Odrastanje pod čokotima vinove loze

Za Podrum „Bajilo“ (https://vinari- proizvode vezane za Sremske Karlovce. U isto rade i drugi vinari u Karlovcima. To jabajilo.rs) u najužem centru živo- zasadima dominira SILA (sa preko 4 ha), ne znači da smo se u potpunosti odrekli pisnih Sremskih Karlovaca, u ulici slede Italijanski rizling klon SK-54, Neo- internacionalnih sorti, već da prednost daPatrijarha Rajačića broj 9, vežu se dva planta, Petra, Panonija, Morava, Rajnski jemo lokalnim - kaže vinar, koji je od madatuma. Godina 1864. i podizanje lagu- Rizling, Traminac, Tamjanika od belih, lih nogu sa bratom u vinogradu. U njemu ma, jednog od stotinak u gradu, za potrebe Rose (Muscat Hamburg), i od crnih: Pro- je naučio da znanja nikada nije dovoljno, skladištenja, i na evropskim dvo- a iskustvo, koliko god da je velirovima viđenih karlovačkih vina, ko, svake godine daje prostora da od kojih je danas neznatan broj se nadogradi. Jer, u vinogradu i aktivno. Druga godina je 1925., u podrumu svaka je godina druupisana u ličnu kartu vinarije kao gačija i zato ceo život mora da se godina početka proizvodnje vina radi i uči. Po njegovom mišljenju „Bajila“. za uspeh su potrebni rad i znanja

Dok prva godina ovoj vinariji i iz vinograda, i iz podruma, ali daje atraktivnost i istorijsku potku, i trgovine. dotle ova druga govori o njenom Mlađi, Steva Bajilo, dodaje da kontinitetu delovanja bezmalo je njihova sreća što su iako uslovpun vek. Predrag Bajilo je svojim no podeljeni na sektor proizvodradom i znanjem Vinariji „Bajilo“ nje (koji pripada njemu) i sektor dao identitet i obezbedio uslove prodaje (koji pripada bratu) u daljeg uspešnog rada, time što su poslu zajedno i pomažu jedan obojica njegovih sinova, stariji Pe- Petar (desno) i Stevan sa ocem Predragom Bajilom drugom kad god je potrebno. Potar, i mlađi Steva, od malena uklju- nosni su na to što su od malena čeni u sve vinogradarsko-vinske poslove, bus, Potrugizer i Cabernet Sauvognon, što naučili na rad, disciplinu i najbitniju sloa danas i njeni lideri. Zato je čast da u je dovoljno za paletu od 14 različitih vina gu, i da u njihovom odnosu ni jedan od tih nedelju, 14. februara 2021., na dan zaštit- odnosa 65% belih i 35% crvenih. Već na elemenata ne manjka. nika vinogradara i vinara Svetog Trifuna, proleće planira se proširenje vinograda za - Put do vina je put brojnih odricanja, na Oglednom dobru Instituta u Sremskim tri hektara sa zasadima Portugizera i Mu- velikih ulaganja, ali ako Sremski Karlovci Karlovcima, tradicionalnim orezivanjem skat Hamburga. Porodični planovi kreću ne brane mesto vinske prestonice, ko će? čokota vinove loze označi ovogodišnji po- se i u pravcu otvaranja de- Karlovci leže između Fruščetak radova u vinogradima, pripala 35-to- stilerije za čije potrebe će ke gore i Dunava. Blage godišnjem Petru Bajilu. se koristiti voće iz sopstve- padine i blizina vode daju

Po prvi put u ulozi kuma, koja je nekoli- nih zasada. Voćnjaci sa 500 idealne uslove za uzgoj viko puta pripadala njegovom ocu, Petar Ba- stabala višnje, 4.000 trešnje nove loze, poznate na ovim jilo nastavlja reprezentovanje porodične i 5.000 dunje, jesenas su prostorima od pamtiveka. vinarije sa najvećim površinama pod sor- prošireni sa 1.000 stabala Kulturno-istorijski značaj tama nastalim u Institutu u Sremskim Kar- kajsije čiji se rod očekuje za ovog mesta privlači mnoge lovcima i sa, u svetu najvećim površinima dve godine. turiste i bila bi prava šteta pod SILOM (Kevedinka, Chardonnay), - Iskoristio bih priliku to ne iskoristiti. Na nama, stvorene od strane prof. dr Sime Lazića. da se zahvalim profesori- karlovačkim vinarima, je - U našem naredu je poznato da „Kum ma Poljoprivrednog fakul- da tu turističku ponudu donije dugme. Kum je svetinja“ i nama je teta Instituta iz Sremskih punimo, u čemu se svojski čast da ovim činom promovišemo vina na- Karlovaca, jer su uradili trudimo. U našoj vinariji ših proizvođača, ujedno i vina stvorena na najteži deo posla, odredili se zna da je otac taj koji i Institutu, koji je igrom slučaja situiran u sorte koje odgovaraju tipu danas prati, nadgleda i daje našoj opštini - objašnjava ovaj mladi vinar. zemljišta, klimi, otporne Kum Pera prvi orezao sugestije. Brat i ja se trudi-

