Nova mladost Herbarijuma PMF

Na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu krajem marta je, zahvaljujući pomoći od osam miliona dinara Pokrajinskog sekratarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, otvoren moderan prostor Herbarijuma, čime je trajno rešen višedecenijski problem. Ovim sredstvima obezbeđena je i nabavka savremenih kompakt ormana za odlaganje raritetne zbirke od preko 200.000 biljaka, od kojih su neke potpuno isčezle sa teritorije Vojvodine. Fakultet je sa daleko skromnijim sredstvima učestvovao u obezbeđivanju mikroklime i optičkih instrumenata. Svečanom činu otvaranja uz dekanicu prof. dr Milicu Pavkov Hrvojević, prisustvovao je Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević.

Herbarijum PMF-a je uspostavljen nakon II Svetskog rata i tada su već napravljene prostorije spram očekivanja materijala sakupljenog do tog perioda. Međutim, 70-tih godina biljke su sakupljene u broju koji je tri puta veći od očekivanog. Tek sada smo dobili prostor u koji možemo da smestimo sve biljke, da ih uredimo i što je najvažnije, bez problema čuvamo, u uslovima koje su pod kontrolom, bez svestlosti, uz kontrolu vlage, temperature i bez prisustva bilo kakavih insekata ili nekih drugih patogena koji bi mogle da ih ugroze - saopštila je dr Milica Rat, naučni saradnik za Herbarijum.

Ovaj projekat ima istorijsku vrednost, jer se bavi očuvanjem podataka o biljkma koje su nekada rasle na prostoru koji se istražuje. On takođe pruža i svojevrsnu sliku Vojvodine i kako je od XVIII veka do danas biljni materijal korišćen, ne samo u nauci, nego i u poljoprivredi, medicini i farmaciji, koje su se biljke pojedine etničke grupe koristile za lečenje i kako nazivale. Naučnici istraživači će pokušati da naprave presek šta se nekada koristilo od prirodnih vrednosti, i šta može danas da se iskoristi kao zamena veštačkim, sintetičkim farmaceutskim proizvodima.

Herbarijum Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a nastao je 1947.. Od 2003. Herbarijum je registrovan u međunarodnom registru naučnih herbarijuma, kada mu je i dodeljen prepoznatljiv akronim BUNS. Danas je jedna od najvećih botaničkih kolekcija na teritoriji bivše Jugoslavije. Iako je daleko mlađa od Herbarium Pancicianum-a, koju je 1860. sakupio naš slavni botaničar i lekar Josif Pančić, sadrži jednako impozantan broj herbarskih primeraka, oko 200.000 biljaka, organizovanih u 13 kolekcija. Najbrojnija je osnovna kolekcija koja obuhvata materijal poreklom sa prostora Panonske nizije (Vojvodine) i obala Jadranskog mora, ali se u zbirci nalazi i materijal sa područja ostalih delova Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Austrije, Rusije, Belorusije i Severne Amerike. U Herbarijumu se radi i obrada starih kolekcije širom Vojvodine, pa su tako rađene restauracije kolekcije prof. Đule Prodana sa početka XX veka, koja se čuva u Gradskom muzeju u Somboru i stara kolekcija iz XIX veka iz Narodnog muzeja u Kikin-

di. U postupku je realizacija projekta restauracije, a zatim i revizija najstarije kolekcije u Srbiji, zakonom zaštićene zbirke „Herbarijum Andrije Volnog“ (1759-1827) slovačkog botaničara, mineraloga, profesora i direktora Karlovačke gimnazije, koja se nalazi u Karlovačkoj gimnaziji. Prirodno-matematički fakultet je sa 600 zaposlenih, od čega preko 400 naučnika i nastavnika, i više od 6.000 studenata, najveći fakultet ovog tipa u zemlji, drugi po veličini na Univerzitetu u Novom Sadu, drugi po veličini i u Srbiji. O kvalitetu nastavno-naučnog kadra najbolje svedoči činjenica da se na listi Univerziteta Stanford (USA) među dva procenta najciritanijh naučnika na svetu našlo četiri profesora ovog fakulteta. Studijski programi se svake godine osavremenjavaju, u skladu su sa svim savremenim evropskim trendovima i prate interdisciplinarnost. Akreditovali su studijski program geoinformatika, a akreditovaće i bioinformatiku i ekoturizam. Na fakultetu se trenutno realizuje 100 projekata, od čega preko 50 međunarodnih, devet iz poziva - HORIZONT 2020, najprestižnijih iz poziva EU.

Naučno-istraživački projekti ne odgovaraju radu individue, već zajedničkoj posvećenosti jednog tima, i sva priznanja i pohvale potpisane mojim imenom, rezultat su mog rada i naučnoj saradnji sa mojim kolegama, saradnicima, podržanoj u jednom dužem periodu od institucija, pre svega Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF), odnosno Univerziteta u Novom Sadu. Ovo je veliko i stimulativno priznanje i za širu naučnu i društvenu zajednicu - rekao je dr Dušan Jakovetić, vanredni profesor sa Departmana za matematiku i informatiku, PMF Univerziteta u Novom Sadu, prilikom uručenja nagrade, koja se dodeljuje rukovodiocu istraživačkog tima za najveći finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji PMF-a. Dr Jakovetić je ovu nagradu dobio i prethodne godine i jedan je od retkih istraživača iz naše zemlje koji je doneo čak pet prestižnih H2020 projekata, finansiranih od strane EU.

