor Šandor Kovač, novi generalni direktor Poslovne mreže Karpatske regije – i pošto poplave znače težak zadatak za Srbiju i regiju i materijalno i duševno, svima je poželeo istrajnost i odlučnost, kako bi udruženi prebrodili nevolje i ojačani izašli iz ove teške, katastrofalne situacije.

Generalni direktor je saradnju s Vojvodinom okarakterisao besprekornim. Srbija je donela one propise i mere, koje su potrebne za pristupanje EU. Izvršene su ekonomske i pravne reforme, kako bi se zemlja u bilo koje vreme – kada se o tome donese politička odluka od strane EU

Vlada Mađarske je donela brojne mere radi poboljšanja poslovnog okruženja u Mađarskoj – naglasila je u svom predavanju dr Karmen Bilo (Billo Kármen), zamenica načelnika odeljenja u Ministarstvu nacionalne ekonomije Mađarske. Smanjila je poreze i administrativna opterećenja preduzeća, širokom krugu je učinila dostupnim program povoljnih kredita i pomaže preduzećima u njihovom nastupu na inostranim tržištima. Prema njenim rečima maksimalno se uzimaju u obzir potrebe MSP, pošto 99% firmi spada među

– koliko već sutra može pristupiti Evropskoj uniji. Mađarska je čvrsto opredeljena da Srbija što pre postane članica EU – naglasio je on. U čitavom Karpatskom basenu ovdašnji narodi su bili ekonomski i trgovinski povezani hiljadu godina i kao prirodni privredni partneri bili su upućeni jedni na druge. Zbog nepovoljnih istorijskih okolnosti nekoliko decenija smo neprirodno bili odsečeni jedni od drugih, ali izgleda da se ponovo uspostavlja ravnoteža. Moramo se ponovo naći, i zajedno nastupati na tržištima trećih ili zapadnih zemalja. Zaostali smo na tehnološkom i infrastrukturnom planu, u odnosima, pa se što pre moramo udružiti radi jačan-

mala i srednja preduzeća. Zbog toga nije svejedno, kako će se odvijati raspodela domaćih izvora EU. U planskom periodu 2014-2020 60% izvora će se potrošiti na razvoj privrede i inovacije, teritorijalni razvoj, pospešivanje preduzetničkog duha, širenje preduzetničkih saznanja, razvoj poslovnog okruženja, stva-

Sistematizovati traženje partnera

6 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

ranje jednakih društvenih šansi preduzeća, za podršku ekološke privrede kao i poveća­ nje konkurentnosti i to u ukupnom iznosu od 480 miliona evra. U tom programu pomoć u nastupu na tržištima predstavlja istaknutu obavezu.

Karmen Bilo je rekla, da postoje ogromni, neiskorišćeni potencijali za osnivanje novih preduzeća u Srbiji i u Vojvodini. Pošto se među izvoznim partnerima Mađarske Srbija nalazi tek na 18. mestu, – a od susednih zemalja Rumunija je 2, Austrija 3, a Slovačka 4.

– radi promene trenutnog stanja potrebno je uložiti mnogo truda u razvoj bilateralnih privrednih odnosa Mađarske i Srbije.

O IPA programu prekogranične saradnje Mađarske i Srbije ona je rekla, da i tu sarad­ nju finansira EU, iako je ovaj dokument još u

preduzetnike, početnike koji žele započeti proširenje pogranične saradnje, razvoj privrede, povećanje rate prosečnog razvoja, razvoj svoj biznis u Srbiji. infrastrukture ustanova i institucija, osnivanVojvodina u razvoju je klastera, poslovnih inkubatora, agencija za regionalni razvoj, ustanova za standardizaO mogućnostima i o rezultatima poljoprivre- ciju, itd. de, turizma i privrede Vojvodine govorio je dr Viktor Molnar, zamenik sekretara Pokra- Pravac: tržišta trećih zemalja jinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Istakao je važnost Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska konkursa raspisanih od strane EU, kao i po- komora i Mađarsko-srpski poslovni savet su stignute rezultate u korišćenju tih sredstava strateški partneri. Početkom ove godine potu iznosu od 104 miliona evra. Govorio je o pisan je sporazum o saradnji u kojem se Sasistemu podrške sekretarijata, kao i o kon- vet spominje kao asocijacija firmi iz Mađarstrukcijama povlašćenih kredita. 27% GDP-ja ske sa najvećim ulaganjima u Srbiji (MOL, Srbije proizvodi Vojvodina. Pored poljoprivre- Telekom, OTP, Trigranit). O tome je govorio de u proteklom periodu istaknuti rezultati su Imre Varga, sekretar Mađarsko-srpskog pos­ postignuti u seoskom turizmu, koji je postao lovnog saveta.

Bolje je biti zajedno Otvaraju se nove kancelarije mreže, širi se krug seoskih gazdi Šandor Kovač mesto generalnog direktora Poslovne mreže Karpatske regije preuzeo je 1. maja 2014. Novog rukovodioca smo pitali, s kakvi očekivanjima, planovima pristupa novom poslu, koji će biti glavni pravci njegove aktivnosti.

– Preduzetnici iz Vojvodine i Mađarske moraju sarađivati, ali Poslovna mreža Karpatske regije zacrtala je mnogo veće ciljeve – rekao je Šandor Kovač.

– Naime, ukoliko jedan preduzetnik iz Vojvodine želi naći poslovne kontakte u Rumuniji, Slovačkoj ili Zakarpatju, onda će mu/joj u tome mreža biti od maksimalne pomoći, tako da će čitav Karpatski basen zapravo funkcionisati kao jedinstvena privredna jedinica.

Govoreći o prioritetima generalni direktor je rekao: želimo dati veći naglasak na poljoprivredu i prehrambenu industriju, pošto ćemo na taj način – na pragu ulaska Srbije u EU – moći pružiti značajniju pomoć preduzetnicima iz Vojvodine za uspešnije apliciranje na sredstva EU, za uspešniju trgovinu i za zajednički nastup na trećim tržištima.

Sa obe strane granice su mnogi učinili istu grešku: mislili smo, da mi prvenstveno moramo poslovati sa Englezima, Nemcima, fazi planiranja. U toku ove godine može se očekivati završetak tog dokumenta i valja se na to blagovremeno pripremiti. U Srbiji su svakako potrebna nova preduzeća, a u njihovom osnivanju pomaže i program Mladih preduzetnika Poslovne mreže Karpatske regije, na koji zainteresovani ponovo mogu aplicirati od juna. U sklopu tog programa mentorska preduzeća iz Mađarske podučavaju mlade

Amerikancima, a zapravo prvi najvažniji korak je da trgujemo jedni s drugima. Od toga je veća korist. A ako se ojačaju ova preduzeća, lakše će se pojaviti i na trećim tržištima - rekao je.

O otvaranju novih kancelarija generalni direktor je izjavio da nameravaju to činiti i u Vojvodini, ali ne žele ništa da prejudiciraju. Uz Suboticu i Novi Sad trebaju nam nove kancelarije, nove mogućnosti za pospešivanje trgovine i poslovanja. Želimo širiti i mrežu seoskih gazdi u Vojvodini. Na taj način tamošnjim gazdama možemo obezbediti veću pomoć, kao i nastaviti realizaciju tromesečnog praktičnog programa, koji smo pokrenuli za pomoć mladim preduzetnicima. Kroz taj program mladi stručnjaci mogu steći stručna iskustva u Mađarskoj. Važno je da mogu učiti jedni od drugih i da stečena dobra iskustva, dobre modele privređivanja potom primenjuju i u domaćim uslovima.

jedna od grana sa najbržim razvojem u Vojvodini. Broj odobrenih IPA projekata je 344, od toga 281 se realizuje u Vojvodini. Iz toga se vidi, da ne računajući glavni grad zemlje, ovo je deo zemlje sa najdinamičnijim razvojem. Među prioritetnim razvojnim planovima do 2020. godine nalaze se: povećanje zapošljavanja, razvoj infrastrukture (uključujući modernizaciju saobraćajnica i železnice),

Tražimo načine kako bi smo mogli zajedno jačati postojeće tržišne pozicije i stvoriti nove poslovne veze u Srbiji – rekao je na početku.– I ova konferencija nam daje mogućnost da potpišemo što više sporazuma s ovdašnjim partnerima. Vojvodina je istaknuti prostor ovih poslovnih veza, a tako će i ostati. Pokrajina je sa tri strane obuhvaćena Evropskom unijom, a to je mogućnost koju MAĐARSKI PRIVREDNIK d 7

svakako treba iskoristiti – rekao je nekadaš­ nji ambasador Mađarske u Beogradu. Ako se ojača privreda Srbije, stvoriće takvu robnu bazu, koja će biti konkurentna na tržištu EU. Tome mogu doprineti i ovdašnja ulaganja iz Mađarske. Sve dok Srbija ne postane članica EU, postoji jedna izuzetna mogućnost: iz proizvodnih jedinica stvorenih zajedničkim ulaganjem prodavati robu na treća tržišta (Rusija, Ukrajina), u onim zemljama s kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Imamo dva glavna cilja: stvaranje profita i novih radnih mesta – rekao je na kraju Imre Varga.

jart /Jojárt Miklós/ je istakao, da Srbija zasad nije članica Evropske unije, što ima negativan uticaj u privrednom životu, ali to može značiti i pogodnosti koje moramo znati iskoristiti. Nastup na trećim tržištima je ozbiljna prednost Srbije – rekao je. Prema njegovom mišljenju pravni poredak Srbije u mnogome se približava normama EU, stoga se ne smatra težim tržištem. Veći problem predstavlja slabija kupovna moć.

U današnje vreme konkurentniji je onaj, koji raspolaže jeftinim i pouzdanim izvorima

u Srbiji – naglasio je potpredsednik. Komora postoji pet godina, ima 60 članova, trećina je iz Vojvodine, a dve trećine iz Mađarske.

Prošle godine je organizovano 15 sličnih manifestacija sa oko hiljadu učesnika. Mikloš Jojart je i ovom prilikom predstavio priručnik za preduzeća koja žele da se pojave u Srbiji.

