PROPAGANDNI NEDELJENIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE
Direktna akcija NOVA SERIJA
BR.61
6. JUN 2013.GOD
Nastavak hajke na radnike FIAT-a i ASI Radni uslovi u preduzeću FIAT automobili Srbija ponovo su došli u fokus medija nakon plakatiranja Kragujevca od strane grupe za podršku radnicima FIAT-a. Kao i pre desetak dana, kada je u javnost procurela informacija o sabotaži novih vozila, primenjuje se isti obrazac manipulacije i medijskog linča. Sada je hajka sa anonimnih radnika preusmerena na Anarhosindikalističku inicijativu i članove ASI u Kragujevcu, zato što smo se jedini drznuli da javno podržimo nezadovoljne radnike FIAT-a. Veliki broj medija je izvestio kako su se u Kragujevcu pojavili plakati koji „pozivaju na novo grebanje FIAT-a“, iako je, već nakon čitanja prve rečenice na plakatu, očigledna namera da se javnosti približi kontekst u kome se sabotaža dogodila. Vlastima, gazdama i vlasnicima medija nije u interesu da se objektivno piše o autonomnom radničkom organizovanju, jer svi oni strahuju da će jednog dana i ,,njihovi“ radnici odlučiti da se samoorganizuju. Noćna mora medijskih tajkuna su sindikalno organizovani novinari koji odbijaju da rade za bedne honorare i odbijaju da pišu naručene tekstove, da svesno lažu i obmanjuju javnost, na taj način osvajajući svoje davno izgubljeno dostojanstvo i samopoštovanje. Zoran Marković, predsednik „Samostalnog“ sindikata u FIAT-u, brani kompaniju na takav način da izgleda kao FIATov menadžer za odnose sa javnošću. U svim medijima je najglasniji u osudi sabotaže, a podršku ovim nezadovoljnim radnicima označava kao „direktni napad na državu“. Štaviše, izjavljuje da plakat poziva na grebanje automobila van fabrike, u vlasništvu privatnih lica, što je perfidna zamena teza i pokušaj zastrašivanja javnosti. Ovo potvrđuje da je specifičnost situacije nat-
BESPLATNO
Kratke vesti
Radnici ,,Šumadije” blokirali fabriku
4. jun. Radnici preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ,,Šumadija” iz Kragujevca blokirali su kapiju fabrike i ne dozvoljavaju ulaz direktoru. Više od polovine od ukupno 90 zaposlenih štrajkuje od 27. marta zbog neisplaćenih 13 zarada, uz zahtev da se smeni rukovodstvo fabrike. Šestorica radnika sa invaliditetom štrajkovali su glađu dve sedmice. Radnici su nezadovoljni jer je direktor dao otkaz jednom radniku, kao i zbog toga što im nije isplaćen drugi deo zarade za oktobar prošle godine. Direktor preduzeća Milan Miladinović nije mogao da uđe u fabriku i stajao je na ulici zajedno sa pravnikom.
Štrajk prosvetnih radnika
erala sindikalne birokrate da pokažu svoje pravo lice. Zato ćemo još jednom ponoviti da je cilj plakatiranja u Kragujevcu podrška nezadovoljnim radnicima i afirmisanje borbe za bolje uslove života i rada. Pozivamo radničku klasu u Kragujevcu i čitavoj Srbiji da se organizuje u borbene, direktnodemokratske i istinski autonomne radničke sindikate. Nadamo se da ćemo uskoro imati vesti o konkretnim koracima u tom pravcu. Sekretarijat Anarhosindikalističke inicijative, sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica
4. jun. Škole u Srbiji ponovo su organizovale štrajk upozorenja obustavom rada, jer nije postignut dogovor o reformi obrazovanja sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem. Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dragan Matijević rekao je da je sastanak predstavnika sindikata s predstavnicima ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, kao i ministarstva finansija, trajao dva i po sata, ali da nije bilo nikakvih pomaka u dogovoru. Zahtevi Unije koji su predloženi ministru jesu ograničavanje broja učenika u odeljenju na 25, odlaganje primene sistema finansiranja po učeniku do 2020. godine, kao i uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja. ,,Jasno su nam stavili do znanja da su pod velikim pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda da otpuste što više ljudi iz javnog sektora”, rekao je Matijević. Prvi štrajk upozorenja održan je 22. maja i njemu se priključilo 350 škola, a drugi 30. maja uz učešće oko 600 od ukupno 1.800 škola u Srbiji.
