Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.
SADRŽAJ REČ UREDNIKA........................................................................................................4 O IZAZOVIMA Evropa u 2024. godini GDE SMO I ŠTA NAS ČEKA?......................................................................................6 O MILITARIZACIJI Esej BARUT NAD EVROPOM MIRIŠE...........................................................................10 O IZBORIMA Izbori za Evropski parlament MERENJA SKOKA UDESNO..................................................................................14 O OPORAVKU Ekonomske prognoze IZGLEDI POVOLJNIJI, OPREZ OPRAVDAN ...........................................................18 O AMBICIJI Evropski zeleni dogovor IZMEĐU IMPERATIVA RAZVOJA I ENERGETSKE BEZBEDNOSTI....................... 22 O OBEĆANJIMA Belgija na čelu Saveta Evropske unije ZAŠTITA, JAČANJE I PRIPREMA ....................................................................... 26
I M PR E S U M Progovori o pregovorima, broj 104, januar 2024. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović Saradnici: Milan Hiber, Veljko Jovanović Autori: Branislav Cvetković, Mihajlo Kopanja, Dimitrije Milić, Dragana Dabić, Damir Dizdarević, Milja Zdravković Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac
REČ UREDNIKA
J
anuar 2024. godine urednički tim je iskoristio za promišljanje o tome kakav nas svet čeka u narednim mesecima. Nismo išli tako daleko da govorimo o kraju istorije, niti da se prepustimo han tingtonovskoj ideji o sukobu civilizacija. Ali nesumnji vo su pred nama važna pitanja – energetska bezbed nost, ratovi, stanje ekonomije, vladavina prava. Svako od njih pokretalo je talas drugih pitanja i ubrzo smo skliznuli u začarani krug traganja za odgovorima. Što i jeste, složićete se, svrha našeg Biltena.
Uspomene poput čekanja u redovima i praznih rafo va usled ogromne inflacije devedesetih i dalje su žive u sećanju građana. Možda nas zato i nije mnogo iz mestila povećana inflacija uzrokovana pandemijom, oružanim sukobima i klimatskim izazovima. Dok su cene vrtoglavo rasle, a stanovi se izdavali po ba snoslovnim cenama, nismo imali mnogo izbora već da se potrudimo da preživimo. To bi mogla biti lekci ja o ekonomskom tigru koju bi trebalo pažljivo izučiti u 2024. godini.
Podsetili smo se bezbednosnih izazova sa kojima se svet, a posebno njegov evropski deo, suočio tokom prethodne godine, podvlačeći sva ona mesta i do gađaje iz kojih se mora naučiti važna lekcija. Ipak, teško je izvlačiti poruku iz sukoba koji i dalje traju, što opet ne znači da ne treba da pokušavamo. Iako geografsko daleki, ratovi koji su u toku oblikuju međunarodne odnose i utiču na svakodnevicu svih nas. Teško je izbrojati sve krize i sukobe i uredno popisati njihove posledice i reći: „Evropo, svete, ne zveckaj oružjem, ostavi barut, nauči lekciju”. Zvuči to naivno, ali je od suštinskog značaja.
Nismo imali mnogo izbora ni na samim izborima, koliko god to paradoksalno zvučalo. O izborima, re zultatima i očekivanjima pisali smo u prethodnom broju, pa ćemo izbeći priliku da ponovo lamentira mo nad našim sudbinama. Nisu lake, ali su naše. S druge strane, u 2024. godini čeka nas niz izbora u Evropi i možemo videti kako će izgledati odbrana vladavine prava – da li će to biti odbrana olovkom ili silom? Znamo na šta smo mi navikli. Za kraj, ostavili smo prostor za obećanja, očekiva nja i predviđanja. Nismo gledali u karte ni u zvezde. Razgovarali smo sa ekspertima i ekspertkinjama koji su nam davali odgovore, objašnjavali ono što ne razumemo i skretali pažnju na ono što moramo da naučimo. Lekcije su teške, ali važne. Nadamo se da će 2024. biti godina uspešnog učenja.
