Dokumentalistika
9. i 10.predavanje
Struktura informacionih sistema Informacioni sistem ima unutrašnji raspored elemenata i to je struktura. Struktura informacionih sistema nastaje povezivanjem informacionih institucija, organizacija i službi i svaka od njih ima svoje specifične zadatke. Postoje 4 elementa informacionog sistema: 1) Informacioni subjekti a) informaciono-dokumentacioni centri i službe b) informaciono društvo i udruženja (npr. Bibliotekarsko društvo Srbije) c) naučna društva i katedre na fakultetima d) pojedinci koji se bave naučnim radom 2) informaciona kultura – to je skup vrednosti i modela ponašanja i informacionih subjekata i korisnika unutar jednog ili vise informacionih sistema. Tu spada i informatičko obrazovanje. Informatička kultura je važna jer njeno postojanje ili odsustvo utiče na definisanje određenih ciljeva informacionih sistema. 3) oprema – oprema u širem značenju (sva tehnička sredstva koja se koriste), u užem smislu (dominantan medij u komunikacionom procesu) 4) okolina – svaki informacioni sistem nije u vakuumu, već je uslovljen okolinom, tj. Društvom u kom deluje. Cilj je da informacija stigne do krajnjeg korisnika i da izazove efekat. Okolina može to da potpomaže ili da ometa. To su ideološki, kulturni i politički. Informacionom sistemu sa ovakvom strukturom treba pristupiti. Informacioni subjekti su povezani. Treba napraviti listu prioriteta. U pristupu se insistira na 3 elementa: 1) organizacija informacionih subjekata 2) pravila ponašanja tih subjekata 3) sistem vrednosti U okviru informacionog sistema imamo različite subjekte koji moraju da imaju neko svoje ponašanje. I korisnik i tvorac imaju odgovornost za funkcionisanje informacionog sistema, a to je moguće ako postoji sistem vrednosti.
Razvoj informacione delatnosti i baze podataka Na području obrade i razmene informacije postoji podela na 4 tipa posla koje rade 4 službe: 1. informaciono-dokumentacioni centri – bave se čuvanjem, obradom i širenjem informacija 2. javne mreže za prenos podataka – npr. Google, Facebook, koje se bave samo širenjem podataka, nema čuvanja podataka ni stvaranja novih informacija
3. informacioni sistemi ili hostovi – oni prodaju baze podataka, koje mogu biti legalne ili
nelegalne baze podataka. Hostovi su servisi koji distribuiraju baze podataka. 4. specijalizovane firme koje proizvode softver – na osnovu softvera se kasnije prave baze podataka
Razvoj baza podataka Baza podataka je organizovani skup informacija ili podataka u kompjuterski čitljivom obliku. Baze podataka nema bez konsolidacije informacija. Pristup bazi podataka moguć je putem onlajn servisa za pretraživanje. Teoretski još uvek ne postoji dosledna podela baza podataka. Jedino se mogu podeliti na dve velike grupe: 1. referentne baze podataka – nude sve relevantne podatke. Mogu biti: a) bibliografske b) referalne – npr. red vožnje 2. izvorne baze podataka
a) numeričke b) tekstualne c) numeričko-tekstualne Npr. telefonski imenik je bibliografska i numeričko-tekstualna baza podataka. Svaka baza je i referentna i izvorna, pa se u okviru toga deli na vrste. Poseban oblik su bibliografske baze podataka. To su podaci o dokumentima (opis samog dokumenta). Referentne baze podataka su apstrakti, rezimei, indeksi (delovi koji su izvučeni). Pored baza podataka u svetu sve više postoje tzv. baze znanja. One su ekspertski sistemi. To jesu baze podataka, ali one mogu samo na osnovu tih podataka da donose odluku i rešavaju određen problem. Baze znanja se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji.