“Ljudi idu u crkvu iz istog razloga iz kog idu u kafanu: da se zatupe, da zaborave na svoju bedu, da zamisle sebe, makar na nekoliko minuta, kao slobodne i srećne.” (M. Bakunjin)
VEČITE TEME
Iz istorije sabotaže
Ova reč znači oštar udar na interese gazda, pa otuda i tolika osuda od strane gazda i njihovih medija Sabotaža. Buržoaski mediji u celoj zemlji ponavljaju tu ,,užasnu“ reč kao svrake, osuđujući spontani čin otpora eksploataciji koji su nedavno preduzeli kragujevački radnici. Sabotažu nisu izmislili radnici u Srbiji. Ona u kapitalizmu ima svoju dugu istoriju, i predstavlja oštar udarac na interese gazda. Otuda i tolika osuda od strane gazda i njihovih medija. Sabotaža je, neki tvrde, pojam koji vodi ime iz holandskog, i drvenih klompi (sabot) koje su još u XV veku tamošnji radnici ubacivali u žljebove mašina za tkanje, na taj sprečavajući njihov rad i sabotirajući svoje gazde. No, nije potrebno ići tako daleko u istoriju – sam početak veka je obeležen sabotažama kao efikasnim metodom radničke borbe, pogotovo u velikim centrima kapitalizma, kakve su SAD. Stotine sindikalista su u tom periodu
Da li ste znali
?
...da jedna od najbogatijih žena na svetu, Đina Rajnhart iz Australije, smatra da treba sterilisati sve parove koji zarađuju manje od 100.000$ godišnje?
bili izloženi progonu i pravnoj represiji usled, pre svega, finansijskog bola koji su sabotažama naneli vladajućoj klasi. Severnoamerički kontinent je bio pozornica sabotaža i nakon Drugog svetskog rata. Godine 1974. na gradilištu Robert-Bourasa u Kvebeku, radnici su naneli štetu od preko dva miliona kanadskih dolara, oštećujući cisterne sa gorivom, rušeći strujne generatore i paleći zgrade. Kod nas često pominjani slučaj grebanja ,,fića“ predstavlja pravu detinjariju u poređenju sa saboterskim napadima radnika koji su se dešavali upravo u zemlji iz koje ova kompanija potiče. Tokom 70-tih godina prošlog veka proizvodnja u FIAT-u u Italiji je bila kontinuirano sabotirana. Slična stvar se dogodila pre dve godine u Poljskoj, kada su poljski radnici FIAT-a oštetili preko 300 automobila. Sabotaža nastavlja svoj život i danas, na zgražavanje i užas kapitalista. Videli smo je ovih dana i u kragujevačkoj fabrici automobila. Ona će, svakako, nastaviti da živi dok god bude bilo kapitalizma. Ona je sasvim očekivana reakcija radnika na pritisak kapitalističkog izrabljivanja i na zločinačke uslove rada i života koji vladaju u kapitalizmu. I.M. Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Svakome ko pomogne sa više od 500 dinara slaćemo DA na kućnu adresu u narednih šest meseci.
Preporučujemo film
Rabbit-Proof Fence (2002)
Pogledajte kao su belci monstruozno „civilizovali“ Aboridžine u zapadnoj Australiji. Priča prati tri devojčice koje su silom odvojene od svoje majke i zatvorene u ustanovu koja je mešavina zatvora i internata. Zabranjeno im je da govore maternji jezik, naterane da se svakodnevno mole itd, odlučuju da pobegnu i da prepešače više od hiljadu kilometara do kuće. Zasnovano na istinitim događajima.
Samurai Rebellion (1967)
U feudalnom Japanu vladale su krute društvene norme i striktna hijerarhija. Svako ko se drzne da izađe iz okvira sistema biva vraćen na svoje mesto, živ ili mrtav.
The Power Of Nightmares - The Rise of the Politics of Fear (2004)
r: Adam Curtis – Film pokazuje kako radikalni islamisti sa jedne i američki neokonzervativni političari sa druge strane koriste strah, namerno ga stvaraju, podstiču i manipulišu njime kako bi ostvarili svoje lične ciljeve, političke programe i održali svoju vlast, kao i da bi osigurali pokornost i pristanak naroda za svoju politiku kroz stvaranje lažne slike sveta, pomoću straha, paranoje i mržnje.