Ova publikacija koja popunjava prazninu u informisanju, pošto sadrži korisne informacije o poslovnim mogućnostima u Srbiji, o zakonskoj regulativi kao i o najvažnijim strukovnim sajmovima.

energije. Događaji istočno od nas najverovatnije potvrđuju to, kao i ona namera mađarskih državnih organa, da ne samo stanovništvu, već i industriji i preduzećima obezbedi što je moguće jeftinije energente. Isto to važi i

Izvršni potpredsednik je najavio: komora i druge strukovne organizacije Mađarske su počele akciju sakupljanju pomoći, izražavajući time svoje saosećanje i solidarnost sa žrtvama katastrofalnih poplava.

Komora pomaže Nacionalnu komoru agroindustrije je prvo predstavila Katalin Langer, direktor za međunarodne odnose, a zatim i Milan Kupčok, direktor za prehrambenu industriju, govoreći o funkcionisanju, organizacionoj strukturi ove interesne organizacije kao i mogućnostima koja komora pruža svojim članovima. Sličnosti Mađarske i Srbije, stavljanje u prvi plan poljoprivrede i ruralnog razvoja omogućava zajedničku aktivnost, uspostav­ ljanje novih i jačanje postojećih poslovnih odnosa.

Izvršni potpredsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore Mikloš Jo-

Oni su rekli

Razgovarali smo s nekolicinom izlagača. Slede njihova iskustva.

Prodavnica hungarikuma u Beogradu

Tržišni plus

Tisacoop d.o.o. iz Kanjiže sa tradicijom dugom 24 godine u Srbiji plasira proizvode 30-ak najvećih i najznačajnijih firmi iz oblasti prehrambene industrije. Od Nikole Žmukića, komercijalnog direktora smo saznali, da u njihovom bogatom asortimanu nalaze se sledeće grupe proizvoda: panirani i punjeni ćureći proizvodi, smrznuti ćureći batak, smrznute ćureće grudi i krila, mleveno ćureće meso, živinski i svinjski parizer, šunka, kobasica, viršle, paštete, dim­ ljeni i kuvani ćureći batak, originalne zimske salame Pick, Karavan topljeni sir, topljeni sir u okrugloj kutiji, masni biljni sirevi, konzerve, kesten pire – i naravno, vina iz Mađarske. Svojim kupcima naručene prehrambene proizvode dostavljaju redovno, u okviru svog zatvorenog lanca hlađenja, sopstvenim hladnjacima i to u mogućem najkraćem vremenu od Subotice do Leskovca. Preko 80% tih proizvoda danas je već poznat u većim naseljima Srbije. Trgovina se odvija i u suprotnom pravcu: u Mađarskoj plasiraju prvenstveno poslastičarske proizvode iz Srbije, kao i testenine. U toku godine na tržište Srbije uvoze i plasiraju više od 1200 tona mađarskih proizvoda. Firma u Beogradu ima prodavnicu na malo (Hungarikum Centar), pošto su i u glavnom gradu veoma traženi i popularni mađarski proizvodi. Beograđani u toj prodavnici mogu da nabave sve hungarikume, a kako je Nikola potvrdio: mnogi koriste tu mogućnost.

Šandor Palotaš ml., direktor Deli-Farm Kft. o saradnji sa preduzetnicima iz Vojvodine je rekao, da su pre više godina počeli tražiti partnersku firmu u Srbiji i da su je uspeli naći u Subotici i da s njom imaju veoma trajne poslovne veze koje se unapređuju iz godine u godinu.

Firma iz Segedina se prvenstveno bavi opremom za stočarstvo, odnosno konsaltingom u oblasti ishrane stoke, kao i prometom stočne hrane. Na sajam u Novom Sadu doneli su opremu za stočarstvo. Na tržištu je prisut-

8 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

na velika konkurencija, ali proizvodi kojima se bavi Deli-Farm obuhvata širok portfelj i ta kompleksnost omogućava da lakše dođu do kupaca. Plasiraju odgovarajuću, kvalitetnu opremu, a trude se da obezbede tako povoljne cene, koje poljoprivredna gazdinstva mogu platiti. Firma uz ovo dodaje i rad stručnjaka, dakle konsalting. Gospodin Palotaš je ubeđen, da to je jedna od najvažnijih stvari bez kojih jedna firma ne može biti uspešna na tržištu.

Prva u proizvodnji lanaca SILA a. d. iz Stare Moravice je osnovano 1960. Bavi se proizvodnjom raznih lanaca,

nutno je 100% kapitala u privatnom vlasništvu. U krugu proizvođača lanaca i užadi opšte namene SILA spada u sam evropski vrh zahva­ ljujući kvalitetu izrade, površinske zaštite i širokog asortimana pro­ izvoda. U proizvodnji plastičnih posuda takođe spada u vodeće firme u Srbiji, odnosno jedna od nekolicine preduzeća u Vojvodini, koja se bave zaštitom površine proizvoda od metala. Evropski nivo kvaliteta i njihove delatnosti potvrđuju njihovi partneri. Generalni direktor Bela Meheš ml. je rekao, da SILA trenutno ima 98 akcionara. Ovo preduzeće je uvek bilo usmereno ka izvozu, svoje proizvode plasiraju ne samo u Mađarskoj, već i u bivšim jugoslovenskim republikama, u Rumuniji kao i u zemlje članice EU. Zaposleno je oko 200 ljudi. Zajedno sa jednom mađarskom firmom izvoze proizvode uglavnom na evropsko tržište.

Osvajanje ruskog tržišta tek predstoji, ali se i na tome intenzivno radi. Na raspisima firma još nije dobila sredstva, a ako bi došlo do toga, novac bi svakako potrošili na razvoj proizvodnje i modernizaciju, kao i na istraživanje novih tržišta.

Većina gostiju su stranci Lekovita banja u Morahalomu godinama je prisutna na najznačajnijim sajmovima, turističkim izložbama u Srbiji, pošto značajan deo gostiju potiče upravo odavde. Endre Jenei, recepcioner banje, prevodilac, menadžer banje je rekao, da svuda vlada veliko interesovanje za banju, a nije drugačije ni u Novom Sadu. Broj gostiju iz Srbije raste iz godine u godinu, danas više od polovine gostiju dolazi sa druge strane granice. U Mađarskoj postoji 60 banja, od njih svega 7-8 radi rentabilno, među njima i banja u Morahalomu. To ne služi samo na ponos s kojima je prisutna na inostranim tržištima gradu već i čitavoj županiji. Gosti iz Srbije dolaze iz najrazličitijih mesta, imaju stalne goste i u Srbiji još od 1963. Od 1978. proizvode i iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Zemuna, jedan broj njih dolazi organizovano, poneki neopremu odnosno pribor za domaćinstva od deljno čak i dva puta. Polovina gostiju koji posete štand na sajmu su stari poznanici, Endre metala i plastike, a sada već proizvode i plas- ih skoro zna po imenu. Pored banjskih usluga Morahalom svoje domaće i strane goste mami tične posude za fabrike boje i lakova. Priva- izgrađenim biciklističkim stazama, vidikovcem, mogućnostima za izlete, ribolov, domaćom tizacija firme je započeta 1990. godine, tre- hranom i porodičnim gostoprimstvom. Kako se videlo na sajmu: s ne malim uspehom.

Oblast delovanja: privreda, kultura i obrazovanje.

Privreda: • Organizovano povezivanje i prezentacija mađarskih firmi i institucija sa lokalnim samoupravama u Srbiji: Rakovica, Prijepolje, Užice, Lajkovac…, kao i povezivanje firmi i svih zainteresovanih iz Srbije sa Mađarskom.

• Organizacija grupnog nastupa privrednika svih oblasti i delatnosti iz Mađarske i Srbije na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis Baza” na Beogradskom sajmu.

Do sada smo organizovali sedam susreta Univerzitetskih reprezentacija Mađarske i Srbije u šahu uz saradnju PEP-a (Visoka škola za poslovnu ekonomiju I preduzetništvo) iz Srbije i BEAC-a iz Budimpešte.

U okviru Gardoša funkioniše i Umetnički klub sa poznatim Akademskim umetnicima.

Mogucnost organizovanja susreta privrednika Madjarske i Srbije.

Predsednik udruženja: Laslo Vadleve Tel.: +38/163-268-504 E-mail: laslo.vadleve@gmail.com MAĐARSKI PRIVREDNIK d 9

U Subotici je u sklopu Međunarodnog i regionalnog sajma privrede organizovan Stručni dan Mađarske o ulozi klastera i o perspektivama prekogranične saradnje.

Konferenciju je uz podršku Ministarstva nacionalne ekonomije Mađarske organizovala Poslovna mreža Karpatske regije, Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora i

mreži je pristiglo više od 5000 upita, a uz njihovu pomoć osnovano je nekoliko firmi.

Mikloš Jojart, izvršni potpredsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore je rekao: „Zajednički promet dve zem­lje nadmašio je jednu i po milijardi evra.

To pokazuje rast u odnosu na prethodne godine i mišljenja smo da za kratko vreme spoljnotrgovinski promet dve zemlje može nonreg“ su održali predavanje. Rihard Jandostići 2 milijarde evra. kovič je predstavio Metalni klaster i klaster Konferencija je otvo­ za stručno obrazovanje „Professio“ iz Đera, rena pozdravnim reči- a Zoran Perkez je govorio o Vojvođanskom ma Jenea Maglaija, gra- metalnom klasteru. donačelnika Subotice. Preduzeća i klasteri iz Srbije i Mađarske Prisutnima su govorili udruženi s većim šansama mogu nastupiti još Laslo Kovač, pred- na svetskom tržištu. Mađarska nacionalna Regionalna privredna komora sa sedištem u sednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrij- trgovinska kuća vidi više mogućnosti za saSubotici. ske komore i dr Karolj Kasaš, potpredsednik radnju. „Ovdašnji preduzetnici su jaki u po­ ljoprivredi kao i u elektroindustriji. Dakle, mo Osnivanje klastera je u toku i u Srbiji ali Regionalne privredne komore Subotica.

