Odnosi s javnoscu-skripta

najpopularniji sistem za koriscenje Interneta. Prvi sajtovi namenjeni upotrebi elektronske trgovine putem Interneta (e-commerce) pojavljuje se 1994, kada se afirmisu i prvi veliki provajderi. Provajderi su firme koje olaksavaju tehnicko prikljucenje sistemima kojima se poruke predaju i odakle se povlace na zahtev primaoca. Internet nije vlasnistvo neke posebne kompanije ili drzave, a svi ucesnici su duzni da se pridrzavaju odredjenih pravila rada na mrezi, koja cine tzv. mreznu etikeciju. Brzu razmenu i koriscenje raznovrsnog informativnog materijala omogucila je digitalna revolucija, cetvrta po redu tehnoloska revolucija u povesti ljudi. Digitalizacija je proces pretvaranja analognih signala i podataka u binarni kod koji “razumeju” i koriste elektronska kola informatickih uredjaja. Bit (binarni broj) oznacava minimalnu kolicinu informacije koju moze da obradi racunar; istovremeno, to je merna jedinica ovog koda, standardni format za prenosenje tekstova, grafikona, zvukova, pokretnih i nepokretnih slika. Bit ne poseduje boju, velicinu i tezinu i moze da putuje brzinom svetlosti.

Koriscenje softverskih alata omogucilo je korisniku da bude navigator, takva komunikacija je nelinearna i interaktivna i predstavlja mocan licni most ka informacijskom autoputu, na kojem korisnika cekaju brojne hiper-reci, u tekstu obicno su istaknute drugom bojom ili tipom slova, a iza njih nalazi se detaljno objasnjenje ili informacija u obliku slike, zvucne ili videosekvence. Hiper reci upucuju na neku drugu stranicu ili izvor koji se nalazi u memoriji racunara udaljenog hiljadama kilometara od onog za kojim sedi korisnik. Vizuelno, graficki i zvucno organizovan sadrzaj koji putuje mrezom naziva se hipertekst, u pokusaju da informacione jedinice koliko toliko poveze u strukturu mreze-grafa.

Internet je najveća i najpoznatija globalna računarska mreža, namenjena razmeni podataka, obuhvata lokacije i sadrzaje kojima se moze pristupiti sa bilo koje tacke u svetu. Internet je sacinjen od racunara koji su ravnopravno povezani hijerarhijski. Virtuelna lokacija i posebno kreiran sadrzaj na serverskom racunaru, dostupan non-stop naziva se sajt, ili veb sajt, veb lokacija odnosno prezentacija.Glavna lokacija na internetu, posvecena nekoj organizaciji ili pojedincu naziva se kucna stranica (home page). Primena tehnologije i internetskih resenja unutar jedne kompanijske mreze naziva se intranet.

Tehnologija i stvaralacka invencija na Internetu stapaju se u multimedijalnoj tacki koja se naziva virtuelna stvarnost. Pridev virtuelan koristi se u opisivanju pojava koje su slicne stvarnim i mogu se posmatrati kao realne. Razliciti oblici povezivanja elekronskih sistema s ljudskim bicima nazivaju se kiber-prostor.

Ipak, komjuterizacija je najdublje uticala na promene u infosferi. Video novinari spremni su da se sa bilo koje tacke ukljuce u zivi program radija ili televizije. Umesto pisace masine oni cesce koriste mikrofon, kameru i laptop; snimaju, intervjuisu, pisu tekst, salju sirovi materjal ili sami montiraju sliku i ton. On-line novine su objavljene prvi put 1992.god.-“Chicago Tribune”. U pocetku su on-line novine bile prosta elektronska kopija stampanog izdanja, a kasnije su zamenjene samostalnijim sajtovima sa clancima, prilozima, izvorima i tempom azuriranja vesti koja ih je udaljila od obicnih novina.

Opcinjeni mogucnostima novog medija, mnogi koji se umreze imaju zelju da vam izloze svoju viziju boljeg sveta, da pokazu svoju pamet, mastu ili moc. Nesto od toga prelazi u oblik informatickog terorizma (virus, pretnja, tekstualni krivolov i razni vidovi “kulturne diverzije”). Prevelika kolicina informacija ima za posledicu pojavu fenomena koji teoreticari nazivaju “drustvenom neprozirnoscu”, a neki od njih predvidjaju da ce ljudi nositi kompjutere kao vokmene, sto ce se smatrati normalnim.

U okviru edukativnog domena (edu), internet predstavlja dragocenu informaticku autostradu koja omogucava da se prevazidju ogranicenja konvecionalnih metoda i inoviranje znanja. Mreza, najpre sluzi kao nezamenljivi informacioni kanal. Potom, Internet je cinilac koji podstice savladavanje novih vestina i usvajanje znanja. Ustanovljavanje domena za poslovno, komercijalno komuniciranje (com) izmenilo je oblik i status oglasnih poruka i donelo biznisu nove vidove prezentacije ideja, roba i usluga. To je pre svega posledica multimedijalnosti i interaktivnosti elektronske komunikacione mreze.

24