Vinarija „Bajilo“ raspolaže sa 25 ha ili tolerantne na najvažnije vinovu lozu mo da polako pripremamo zasada u kojima sa 75% preovladavaju patogene. Mi smo praktično došli do goto- našu decu, kao što su i nas roditelji pripre„institutske“ sorte. Po rečima Bajilovih, vog proizvoda, i naša uloga je da se brine- mali, da za dvadesetak godina preuzmu osnovni razlog za ovakvo opredeljenje mo o vinogradu, beremo grožđe i pravimo mesto kumova na slavi Sv. Trifun. Nema jesu turisti iz drugih krajeva Srbije, po- vino. Zadovoljni smo našim opredelje- ništa lepše kada imaš naslednika da krene sebno iz inostranstva, koji žele da probaju njem ka domaćim sortama, ali vidim da tvojim stopama - zaključuje Petar Bajilo.

Za priču o vinu - piću Bogova, neizbežno je vršačko vinogorje imajući u vidu viševekovnu vinsku tradiciju ovoga kraja. Vršačko vinogorje se nalazi u severoistočnom delu Južnobanatskog rejona, na obroncima Vršačkih planina. Obuhvata Vršac, Veliko Središte, Guduricu, Markovac, Malo Središte, Mesić, Jablanku, Sočicu I, Sočicu II, Kuštilj, Vojvodince i Stražu.

Legenda kaže da je loza u Vršcu izrasla iz štapa Svetog Save, koji je u ove krajeve doneo Arsenije „Sremac“ Bogdanović, graditelj banatskog manastira Mesić (1225), potonji naslednik Sv. Save na tronu srpskih arhiepiskopa, mada su arheološki nalazi potvrdili njeno prisustvo od najranijih vremena. Rimljani na ovom prostoru nisu podizali gradove i utvrđenja već vinograde, prepoznajući potencijal mikroklimata podno Vršačkih planina. Grčki istoričar Herodot je pisao o ondašnjim stanovnicima da su sve između sebe delili, konje i kuće, žene i zlato, jedino su mač i krčag sa vinom ljubomorno čuvali za sebe.

Prvi pisani trag o prodaji vina sa ovog područja datira iz 1494. godine, kada je prodato bure na dvoru mađarskog kralja Ladislava II za 10,5 zlatnih forinti. Postoje špekulacije da su krstaši, po povratku iz svojih pohoda, prolazeći kroz ove krajeve u svoje zemlje odneli i lozu sa ovih terena, da bi je pola veka kasnije, početkom XVIII veka, prilikom velike kolonizacije Banata pod vladavinom Marije Terezije (1740-1780), vratili u njenu postojbinu jer je „tu kod kuće, najbolje rađala i najbolje vino davala“. Razvoj vinogradarstva u ovom delu počinje oslobađanjem ovih krajeva od Osmanlija pod vođstvom Eugena Savojskog 1717. godine. Osim klimatskih uslova i povoljne konfiguracije terena, veliki uticaj na razvoj imala je i kolonizacija stanovništva iz vinogradarskih krajeva zapadne Evrope, Francuske, Nemačke, Austrije i Češke, i mere koje je tadašnja vlast preduzimala u cilju zaštite vinogradarstva u Banatu. Jedna od najznačajnijih bila je zabrana uvoza vina na ovo područje.