A nisu ni ratovi jedina lekcija koju smo propustili i koju treba savladati u novoj godini. Energetska (ne) bezbednost, tesno povezana sa ekonomskom kri zom, takođe je pokrenula niz pitanja o tome može li se Evropska unija postaviti kao samostalni klimatski lider uprkos čestoj neusaglašenosti država članica. Pored klimatskih izazova koje svakodnevno ose ćamo, a u Beogradu i udišemo, građanke i građani bili su suočeni sa još jednim izazovom – inflacijom.
4
PROGOVORI O PREGOVORIMA
PITANJA, ODGOVORI
„KOJA ĆE REČ NAJBOLJE OPISATI STANJE U EVROPI TOKOM 2024. GODINE I ZAŠTO?” NEVENA ŠEKARIĆ STOJANOVIĆ Naučna saradnica, Institut za međunarodnu politiku i privredu
JOVICA PAVLOVIĆ Naučni saradnik, Institut za evropske studije
SLOBODAN GEORGIEV Urednik i novinar Nova S
Bezbednost
Izbori
Klackalica
Čini se da je evropski prostor po slednjih nekoliko godina obeležio diverzitet kriza – migrantska kriza, pandemijska kriza, energetska kriza, oružani sukob u Ukrajini… U ovakvim uslovima (geo)poli tičkih kriza, bezbednost se, kao vrednost, vraća na velika vrata – bezbednost pojedinca, zajednice, energetska bezbednost, zajedni čka bezbednosna i odbrambena politika postaju lajtmotiv ne samo zvaničnih narativa već i konkret nih strategija, programa, akcionih planova. Međutim, insistiranje na ovakvim bezbednosnim narativi ma može imati i druge efekte; tako porast popularnosti desnice može značajno izmeniti politički pejzaž Evropskog parlamenta na pred stojećim junskim izborima, a po sledično uticati i na izbor predsed nika Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.
Godine 2024. proći će u znaku iz bora za Evropski parlament, koji će se održati od 6. do 9. juna. Ovi izbori mogli bi da predstav ljaju prekretnicu na planu spoljne i mnogih unutrašnjih politika EU, prevashodno zbog rastuće popu larnosti desno orijentisanih partija u mnogim državama članicama. Očekujem da će pitanja vezana za energiju, inflaciju, ekonomski oporavak nakon pandemije, ali i pitanje daljeg pružanja podrške Ukrajini u ratu protiv Rusije, biti u prvom planu na ovim izborima.
2024. godina biće prelomna za Evropu. Rat na istoku, politička ne stabilnost koja je proistekla iz tog rata preti da dodatno oslabe ono što čini Evropsku uniju. Ova godi na će zato pokazati koliko otpor nosti ima u toj Uniji, što će stra teški odrediti i njeno mesto na globalnoj mapi uticaja. Evropa je možda najbolje mesto za život, ali nije i najefikasnije društvo, jer se SAD i Kina razvijaju mnogo brže od Starog kontinenta. Razume se, samo je u Evropi rat, nije ni u SAD ni u Kini, a Evropa je pokazala, kada je reč o energetskoj tranziciji da može brzo da reaguje i da na domesti nedostatke nastale zbog prekida saradnje sa Rusijom. Ta fleksibilnost i otpornost trebalo bi da bude primenjena i na izgradnju političke stabilnosti i odlučnijeg zaokruživanja Evropske unije koje se tiče najpre Zapadnog Balkana, a potom i drugih država na istoku Evrope.
5
O IZAZOVIMA
EVROPA U 2024. GODINI
GDE SMO I ŠTA NAS ČEKA? ŠANSA Za realizaciju političkih dogovora i obećanja, uticaće izbori za nove vlade i predsednike evropskih država. A tekuća godina donosi čak devet parlamentarnih i sedam predsedničkih izbora, počev od januarskih predsedničkih u Finskoj, do možda najzanimljivijih, parlamentarnih u Velikoj Britaniji krajem godine. Zatim su tu i izbori za Evropski parlament, kao i američki predsednički izbori. Drugim rečima, dinamike i neizvesnosti na pretek. Piše: Branislav Cvetković, Beogradska otvorena škola
Branislav Cvetković, izvor: Beogradska otvorena škola
6
PROGOVORI O PREGOVORIMA
P
relistavajući naslovne stra ne biltena Progovori o pre govorima iz prošle godine, u potpisniku ovih redova javila se potreba da sumira 2023, te pruži nekoliko uvida o tome šta bi se sve od izazova po Srbiju, region, Evropu (ili uže Evropsku uniju, prim. aut.) moglo preneti i u 2024. Tokom prelistavanja je preovlada valo pitanje: koje su reči domini rale prošlogodišnjom Evropom i koje će to činiti u narednim mese cima, bilo da je reč o našim, lokal nim, bilo o onim širim okvirima, uz jasnu svesnost o njihovoj ne prestanoj isprepletanosti?
