telegrafska agencija nove Jugoslavije, osnovana 1943 u Jajcu. Od 1944. Tanjug posluje u Beogradu kao zvanicna drzavna agencija. Srpski zurnalizam rodio se u dijaspori pre vise od dva stoleca. Prva srpska juznoslovenska publikacija je “Slaveno-serpski magazin”, stampana u Veneciji 1768. Prve novine stampane u Srbiji izasle su u Kragujevcu 1834.god. kao “Novine srbske”. Stampane su jednom nedeljno.. Najstariji srpski knjizevni casopis “Letopis Matice srpske” poceo je da izlazi u Budimpesti 1825. To je jedan od najstarijih knjizevnih glasila u Evropi. I danas izlazi. Sediste je u Novom Sadu. Prva novinarska organizacija u Srbiji osnovana je u Beogradu 1882. kao Srpsko novinarsko udruzenje, prvi predsednik je pesnik Laza Kostic, imala je 60 clanova. Najstariji srpski list koji i dans izlazi u dijaspori je “Amerikanski Srbobran” osnovan 1906. u Pitsburgu, SAD. Na prvom Saboru dijaspore odrzanom u Beogradu 1999. glasno je ukazano na ranije nedovoljno koriscenje potencijala srpskog zurnalizma izvan granice zemlje. Tada je jasno afirmisan kriterijum po kome maticnost nekog glasila ne odredjuje geografija, vec pripadnost istom jeziku. Na drugom Saboru dijaspore odrzanom 2000. takodje u Beogradu, preduzeti su konkretni koraci na objedinjavanju srpskih zurnalistickih snaga na planeti, poceo je rad na izradi prvog potpunog adresara srpskih novinira koji deluju u svetu.
25. OSNOVNI OBLICI NOVINARSKOG IZRAZAVANJA Prema srodnim sustinskim obelezjima, zanrovi se dele na: 1. faktografski zanrovi - vest, izvestaj i intervju 2. analiticki zanrovi - uvodnik, komentar, kolumna, clanak 3.beletristicki zanrovi - reportaza, feljton, humoristicki tekstovi, umetnicka kritika Nasa zanrovska podela u skladu je sa evropskim iskustvom, a nesto drugacija od angloamericke, koja novinarska stiva deli na dve vrste: na informativne i zanrove misljenja. Vest je najkraci, najrasprostranjeniji i najuticajniji oblik novinarskog izrazavanja kojom se javnost obavestava o nekom dogadjaju, pojavi ili drustvenom fenomenu od zajednickog interesa. Vest nije svaki dogadjaj po sebi, vec samo ono sto je novo, aktuelno ili zanimljivo. Vesti su temelj informativne dealtnosti, bez njih ne moze da opstane nijedan medij. Najaktuelnije vesti osvajaju prostor na naslovnim stranama. Na zalost, takve vesti cesce govore o nesrecama sa velikim brojem zrtava, ratnim sukobima i sl. U retke obrnute primere, bar za nase prilike, spada vest zbog koje su 26.oktobra 1961. radijski i TV-programi nakratko prekinuti da bi bilo objavljeno kako je Ivi Andricu dodeljena Nobelova nagrada za knjizevnost. Vest se najpre otkriva, istrazuje, proverava, pa tek onda pise. Vesti odgovaraju na 5 osnovnih pitanja koje moderno novinarstvo postavlja autorima: ko, sta, gde, kada i zasto? Prosirena vest takodje mora da odgovori na pet kljucnih pitanja, ali i ona treba da bude jezgrovita, lisena personalizovanog pristupa. Osim pisanih, postoje i vizuelne vesti, koje svoju poruku saopstavaju slikom. Dele se u tri grupe: foto-vesti, filmovane i televizijske vesti. Izvestaj (prikaz, svedocenje) je jedan od najcescih oblika novinarskog izrazavanja. Rec je o faktografskom zanru u kome se s lica mesta izvestava o nekim dogadjajima i najbitnijim okolnostima u kojima se odigrao uz detaljan opis njegovog toka ishoda. Kao i vest, i izvestaj mora odgovoriti na 5 kljucnih pitanja, a autor izvestaja uvek mora biti svedok ili ucesnik dogadjaja o kome izvestava. 19