Drugu polovinu XIX veka obeležio je prelazak na savremeniji način sadnje i obrade vinograda, kao i prerade grožđa, te primene sredstava protiv biljnih štetočina i elementarnih nepogoda. U to vreme, Vršačko vinogorje je bilo u posedu 2.255 vlasnika, prostiralo se na 9.875 hektara i bilo je najveće vinogorje u Ugarskoj, možda i u Evropi. Na izložbi grožđa i vina u Vršcu na Krstovdan 1875. zabeleženo je 257 sorti grožđa i 120 vrsta vina. Te godine proizvedeno je milion akova vina. Vrščani i Guduričani su u drugoj polovini XIX veka svoja vina izvozili čak u Francusku, gde su francuski vinari neka sortna vina kupažirali sa guduričkim vinom, kako bi poboljšali kvalitet svojih. Iste 1880. godine kada švajcarski trgovac vinom Štaube gradi vinski podrum „Helvecija“ kapaciteta milion litara vina filoksera napada i desetkuje vršačke vinograde.

Vinogradarski centar Banata - Guduricu, posle Drugog svetskog rata naseljavaju komunisti, koji sve vinograde stavljaju pod istu „kapu“ osnivanjem Poljoprivrednog dobra „Sonja Marinković“ Vršac, koje 1957. spajanjem sa „Vinogradar“-om iz Gudurice formira Poljoprivredni kombinat „Vršački vinogradi“.

Jedanaest godina kasnije, završen je grandiozni vinski podrum „Vršačkih vinograda“ kapaciteta 20 miliona litara,

najveći u SFRJ, koji gledano iz ptičje perspektive ima oblik slova Y - međunarodne oznake tadašnje zemlje. Sa urušavanjem bivše zemlje, urušavaju se i „Vršački vinogradi“ i deo kooperanata se odlučuje da pošto nemaju više kome da predaju grožđe, započne sopstvenu proizvodnju vina. Neki su to shvatili ozbiljnije i počeli i sami da prave od toga biznis. Primer za to je gudurička Vinarija „Selecta“ koja funkcioniše 30 godina, a svoja vina izvozi na zahtevno rusko tržište.

U Gudurici, selu na 15 km od Vršca, danas živi oko 1.000 stanovnika, a polovina je na neki način uključena u proizvodnju vina. Gudrica ima šest registrovanih vinarija (uz pomenutu „Selectu“ tu su i vinarije „Nedin“, „Rnjak“, „Conte Vallone“, „Bahus“ i „Mišić“) i dvocifreni broj onih koji su započeli proces registracije. Svi oni neguju oko 100 ha vinograda, pa Guduricu s pravom nazivaju vinskim selom.

Svoj uspešan vinski portfolio Gudurica duguje Guduričanima, ali pre svega Vršačkim planinama, sa najvišim vrhom u Vojvodini (641) u čijem podnožju se nalazi, sa terenima sa kojih se skida najkvalitetnije grožđe i proizvode vrhunska vina. Od Vršca ka Gudurici ide se severnom stranom planine, dok se do Vršačke kule, simbola prvog vinskog grada u Srbiji - Vršca, sa južne strane. Iste one koja je podignuta u XV veku na mestu rimske, koja je služila za stražu i komunikaciju.

Vinogradi se prostiru na severnim i južnim padinama Vršačkih planina, ali samo do 250 - 300 metara nadmorske visine, zbog poduže liste retkih i ugroženih biljnih vrsta, iz vremena kada je ovde bilo Panonsko more, a Vršačke planine tek ostrva u tom moru, nad kojima je od 70-tih godina prošlog veka uspostavljena zaštita koja se povremeno pojačava.

Visovi Vršačkih planina prekriveni su listopadnim šumama, i šumsko-planinskim stazama izgrađenim pre 120 godina, šetala je i kraljica Marija Karađorđević tražeći lepotu i zdravlje u čistom planinskom vazduhu. Vrščani će je pamtiti po tome što je inicirala podizanje prvog vršačkog „Dečjeg odmarališta na Vršačkom bregu“, koje se danas zove jednostavno „Crveni krst“. Idejno rešenje u obliku krsta, dao je čuveni arhitekta, rođeni Vrščanin Dragiša Brašovan, a svečano otvaranje upriličeno je 1936. godine.

Mnogo je ispričanih, još više neispričanih priča o Gudurici, Vršačkim planinama, Vršcu. Posebno o grožđu i vinu koje je utkano u sve pore ovdašnjih stanovnika i nalazi se i u grbu grada, i na fasadama najlepših kuća, i u dušama ovih ljudi koji ne vole mnogo da se hvale, a imali bi čime.