Recnik sanskritskih i srpskih reci - Branislava Božinovic

"Kad god zakon malakše, o Bharata Pred naletom bezakonja, ja se sam iz sebe uobličen, pojavljujem."

Politeizam uživa u mnoštvu, pa Višnu ima devet iskorišćenih i jedno najavljeno avatarstvo.

Prebrajanjem po raznim delima, avatara, koje Višnuovih koje drugih bogova, ima na desetine. Devet Višnuovih silazaka na zemlju i deseto, najavljeno: 1. Matsjah - Riba: Manu je sin boga Brahme, praotac manuşāh-čovečanstva. Jednom pnlikom, dok se kupao u reci, šakama je zahvatio ribicu koja mu se molila da joj život poštedi. Manu je odneo ribicu u svoju kolibu i stavio je u zemljani vrč, no, kako je ona brzo rasla, premeštao ju je u sve veći i veći sud i kada više nije bilo dovoljno velikih sudova, odneo ju je i pustio u okean. Od velikog potopa, jedne prirodne pojave a ne kazne božje, spašeni je spasao spasitelja, jer u indijskom konceptu odnosa čovek bog vlada princip uzajamnosti. Nema bogova bez ljudi, niti su ljudi objekti samovolje nekog nebeskog autokrate. Po uputstvima ribe, Manu je pokupio u lañu sva živa bića i semenje. Zmijom Vasuki privezao je lañu za rog navrh spasiteljeve glave. U svim mitologijama sveta zmija je simbol materije. U bibliji ona je izvor zla, plot, iskušenja ploti vode duh u propast. U indijskoj mitologiji, počev od zmija Vasuki, Anante i Mučilinde pa sve do božanskih supruga Šakti, materija je izvor energije i kreativnosti. Duh i materija su nerazdvojni, ona nije plot koju treba prezirati. Ko je umeo prevazišao je na vreme primitivni dualizam koji pod uticajem biblije hara već milenijumima po Zapadu da bi ga konačno demantovala i porazila otkrića fundamentalnih nauka.

2. Varāhah - Divlji vepar: U vreme potopa demoni su Zemlju uzeli pod svoje i odvukli je na dno okeana pa je Višnu, u obličju divljeg vepra, zaronio u dubine i izneo je na svetlost dana. Varāhah označava prednost, superiornost nečeg nad nečim, kao na primer u iskazu: "varam mķtjur na ča akīrtih" - "bolje smrt nego sramota''.

3. Kūrmah - Kornjača u mitu o bućkanju okeana opisanom u jednoj od prethodnih porodica reči.

4. Narāsimhah - Čovek - lav: Demon Hiranjakašipuh - vladar na zlatnom jastuku (ili prestolu), stekao je silnu moć pa se stao svima, i pogotovo bogovima, podsmevati. Njegov sin Prahlada verovao je u Višnuovu sveprisutnost pa ga je otac izazivao da mu svog boga pokaže u centralnom stubu prestone dvorane. Istog momenta, iz stuba je iskočio polučovek - polulav i demona uništio. Inkarnacija je morala biti mešovitog karaktera, jer je negde i nekada bilo presuñeno da ni čovek ni zver ne mogu Hiranjakašipuu nauditi.

5. Vāmanah - Patuljak, zbog malog rasta ismejavan od strane demona Balija - Moćnog, koji se hvalio da je jedini gospodar triju svetova. Jednom prilikom, Bali obeća patuljku onoliko zemlje koliko on može preći u tri koraka. Tada se Višnu uzdiže u svoj svojoj veličini, koraknu dva puta preko zemlje i neba, podzemlje ostavi u nadležnost Baliju, i trećim korakom stiže tamo gde je istina, s one strane triju vidljivih svetova.

Himna o tri Višnuova koraka nalazi se u Rg-vedi. Indijci kažu da Gajatri mantra ima tri oslonca: prvim se oslanja na zemlju, drugim na nebo i trećim na istinu, izvan ovih svetova.

6. Parašu - ramah - Rama sa sekirom, inkarnacija koja se trudila da zatre kšatrije, ratničku kastu belosvetskih siledžija.

7. Rāmah ili Rāma - čandrah: iako mu ime sadrži Mesec - čandra, on pripada solarnoj dinastiji kraljeva Ajodhje. Njegova avatarska misija opisana je u epu Ramajana.

39