Mađarska je u tome ispred nas. Na naš poziv U stručnom delu konferencije Tibor Sar- žemo označiti tako jake dodirne tačke, koje došao je Klaster „Professio“ iz Đera, i oni žele so, načelnik odeljenja za razvoj privređivanja mogu biti važne i nama. Oni se međusobno prikazati svoj rad, uspehe i preneti iskustva predstavio je Mađarsku nacionalnu trgovin- mogu dopunjavati, pa ili možemo postići rekolegama iz Srbije. Ovi programi koje organi- sku kuću. Ištvan Fizeši, čelnik Saveza regi- zultate na lokalnom nivou ili – zajedničkim zujemo pogodni su i zbog toga, što ovdašnjim onalnih klastera i dr Branislav Malagurski, radom – i u drugim oblastima“ – objasnio je preduzetnicima daju određeni plus pored toga direktor Agencije za regionalni razvoj „Pa- Tibor Sarso. što im pokušavamo pomoći u nalaženju poslovnih veza, ili kroz edukaciju ili mogućnost sticanja iskustava. Poslovna mreža Karpatske regije može pomoći u uspostavljanju partnerstva ne samo sa mađarskim firmama, pošto je mreža izgrađena u šest zemalja. Pored Srbije mrežom su obuhvaćene Slovenija, Hrvatska, Proširivanje izvoznih tržišta Mađarske ima ključnu ulogu u obezbeđenju rasta mađarske Rumunija, Slovačka i Ukrajina. Na sajmu su se privrede, a u tome izuzetnu važnost ima jačanje partnerske saradnje sa susednim zem­ u lepom broju predstavile županijske komore, ljama. Pored toga za Mađarsku je naročito važno da pomoću poboljšanja ekonomskih kao i firme, pošto je već uspostavljena duga uslova potpomogne Mađarima izvan granica Mađarske da opstanu na rodnoj grudi. U tradicija učešća firmi iz Mađarske na sajmu tome jedna od najvažnijih aktivnosti jeste nalaženje lokalnih poslovnih mogućnosti, kao i u Subotici, na kojem izlagači žele dalje jačati podrška stvaranju novih radnih mesta. svoju međunarodnu saradnju. Glavna poruka U tom cilju je Ministarstvo za nacionalnu privredu i Poslovna mreža Karpatske regije stručnog dana je taz.a.d. 2014. godine drugi put je raspisao konkurs pod nazivom „Program mladih preduzekođe u saradnji, a unutnika Karpatske regije“. tar toga tema klastera Program je ove godine okrenut ka talentovanim mladima Mađarima u susednim zem­ je dobila glavnu ulogu ljama (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Ukrajina, Rumunija). Prošle godine su Progra– istakao je Laslo Đemom bili obuhvaćeni oni talentovani mladi Mađari, koji ne žive u zemljama članicama EU niže, šef subotičke kan– tako u Zakarpatskoj regiji i u Vojvodini – i koji su bili izuzeti iz programa EU „Erasmus celarije Poslovne mreže mladim preduzetnicima“.

Karpatske regije.

Laslo Đeniže Prošle godine je u Programu mladih preduzetnika Karpatske regije učestvovalo 19 mla Ova kancelarija, koja šef kancelarije i dih izvan granica Mađarske. Desetoro mladih iz Ukrajine i devetoro mladih iz Srbije su pomaže izvoz MađarAniko Leko Flajšman, četiri meseca boravili u mađarskim takozvanim mentorskim firmama, u kojima su dobili ske u Srbiju otvorena asistent mogućnost ovladavanja principima savremenog poslovanja i primene savremene tehje u leto 2012. godine. nologije. Za mentorisane mlade za vreme programa organizovano je i stručno osposob­ Pored toga, što predu24000 Subotica, ljavanje. Prvo su učestvovali na komunikacionim treninzima, gde su sticali saznanja o „jazetnicima iz Mađarske Korzo 7/b -marki“, o priručnika dizajna preduzetništva, o značaju zaštite ideja i o načinima nalaženja pružaju informacije i Tel./Fax: +381/24-521-551 ulagača. nakon toga usledio je trening o razvoju preduzetništva, kada su učesnici bili pomažu im u nalaženju Mobil: +381/63-85-151-57 skoncentrisani na izradu biznis planova i suštinu efikasnog rukovođenja. partnera, trude se da laszlo.gyenizse@ O svemu tome detaljnije informacije možete dobiti na sajtu Poslovne mreže Karpatske pomognu i preduzecrbnetwork.eu regije (www.crbnet.eu), gde možete i aplicirati na ovaj program. tnicima iz Vojvodine.

U toke prošle godine

O klasterima u Subotici

Program mladih preduzetnika Karpatske regije 2014

10 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Već 20 godina u preradi plastike!

Iz naše ponude izdvajamo: zatvarače KEG buradi za piva.

Traženje ponude: info@borsodplasztik.hu

H-1151 Budapest, Mélyfúró u. 2/c Tel.: +36/1/320-3641 • Fax: +36/1/329-0096 sales@elmatit.hu • www.elmatit.hu

Tražimo partnere za plasman sledećih naših proizvoda: • Gumene obloge za igrališta, za ublažavanje udaraca, prema standardima EU • POLO gumeni podovi za štale C.S.O. Kereskedelmi és Szolgáltató Kft. H-2364 Ócsa, Némedi úti major Tel.: +36/29/378-283 • Fax: +36/29/378-077 Mobil: +36/30/383-7870 csogumi@csogumi.eu • www.csogumi.eu U savremenom pogonu Kiss Műanyagtechnika 2003 Kft. (d.o.o. za proizvodnju tehničke plastike „Kiš“) sa izvanrednim referencama stoji Vam na raspolaganju brizganih tehničkih proizvoda od plastike.

Zašto da birate nas?  Jer nudimo trajno rešenje s našim kvalitetnim proiz­ vodima naspram jeftinih, nekvalitetnih proizvoda.  Jer imamo 30-to godišnje iskustvo u brizganju i montaži brizganja tehničkih plastika.  Jer našim kupcima nudimo kompletno fabričko rešenje: izrada alata, proizvodnja, dekorisanje, montaža.  Jer radimo u novom klimatizovanom proizvodnom pogonu na kvalitet­ nim, novim mašinama.

Kome se preporučujemo?  elektronskoj, higijenskoj i auto industriji,  proizvođačima ambalaže.

Pojedinačna i serijska proizvodnja, popravka hidrauličkih radnih cilindara!

Proizvodnja hidrauličkih creva!

Iz ponude specijalizovane prodavnice za hidrauliku: • honovane cevi • hromirane šipke • zaptivke • priključci • ventili • ulja • vezni elementi

Hidraulika 94 Kft. • H-6000 Kecskemét, Szegedi út. 24 • Juhász u. 1/B Tel.: +36/76/487-187 • Fax: +36/76/507-184 • hm@hidratech.hu • www.hidratech.hu

Sve što je potrebno za popravku guma!

Od kompleta za popravku do garažne tehnike.

Kiss Műanyagtechnika 2003 Kft. – osnivač Mikloš Kiš 1986. godine.

H – 9027 Győr, Bükkfa u. 8.

Tel.: +36/96/543–053 Fax: +36/96/543–055 info@kmt2003.hu www.kmt2003.hu

Tražimo distributere!

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 11

Ovu manifestaciju 14. i 15. maja zajedno su organizovali Regionalna privredna komora Kragujevac, Centar auto industrije zapadnog Balkana i Regionalni automobilski klaster centralne Srbije.

Specijalni počasni gost ove godine bila je Trgovinska i industrijska komora županije Bač-Kiškun, što čini važan elemenat na zamišljenoj osovini izložbi auto industrije Frankfurt – Kečkemet – Kragujevac – Istambul. Na forumu je učestvovalo oko 25 proizvođača auto delova i pribora iz Mađarske i dvadesetak firmi iz Srbije, koje su povezane sa takvim gigantima auto industrije, kao što su Mercedes, FIAT ili Volkswagen.

Potpredsednik Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović i potpredsednik Mađarske trgovinske i industrijske komore, Jožef Gal su pozdravili okupljene i upoznali su ih sa dosadaš­ njim rezultatima.

Tema prvog dana foruma je bila „Auto industrija kao nosilac razvoja nacionalne ekonomije“, a drugog dana je održana konferencija na temu „Prednosti dualnog obrazovanja za potrebe auto industrije – najbolja praksa“.

govinske i industrijske komore županije Bač-Kiškun.

Nakon predavanja učesnici su imali priliku, da u okviru razgovora B2B razgovaraju, pregovaraju sa rukovodiocima i predstavnicima dobavljača auto industrije, proizvođača mašina i opreme odnosno dobavljačima usluga, i naravno da podele iskustva stečena u ovoj oblasti.

Drugog dana nakon završetka foruma gosti iz Mađarske su posetili fabriku FIAT u Kragujevcu.

Na manifestaciji bili su prisutni i predstavnici Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore, kao i subotičke kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije, i to Mikloš Prilikom prezentacije prve teme Jožef Gal je istakao, da je nastajanje fabrike Mercedes Jojart, izvršni potpredsednik MSTIK i šef u Kečkemetu imalo pozitivan uticaj, dovelo je do rasta GDP-ja u čitavoj županiji. Prisutne je kancelarije, Laslo Đeniže. Posle predavanja upoznao sa merama koje je bilo neophodno doneti kako bi se Mercedes odlučio za Kečkemet vođeni su razgovori i pregovori sa prisutnim i tamo locirao proizvodne linije. Danas Mercedes obavlja delatnost na 450 ha, ima više od preduzetnicima.

3000 zaposlenih i planira dalja ulaganja.

Forum auto industrije u Kragujevcu

Pod nazivom SEE Auto Compo Net 2014 – Međunarodni poslovni forum auto industrije jugoistočne Evrope u Kragujevcu je peti put organizovan strukovni susret.

Proširenje aktivnosti

Prilikom prezentacije druge teme naglasili su, da je i za auto industriju neophodna kvalifikovana radna snaga, jer za investitore prilikom izbora lokacije veoma važan aspekt je da se u regiji nalaze veoma dobri, kvalifikovani stručnjaci. Prisutni su se upoznali sa suštinom dualnog obrazovanja, njegove prednosti i rezultate. Kod obrazovanja tog tipa naglasak je na sticanju praktičnog znanja.