AKTUELNO
Borbe na trgu Taksim: Početak ili kraj jedne epohe? U Istanbulu već tri dana udišemo suzavac, jer je policija isprskala na tone gasa i vode, i ispaljivala suzavac na demonstrante. Ljudi su ranjavani u noge, leđa i glavu. U subotu uveče su se mase u Izmiru, Ankari i nekolicini drugih gradova sukobile sa policijom. Stotine osoba se trenutno nalazi u bolnicama. Ali ljudi su otvorili vrata svojih domova, kancelarija i restorana kako bi zbrinuli povređene – iako je policija demonstrante gonila i po zgradama, kako bi ih gađala suzavcem i prebijala. U Ankari su tvitovima i na dva veoma hrabra televizijska kanala preneli informacije o tome da je policija koristila gumene metke. Rečeno je da su povrede teške. Održavali smo komunikaciju (uglavnom putem društvenih medija) kako bismo znali šta se dešava. U Istanbulu je masa preuzela trg Taksim u subotu poslepodne, nakon što je čitavog dan bila prskana. Policija se povukla, ali zatišje je bilo napeto jer su u drugim četvrtima Istanbula, uglavnom u Bešiktašu, još uvek prskali demonstrante. Premijer je izjavio da neće odustati od svojih planova za pretvaranje svega što postoji u tržne centre i stambene prostore za visoku klasu. Izgleda da postoji napetost između predsednika i premijera, pošto je potonji navodno blizak sekti Gulen. Predvođena Fethulahom Gulenom, ova verska grupa, koja spolja izgleda moderno, kontroliše deo medija i ima škole širom sveta, uključujući i Sjedinjene Države. Predsednik Abdulah Gul je pozvao na mir i kritikovao policijsko nasilje, ali je premijer Redžep Tajip Erdogan ostavio utisak da ovo pretvara u borbu živaca, jer je u upadljivo demagoškom govoru, koji je održao u subotu, izjavio da su demonstranti gomila „provokatora“. Rekao je da oni pripremaju teren za novi državni udar protiv njegove građanskodemokratske vlade. Zaista, u subotu je u parku Gezi bio alarmatno veliki broj turskih zastava. Ovo je neobična koalicija. Dojučerašnji kemalističko-nacionalistički fanatici sada okupiraju isti park kao Kurdi, levica, anarhisti i LBGTT grupe. Takođe, fudbalski navijači su pomogli da se ostvari pobeda u
parku Gezi. Postoje tri istanbulska fudbalska tima, a njihove pristalice su se čitavog dana tukle sa policijom. Kada su na svojim stadionima, ponašaju se kao huligani. Ali mnogi ljudi ovde im priznaju da umeju da se tuku i da se ne plaše policije. Još uvek nije jasno kako će se sve ovo uobličiti u smisleni argument protiv vlade. Dakle, stvari su veoma neizvesne, i – u svakom slučaju – osim na Taksimu, sukobi nisu prestali. Ovo nije protest radi spašavanja drveća. Vlada je otišla predaleko. Park Gezi je bio poslednja kap, ali smo tokom proteklih meseci morali da se nosimo sa nekoliko drugih stvari: hapšenje Kurda i aktivista na osnovu apsurdnih optužbi; promene u školskim programima kojima se deci nameće verska nastava; pokušaji zabrane abortusa; bombardovanje kurdskih civila koji su prelazili tursko-iračku granicu (pomešavši ih sa naoružanim gerilcima); borba za premoć sa Sirijom; misteriozna bomba koja je ubila pedesetoro u Rejhanliju na sirijskoj granici; pokušaji da se ograniči konzumiranje alkohola; divovski projekti za promenu celokupnog lika
Istanbula; imenovanje trećeg mosta preko Bosfora po osmanskom sultanu koji je gotovo zbrisao alevitsko stanovništvo (glavna nesunitska muslimanska sekta u Turskoj); i, konačno, projekat u parku Gezi. U međuvremenu, Kurdi su prošlog vikenda u Ankari okupili 500 turskih intelektualaca, novinara i lidera građanskog društva, kako bi sastavili alternativni mirovni plan. Zaista je bilo impresivno kako su ljudi počeli da preuzimaju kontrolu nad svojim životima, i počeli da jedni drugima priznaju međusobne zločine (npr. Kurdi su učestvovali u genocidu nad Jermenima, a marksistička levica je vređala i ponižavala LGBTT grupe). Sastavili su konkretne zahteve kako bi svoju volju nametnuli vladinom redukcionističkom viđenju mira. Ukratko: ovo bi mogao biti početak kraja jedne epohe. Deo stanovništva je osetio potrebu da sruši ovu vladu, ali najvažnije pitanje danas je šta će je zameniti. Zeynep Gambetti (Priređeno prema tekstu preuzetom iz internet magazina ,,Kontrapunkt“)
