godina od osnivanja Univerziteta Privredna akademija ................................................ 16,17

U potrazi za optimalnom komunikacijom čoveka i prirode

Kokai Roland, direktor JP Vojvodinašume

Kokai Roland, pravnik, master ekonomije, na funkciju direktora JP „Vojvodinašume“ sredinom 2019. godine došao je sa pozicije državnog službenika u Vladi AP Vojvodine, Sekretarijata za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu. Petnaestogodišnje iskustvo na poslovima koordinatora regionalne saradnje, implementacije prekograničnih razvojnih projekata sa Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom, BiH i dr., učešće u radu pregovaračke grupe Republike Srbije ispred Vlade AP Vojvodine u procesima evropskih integracija, te na izradi Akcionog plana i programa razvoja APV u prethodnom periodu, značajno su doprineli boljem razumevanju poslovanja i kvalifikovali ga za mesto koje danas obavlja.

Novi posao:

- Ovo je sasvim drugi vid posla u odnosu na raniji, ali je i povezan sa njim, jer je Vlada osnivač JP „Vojvodinašume“ i treba razumeti funkcionisanje Uprave i ispoštovati hijerarhijsku usklađenost sa današnjom pozicijom. S druge strane radio sam i prekogranične projekte finansirane od strane EU i menadžment, razvijao operativu i uvek težio da dobijem povratnu informaciju. Od kada sam preuzeo funkciju direktora, nastojim da donosim brze odluke, da se ne čeka na mene, jer je ovo veliki sistem u koji je uključeno i šest izvršnih direktora, šest zastupnika ogranaka. U sastavu JP „Vojvodinašume“ je 30 manjih firmi, 1.452 zaposlenih, i od usklađenosti svih nas zavisi i nesmetano poslovanje ovog sistema. Od starta sam zauzeo poziciju da se ja prilagođavam sistemu, a ne sistem meni. Prethodno iskustvo mi je pomoglo i ubrzalo prilagođavanje - rekao je gospodin Kokai.

Veliki i kompleksan sistem JP „Vojvodinašume“ povlači za sobom brojne izazove. Mandat novog direktora započeo je rešavanjem problema izazvanog nezadovoljstvom radnika. Od četiri profitna centra, zaposleni u ŠG „Sremska Mitrovica“ zbog cenjenijih hrastovih šuma na svojoj teritoriji imali su veće plate od ŠG „Novi Sad“, „Sombor“ i „Banat“. Tužbe 207 zaposlenih koji su tražili izjednačavanje zarada, brzim reagovanjem uglavnom su rešene, a prosek primanja sa 50.000 u 2019. danas je 70.000 dinara. Već sledeće godine svi konflikti vezani za ovaj slučaj treba da budu rešeni, uz napomenu da je zbog izdvojenih sredstava za plate ostalo manje prostora za investicije, a samim tim smanjen je i profit.

Sektor šumarstvo:

- Seča šuma se obavlja u skladu sa planskim dokumentima, koji predstavljaju osnove gazdovanja šumama. Tokom 2020/21. povećana je proizvodnja koja ne podmiruje potrebe za tehničkim drvetom, većim od mogućnosti proizvodnje. JP „Vojvodinašume“ sa pet Harvest-a koji u sistemu zamenjuju 20 sekača, donekle umanjuje nedostatak radnika i problem zabrane zapošljavanja novih, ali ove mašine ne mogu da savladaju drvo hrasta. Preduzeće ima potrebu za radnom snagom, uglavnom radnicima sa završenom osnovnom školom, traktoristima, sekačima, vozačima raznih mašina, kao i mogućnost povećanja obima seče, ali kao deo sistema državne uprave, ne može da prati tržišne uslove. Ono što mora, JP „Vojvodinašume je da u skladu sa stanišnim uslovima i zdravim sadnim materijalom radi na obnavljanju šuma, pošumljavanju i popunjavanju, za šta je opet neophodna kvalitetna radna snaga, koje je poslednjih godina sve manje.

Ekologija:

- Kao preduzeće koje upravlja većim brojem zaštićenih područja na teritoriji Vojvodine, moram da istaknem da ekologija a naročito zaštita prirode zauzimaju značajno mesto u poslovnoj politici preduzeća. Čak 65% površina kojima gazdujemo se nalazi pod nekim stepenom zaštite. Proteklih godina, naše preduzeće je finansiranjem aktivnih mera zaštite u zaštićenim područjima unapredilo stanje vrsta i staništa koje predstavljaju njihove temeljne vrednosti. Za nas, veliki ekološki problem je i sa poljoprivrednicima pri paljenju strnjike na imanjima, koja se graniče sa šumskim pojasom u nadležnosti „Vojvodinašuma“. Paljenje lako može da izazove požar nesagledivih razmera. Na taj način 2007. godine uništeno je tri hiljade hektara šume u SRP „Deliblatska peščara“. To je daleko veći problem od krađe drveća i pravljenja divljih deponija po šumama.