Ova manifestacija je pružila izvanrednu mogućnost za razvoj saradnje firmi iz oblasti auto industrije mađarske i Srbije. Ovaj proces je započet prošle godine između Regionalne privredne komore Kragujevac, Regionalnog automobilskog klastera centralne Srbije i Tr12 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Prema jednoj međunarodnoj analizi dva i po puta više preduzeća planira razvoj na unutrašnjem tržištu, nego u inostranstvu, a u svetskim razmerama 42% preduzeća planira širiti svoje poslovanje u sopstvenoj zemlji, a 17% traži nove poslovne mogućnosti u inostranstvu. U Mađarskoj situacija je obrnuta: 21% preduzeća planira rast na inostranim tržištima, a na domaćem svega 19%.

Regus, organizacija koja pruža usluge na globalnom tržištu radne snage, obavila je ispitivanje u 95 zemalja sa više od 20 hiljada rukovodilaca i vlasnika firmi. Prema toj analizi većina firmi (77%) misli, da širenje delatnosti na inostranim tržištima najviše sprečava nedostatak visokokvalitetne radne snage. Nepoznavanje lokalnih prilika i nedostatak pos­ lovnih veza sa lokalnim firmama kod 62% ispitanika stvara probleme. Čak 57% preduzeća smatra nedostatak tržišnih informacija i kancelarija sa elastičnim mogućnostima korišćenja glavnom preprekom širenja na inostrana tržišta. Probleme u stvaranju logistike i distributivne mreže navelo je 45% preduzeća.

U saopštenju, koje nakon konferencije dostavljeno Mađarskoj novinskoj agenciji (MTI), Katerina Mano, regionalni direktor Regusa je rekla: bez obzira da li se preduzeće namerava širiti na domaćem ili na inostranom tržištu, mora uzeti u obzir nekoliko kritičnih faktora.

Moraju raspolagati sa pouzdanim i ažurnim tržišnim informacijama, moraju uspostaviti kontakte i moraju naći adekvatnu lokaciju za otvaranje nove filijale. Dodala je: firme se podjednako moraju pripremiti i na brzo širenje poslovanja ali i na brzo povlačenje.

U Mađarskoj auto industrija okuplja 710 preduzeća, koji obezbeđuju 20% učinka prerađivačke industrije i 18% celokupnog izvoza – izjavio je Peter Sijarto, državni sekretar inostranih poslova i spoljnu ekonomiju na jednoj priredbi krajem maja.

Na svečanosti, koja je održana povodom proizvodnje milionitog regulatora mrežnog napona od strane Continental Automotive Hungary Kft-a državni sekretar je govorio o važnosti veza sa nemačkom

Auto industrija je vučna sila mađarske privrede auto industrijom, pošto u Mađarskoj rade tri velike nemačke fabrike automobila i 15 velikih dobavljača auto delova.

Peter Sijarto je naglasio, da Vlada radi na reindustrijalizaciji zem­ lje. Tome služi poreski sistem, elastičan zakonik o radu, reorganizacija visokog školstva, kao i uvođenje dualnog stručnog obrazovanja po uzoru na Nemačku. Dodao je, da je privreda Mađarske prošle godine počela da raste, a ove godine je stala na put trajnog rasta. Za to su bili potrebni strateški sporazumi između Vlade i proizvodnih preduzeća. Takav sporazum je sa Continentalom potpisan aprila 2013.

Continental Automotive Hungary Kft. je od 2009. do današnjih dana investiralo 15 milijardi forinti, čime je otvoreno 477 novih radnih mesta. Od tog iznosa – u okviru dva raspisa – podrška EU i mađarskih vlasti iznosila je 2 milijarde forinti - istakao je Robert Keste izvršni direktor. Firma u svojim pogonima u Budimpešti i u Vespremu zapošljava 3300 radnika, od toga 500 inženjera.

Izvršni direktor je među zadacima za naredne godine naveo napuštanje proizvodnje „starih“ proizvoda, kao i povećanje proizvodnje novih proizvoda. U dve fabrike proizvode elektronske upravljačke jedinice i senzore, ali odvija se i značajna istraživačko-razvojna aktivnost. Sistem za stabilizaciju napona – koji je dao povoda za proslavu – čini važan elemenat start-stop sistema. Sistem zaustavlja motor ne samo kod zaustavljanja vozila, već i kad se vozilo usporava. Ponovno pokretanje motora se odvija ne samopokretačem, već jednim specijalnim generatorom koji radi pomoću dva kondenzatora, a ne pomoću akumulatora vozila.

Andreas Hautner, predstavnik Powertrain divizije ove grupacije govorio je o tome, da su start-stop sisteme do sada prvenstveno proizvodili za grupaciju PSA, a nedavno su potpisali ugovor sa General Motors-om, pa su postavili temelje za proizvodnju sledećih milion komada. Milioniti komad start-stop sistema Mihalj Kramli, generalni direktor Muzeja za saobraćaj preuzeo je od izvršnog direktora i državnog sekretara. Proizvodi Continentala izrađeni u Mađarskoj uskoro će dobiti posebnu vitrinu.

Grupacija Continental u svetu na godišnjem nivou stvara ukupan prihod od 33,3 milijardi evra kao dobavljač auto industrije, u 49 zemalja zapošljava ukupno 182 hiljade radnika. Ukupan prihod fabrika u Mađarskoj nadmašuje milijardu evra.

Kompletne usluge u vezi tahografa – od popravke do analize podataka!

• digitalni i analogni tahografi • iz sopstvenog razvoja: oprema za preuzimanje podataka kao i softver za Očekujemo javljanje analizu podataka partnera!

H-6728 Szeged, Kollégiumi u. 5/A Tel./Fax : +36/62/495-607 tachotax1@invitel.hu • www.tachotax.hu

FISKALNE KASE, TEHNIČKA OPREMA ZA BENZINSKE PUMPE • prodaja i servisiranje fiskalnih kasa, sistema sa fiskalnim kasama i čitačima bar kodova • automati za upravljanje benzinskim pumpama, proizvodnje interfejsa za pumpe • razvoj i proizvodnja druge vrste industrijskog upravljanja (za kontrolu ulaza, up­ rav ljanje rešetki, automati za tankiranje) Automate za tankiranje sopstvenog razvoja Petro­Matic­između­ostalog­koriste­na­10­lokacija Wáberer’s-Szemerey zRt. Eutron Hungária Kft. • H­1476 Pázmánd, Deák F. u. 1.

E­mail: eutron@eutron.hu • Web: www.eutron.hu

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 13

Mađarska je među prvima, 12. juna 2006. priznala novu, nezavisnu državu, a nakon toga među našim zemljama uspostavljeni su diplomatski odnosi na ambasadorskom nivou. Naša zemlja od 18. decembra 2003. ima Počasni konzulat u naselju Zelenika, u blizini grada Herceg Novog.

Crna Gora je započela pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. To pruža dodatne mogućnosti za intenziviranje bilateralnih privrednih odnosa. Radi što efikasnijeg sprovođenja pregovora poglavlja o agraru od 1. oktobra 2012. do kraja aprila 2013. u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore pomagao je stručnjak iz Mađarske.

Krajem aprila 2013. na poziv Radoja Žugića, ministra za finansije Podgoricu je posetio dr Arpad Kovač, predsednik Saveta za budžet. Juna 2013. je u Podgorici održan 3. sastanak Mešovite komisije za privredu Mađarske i Crne Gore. Sastanak je ocenjen veoma uspešnim, što može dodatno jačati bilateralne privredne odnose. Dva kopredsednika, i ekspertske delegacije pod rukovodstvom Petera Sijartoa (Szijjártó Péter) državnog sekretara za spoljnu ekonomiju u Uredu premijera i Branimira Gvozdenovića, ministra Crne Gore za održivi razvoj i turizam su istakli više privrednih grana kao mogućeg motora daljeg jačanja bilateralnih priv­ rednih odnosa. U njih spada razvoj saobraćajne infrastrukture, turizam, energetika i poljo­ privreda. Za vreme dvodnevnog susreta potpisana su dva sporazuma o saradnji: među agen-

S obzirom, da u Crnoj Gori još nisu prisut­ ni izuzetno kvalitetni mađarski prehrambeni proizvodi, i koji su inače veoma dobro poznati u regiji Srednje Evrope, ova sajamska priredba dala je izvanrednu priliku i mogućnost za predstavljanje i afirmaciju mađarskih pro­ iz­voda od mesa, mleka, itd.

Cilj nam je prvenstveno bio, da putem učešća na Sajmu i kroz prateće stručne prog­ rame upoznamo preduzetnike, preduzeća iz okoline sa proizvođačima hrane iz Mađarske, da afirmišemo mađarsku gastronomiju i kulturu, i da na taj način pomognemo pojavljivanju mađarskih proizvoda kako na tržištu Crne Gore, tako i u zemljama regije.

Pored predstavnika već spomenutih institucija na sajmu su bili prisutni predstavnici 21 izlagača, zatim nacionalne agrarne komore, Nacionalne trgovačke kuće i sekcije za Zapad­ ni Balkan Mađarske trgovinske i industrijske Odnosi Mađarske i Crne Gore su komore. Za izvanredan tradicionalno široki, bez problema i i spektakularan nastup postoje uzajamne simpatije među našim Mađarska je dobila pozemljama. Najjača oblast saradnje sebnu nagradu Sajma.

Mađarske i Crne Gore odvija se u privredi Između 7. i 9. aprila i na tome naročito se možemo zahvaliti u Podgorici je boravila ulagačima iz Mađarske, koji igraju važnu cijama za razvoj dve zemlje (HITA i MIPA) kao delegacija Mađarske ulogu u privredi Crne Gore. i Mađarske trgovinske i industrijske komore pri Poslovnom savetu i Privredne komore Crne Gore. Drugog dana Mađarske i Crne Gore. razgovora u organizaciji HITA i PKCG održan je forum privrednika uz učešće blizu 30 privre- Strane su u toku pregovora prvenstveno razdnika iz Mađarske. motrili mogućnost saradnje u oblasti poljo Posete na visokom nivou nastavljene su i u drugoj polovini 2013. Septembra prošle go- privrede odnosno agrara. dine Crnu Goru je posetio Čaba Hende (Hende Csaba), ministar odbrane i Janoš Martonji Razvijena privredna saradnja (Martonyi János), ministar inostranih poslova Mađarske.

