PROPAGANDNI NEDELJNIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE
Direktna akcija NOVA SERIJA
BR.45
14. FEBRUAR 2013. GOD
Sve više nezaposlenih
BESPLATNO
Iako nas lažljivi političari konstantno uveravaju kako će oni „rešiti problem nezaposlenosti“, svima je jasno da je jednini problem nezaposlenosti koji ih zaista interesuje zapravo nezaposlenost njihovih „kadrova“, njihovih partijskih poslušnika. O tome najrečitije govori činjenica da je tokom prošle godine u Srbiji otpušteno preko 180.000 ljudi, a posao je dobilo svega 110.000. Od toga je 33.000 ljudi zaposleno u
ugostiteljstvu i trgovini - na veoma loše plaćenim poslovima u kojima se podrazumeva kašnjenje zarade i neplaćen prekovremeni rad. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje poručuju da „ima nade“ i to potkrepljuju bajkama o tome kako je u prošloj godini „posla bilo i za pravnike i ekonomiste, iako je baš njih najviše na birou“. Svakog meseca, na 25.000 ljudi koji uspeju da se zaposle, otkaz dobije skoro 40.000 ljudi koji se
pridruže takozvanoj „rezervnoj armiji rada“ koju po našminkanim zvaničnim podacima čini preko 750.000 nezaposlenih. Gazde i država nemaju nameru da ovaj problem reše, jer nezaposlenost za njih nije problem. Naprotiv, oni nezaposlenost koriste da ucene i zastraše radnike, koje besomučno izrabljuju, da će ih zameniti nekim od skoro milion nezaposlenih, ukoliko ne pristanu na bedne plate i očajne uslove rada. Dok god postoji kapitalizam, postojaće i nezaposlenost.
Stečaj koji traje 11 godina
Dupla smena za istu platu
Kakav je doktor?
Bivši radnici građevinskog preduzeća ,,Jastrebac”, koje se nalazi u stečaju već 11 godina, još nisu uspeli da naplate svoja potraživanja. 1.318 bivših radnika ovog preduzeća potražuje od 10.000 do 500.000 dinara i od te sume do sada su uspeli da naplate samo 45 odsto, a radnici koji nisu tužili preduzeće neće moći da naplate svoja prava ni preko države. Od 2002. godine promenila su se četiri stečajna upravnika koji su iznova vršili popis imovine. Procenjena vrednost imovine ,,Jastrepca” pre 11 godina iznosila je oko 30 miliona maraka, a dug prema poveriocima je iznosio oko 15 miliona maraka. Veliki deo imovine, uključujući i upravnu zgradu, koju je kupila gradska uprava, je prodat. U Kruševcu još uvek ima desetak aktivnih stečajeva, a 2002. godine bez posla je po osnovu stečaja u tom gradu ostalo 3.000 ljudi.
Radnici u Srbiji skoro po pravilu nisu plaćeni za prekovremeni rad ili za rad u dve smene. Čak 203.126 zaposlenih radi duže od 60 sati nedeljno. U poslednje tri godine bez posla je ostalo 270.000 radnika, a te poslove, za istu platu, odrađuje manji broj radnika nego ranije, što znači da jedan zaposleni mora da obavlja posao predviđen za dva radna mesta, za istu platu. Prekovremeni rad je najzastupljeniji u delatnosti trgovine na veliko i malo, u proizvodnji prehrambenih proizvoda i uslugama smeštaja i ishrane. Eksploatisani radnik ne može očekivati pomoć od inspekcije rada, jer inspektori gotovo nikad ne uspevaju da pronađu ,,dokaze” o malverzacijama gazda, ali ni od sudova, budući da je čak 558 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca ,,zastarelo” zbog opstrukcija u sudovima.
R e z u lt at i ocene rada z d r av s t v e n i h u s t a n ov a , k oj e j e s prov e d e n o pre k o s aj t a , , Ka k av j e d o kt or”, p o k a z uj u d a s e s v a k i p e t i p a c ij e nt u S r bij i n a pre g l e d i l i l a b or at or ij s k e a n a l i z e š a lj e i z d r ž av n i h u pr i v at n e z d r av s t v e n e u s t a n ov e . S aj t j e t o k om deset dana posetilo 30.000 građana i dalo više od 13.000 ocena lekara i više s t ot i n a k om e nt a r a n a r a d z d r av s t v e n i h u s t a n ov a . Na pit a nj e d a l i j e o d n e k o g t r a ž e n n ov a c z a z d r av s t v e nu u s lu g u , 7 , 8 5 % g r a đ a n a j e re k l o d a j e s t e , d o k j e 1 7 , 7 2 % re k l o d a s u i z d r ž av n i h z d r av s t v e n i h u s t a n ov a upu ć i v a n i n a pr i v at nu pr a k s u . Po n a l o g u p ov e re n i k a z a z a š t itu p o d at a k a o l i č n o s t i , g r a đ a n i v i š e n e m o g u d a o s t av lj aju k om e nt a re o r a du l e k a r a n a ov om s aj t u .