Lov i lovni turizam:

- Moramo da priznamo da lovstvo i lovni turizam izdržava trupac, tj. korišćenje šuma, jer od četiri milijarde dinara prihoda, 150 miliona

Šuma u Moroviću

U potrazi za optimalnom komunikacijom čoveka i prirode

imamo na lovnom turizmu, ostalo je od korišćenja šuma. Međutim, prepoznatljivi smo po tom brendu i što dobro radimo, a u vezi je sa lovnim turizmom. Lovstvo ima svoja ograničenja. To znači konkretno da 10.000 krupne divljači, od čega 4.400 divljih svinja, 4.000 jelena i nešto malo srndaća, muflona i jelena lopatara, moramo da držimo na optimalnom broju, na određenoj teritoriji, u skladu sa propisima. Tačno se zna na kom lovištu koliko jedinki sme da se odstreli. Od dve vrste divljači koje se uglavnom love kod nas, stanje je sledeće: godišnje od 4.000 jelena može da se odstreli njih 1.000, i do 2.000 divljih svinja. Kod divljih svinja postoji problem i sa svinjskom kugom, koja se povukla, ali je veoma moguć scenario po kojem će divlje svinje u Srbiji nestati. Jedina šansa je što od naših 110.000 ha lovišta 29.000 ha je ograđeno, na kojim ćemo moći da sačuvamo ovu divlju vrstu. Procenjena brojnost jelena u Srbiji je nešto manja od 6.200 jedinki, od čega 80% samo na područjima kojima upravlja JP Vojvodinašume“, dok je divljih svinja svega 22 - 23%. Ono čime se JP „Vojvodinašume“ ponosi su trofeji, koje izlaže u okviru sajamskih izložbi u zemlji i svetu. Suština nije u mesu divljači. Cena košute je 200-300 evra dok zlatni jelen dostiže i do 20.000 evra. Kod divlje svinje na ceni su što duže kljove, a kljove zlatnog vepra dostižu 2-3 hiljade evra. Zato radimo na povećanju trofejnog potencijala izdvajanjem škartova, a one jedinke sa genetskim kodom trofejne vrednosti prenesimo na novi priraštaj. Zbog toga smo i vršili naseljavanje 50-tak jedinki jelena na Vršačke planine, koji su 15-tak godina bili na minimumu.

Uz lovišta, lovne kuće su još jedan potencijal lovnog turizma. Lovne kuće koje su u odličnom stanju, mogu da se iznajme. Prioritet imaju lovci, ali ugostiteljstvo i državna uprava teško da mogu da idu zajedno. Problem je ako želite da imate dobrog kuvara, konobara koji zna jezike, sobaricu takođe, morate da platite, a mi ne možemo da izdvojimo tolika sredstva. Sada razmišljamo o načinu da sačuvamo te kuće konkurisanjem na projektima, kako bi obezbedili njihovo renoviranje, razvoj lovišta, dok smo u pogledu ugostiteljstva ograničeni.

Ribarstvo:

- Naš zadatak je vršenje vanrednih kontrola ribarskih područja, oduzimanje stajaćih ribolovnih alata za vreme mresta ribe, spašavanje riblje mlađi. U okviru redovnog poribljavanja po godišnjim programima upravljanja ribarskim područjima JP „Vojvodinašume“ svake godine kupuje više tona riblje mlađi. Svake godine dešava se i akcija spašavanja riblje mlađi zarobljene u depresijama, barama, jezercima, mrtvajama posle povlačenja reke, njihovo hvatanje i prebacivanje u bazenima do reke.

Međunarodna saradnja:

- Od 2019. sprovode se projekti iz Interreg - IPA CBC fondova. Projekat BirdProtect ima za cilj obezbeđivanje, očuvanje i održivost populacija divljih ptica praćenjem prisustva virusa ptičjeg gripa (AIV) i virusa zapadnog Nila (WNV) u zaštićenim vodenim staništima Vojvodine u Srbiji i okruga Bacs-Kiskun u Mađarskoj, te pružanja informacija o mogućoj pretnji od novih epidemija. Projekat SafeForest se sprovodi u cilju pravovremenog reagovanja na moguće štete koje izazivaju poplave u šumama na dva šumska plavna područja, u Mađarskoj (Baja) i Srbiji (Koviljsko-petrovaradinski rit) smeštena uz Dunav, u okviru UNESCO rezervata Mura-Drava-Dunav.