31. oktobra 2013. u Budimpešti održan je susret kopredsednika MKP Mađarske i Crne Gore. U skladu dogovora sa junske sednice MKP u organizaciji Privredne komore Crne Gore i Crna Gora je u regiji Zapadnog Balkana naš HITA 25. novembra je u Podgorici održan Poslovni forum građevinara Mađarske i Crne Gore. važan spoljno-ekonomski partner, prvenstve Za vreme posete delegacije Ministarstva za ruralni razvoj Podgorici, 17. februara 2014. no kao ciljna zemlja izvoza mađarskog kapiKatalin Tot (Tóth Katalin), zamenica državnog sekretara za parlamentarnu, društvenu i tala, odnosno kao prirodan prostor izgradnje međunarodnu saradnju i Petar Ivanović, ministar ruralnog razvoja Crne Gore potpisali su tržišta za MSP. U Crnoj Gori je naša zemlja sa 405 miliona evra FDI treći najznačajniji ulasporazum o bilateralnoj saradnji. gač. Proteklih godina dinamično je raslo ulaBili smo zemlja partner u Budvi ganje mađarskog kapitala u Crnoj Gori: CKB, koja je u vlasništvu Trećeg marta 2014. u Budimpešti u organizaciji HITA održan je Mađarsko-crnogorski investicioni forum, koji je pružio izvanrednu mogućnost zainteresovanim mađarskim preduzećima da steknu bolji uvid u planirane projekte u Crnoj Gori.

Zahvaljujući izvanrednim političkim odnosima naših zemalja, ulozi važne zemlje sa aspekta ulaganja, neprekidnog prisustva MSP na privrednim manifestacijama Crne Gore uz podršku države, kao i aktivnoj ulozi Ambasade Mađarske u Podgorici krajem 2013. godine rukovodstvo crnogorskog preduzeća za organizaciju Jadranskog sajma zamolili su Mađarsku, da se prihvati uloge partnerske zemlje povodom jubileja, 40 godina postojanja Međunarodnog sajma hrane u Budvi. U skladu sa molbom, u organizaciji i uz podršku HITA i Ministarstva ruralnog razvoja Mađarska je bila partnerska zemlja na Međunarodnom sajmu hrane u Budvi, koji je održan od 3. do 5. aprila 2014.

Aktivni

bilateralni odnosi

14 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Mađarska i Crna Gora

OTP-a, je najveća banka u Crnoj Gori, Mađarski Telekom je prisutan kroz udeo stečeno u Crnogorskom Telecomu, a Hunguest Hotels je kupio pravo vlasništva jednog primorskog hotela u Herceg Novom.

Uz podršku Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) u toku prošle godine mađarske firme su učestvovale na više sajmova, i to one firme, koje žele ući na tržišta balkanskih zemalja, odnosno žele razviti već postojeću poslovnu saradnju.

Pored razvoja poslovnih odnosa preduzeća, postoje mogućnosti i za proširivanje saradnje među institucijama. Od njih svakako treba istaći, da je septembra 2012. u Podgorici potpisan međudržavni sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji.

U Crnoj Gori naročito visoko cene naše pos­ lovne odnose i izraženo ulagačko prisustvo Mađarske. Naša buduća saradnja prvenstveno zavisi od toga, da li će Mađarska uspeti da zadrži svoje privredne pozicije u Crnoj Gori.

2011. godine promet roba je povećan za 39%, i dostigao je 83,4 miliona evra. Od toga je naš izvoz od 34,3 miliona evra pokazao rast od skromnih 4%, a naš uvoz je skočio na 49,1 milion evra, i ponovo se skoro duplirao (+81%).

Skoro celokupan naš uvoz (98%) čini uvoz obojenih metala (aluminijuma). Značajnu stavku čine još boksit, topioničarski proizvodi, pojedini uređaji za telekomunikaciju, drumska vozila, povrće i voće. U izuzetno značajnom skoku našeg uvoza iz Crne Gore već godinama istaknutu ulogu igra sve veći uvoz aluminijuma i proizvoda od aluminijuma.

2012. godine izvoz iz Crne Gore je još uvek bio veći od našeg izvoza u tu zemlju. Svakako treba istaći, da je istovremeno vrednost izvoza Mađarske u Crnu Goru povećana je za više od 20%.

U 2013-oj godini dalje se povećavao izvoz Mađarske u Crnu Goru. Prema podacima CZS (Centralnog zavoda za statistiku) u tom periodu naš izvoz je iznosio 53,38 miliona evra, odnosno bio je veći za 28% u odnosu na pret­

Mađarska i Makedonija

Intenzivna saradnja

hodnu godinu. Ta vrednost je veća nego u rekordnoj 2008. godini. Istovremeno naš uvoz je opao u velikoj meri, što je prvenstveno pos­ ledica prekida poslovanja Mal Zrt-a.

Važno je napomenuti, da na prekograničnim prostorima sa mađarskim življem – prvenstveno u Vojvodini – kćerka-firme osnovane zadnjih godina obavljaju sve veći promet sa Crnom Gorom. Vrednost tih poslova se samo na indirektan način javlja u bilateralnom prometu roba.

Dalje perspektive i mogućnosti Crna Gora sa svojim relativno povoljnim pos­ lovnim okruženjem, niskim nivoom troškova i poreza, ekonomskom politikom koja je u službi ulaganja i napretkom integracionih procesa zemlje može postati jedna od regionalnih baza mađarskih preduzeća na Zapad­ nom Balkanu. Tržište Crne Gore je otvoreno za strana ulaganja, tako da i dalje možemo uspešno izvoziti mađarski nouhau, tehnologiju i robu u ovaj region. U razvoju privredne saradnje posebnu ulogu može imati razvoj sistema institucionalnih odnosa, uspostav­ ljanje naučne i istraživačke saradnje.

komora (MTIK) je potpisala sporazum o saradnji sa Privrednom komorom Makedonije, a s ciljem razvoja saradnje u turizmu sličan sporazum su potpisali predstavnici nadležnih ministarstava. Još je u proleće potpisan i sporazum o saradnji između Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) i Agencije za razvoj Makedonije (Invest in Macedonia), kao i sporazum o saradnji mađarskog Minis­ tarstva za ruralni razvoj i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije.

Usklađene aktivnosti Za Mađarsku na planu ulaganja i trgovine Makedonija je jedno važ­ no tržište jugoistočne Evrope, koje je u ekspanziji i nadalje Makedoniju posmatramo kao perspektivnog partnera.

S tom zemljom naša država neguje tradicionalno dobre odnose: decembra 2012. je u pismenoj formi potvrdila svoju višegodišnju praksu. U bilateralnim odnosima zemlju nazivamo prema njenom ustavnom nazivu: Republika Makedonija. U proteklom periodu bilo je više susreta na visokom nivou. Od njih treba istaći zvaničan sus­ ret premijera Mađarske i Makedonije, Orbana Viktora i Nikole Gruevskog u Skoplju 5. decembra 2013.

2011. smo potpisali Sporazum o privrednoj saradnji s Makedonijom, koji je u međuvremenu stupio na snagu. 2013. 19. i 20. februara 2013. u Budimpešti je održana osnivačka sednica Međuvladine mešovite komisije za privredu Mađarske i Makedonije. Delegacije pod rukovodstvom Petera Sijartoa državnog sekretara za spoljnu politiku i spoljnu ekonomiju u Uredu premijera i Valona Saraqinija, ministra privrede Makedonije radile su u četiri radne grupe: razvoj poslovne saradnje i MSP, poljoprivreda, energetika i turizam. Povodom sednice mešovite komisije Mađarska trgovinska i industrijska

U Skoplju je krajem maja 2013. godine održan novi zvanični susret kopredsednika Mešovite komisije. U toku susreta Strane su se dogovorile o još efikasnijoj bilateralnoj saradnji u oblasti energetike, turizma, građevinarstva i zaštite životne sredine. Istovremeno sa ovim dogovorima održan je susret privrednika, na kojem su učes­ tvovali stručnjaci iz preduzeća obe zemlje i to u zajedničkoj organizaciji Privredne komore Makedonije i MTIK. Mađarski privrednici su nakon razgovora u Skoplju posetili Bitolj i Ohrid, gde su se sreli sa čelnicima gradova i privrednicima – poslovnim partnerima.

Bilateralna privredna saradnja postaje sve intenzivnija. To pot­ vrđuje, da je već 3. i 4. decembra 2013. u Skoplju održana i druga sednica Mešovite komisije za privredu Mađarske i Makedonije. U toku posete premijera Viktora Orbana Skoplju, drugog dana sednice MKP u zajedničkoj organizaciji HITA i Invest in Macedonia održan je susret privrednika. Priredbu su otvorili premijeri dveju zemalja. U toku posete premijera potpisani su sledeći sporazumi o bilateralnoj saradnji:

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 15

•

Sporazum o saradnji u oblasti vodoprivrede između Ministarstva ruralnog razvoja Mađarske i Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Republike Makedonije • Program kulturne saradnje za 2014-2016. godine između Ministarstva ljudskih resursa Mađarske i Ministarstva za kulturu Republike Makedonije • Plan rada saradnje u obrazovanju i u nauci za godine 2013., 2014. i 2015. između Ministarstva ljudskih resursa Mađarske i Ministarstva za obrazovanje i nauku Republike Makedonije • Izjava o namerama o saradnji Vodovoda glavnog grada Mađarske i grada Ohrida na planu razvoja usluga vodovoda i kanalizacije • Sporazum o saradnji Atlas Travel-a i turoperatera Skoplja, Ohrida i Bitolja za putovanja u Mađarsku i treće zemlje • Svečano uručenje sertifikata ISO Ministarstvu za rad i socijalna pitanja Republike Makedonije – Vialto Kft. Planira se, da će se treća sednica mađarsko-makedonskog MKP održati u Budimpešti u drugoj polovini 2014.

Značajna ulaganja Mađarske Mađarska je u protekle dve decenije realizovala jedno značajno ulaganje, investicija Telekoma Mađarske 2001, koju međutim nisu sledili slični značajni koraci. Iako je bilo više manjih ulaganja, na čelu sa osnivanjem firme Fornettija 2009. godine u vrednosti od 1 milion evra, većinu mađarskih ulaganja još uvek čini posao sklopljen pre 10 godina u oblasti telekomunikacija. No, bez obzira na to, Mađarska je još uvek treći najveći investitor u Makedoniji.