Informatizacija i sociokulturni razvoj Mi danas živimo u postindustrijskom društvu. Do pre 20-ak godina društvene promene su uglavnom bile lokalne, a sada su globalne. Tehnološke promene menjaju društvo. Društvene promene nisu uvek promene nabolje i nisu uvek odraz stabilnosti. Informatička tehnologija je povećala birokratizaciju društva, umesto da je smanji. Danas postoji planiranje društvenih promena, sve više pažnje se posvećuje nematerijalnim činiocima u društvu. Najvažnije je planiranje i proizvodnja informacija. Od 1945. godine do danas postoje 4 razdoblja u kojima su se događale promene. U svakom od tog razdoblja ima 4 karakteristike: 1. šta je cilj tih promena 2. šta su bili motivi da se cilj postigne 3. šta je zahvatalo fizičko područje 4. koje su discipline cvetale Ta 4 perioda su: 1. Od 1945. do 1970. godine cilj je razvoj korišćenja nuklearne energije. Motiv je prestiž drževe. Područje u kome se posmatraju promene su pojedinačne države, neka manje a neka više doživljava te promene. Disciplina su prirodne nauke. 2. Od 1970. do 1980. godine cilj je usavršavanje poslovanja u privredi, racionalizaciji. Motivi su ekonomski. Područje je država (državna privreda)m ekonomska moć države. Od disciplina dominiraju organizacione nauke. Najplaćeniji stručnjaci su bili oni za organizacione nauke. 3. Od 1980. do 1995. godine imamo društva koja su dostigla određeni tehnološki razvoj. Cilj je što bolje organizovanje tzv. javnih delatnosti. Motiv je društveni standard. Područja su lokalne zajednice. Discipline su društvene nauke, pre svega psihologija, sociologija, pravne nauke. 4. Od 1995. godine do danas cilj je da svakodnevni život što humaniji, humanizacija svakodnevnog života. Motiv je razvoj pojedinca kao člana zajednice. Područje je najšire moguće: ulica, kuća i stan. Usmeren je pojedinac u porodici. Npr. ne može se sprovoditi nasilje u porodici. Moguće je komunicirati iz kuće, plaćati račune itd. Disciplina su informacione nauke. Društvenog transformisanja nema bez posedovanja informacije.
Metodološki pristup informatizaciji društva Ovaj pristup se mnogo promenio. Smatra se da je pogrešan pristup. Informatizacija je proces pretvaranja podataka, dokumenata i izdanja u informaciju. Podaci dokumenta treba da budu pokretljivi, da što više kruže. Zapravo su se promenile 4 stvari:
1. Višak materijalnih dobara i višak ljudi – Mana je što nije dobro raspoređeno (neko ima viška nečega, a neko nema dovoljno). Višak znanja, pojavio se ogroman broj knjiga. 2. Stanovnici su masovno u više aspekata promenili mesto boravka. Najviše su migrirali 1945. i 60-ih godina. Migracije selo-grad su nekada bile aktuelne, a danas se grad širi prema selima i sela postaju deo grada. Način opstanka aw takođe promenio, pa se stvaraju nove socijalne grupe i komunikacioni obrasci. 3. Nova konfiguracija znanja. S jedne strane prestaju da budu renesansno obrazovani ljudi. 4. Informaciona infrastruktura. Stvaraju se nove informaciono-dokumentacione službe. Biblioteke su to postale tek pre 20-ak godina. Treba da se formira tzv. informaciona politika, koja ima svoje ciljeve i zadatke. Još 1975. godine UNESKO... Ljudsko društvo mora naučiti da iskoristi celu memoriju ljudske zajednice. Tri su problema u transferu znanja: 1) dostupnost informacijama – koliko smo mi u mogućnosti da pristupimo izvorima informacija, tehničke mogućnosti, itd. 2) upravljanje informacijama – sve informaciono-dokumentacione službe treba da objedine jedan informacioni sistem 3) korišćenje informacija – problem brojnosti i složenosti informacija. To se rešava dobrom konsolidacijom informacija. Razmena informacija se usložnjava zbog novih materijala za beleženje informacija. Još uvek se informaciona politika vodi na nacionalnom nivou i to je najveća mana. Ima 5 osnovnih zadataka informacione politike: 1. da se definišu nacionalne strategije informacione politike 2. da se razviju u međusobno povežu informaciono-dokumentacione službe, prvo u okviru države a onda i sa drugim državama 3. da se izradi dosledna metodologija komunikacije raznih informacionih službi 4. da se država brine o obrazovanju korisnika 5. da se poštuju dva osnovna načela: načelo javnosti (svako znanje je javno znanje) i načelo privatnosti.