vremena sa onima na visem polozaju. Tako zapocinje proces segmentacije ciljnih grupa prema kojima ce se prilagodjavati propagandne strategije i tehnike. Segmentacija publike pociva na saznanju da pripadnici istih socijalnih, profesionalnih i drugih kategorija poseduju neke zajednicke karakteristike, odredjuje kriterijum prijema, dekodiranja i prihvatanja komunikacijskih sadrzaja. Komunikacijska slojevitost podrazumeva prilagodjavanje strategije delovanja, vrste medija i sadrzaja poruke interesima, potrebama i karakteristikama ciljnih grupa.
7. IDENTIFIKACIJA CILJNE JAVNOSTI Identifikacija ciljne javnosti vrsi se tako sto se svi segmenti okruzenja dele na uze orijentisana ili specificna podrucja javnosti. Izdvajaju se sledeci vidovi PR: • odnosi sa zaposlenima - koji obuhvataju aktivnosti usmerene na informisanje, motivaciju, izgradnju poverenja, nagradjivanje i saradnju radnika preduzeca ili ustanove kao ciljne grupe, od cijeg odnosa prema radu, lojalnosti u najvecoj meri zavisi konacni poslovni rezultat. Vlasnik londonskog hotela “Mariott” izjavio je: “Kako mozemo imati zadovoljne klijente ako je osoblje nezadovoljno?” • odnosi s potrosacima - obuhvataju niz planiranih i sistematskih aktivnosti ciji je cilj izgradnja, odrzavanje i unapredjenje poverenja i dobre slike o organizaciji i njenim proizvodima odnosno uslugama. Ovaj proces zapocinje istrazivanjem trzista i potreba potrosaca, a nastavlja se edukacijom zaposlenih za korektan odnos prema potrosacima. • odnosi sa (uzom) lokalnom zajednicom - pokrivaju siroko polje saradnje sa sredinom u kojoj organizacija deluje. Rec je o dvosmernoj komunikaciji koja ukljucuje stanovnike lokalne zajednice u nekoliko vidova: prvo kao zaposlene, drugo kao potrosace i trece kao javne radnike itd. Kako bi zadobila poverenje okruzenja, organizacija mora da prati zajednicke potrebe sredine i da bude kooperativna u resavanju raznorodnih problema, organizovanju humanitarnih, kulturnih, sportskih i drugih dogadjaja. U novije vreme, u srediste odnosa sa lokalnom zajednicom sve cesce dolaze ekoloske teme. • odnosi s medijima - najcesce koriscena funkcija PR. Mediji su posrednici koji omogucavaju komunikaciju. Njihova funkcija je da obezbedi prisustvo u javnosti, pri cemu postoji razlika izmedju besplatnog publiciteta i ubedjivackog, placenog oglasavanja u medijima. U oba slucaja, za organizaciju je vazno da odnos s medijima razvije na osnovu poverenja i razumevanja, uz puno postovanje profesionalnih standarda. • odnosi sa finansijskom javnoscu - imaju zadatak da grade i unapredjuju poslovno poverenje s institucijama od kojih zavisi solventnost i finansijska sigurnost subjekata. U finansijsku javnost spadaju banke, akcionari, brokeri, savetnici za investicije, osiguravajuca drustva i drugi ucesnici u novcanim transakcijama. • lobiranje podrazumeva angazovanje specijalizovanih strucnjaka ciji je zadatak da koriscenjem ubedjivackih metoda unapredjuju odnose izmedju poslovnog i drzavnog sektora. Ovde se misli na kulturne, demokratske i dozvoljene metode upliva na donosioce zakona, propisa i odluka od interesa za poslovne subjekte. Obezbedjivanjem potrebnih informacija iz pojedinih oblasti poslovanja i angazovanjem na izradi nacrta zakonskih akata, lobisti nastoje da obezbede razumevanje drzavnih institucija za specificnosti poslovanja u pojedinim oblastima. U zapadnim zemljama povremeno izbijaju krupne afere zbog prekoracenja granice dozvoljenog u komunikaciji sa donosiocima vaznih odluka u parlamentima, vladama I sl. 7