Prema evidenciji Narodne banke Mađarske uloženi kapital iz Mađarske krajem 2011.

16 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

godine iznosio je 334 miliona evra, a time je na 5. mestu najvećih investitora u Makedoniji.

Najznačajnija ulaganja iz Mađarske usmerena su u oblast telekomunikacija, prehrambene industrije, poljoprivrede, prerađivačke industrije i mašinske industrije. Mađarska želi sačuvati i jačati svoju ulogu investitora u Makedoniji.

Proteklih godina karakteristična su bila ulaganja malih i srednjih preduzeća u iznosima od nekoliko stotina hiljada evra do 1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distributivni centri, npr. Fornetti, Masterplast, itd.). Navedene firme imaju firme-kćerke, koje veoma dobro funkcionišu na prostorima bivše Jugoslavije, i koristeći njihovo poznavanje lokalnih prilika, ulaganja se realizuju uglavnom putem njih. Makedonija je za Mađarsku jedno od važnih izvoz­nih tržišta u regiji jugoistočne Evrope.

Najvažniji mađarski izvozni artikli su: mašine i oprema, drumska vozila, uređaji telekomunikacije, uređaji za snimanje i reprodukciju, električne mašine, uređaji, instrumenti, sirovina za plastiku. Među njih spadaju i proizvodi od gume, papir, karton, tekstilna vuna, tkanine, tek­ stilni proizvodi, gvožđe i čelik, kancelarijske mašine, mašine za obradu podataka, a u oblasti prehrambene industrije mlečni proizvodi, jaje, pšenica i pšenični proizvodi, drugi prehrambeni proizvodi, životinjsko i biljno ulje, mast, vosak, zatim lekovi i medicinski proizvodi. U uvozu značajnu stavku čine povrće, voće i topioničarski proizvodi.

Mađarska je do jeseni 2008. god. uspevala neprekidno povećavati svoj izvoz na makedonsko tržište, i zahvaljujući tome promet roba je učetvorostručen u periodu od 2005. do 2008. Usled svetske ekonomske krize 2009. god. naš je izvoz opao za 20%, a uvoz za oko 35%. 2010. je izvoz Mađarske praktično stagnirao, ali je još uvek bio značajan: iznosio je 103 miliona evra. U našem uvozu prisutan je značajan rast, ali izvoz Makedonije u našu zemlju je malog obima i jedva dostiže 6 miliona evra. 2011. godine u prometu roba oseća se spora konsolidacija: naš izvoz je povećan sa 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a uvoz uz povećanje od 8,6% iznosio je 6,8 miliona evra. I dalje je prisutna značajna mađarska aktiva, koja je prošle godine iznosila 98,7 miliona evra. 2011. Među trgovinskim partnerima Mađarske 2011. Makedonija je u izvozu bila na 52., a u uvozu na 68. mestu. Na osnovu ukup­ nog prometa Makedonija je naš 56. partner.

Prema podacima HITA 2011. godine izvoz Mađarske u Makedoniju je povećan za 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a uvoz iz Makedonije povećan je za 8,6% i dostigao je iznos od 6,8 miliona evra. 2012. je došlo do daljeg rasta mađarskog izvoza. Taj rast je iznosio 13,1%, i povećan je na 119,1 milion evra, a uvoz Mađarske je povećan za 5,2% i iznosio je 8,4 miliona evra. Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku 2013. smo izvozili robe u vrednosti od 114,18 miliona evra, što čini 95,8% izvoza u prethodnoj godini, naš uvoz je iznosio 6,47 miliona evra, a to je bilo 76,5% uvoza iz prethodne godine. Dalji razvoj dinamičnih bilateralnih odnosa nagoveštava i to, da je u prva tri meseca naš izvoz povećan sa 14,3%, a uvoz iz Makedonije za 35,2%.

Sve veće interesovanje prema regiji Pored toga Makedonija sa svojim povoljnim okruženjem za ulaganja znači novo, do sada neiskorišćeno tržište za preduzet­ nike iz Mađarske. Naša zemlja raspolaže sa potrebnim iskust­ vom i znanjem da u skorije vreme u više ključnih oblasti – kao što su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i turizam – postane potencijalni partner Makedonije.

U odnosima dve zemlje saradnja preduzeća može postati potencijalna tačka proboja, pošto i Mađarska i Makedonija podržava razvoj poslovne kooperacije. U Makedoniji već više od 10 godina rade preduzeća iz Mađarske. MSP Mađarske najveće interesovanje ispoljavaju za projekte na bazi tehnologije i znanja.

Mađarska zahvaljujući svom geopolitičkom položaju, ima izvanredne mogućnosti da sa zemljama Balkana uspostavi strateško partnerstvo.

Na planu razvoja poslovne saradnje uspeli smo identifikovati sledeće mogućnosti: u energetici preduzeća iz Mađarske su spremna da učestvuju u projektima izgradnje i razvoja dalekovoda u cilju jačanja energetske sigurnosti Republike Makedonije, zatim u projektu razvoja centralne hidroelektrane, kao i u održavanju i razvoju postojećih termoelektrana. Dve zemlje će u buduće sarađivati i u oblasti saobraćaja.

U tom cilju će činiti korake radi ubrzanja izgradnje saobraćajnog koridora 10, kao i u uspostavljanju do sad nedostajućeg vazdušnog saobraćaja. Preduzeća iz Mađarske će najverovatnije imati mogućnost za učešće i u investicijama za razvoj infrastrukture. HITA će i 2014. godine podržati učešće mađarskih firmi na sajmovima i izložbama, kao i na susretima privrednika u Makedoniji.

HITA planira kolektivno učešće na izložbi „TECHNOMA“, koja će se 2014. održati u Skoplju.

Mađarske u njihovom izlasku na tržišta u regionu (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo).

Radom sekcije rukovodi Atila Galamboš (Galambos Attila), izvršni direktor Communautrade Europe Kft-a.

Istaknute oblasti saradnje mogu biti: građevinarstvo, energetika, komunalna infrastruktura i ekološka U skorije industrija, elektrotehnika, vreme možemo prehrambena industrija i računati na još poljoprivreda. Mađarska sa intenzivniju svoje strane nudi iskustva saradnju stečenih u pripremama za privrednih ulazak u Evropsku uniju, a komora naših posebno iskustva u zemalja. razvoju malih i srednjih preduzeća.

www.adriafair.co.me

Naročiti rezultat i važan korak predstavlja osnivanje Sekcije Zapadnog Balkana unutar Mađarske trgovinske i industrijske komore, koja ima za zadatak razvoj privredno-trgovinske saradnje sa zemljama regije. Novoosnovana Sekcija ima za cilj da pomogne preduzećima iz

Ervin Szél regionalni ekonomski savetnik Regionalna ekonomska kancelarija Ambasada Mađarske 81000 Podgorica, Kralja Nikole 104.

Tel.: +382-20-602-880 +382-20-602-910 Fax: +382-20-625-243 podgorica@hita.hu

2014 Kalendar sajmova / Calendar of events AD JADRANSKI SAJAM ZADRŽAVA PRAVO IZMJENE KALENDARA / RESERVES THE RIGHT TO CHANGE THIS CALENDAR

A.D. JADRANSKI SAJAM, 85310 Budva, Trg Slobode 5, Crna Gora Tel: +382 33 410 400 | Fax: +382 33 452 132 e-mail: sajam@jadranskisajam.co.me | jadranskisajam@t-com.me 2.

Sajam energe

e / Energy Fair 24 - 28. Septembar / September

36.

Sajam građevinarstva / Civil Engineering Fair 24 - 28. Septembar / September

16.

Sajam biznisa / Bussines Fair 24 - 28. Septembar / September

9.

34.

17.

Sajam vode, vodovodi, sanitarne tehnologije Water-Water Supply Systems-Sanitary Technologies 24 - 28. Septembar / September Sajam bezbjednos Security, Prot

aš e i spašavanja escue Fair

24 - 28. Septembar / September

Sajam automobila / Automobile Show 08 - 12. Oktobar / October MAĐARSKI PRIVREDNIK d 17

25

CONTIREG

d.o.o. za inženjerske usluge Tel.: +36/24/516-340 Fax: +36/24/491-826 info@contireg.hu • www.contireg.hu • Automatizacija, instrumentalizacija • Programiranje PLC upravljanja, displeja • Izgradnja projekata, upravljanje projektima • Ispitivanje toplotnim kamerama, dijagnostika • Mašinska oprema i osvetljenje vazdušnih šatri • Zastupanje proizvoda „Jetter“ (PLC-i, servoi, HMI)

Pijezoelektrični upaljač CP2!

Proizvođač: Piezzo-Technika Kft. H-1213 Budapest, Hársas u. 21.

Tel.: +36/1/276-8872 Mobil: +36/30/940-2797 piezzo-technika@t-online.hu

Razgovori

Poštovani Čitaoče!

proizvodi CERLUX Kft.

A R I U B I R T S I ILI D A V O L E D E T S SVE VR E K I M A R E K D O ki zatrebati za ne što Vam može

Dodatne informacije:

18 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

ržavanju.

od proizvod ili u

Glavne oblasti primene: • Električni izolatori • Toplotni izolatori do 1700 °C • Delovi otporni na habanje • Delovi za mašine • Mehanički delovi

U skladu sa ranijim usaglašavanjima Mađarsko-srpski poslovni savet je 8. maja u Budimpešti, u sedištu OTP-a u ulici Baber ugostio je Agenciju za pospešivanje ulaganja vojvođanske vlade (VIP) – saz­ nali smo od Imrea Varge, sekretara poslovnog saveta.

Goste je pozdravio Laslo Volf, predsednik poslovnog saveta, zamenik generalnog direktora OTP. Prezentaciju su držali direktorica Agencije (Voivodina Investment Promotion Agency), Emilija Stefanović odnosno dva savetnika, Ana Muškinja i Damir Patarčić, koji su nakon prezentacije odgovarali na pitanja.

Događaju su prisustvovali članovi Poslovnog saveta, predstavnici Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore na čelu sa predsednikom Laslom Kovačem, i predstavnici zainteresovanih partnerskih firmi, njih oko 25. Na poziv Poslovnog saveta bila je zastupljena i Ambasada Republike Srbije u Budimpešti: skupu je prisustvovao Oto Kišmarton ekonomski savetnik.