Vesti iz medjunarodnog radničkog pokreta:
Antikapitalistički protesti u Frankfurtu i Berlinu Više hiljada demonstranata blokiralo je u subotu prilaz Evropskoj centralnoj banci u centru Frankfurta. Protest je u ovom nemačkom gradu održan dan uoči sastanka predstavnika svih EU vlada. Demonstranti su jasno istakli zašto su na ulicama i protiv čega se bore – protiv mera štednje i kapitalizma. Oni su nameravali da blokiraju i zgradu Nemačke banke i aerodrome u Frankfurtu, ali policija je postavila barikade i neke gradske zone ogradila bodljikavom žicom. Na pojedinim mestima došlo je do manjih sukoba. Policija je izašla u punoj interventnoj opremi, zajedno sa psima, vodenim topovima i helikopterima koji su kružili iznad demonstranata. Na ulicama su se mogli videti brojni transparenti koji pozivaju narod na borbu i otpor kapitalističkoj eksploataciji. Na jednom plakatu je stajalo: ,,Ne želimo veći komad kolača, želimo celu pekaru.” Protesti u Frankfurtu počeli su u petak, a nastavili su se i u nedelju. Policija nije saopštila tačan broj uhapšenih, a nekoliko demonstranata i pripadnika policije je povređeno tokom sukoba. Protest u nedelju
je počeo mirno, a do sukoba je došlo nakon što je policija demonstrantima preprečila put kako ne bi mogli ponovo da blokiraju Centralnu banku. U nedelju je održan i protest u Berlinu - u znak podrške demonstrantima u Istanbulu.
Protesti protiv mera štednje u više evropskih gradova Protesti protiv mera štednje održani su prošle nedelje u nekoliko desetina evropskih gradova. U Lisabonu se pred sedištem MMF-a okupilo oko 15.000 demonstranata koji su uzvikivali ,,MMF odlazi!“ i nosili transparente na kojima je pisalo ,,Nećemo mere štednje“ i ,,Odjebimo Trojku“ (misleći na tročlanu grupu koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond). U Madridu je hiljade ljudi marširalo pred zgradom parlamenta tražeći ostavku vlade. Velikih protesti održani su i u Bilbau, Valensiji i Briselu, a u Barseloni je bilo sukoba s policijom.
U Kini nastradalo više od 119 radnika u požaru 4. jun. Najmanje 119 radnika nastradalo je u požaru u fabrici za preradu živine u mestu Dehui na severoistoku Kine. U trenutku požara, do koga je najverovatnije došlo usled pregorevanja električne mreže, u fabrici je bilo oko 300 radnika. U službi hitne pomoći koja traga za preživelima još uvek nemaju konačne podatke koliko je ljudi ostalo zarobljeno pod zgarištem. Najveći broj radnika je poginuo zbog toga što je u trenutku nesreće kapija bila zaključana, a u objektu, koji je bio nefunkcionalno izgrađen, evakuacija kroz uske izlazne hodnike je bila praktično nemoguća. Standardi zaštite na radu u Kini su veoma loši, a fatalne nesreće u fabrikama i rudnicima dešavaju se često. Požar u klanici, koja je u vlasništvu jednog malog lokalnog preduzetnika, predstavlja najveću nesreću na radu koja se dogodila u Kini tokom poslednje decenije.
Centar za liberterske studije predstavlja:
Petar Kropotkin: Anarhija Brošura sadrži tri Kropotkinova teksta o anarhizmu, odnosu između anarhizma i sindikalizma, i enciklopedijsku odrednicu o anarhizmu koju je Kropotkin 1910. napisao za enciklopediju Britanika. Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas: e-mail: cls@inicijativa.org web: http://cls.inicijativa.org.
ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA) Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije: 200-2269920101033-28
Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)
CIP: 329(497.11) ISSN 1821-0813 COBISS.SR-ID 107264780
Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom.
Tokom demonstracija protiv mera štednje u Barseloni došlo je do sukoba između vatrogasaca i policije.
Priloge i pisma slati na kontakt adresu. Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6, 11077 Beograd, Srbija tel. 063/1165551 e-mail: da@inicijativa.org web: www.inicijativa.org Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000