Istraživački timovi PMF-a kojima dr Jakovetić rukovodi ili fundamentalno doprinosi, trenutno realiziju šest projekata u okviru H2020 poziva na temu velikih podataka, mašinskog učenja, sigurnosti i veštačke inteligencije.

Ime ovog mladog naučnika, čije su oblasti istraživanja distribuirana optimizacija, učenje i procesiranje informacija, sa obrazovanjem koje je, pored Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i na PMF-u sticao i na Institutu Superior Tecnico (Lisabon, Portugalija), Univerzitetu Carnegie Mellon (Pittsburgh, SAD), sa iskustvom istraživača na Univerzitetu Strathclide (Glazgov, Velika Britanija), Institut BioSense (Novi Sad), Portugaliji i SAD, našlo se i na nedavno objavljenoj listi prvih 2% najcitiranijih naučnika u svetu prema citiranosti u 2019. godini, kao rezultat najnovijeg istraživanja Univerziteta Stenford (Stenford University), SAD, objavljenog krajem prošle godine, u društvu 63 naučnika iz Republike Srbije, među kojima je devet sa Univerziteta u Novom Sadu, a

četiri sa Prirodno-matematičkog fakulteta: prof. dr Neda Mimica-Dukić, prof. dr Dušan Jakovetić, prof. dr Stevan Pilipović i prof. dr Biljana Abramović. Dr Jakovetić je objavio preko 50 naučnih radova u međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama, sa ukupnom citiranošću preko 1.500, prema servisu „Google scholar.“ - Najcitiraniji od mojih radova je „Fast distributed gradient methods“ (2014), koji sam radio u kontekstu svog doktorata. U pitanju je oblast distribuirane numeričke optimizacije, u kojoj sam pokazao kako ključni rezultati iz teorije centralizovane optimizacije, odnosno nekog klasičnog domena, možemo po sličnoj metodologiji da primenimo i u modernim teorijama koje se tiču distribuacije velikih podataka - Big Date učenja i sl. Pokazali smo da primenom te metodologije algoritmi mogu da rade puno brže od onog što se u tom trenutku pretpostavljalo i taj rad je po mom mišljenju značajniji po tome što je postavio neka važna pitanja, usmerio istraživače da se više bave temom dizajniranja bržih, optimalnijih algoritama i distribuirane optimizacije, i da se na taj način sa manjim resursima mogu rešiti veći problemi i u tom smislu pomažu skalabilnosti rezultata, od same citiranosti - kaže dr Jakovetić.

Veliko znanje u ovim oblastima, kao i iskustvo u radu na naučim projektima, dr Jakovetić, kao rukovodilac studijskog programa i profesor prenosi studentima Master programa primenjene matematike - nauka o podacima. Kompetencije dr Jakovetića su doprinele i formiranju novog master programa - Veštačka inteligencija, odabranog na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji će na PMF-u startovati u oktobru 2021. godine. -Veoma smo ponosni na to što će novi master program za veštačku inteligenciju zaživeti na PMF-u. Mislimo da je program savremen i u skladu sa nacionalnom strategijom i rastućim potrebama tržišta. Ponosni smo što smo na neki način deo te inicijative - potvrdio je naš sagovornik istakavši da mu je čast da bude uključen, zajedno sa svojim kolegama, u razvoj ovog programa.

Po njegovim rečima, naučno-istraživački rad je dugostrajan i intenzivan proces. Sama realizacija projekta zahteva saradnju različitih stručnjaka, najviše sa Departmana za matematiku i informatiku. Uspešnost vođenja ovih projekata u potpunosti je zavisna od saradnje celog tima. Da bi se postigao uspeh u dobijanju projekata, samim tim i sredstava, ključan je interaktivan proces kontinualnog i uspešnog rada na prethodnim projektima, a onda i apliciranje na nove kroz inovativne ideje i rešenje korišćenja rezultata iz prethodnih projekata. Taj proces je tim važniji kroz nastojanje da rezultate koji ostaju iza njhovih projekata kao resurs ponude lokalnoj naučnoj zajednici, kako na matičnom fakultetu, tako i šire. Neki od primera su otvoreni podaci u relevantnim domenima industrije koje su partneri u prethodnim projektima uspeli da obezbede i mogu dalje da se koriste, te da se na ovaj način unapređuju naučni rezultati i naučno-istraživački kapaciteti koje zajednica ima. Ovaj aspekt je suštinski za obezbeđivnje progresa i rast lokalne zajednice.

Kada je u pitanju nauka i istraživački rad u Srbiji, dr Dušan Jakovetić smatra da je naša komunikacija sa svetom realizovana putem konferencija, raznih naučnih skupova, kroz saradnju u okviru međunarodnih projekata, te praćenjem rezultata naučnih publikacija što čini istraživačko polje otvorenim i transparentnim, s obzirom da je aktivan učesnik u naučno-istraživačkim tokovima, naša zemlja u toku svetskih procesa.

Kruna dosadašnjeg naučnog rada doktora Jakovetića su pored napred navedenih i nagrade: Departmana za eletrotehniku i računarstvo Univerziteta Karnegi Melon za najbolju doktorsku disertaciju „A. G. Milnes” i priznanje „Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering.” Dobitnik je i specijalne nagrade „Dr. Zoran Đinđić” za izuzetan doprinos nauci mladih naučnika za 2017. godinu.

Dr Dušan Jakovetić je svoje planove i projekte odlučio da veže za Srbiju, što je odluka vredna poštovanja.