Prezentacija je po oceni gostiju iz Srbije i predstavnika pozvanih firmi bila je korisna i interesantna. Nakon polusatnog uvoda pitanja su postavljena u sledećih 45 minuta, a na konkretna pitanja gosti su uvek dali i konkretne odgovore. Nakon formalnog dela usledila je mogućnost neformalnog upoznavanja, razgovora u trajanju od takođe 45 minuta.

Gosti iz Novog sada su se posebno zahvalili na prilici što su mogli održati prezentaciju i bili su otvoreni za nastavak slične saradnje sa Poslovnim savetom.

30 godina iskustva u proizvodnji alata!

Nudimo Vam svoje slobodne proizvodne kapacitete: • konstrukcija i izrada alata za secanje-savijanje limova i za brizganje plastike, • izrada pojedinačnih delova od lima i plastike (i u malim serijama), • proizvodnja alata i mašinskih delova, • izrada prototipa postupkom 3D. rapid maks. dimenzije 60x80x60 mm, • proizvodnja mikrolivenih delova, proizvoda, • elektroeroziona obrada punom i žičanom elektrodom, proizvodnja elektroda, • proizvodnja nakita.

Preciznost, pouzdanost, kratki rokovi!

Za ponudu i cene obratite se na e-mail: info@fermy.hu Fermy2000 Kft. • H-6724 Szeged, Boros József u. 30.

Tel./Fax:+36/62/310-440 • Mobil:36/30/337-8889 • www.fermy.hu

Kvalitetne čelične cevi i fitinzi po konkurentnim cenama od FORIMEX KFT-a!

Iz naše ponude: • šavne i bešavne čelične cevi, • fitinzi • čelični dodaci i fitinzi za zavarivanje, • fitinzi sa navojem i drugi elementi, • armature.

Prvenstveno se preporučujemo Ispunjavamo pojedinačne firmama, podizvođačima u oblasti i specijalne narudžbe! gasa, naftne i hemijske industrije, energetike i građevinarstva!

Vaše javljanje očekujemo na: Forimex Kft. • H-8600 Siófok, Bajcsy Zs. u. 203.

Tel.: +36/84/310-560 • Fax: +36/84/510-719 • Mobil: +36/20/3838-018 +36/20/4113-611 • info@forimex.hu • www.forimex.hu

• samohodne bušilice „Welco-Drill” i alati za bušenje

• Mo.Di.Tec. drobilice malog obrtaja sa zupcima • Crizaf transportne trake, separatori, odlagači • Main Tech usisivači, dozatori, mešalice, rezervoari • AGS robotizovani elementi za montažu • Liad – ColorSave gravimetrični dozatori • CMG drobilice sa noževima, šrederi i odprašivači.

Rušenje rekorda Evropsko digitalno tržište reklama je za godinu dana povećano sa 12%, prema zbirnim podacima za 2013. godinu potrošeno je 7,3 milijarde evra. Na vrh su došle reklame za mobilna sredstva sa povećanjem od 128%. Najviše novca su trošili Britanci (7,4 milijardi evra), Nemci su drugi sa 4,6 milijardi. Interesantno je, da su Rusi prikazali najdinamičniji rast (27%), i zahvaljujući tome sa svojih 1,8 milijardi evra došli na 4. mesto evropskih zemalja.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 19

cegovine je nepotpuna. Prema proceni Kancelarije za spoljnu privredu pedesetak firmi iz Mađarske je uložilo 150 miliona evra, dok iz Bosne i Hercegovine nije bilo značajnijih ulaganja u Mađarskoj. MOL je 2006. zajedno sa INA iz Hrvatske, koja je bila u MOL-ovom vlasništvu stekli su 67% udela u Energopetrolu, pa zajedno sa benzinskim stanicama HOLDINA Sarajevo d.o.o. upravlja sa ukupno 110 benzinskih pumpi, a to je najveća mreža Bosna i Hercegovina je 2013. imala nešto bolju godinu sa aspekta spoljne trgovine. 2013. benzinskih stanica. MAL Zrt. je 2004. kupilo izvoz je veći za 5%, a uvoz je manji za 0,6%. Spoljnotrgovinski deficit im je i ovako značajan. 51% državnog udela u „Rudnicima Boksita“ U ukupnom prometu Bosne i Hercegovine od 12 milijardi evra Mađarske je – uz povećanje iz Jajca, u kojima sa 150 radnika godišnje svog učešća sa 2,8 na 3% - sačuvala ugledno 8. mesto iza Hrvatske, Nemačke, Srbije, Italije, eksploatiše 120 kt boksita. Messer HungaSlovenije, Austrije i Švajcarske. Prijateljska nam Turska se nalazi na 9., a Rusija na 20. mestu. rogáz Kft. je kupilo Plin Sarajevo d.d, a AgU privrednim odnosima Bosne i Hercegovine od posebnog značaja je bila povezanost u biv- rokomplex Zrt. je osnovala kćerku-firmu. Od šoj Jugoslaviji, zatim sa Austrijom, Nemačkom i Italijom. Republika Srpska se orijentisala ka 2012. Exclusive Change je u ekspanziji, do Rusiji, a Bošnjaci prema Turskoj odnosno ka islamskim zemljama. Statistike međutim poka- sada je otvorilo 13 menjačnica. Brojna MSP zuju, da u spoljnoj politici naglašena simpatija prema Turskoj odnosno Srbiji i Rusiji samo u su otvorola predstavništva, ili s malim kapitaograničenim razmerama dolazi do izražaja u trgovinskim odnosima. Mađarska se u trgovini lom distributivna društva.

Bosne i Hercegovine nalazi u izrazito povoljnom položaju, što predstavlja poseban stimulans Privreda Bosne i Hercegovine, koja se za mađarske izvoznike u sklapanju novih poslova. transformiše, predstavlja pravo tržište za Između Mađarske i Bosne i Hercegovine potpisani su svi bitniji bilateralni sporazumi u izvoz mađarskih roba i kapitala. Uz promiš­ oblasti privredno-ekonomskih odnosa, među njima sporazum o zaštiti ulaganja, o izbega- ljene aktivnosti – i uz pomoć Kancelarije za vanju dvojnog oporezivanja, o socijalnom osiguranju, o međunarodnom drumskom prevozu spoljnu ekonomiju Ambasade u Sarajevu – lica i roba, o vazdušnom saobraćaju kao i o veterini. Za naše firme uslove robmađarske firme mogu postići daljnje uspehe. ne razmene reguliše sporazum o trgovini između Bosne i Hercegovine i Između Mađarske i Bosne i HerceEvropske unije – kao prilog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. govine je na snazi Sporazum o Na osnovu bilateralnog sporazuma o privrednoj saradnji, koji je uzajamnoj zaštiti ulaganja i potpisan 2006. godine, formirana je Mešovita komisija za ekoo razvoju, a u izbegavannomsku saradnju Mađarske i Bosne i Hercegovine, koja je ju dvojnog oporezivanja zadnji put zasedala u maju 2013, kada su zacrtani konkretni odnosno u oblasti socipravci jačanja odnosa u poljoprivredi, energetici, saobjalnog osiguranja valja raćaju i zaštiti okoline. Ministarstvo za nacionalnu priv­redu i Ministarstvo spoljne trgovine Bosne i Hercegovine sarađuje u usaglašavanju aktivnosti na planu podrške MSP. Dva ministarstva finansija su ažurirala sporazum o izbegavanju dvojnog oporezivanja i tekst čeka na potpisivanje.

Bosna i Hercegovina je iza Hrvatske i Srbije 3. naš najveći partner na Zapadnom Balkanu. Promet roba od krizne 2009. godine dinamično raste a naročito je uspešan naš izvoz. Zahva­ ljujući poljoprivredi i prehrambenoj industriji, kao i prerađivačkoj i Dr Tibor Šilt hemijskoj industriji u protekle 2 godine povećan je izvoz za 10,4% odnosvodeći diplomata za spoljnu no 8,3%, daleko nadmašivši onih 10–15% umanjenja, koje proizilazi iz toga, što primenjivati Sporaekonomiju MOL od 2011. godine umesto Sazhalombate gorivo u Bosnu doprema iz hrvatskih rafinerija. zume koji su pot­ I u našem uvozu smo uspeli zameniti drugim vrednim materijalima – iz poznatih razloga pisani sa bivšom Ambasada Mađarske u nedostajući uvoz – boksita od strane MAL. Promet je 2013. – bez obzira na neke smanjene Jugoslavijom. MiSarajevu stavke – povećan sa 10,4%, a naša aktiva je i dalje značajna. nistarstva finansija 71000 Sarajevo, Splitska 2.

Bosnia i Hercegovina je za Mađarsku važno izvozno tržište, a naš uvoz čine proizvodi su ažurirala sporaTel.: +387/33/205-302 s visokim sadržajem vrednih materijala.Struktura roba je skoncentrisana. Po 10 proizvoda zum o izbegavanju sarajevo@hita.hu čine 75,4% našeg uvoza odnosno 45,6% izvoza. Naš najvažniji izvozni artikal je hrana, a veće dvojnog oporezistavke u uvozu su aluminij, korund, čelične poluge.Da nije usledila izmena politike plasmana vanja, tekst čeka goriva u MOL-u, odnosno da nije došlo do katastrofe MAL-a, promet umesto sadašnjih 8-10% na potpisivanje. godišnjeg rasta bio bi veći za oko 15%. U regionu se smanjuje naš izvoz, dakle ovo je za nas R u k o v o d i o c i m a izvanredan rezultat i dokazuje da su trgovinske veze dve zemlje veoma žive. Takvo stanje se stranih firmi, kao i zasniva na komplementarnom karakteru privrede dveju zemalja, kao i povećanim aktivnosti- zaposlenim isplati ma mađarskih firmi. se analiza o tome, Bosnia i Hercegovina je naš partner i na planu izvoza kapitala i privatizacije. Narodna u kojoj zemlji žele banka Mađarske u vezi Bosne i Hercegovine ne objavljuje podatke, a statistika Bosne i Her- plaćati poreze.

Dinamičan rast

Privredni odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovine

20 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Proizvodnja folije za sve industrijske grane!

