0,9% argona, i 0,034% ugljen-dioksida. Vazduh je osnovni uslov života jer sadrži kiseonik koji je neophodan za život i CO2 koji je neophodan za proces fotosinteze. Statosfera na visini 22-27km koncentriše ozon formirajući ozonski omotač koji štiti Zemlju od UV zračenja, i tako štiti život. Čovekova zagađivanja vazduha utiču na razaranje debljine ozonskog omotača (stvaranje ozonskih rupa), ali i podstiču stvaranje štetnog ozona troposfere. Atmosfera je zagađena čovekovom aktivnošću. Sagorevanjem fosilnih goriva izbacuje se ugljendioksid u vazduh. Najveći zagađivači atmosfere su: termoelektrane, industrija građevinskog materijala, hemijska industrija, rafinerija nafte, saobraćaj i dimnjak iz domaćinstava. Krčenjem šuma se smanjuje apsorpcija ugljenika i povećava količina CO 2 u atmosferi, ali i emisija metana iz zemlje. Zagađivanje vazduha za posledicu ima promenu klime na Zemlji, što menja i celokupni živi svet. Litosfera Čvrsti, kameni omotač Zemlje koji čini Zemljinu koru, debljine 6-70km. Sastoji se od magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena. Litosferu čine dva sloja. Gornji granitni sloj čine silikati aluminijuma (sial), a donji bazaltni jedinjenja silicijuma i magnezijuma (sima). Prema Vašingtonu i Klarku u sastav litosfere ulaze 92 hemijska elementa: kiseonik (47%), silicijum (27%), aluminijum (9%), gvožđe (5%), kalcijum (4%), magnezijum (2%) itd. Iako sadrži sve elemente neophodne biljkama, tek dezintegracijom stena i stvaranjem zemljišta ili pedosfere (prosečna debljina 2m) dolazi do njihove koncentracije. Ali i na slojevima litosfere mogu živeti određene bakterije, lišajevi. Proces nastajanja zemljišta je lagan i dugotrajan. Ispod litosfere pružaju se omotač jezgra i jezgro Zemlje, na dubini od 6.300km. Hidrosfera Vodeni sloj na Zemlji koji obuhvata morske (slane), bočate (poluslane), kopnene (slatke) i meteorske vode. Sve su uključene u ciklus kruženja vode more-vazduh-kopno-more pod uticajem Sunčeve sveltosti i sila Zemljine teže. Mora i okeani čine 2/3 površine Zemlje. Na polarnim ledenim površinama nalazi se 2.01% vodene mase, te bi prekomerno otapanje leda dovelo do podizanja nivoa mora. Hidrosfera ima nestalan hemizam: mineralne soli, kalcijum, fosfor, azot, gasovi i kiseonik. Biosfera Deo Zemlje na kom se odvija život. Obuhvata delove atmosfere, litosfere i hidrosfere koji se menjaju uspostavljanjem specifičnih ekoloških odnosa, te se može nazvati i ekosferom. Gornja granica se nalazi na oko 10-12km od površine zemlje, dok je donja granica na kopnu na dubini od 2-3km, dok je u moru na dubini od oko 10km u afotičnoj abisalnoj zoni. Najveća koncentracija živih bića je na površinskim delovima kopna, vodenih basena i nižim slojevim vazduha. Biosfera je osnovni transformator energije zbog fotosinteze. Bez biosfere Zemljom bi dominirala inertna hemijska neorganska jedinjenja. Na prostornu organizaciju utiče neravnomeran raspored kopnenih i vodenih površina , koje se odražavaju na globalni raspored klime i drugih uslova života. Klima se menja od ekvatora ka polovima za oko 0.6C na svakih 100km. Tako se definišu i biomi, odnosno zonobiomi: tropske šume, savane, pustinje, mediteranska vegetacija, listopadne lišćarske šume, stepe, tajge, tundre do zonobioma polarnih pustinja.
Izvori, uzroci i posledice ugrožavanja životne sredine
10