ambalaža i pakovanje ambalaža i pakovanje BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
• izrada akta o proceni rizika, kako bi se identifikovali potencijalno prisutni rizici, • upoznavanje zaposlenih sa prisutnim rizicima i predloženim zaštitnim merama, • organizacione mere uključujući režime rada i odmora, • obuka za bezbedan rad uključujući i obuku za rad sa teretom, rad sa uređajima sa ekranima, rad sa hemijskim materijama i sl., • redovno praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih kroz sistematske lekarske preglede, • korišćenje ličnih zaštitnih sredstava (rukavica, respiratornih maski, antifona), • obezbeđenje i primena higijenskih mera tokom rada, i • organizovanje promocije zdravlja za zaposlene.
Automatizacija radnih procesa u velikoj meri smanjuje fizičke napore zaposlenih pri radu, ali uslovljava povećanje psihičkih napora. Upravljanje automatizovanim pogonskim linijama se obavlja preko kontrolnog punkta, što dovodi do povećanih napora zaposlenih kao posledice kako prisutne povećane odgovornosti u toku rada, tako i povećane koncentracije i potrebe za distribucijom pažnje pri radu, što ne samo da dovodi do zamora - već i do stresa i oštećenja zdravlja radnika. Osim toga, sve češće se radi sa uređajima sa ekranom, što uslovljava povećan psihosenzualni napor, te ako zaposleni radi sa takvim uređajima (uključujući i rad sa računarom) duže od 4 sata dnevno, mora biti posebno obučen za rad sa ovim uređajima i moraju se preduzeti zaštitne mere u skladu sa Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2009). Pored navedenih poslova koji se obavljaju u samom proizvodnom procesu, u proizvodnji ambalaže su prisutni i drugi poslovi vezani za pripremu, transport, administraciju, itd. Svaki od njih ima svoje karakteristike koje je potrebno sagledati, identifikovati potencijalne rizike, preduzeti odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu i sa njima upoznati zaposlene. Prema svemu što je izneto, jasno je da bezbednost i zdravlje na radu mora da ima značajno mesto u radnim organizacijama koje rade na proizvodnji ambalaže. Kako će se to organizovati i koje će se mere i u kom obliku primeniti - zavisi od specifičnih karakteristika svake radne organizacije, ali sve one treba da primene neke opšte mere bezbednosti i zdravlja na radu kao što su: 36
Industrija 45 / avgust 2013.
Za sprovođenje svih ovih neophodnih mera i obezbeđenja suštinske (a ne samo formalne, što je sada čest slučaj) bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, potrebno je da radna organizacija ima lice odgovorno za bezbednost i zdravlje na radu (bilo u svojstvu zaposlenog u njoj ili da koristi usluge licenciranog pravnog lica) i da sarađuje sa medicinom rada. Prema tome, i ako bi se moglo pomisliti da tamo gde su, na prvi pogled uslovi rada zadovoljavajući, tehnološki procesi čisti i automatizovani da su zaposleni bezbedni i da im ne preti oštećenje zdravlja koje bi nastalo kao polsedica rada, to nije tako. Na svakom radnom mestu, odnosno na svakom poslu postoje potencijalne opasnosti, štetnosti i opterećenja. Zato ih je potrebno identifikovati i to što pre, a to znači već u fazi projektovanja kako objekata tako i tehnoloških procesa, režima rada, itd. Da bi se to ostvarilo, neophodna je saradnja projektanata već u ranim fazama projektovanja sa licem odgovornim za bezbednost i zdravlje na radu i specijalistom medicine rada. Ta saradnja omogućuje da se odmah u startu poveća bezbednost i zdravlje na radu, kao i da se predvide i ugrade odgovarajuće mere zaštite na radu. Ovo je najdelotvorniji i najjeftiniji način da se zaštiti zdravlje i radna sposobnost zaposlenih, čime se pozitivno utiče i na zadovoljstvo zaposlenih, na produktivnost pa i na sam ugled radne organizacije.