Konkurentne cene, izvanredan kvalitet!

Dodatne informacije: olmabt@t-online.hu

Dimenzije: Širina: između 60-6000 mm Debljina: između 15 i 18 mikrona Štampanje po potrebi u 6 boja

Phoenix-Plast Bt. H-7622 Pécs, Verseny u. 17.

Tel.: +36/72/221-120

Silky: Čar čistoće Iz ponude hemikalija za domaćinstva: • Gelovi za pranje, omekšivači rublja i sredstva za čišćenje.

• šamponi za kupanje, • tečni sapuni, sredstva za čišćenje.

Naši proizvodi su: • creva od folije; ravne folije • termoskupljajuće folije; termoskupljajući zatvarači • folije za građevinarstvo • vreće za otpad (u rolnama, sa trakom za vezivanje)

U sitnom i velikom pakovanju, direktno od proizvođača!

Pouzdan kvalitet, povoljne cene!

H-9081 Győrújbarát, Kákostó u. 7 Tel.: +36/96/423-663 • Mobil: +36/30/924-3259 cseh@parainesis.hu • www.parainesis.hu Uslužno pakovanje: vaze od 1 kg do mašina velikih dimenzija od 50 tona, i na lokaciji naručioca!

Proizvodnja kutija: kutije od talasastog kartona, obični i isecani (u skladu sa FEFCO katalogom, kao i kombinovane kutije sa ulošcima, itd.)

Proizvodnja sanduka: drveni sanduci (bor, OSB i šper ploče), palete, palete po narudžbi, itd.

Satin-Silk Kft. • H-9012 Győr-Ménfőcsanak, Koroncói úti major Tel.: +36/96/447-808 • +36/20/943-0850 • iroda@satin-silk.hu • www.satin-silk.hu

Rast U Mađarskoj je industrijska proizvodnja povećana za 10%. Taj rast je rezultat rada prvenstveno sledećih grana: automobilska industrija i njeni dobavljači i rast plasmana prehrambene industrije – javio je Centralni ured za statistiku Mađarske. Od 13 podgrupa prerađivačke industrije samo je u jednoj registrovan pad proizvodnje, a u ostalima povećanje proizvodnje se kreće od 1,6 do 21,6%. Tako već drugi mesec raste proizvodnja elektronskih proizvoda, u aprilu je – u godišnjem upoređenju – povećanje je iznosilo 7,8%.

Traženje ponude: info@strapa-pack.hu

Dunaharaszti, Bláthy O. u. 7. strapa-pack kft. H-2330 www.strapa-pack.hu

Gde su

najpozitivniji?

Na to pitanje Institut za ispitivanje javnog mnjenja Galup tražio je odgovor u 138 zemalja sveta. Istom metodologijom su se raspitivali o tome, da li su imali pozitivne doživljaje prethodnog dana. Na čelu spiska našle su se zemlje Latinske Amerike. U Paragvaju 87% ispitanika je odgovorilo sa da, zatim je sledila Panama (86), Gvatemala i Nikaragva sa po 83%. U Evropi Danska je zauzela prvo mesto sa 82%.

Mađarska se našla negde na sredini (72. mesto) sa 67% pozitivnih odgovora. U regiji smo veseliji od Slovaka, Čeha i Rumuna.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 21

Sve u jednoj ruci od izleganja jaja do plasmana gotovih proizvoda Mesnate guske i patke:

Naš pogon za preradu živine vodene pernate životinje prerađuje u skladu sa normama EU. Naše prerađevine od mesa (gušćije belo meso, bataci, cela guska i cela patka, itd.) plasiramo pod brendom Besthof.

• držanje umatičenih životinja • uzgoj i tov • prerada • plasman.

PRODAJE SE pravo na eksploataciju 400.000 m³ treseta sa važećim dozvolama za eksploataciju!

Za davanje ponuda i dodatne informacije obratite nam se na: keceltozegbanya@freemail.hu • +36/30/269-8330

Očekujemo javljanje partnera!

Očekujemo javljanje distributera i veletrgovaca!

Toll 96 Kft.

H-4251 Hajdúsámson, Bodzás telep hrsz: 0444/4 Tel./Fax: +36/52/200-752 • Mobil: +36/30/5131-886 info@besthof.hu • www.besthof.hu

Agrar Kft. iz Lovašberenja traži partnere za plasman pšenice, kukuruza, suncokreta, kao i Limousin rasplodnih životinja i životinja za klanje.

• Proizvodnja i promet potpunih smeša stočne hrane u vrećama i u rinfuzi za sve vrste životinja.

• Prodaja osnovnih materijala i dodataka za stočnu hranu.

• Proizvodnja hrane za pse i mačke premium kvaliteta.

Nagyhegyesi Takarmány Kft. H-4064 Nagyhegyes, Szoboszlói útfél • Tel./Fax: +36/52/566-015 nagyhegyesitakarmany@movinet.hu • www.nagyhegyesitakarmany.hu

Mašine, oprema i pribor za voćarstvo i vinogradarstvo!

Snabdevanje svim rezervnim delovima sa zaliha!

H-8093 Lovasberény, Park tér 10.

Tel.: +36/22/456-035 Fax: +36/22/456-091 Zatražite našu pojedinačnu ponudu putem e-maila: lovasbm@lbmgszov.hu

• atomizeri i prskalice ZUPAN i AGROMEHANIKA, rezervni delovi, • vinogradarska oprema KMG PODLEHNIK, • širok izbor mašina za međurednu obradu Rezervni delovi za radne mašine: MTZ, T-25, ZETOR, TZ-4-K. Pogonska tehnika, klinasti kaiševi, ležajevi, kardanska osovina i rezervni delovi, maziva megrendeles@agroenta.hu • www.agroenta.hu Možete naručivati i putem interneta: www.agroentashop.hu

Delikatesi iz Pečuja!

eFeF Kft.

H-7630 Pécs, Edison u. 13.

Tel.: +36/72/550-400 Fax: +36/72/550-404 www.efef.hu efef@efef.hu

• parizeri, • razne vrste šunki, • viršle, isključivo od živinskog i ćurećeg mesa.

Naši proizvodi su: • bez glutena i laktoza, • ne sadrže dodatu soju i • dodato svinjsko meso.

Očekujemo javljanje distributera, veletrgovaca!

22 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Tehnički filteri od čeličnog i plastičnog pletiva, direktno od proizvođača, u izvanrednom kvalitetu!

Iz naše ponude izdvajamo: • Filter ploče za industriju plastike i gume • Pletiva od plastike i bakra za bušenje bunara • Pletiva za sita i rešeta • (nerđajući, plastični, brončani, itd.)

• Žice.

Posetite naš sajt ili tražite pojedinačnu ponudu putem e-maila!

Filternet Kft.

Tel

ettyóújfalu, Széchenyi u. 65. ww.filternet.hu

http://issuu.com/mprivrednik

Zanatski sokovi, pekmezi posebnog kvaliteta, začini, med i proizvodi od meda, proizvodi za dijabetičare.

H-6353 Dusnok, Izsák puszta 2. • Mobil: +36/30/9783-942 E-mail: zonika.szilagyi@gmail.com • www.magyargomba.hu

STORK Kft. (Prehrambena manufaktura) H-2066 Szár, 014/3 hrsz. • GPS koordinate: N 47.484812, E 18.520782 Tel.: +36/22/591-000 • Fax: +36/22/591-001 • Mobil: +36 30 520-1898 info@mehes-mezes.hu • www.mehes-mezes.hu

Umesto izvanrednog osrednji U mađarskim voćnjacima ranije je prognozirana rekordna proizvodnja, ali prinosi će usled vremenskih neprilika u maju biti tek nešto bolji od osrednjih. Oluja je nanela veće štete naročito u zapadnim krajevima zemlje i to prvenstveno kod ranih sorti. Sezona zrenja je ipak došla ranije od uobičajenog, što znači, da proizvođači već sada mogu isporučivati robu u mrežu megamarketa.

DIVLJI PIRINAČ KAVIJAR PIRINČA Divlji pirinač (crni pirinač) je egzotična žitarica sa ukusom koji podseća na orahe. Lako je svarljiv, bogat mineralima i vitaminima (A, B, B1, B2, D, E) s visokim sadržajem vlakana i niskim sadržajem masti. To je hrana bez glutena.

Biljka je preneta iz Minesote i od 1989. godine se u Evropi proizvodi isključivo u Mađarskoj i kao proizvod pripremljen za kuvanje izvozimo u evropske zemlje iz našeg prerađivačkog pogona u Kišujsalašu. Čak i Vama!

Indián Rizs Kft.

H-5310 Kisújszállás, Falusziget 0148/4 hrsz Tel./Fax: +36-59-520-643 • mail@indianrizs.hu • www.indianrizs.hu

Mi uvek mislimo na Vaš apetit!

Predhlađeni, konfekcionirani, smrznuti i prerađeni proizvodi od ćurećeg mesa po diskontnim cenama direktno od proizvođača.

Gallicoop fabrička prodavnica U Sarvašu pored glavnog puta br. 44, na parkingu Gallicoop Zrt-a.

Gallicoop Pulykafeldolgozó Zrt. H-5540 Szarvas, Ipartelep 531/1.

Tel.: +36/66/621-500 • Fax: +36/66/621-507 export@gallicoop.hu • www.gallicoop.hu MAĐARSKI PRIVREDNIK d 23

ˇINIMO ZAJEDNO UC ´NOST! KORAK U BUDUC

www.t-systems.hu Usluge i proizvodi T-System Magyarorszag-a /T-Sistema Mad¯arske/ kao ˇclanice grupacije Deutsche Telekom i T-Systems International-a su dostupni putem lokalnih partnera, sporazuma o saradnji kao i podružnica u više zemalja Srednje i Istocˇne Evrope, kao i u brojnim zemljama širom sveta. Velikim kompanijama i organima, organizacijama u državnoj upravi nudimo potpunu, sigurnu, bezbednu i konkurentnu informaticˇku-komunikacionu podršku.

Naša ekspertska ekipa od blizu 2000 ljudi radi na tome, da Vam individualnim savetima, konkurentnim znanjem, inovativnim i elasticˇnim rešenjima pomogne u postizanju poslovnih ciljeva.

Zajedno je moguc´e.