Planovi:

- JP „Vojvodinašume“ je od Vlade Srbije zaključno sa 2017., iz katastra dobilo na upravljanje šumsko zemljište, veličine od po jednog hektara na više lokacija. Zna se da bez desetina hektara u celini nema racionalnog gazdovanja šumama. S druge strane, ima dosta zainteresovanih privatnika kojima baš taj hektar treba. Imamo 140 nerešenih zahteva koje smo radi da rešimo tako da privatnici kupe zemlju koja se naslanja na našu šumu i da zamenimo teritorije. U toku je izrada modela Pravilnika koji bi bio funkcionalan, da znamo šta možemo a šta ne možemo da rešimo, i da Uprava za šumu, Uprava za poljoprivredu i Uprava za imovinu daju pozitivno mišljenje, odnosno odobre zamenu. Ali tu ima puno izazova, kao i sve ostalo kada je u pitanju priroda i ljudsko mešanje u nju - rekao je Kokai Roland.

Direktor u akciji poribljavanja

Kapitalac "ulovljen" kamerom Jaroslava Papa

Rajko Nikolić - prvi srpski rendžer

Rajko Nikolić

Svetski dan rendžera ustanovljen je 1992. godine u Nacionalnom parku „PIK“ u Velikoj Britaniji, osnivanjem Međunarodne rendžerske federacije (International Ranger Federation-IRF), sa ciljem unapređenja statusa i rada organizacija rendžera širom sveta. Od te godine, svakog 31. jula, rendžeri širom sveta obeležavaju svoj dan, među njima i rendžeri Nacionalnog parka „Kopaonik“.

Čuvar prirode u 30-godišnjem periodu

Najstariji srpski rendžer zvanično sa tim zvanjem, koje s ponosom nosi duže od 30 godina, je gospodin Rajko Nikolić, mada umesto tog naziva preuzetog iz anglosaksonskog govornog područja više voli naš, današnji - čuvar prirode, koji odgovara opisu posla kojim se bavi. - Trećinu veka ozbiljno radim ovaj posao. Prvih 15 dana mog rada u NP proveo sam iščitavajući propise vezane za zaštitu prirode iz raznih izvora, najviše se oslanjajući na Zakon o nacionalnim parkovima Srbije, pošto još nismo imali krovni Zakon o zaštiti prirode. Drugi korak bio je odlazak kod direktora sa zahtevom da želim samostalno da odlučujem i imam određen integritet u donošenju odluka (privesti ili oprostiti) i postupaka (prinudom sprečiti uništavanje zaštićenog područja), što mi je bilo odobreno. I tada i sada, čuvari prirode imaju odobrenu asistenciju policije tokom 24 sata ukoliko čuvar proceni da ne može samostalno da reši problem. Ukoliko može, sam ga rešava. Međutim, sada je naišla neka moda sa zapada i forsiranje metode ubeđivanja prestupnika. Smatram da na taj način ne možemo sačuvati Kopaonik, a to ne mogu ni kolege sa zapada, ali to ne iznose u javnost - kaže gospodin Nikolić, i priseća se prvog kontakta sa prekršiocem, beračem borovnica nedozvoljenim sredstvima, koji je pokušao da ga podmiti, ali je na kraju, po presudi sudije za prekršaje platio kaznu u visini dobre jednomesečne zarade.

Za razliku od drugih nacionalnih parkova u Srbiji, NP „Kopaonik“ je, sticajem srećnih ili nesrećnih okolnosti, i turistički centar, trenutno u završnoj fazi konstituisanja i pozicioniranja na mapi evropskih planinskih centara elitnog turizma. Boravak velikog broja ljudi na zaštićenom području uvek je potencijalna opasnost da se iz neznanja, svesno ili nesvesno neko „ogreši“ o prirodu. - S obzirom da je turistički centar u izgradnji imamo problem oko zaštite određenih vrsta biljaka i životinja, ali i problem sa građevincima i gostima. U samim počecima, izgradnja hotela i drugih objekata na Kopaoniku, započinjala je na „hajdučki“ način. Danas smo moje kolege i ja to uspeli da privedemo redu i radovi mogu da počnu tek kada se na uvid donese kompletna dokumentacija. A mi, čuvari prirode, tek onda moramo da budemo na oprezu u slučaju pokušaja dograđivanja, proširivanja, radi sticanja ekstra prihoda, u slučaju prodaje i rentiranja. Zato u odnosu na druge parkove u Srbiji imamo dodatne aktivnosti koje nisu direktno vezane za očuvanje prirode, a indirektno mnogo mogu da naštete, ako se ne radi po propisima - objašnjava rendžer.