“NEMA GORIH LJUDI OD ONIH KOJI SE PROTIVE PROSVEĆIVANJU I OBRAZOVANJU NARODA. TAKVI, DA MOGU, I SUNCE BI UGASILI.” (D. Obradović)
ZAGREBI DUBLJE
Čiji su huligani? U poslednjih najmanje 25 godina policija beskrupulozno zloupotrebljavaju ove mlade ljude.
i
tajne
službe
Preporučujemo film
Escape from Sobibor (1987)
Sobibor je bio jedan od najvećih nacističkih logora smrti u kome je u gasnim komorama sistematski ubijeno i spaljeno oko 250.000 Jevreja. Istovremeno, u Sobiboru se 14. oktobra 1943. odigralo najveće bekstvo iz nacističkog logora smrti – preko 300 logoraša je uspelo da pobegne. Ubrzo nakon toga, logor je zatvoren. Zasnovano na istinitim događajima.
Il Divo (2008)
PREKIDANJE UTAKMICE
U nedelju, 10. februara, zbog sukoba između navijača prekinuto je finale Kupa Radivoja Koraća između košarkaških klubova Partizan i Crvena Zvezda. Mediji već danima bruje o „skandalozno“ prekinutoj utakmici, a mišljenja o tome iznose razni političari, „stručnjaci za bezbednost“, analitičari i druge estradne ličnosti. Naravno. Pa neće valjda da pričaju o sve većoj socijalnoj nejednakosti, sistematskom ukidanju radničkih prava, sve manjem pristupu zdravstvu i školstvu za decu iz radničkih porodica, pljački koju nad nama svakim danom vrše gazde i njihova država. Država od ovakvih događaja dodatno profitira tako što stvara legitimitet za ojačavanje represivnog aparata. Prvo nas plaše sa medija, a onda nam ponude spas u vidu više kamera za nadzor, više pandura sa
Najava
dužim pendrecima i više meseci i godina zatvora koje će izricati njihove sudije. Jedna od teza koje nam ovih dana serviraju je kako su huligani jači od države. To, naravno, nema veze sa životom, jer je valjda svima jasno da u poslednjih najmanje 25 godina policija i tajne službe beskrupulozno zloupotrebljavaju ove mlade ljude za obavljanje najprljavijih poslova. Od ranih devedesetih, kada su navijači direktno sa tribine vrbovani u paravojne formacije, do nedavnih razbijanja štrajkova i prebijanja štrajkača po Srbiji. Naravno, bezbednosne strukture će se lako postarati da ti isti huligani budu mirni onda kad državi to treba, kao na primer za vreme NATO konferencije u Beogradu, ili prilikom dolaska američkog potpredsednika Bajdena.
!
Protest protiv nasilja nad ženama, organizovan kao deo sličnih akcija koje će istog dana biti sprovedene širom sveta, održaće se u Beogradu u četvrtak 14.februara u 14h na Trgu Republike u Beogradu
Ovaj film verovatno neće delovati konfuzno nekome ko je pratio italijansku parlamentarnu politiku od sredine šezdesetih pa na dalje, ali nekome manje upućenom može biti naporan jer se jako brzo smenjuje neverovatno mnogo likova. Dakle, 1992. godine obelodanjena je ogromna korupcija italijanskih demohrišćana (Democrazia Cristiana) nakon čega gube vlast prvi put nakon 1944, da bi se u roku od dve godine, do 1994. partija potpuno raspala. U fokusu filma je Đulio Andreoti (Giulio Andreotti) koji je bio član parlamenta od samog početka 1946. i sedam puta bio premijer Italije. Kao jedan od vodećih demohrišćana uvek je bio u samom centru svih zbivanja i naravno upleten u nebrojene zavere, skandale, zataškavanja, zločine itd. Klupko se odmotava i počinju suđenja. Veoma dinamično i informativno. Zasnovano na istinitim događajima.
Caballos salvajes (1995)
Kada je zemlja u političkom i društvenom previranju, kao što je Argentina bila devedesetih, tada se i road movie može odvijati u kontekstu klasne mržnje, štrajkova, radničkih borbi i uči nas kako treba da budemo solidarni, da pomažemo jedni drugima i budemo ljudi.
Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:
BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.
AKTUELNO
Radnici preuzimaju industriju Balkana!
Radnici grčke fabrike Vio.Me iz Soluna, koji od maja 2011 nisu primili platu, preuzeli svoju fabriku i pokrenuli proizvodnju bez gazda!
Sa nezaposlenošću koja je premašila 30%, platama koje ne postoje, umorni od velikih reči, obećanja, i novih poreza, napušteni od strane gazda, radnici fabrike Vio.Me iz Soluna, koji nisu primili platu od maja 2011. godine, na masovnom zboru radnika odlučili su da ne padnu na kolena pred kapitalističkom krizom, već su, umesto toga, preuzeli fabriku i pokrenuli proizvodnju. Kroz pravni okvir koji je pokrenut još u oktobru 2011, radnici zahtevaju da transformacija njihove firme u radničku zadrugu pod potpunom radničkom kontrolom bude i legalno priznata, te da takva opcija bude omogućena i drugim firmama koje očekuje sličan scenario. Istovremeno, oni zahtevaju od države novac po-
Da li ste znali
?
...da je koncentracione logore u Keniji Britanska imperija pokrenula dvanaest godina nakon što su zatvoreni nacistički? Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 dinara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.
treban za poboljšanje rada fabrike. Novac koji, s pravom, smatraju svojim, budući da upravo oni proizvode društveno bogatstvo. Pokret radnika fabrike Vio.Me je, kao što se očekivalo, dočekan s negodovanjem i nezainteresovanošću države i sindikalnih birokrata, ali je zato široki narodni pokret sa velikim entuzijazmom pozdravio ovakav razvoj događaja, pa je pokrenut veći broj nezavisnih inicijativa koje imaju cilj da ojačaju i razgranaju ovaj samoupravni eksperiment. Nakon perioda priprema, radnici ove fabrike su u utorak, 12. februara, otpočeli samoupravnu proizvodnju, jasno pokazujući da je njihov pokušaj industrijskog samoupravljanja samo jedan od mnogih koji će preplaviti Grčku. Mobilizacija koja je praktično dovela do preuzimanja fabrike i pokretanja proizvodnje počela je velikim zborom radnika i grupa koje su organizovale akcije solidarnosti u prostorijama teatra u centru Soluna u nedelju uveče. Na zboru je diskutovano o daljem pravcu akcije, a svako ko je želeo mogao je da iznese svoje stavove i ideje vezane za radničku borbu. U ponedeljak uveče u centru grada je organizovan veliki protestni marš, koji je završen dobrotvornim koncertom poznatih folk bendova i pevača. Budući da je stadion na kome se koncert održavao bio prepun posetilaca, više od hiljadu ljudi koji su svojim prisustvom želeli da pruže
podršku radnicima je ostalo ispred ulaza. Najuzbudljiviji momenat te večeri dogodio se kada su radnici uzeli mikrofone i okupljenima predstavili svoju viziju drugačijeg društva, zasnovanog na socijalnoj pravdi, solidarnosti i samoupravljanju. Pet hiljada ljudi je aplaudiralo, skandiralo i pevalo pesme podrške. Tada su svi shvatili da će ovaj projekat svakako uspeti. Sledećeg jutra mobilizacija se nastavila velikim maršom ka fabrici. Radnici, već na svojim radnim mestima, trijumfalno su pokrenuli proizvodnju pred kamerama nacionalnih, lokalnih i alternativnih medija. Radnici su organizovali obilazak fabrike, i objasnili javnosti detalje proizvodnog procesa. Uprkos čitavom nizu problema pred kojima stoji ponovo pokrenuta fabrika, radnici su veoma optimistični. Donacije skupljene na dobrotvornom koncertu i preko grupa solidarnosti dovoljne su da fabrika preživi barem nekoliko meseci. Fabrika koja proizvodi kvalitetni materijal za građevinu (malter, kreč, vodonepropusne fuge...) je već ostvarila kontakte za distribuciju putem stvorene mreže solidarnosti, a radnici rade na smanjivanju troškova, poboljšanju ekoloških karakteristika proizvoda, i generalnom snižavanju cene proizvoda. Ovo nije prvi slučaj ove vrste u Grčkoj, a svakako neće biti ni poslednji. U Grčkoj, na Balkanu i u čitavom svetu – od Latinske amerike do Afrike, od Balkana do Zapadne evrope, radnici se sve više i više okreću ka preuzimanju svojih fabrika od gazda, i samoupravnom pokretanju proizvodnje. Društvo bazirano na solidarnosti, ravnopravnosti i kolektivnoj i individualnoj slobodi može postojati jedino ukoliko je industrija tog društva slobodna i samoupravna. Drugarice i drugovi iz Grčke pokazuju put kojim se danas kreće čitavo čovečanstvo.
Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:
Masovni protesti protiv mera štednje
Irska, 9. februar. Oko sto hiljada Iraca izašlo je na ulice protestujući protiv mera štednje i sve većih troškova života, a samo u Dablinu je ulicama marširalo oko 60.000 ljudi. Oštre mere štednje uvedene su u Irskoj kako bi se učinila usluga međunarodnim kreditorima nakon bankarske krize 2010. Aktuelni marš nazvan je Jedan od organizatora marša, nazvanog ,,Podignite teret” (Lift The Burden), istakao je: ,,Na početku krize iznos duga Irske prema BDP-u bio je među najnižima u Evropi. Razlika od tada do danas stvorena je zbog socijalizovanja bankarskog duga”. Veliki protest podsećao je na one s početka finansijske krize u Irskoj. Uprkos pogoršanju stanja, u ovoj zemlji neko vreme nije bilo većih protesta. Mnogi su očekivali da će se stanje popraviti ,,samo od sebe”, ali ekonomska kriza nije prošla i može se očekivati da će, ne samo u Irskoj, narod izlaziti na ulice u sve većem broju.
Spaljivali račune za struju
Bugarska, 10. februar. Zbog visokih iznosa na poslednjim računima za stru-
ju protestovalo je više hiljada ljudi. Na protestima je traženo da se ponovo nacionalizuju distributeri električne energije. Iako je struja u Bugarskoj poskupela još prošlog jula za 13 odsto, narod ove zemlje razbesneo se tek sada, jer su izuzetno niske temperature podstakle daleko veću potrošnju. Uzvikujući ,,mafija” i ,,ostavke”, hiljade ljudi organizovale su protestne šetnje u Sofiji, Varni, Plovdivu i Blagoevgradu, spaljujući račune. Bugarsko tržište električne energije podeljeno je na tri regiona, koja kontrolišu češke kompanije CEZ i Energo-Pro i austrijski EVN. U Bugarskoj, koja je članica EU, na struju odlazi veliki deo izuzetno skromnih primanja, koja mesečno u proseku iznose 350 evra.
Sukobi radnika i policije ispred Evropskog parlamenta u Strazburu
Nekoliko stotina metalskih radnika sukobilo se prošle nedelje s policijom ispred zgrade Evropskog parlamenta u francuskom gradu Strazburu. Radnici
najvećeg svetskog proizvođača čelika, ,,Arselor Mitala”, stigli su prošle srede iz raznih krajeva Evrope kako bi protestovali protiv odluka kompanije o ukidanju poslova i ,,restruktuiranju” fabrika. Gnevne radnike dočekala je interventna policija u punoj opremi, koja je napala radnike suzavcem i palicama. Uprava ,,Arselor Mitala” je prošlog meseca najavila zatvaranje fabrika širom Evrope, a demonstracije radnika desile su se istog dana kada je kompanija objavila podatke da će globalna potražnja za čelikom u 2013-oj rasti za 3%. Drugim rečima, razloga za masovna otpuštanja nema, osim u činjenici da kompanija nastoji da iskoristi ,,krizu” kao izgovor. Zatvaranjem desetak fabrika u Evropi oko 60.000 ljudi ostalo je bez posla. Inače, ,,Mital Stil”, suosnivač kompanije, otkupio je veliku železaru u Zenici i rudnik Ljubija kod Prijedora u Bosni i Hercegovini. Krajem prošlog meseca najavljeno je zatvaranje fabrike u belgijskom gradu Namuru što je dovelo do protesta nekoliko hiljada radnika i žestokih sukoba s policijom.
Centar za liberterske studije predstavlja:
Petar Kropotkin: Anarhija
Cena: 200 din.
Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA) Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije: 200-2269920101033-28
SPALJENI RAČUN ZA STRUJU U SOFIJI
Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)
CIP: 329(497.11) ISSN 1821-0813 COBISS.SR-ID 107264780
Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas: e-mail: cls@inicijativa.org web: www.inicijativa.org/tiki/cls
Brošura sadrži tri Kropotkinova teksta o anarhizmu, odnosu između anarhizma i sindikalizma, i enciklopedijsku odrednicu o anarhizmu koju je Kropotkin 1910. napisao za enciklopediju Britanika.
Priloge i pisma slati na kontakt adresu. Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6, 11077 Beograd, Srbija tel. 063/1165551 e-mail: da@inicijativa.org web: www.inicijativa.org Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000