Kopaonik biser Srbije

Čuvari prirode u NP „Kopaonik“ (za NP proglašen 1981) u epicentru su svih zbivanja na ovoj planini, pa tako i turističkih. O izgradnji, održavanju, korišćenju pomoćnih objekata, šetnih, biciklističkih, planinskih staza za „prosečne“ goste (one od 07 - 77 godina) odgovorna je planinska vodička služba, koja organizovano, po tim istim stazama vodi turiste. Organizuju se pešačke ture i izleti, posebno atraktivni zbog položaja turističkog centra projektovanog da za 3 - 4 sata pešačenja u jednom pravcu, svi vrhovi, vidikovci, budu dostupni.

Obilazak Kopaonika, prisustvom dva konjička kluba iz Beograda, moguć je i konjima. Kopaonik je poznat po kampovima za decu koji razvijaju kod njih ljubav prema prirodi i snalaženje u njoj, i to su samo neki od razloga što broj gostiju ne pada ni leti ni zimi, čak je u toku sezone 2020/21. broj domaćih turista vidno porastao. Razlog sve većeg interesovanja za Kopaonik je i taj što o njemu nije do kraja ispričana priča i svaki novi dolazak otkriva neka skrovita mesta i nove mogućnosti. I sve to je pod ingerencijom čuvara prirode.

Za buduće ljubitelje i korisnike prirode i ovog pro-

Rajko Nikolić - prvi srpski rendžer

stora, Rajko Nikolić je osmislio i vodi Školu dobrovoljnih čuvara prirode, koju je do sada uspešno savladalo 300 mališana iz svih krajeva Srbije, najviše iz Vlasotinca. Ideju za to je podstakla devojčica iz Rume koja je za vreme kampovanja sa roditeljima na izletištu Kadijevac, zainteresovana za sve tajne prirode, zapitkivala našeg rendžera. Malo poduke, malo praktične nastave i Jelena je pred komisijom u Upravi NP, među kojima nije bilo njenog nastavnika, zablistala i postala prvi sertifikovani dobrovoljni čuvar prirode.

Carstvo gljiva i borovnica

Poslednjih deset godina Kopaonik je sinonim za borovnice i vrganje, kojih je doduše oduvek bilo, ali zahvaljujući manifestacijama „Dani borovnice“ i „Dani vrganja“, glas o tome se proširio. Na ruku tome išlo je i formiranje turističkih organizacija Raške i Brusa koje su iskoriste mogućnost NP u pogledu ljudskog faktora i prirodnih vrednosti koje mogu da budu dostupne svima, radi zajedničkog interesa. - Primetno je da ljudi godinama dolaze sa namerom da prisustvuju manifestaciji. „Dani vrganja“ su malo odmakli u odnosu na „Dane borovnica“, a za to postoji i objašnjenje. Gljiva je u nauci bila zapostavljena sve do 70-tih godina prošlog veka. Tek poslednju deceniju-dve mikologija je jako napredovala, literatura postala dostupnija, a gljivari svojim aktivnostima doprineli podizanju svesti o tome da se „carstvo gljiva“ nalazi istovremeno na kraju i na početku svih životnih ciklusa - objašnjava rendžer, koji je „pod stare dane“ odlučio da polaže test za zvanje gljivara, a potom se upisao i u malobrojne determinatore sa sertifikatom, i na taj način potvrdio svoje znanje i u ovoj oblasti, jer „čuvari prirode moraju da znaju nešto o tome kada ih neko priupita“. A kada pitaju Rajka mogu da očekuju iscrpan odgovor.

Aktivnost čuvara prirode je i podučavanje komercijalnih berača gljiva, borovnica i drugih plodova o pravilnom branju, bez uništavanja, kao i sprečavnje nelegalnih radnji.

A zimi, neko odmara, ali ne i Rajko, zadužen za kontakt sa gostima i posetiocima u Turističkom centru, te obavljanje delatnosti oko naknade za korišćenje zaštićenog područja. Taj deo posla mu najteže pada. Ali mora se, jer je staro pravilo da ako se ne plati, manje se ceni. Ako neki skijaš skrene sa staze, tu je opet Rajko. Dovoljno je da mu iz Gorske službe za spasavanje jave zadnju lokaciju na kojoj je skijaš viđen, da zna gde da ga traže. Zima služi i za obnavljanje prijateljstava. Za to ume da bude i kratka.

Rajko Nikolić za dve godine odlazi u zasluženu penziju, ali već kuje planove šta će da radi, ali sa Kopaonika ne odlazi.