Za početak, april u Briselu U aprilu, neblagotvorni Briselski sporazum navršio je deset godina svog važenja što je, valjda, evrop skim zvaničnicima bio jedan od povoda za novi pritisak na Beograd i Prištinu. Rezultat priti ska regionalnoj javnosti poznat je kao francusko-nemački plan. Saglasni „u načelu” s tekstom plana, Beograd i Priština umiri li su evropske zvaničnike, ube leživši im još jedan poen u ru brici „Predupređenje sukoba na Balkanu”, pred redovne izbore za Evropski parlament, i dali im više prostora da se usmere na sukob koji je bio uzrok shvatanja da Evropa, odnosno Evropska unija, nije spremna za međuna rodne konflikte i svet u kojem je rat i dalje sredstvo rešavanja sporova.
Zamišljena kao mirovni projekat, baziran na ekonomsko-kulturnom povezivanju i empirijski lako doka zivom, mada i lako opovrgnutom, činjenicom da zemlje koje trguju ne ratuju, Evropska unija je prošle godine pokazala da ne može pru žiti jednoglasan, adekvatan odgo vor na izazove sa kojima je suoče na, a oni su verovatno najveći od kada je Unija nastala.
Fokus – Ukrajina, godina treća Najpre, ruska agresija na Ukrajinu obznanila je da su oružani sukobi u Evropi mogući i realni, a činjeni ca da će 24. februara tekuće go dine agresija ući u treću godinu svog trajanja ukazala je na nedelo
Zbog toga će, neminovno, u godi ni pred nama, rat u Ukrajini osta ti bezbednosno-ekonomski priori tet (iako je Uniji napad Hamasa na Izrael na trenutak skrenuo fokus), koji već umnogome jeste i još će suziti prostor za vojnu neutral nost. I dok se Srbija tobož tom ne utralnošću diči, Finska je postala članica NATO-a, a okončalo se i čekanje turskog „da”, te se oče kuje da i Švedska završi sa admi nistrativnim peripetijama i u toku 2024. postane punopravna člani ca najjače vojne alijanse u svetu. Pored bezbednosne preraspodele u Evropi, potpisivanjem Treće de klaracije o produbljivanju saradnje između Evropske unije i NATO-a, Evropska unija je priznala da nema vojne resurse da se bori na svojim istočnim granicama, te je povratak militarizacije Evrope po stala normalnost – ulaganje u na oružanje, tehnologiju i razmatra nje o vraćanju služenja vojnog roka, odnosno ulaganje u ljude.
Evropska unija je priznala da nema vojnih resursa da se bori na svojim istočnim granicama, te je povratak militarizacije Evrope postala normalnost – ulaganje u naoružanje, tehnologiju i razmatranje o vraćanju služenja vojnog roka, Izbori koji dolaze odnosno ulaganje u ljude. tvornost ekonomskih sankcija. Krpljenjem rupa u procesu stabi lizacije Zapadnog Balkana, podr žavanjem statusa kvo i prećutnim prihvatanjem izbornih rezultata u Srbiji (jedino se Evropski parla ment buni, mada upitna je njego va moć, a uz to i njegov sastav će uskoro biti drugačiji), Evropska unija kupila je sebi vreme da više svojih resursa usmeri ka pružanju adekvatnog odgovora ruskoj agre siji na Ukrajinu. 7
Paralelno s bezbednosnim, odi grava se i političko grupisanje, te podsticaji da se, pre svega Ukrajina, ali i Moldavija i Gruzija priključe drugim zemljama (čitaj Zapadnom Balkanu) u procesu pristupanja Evropskoj uniji. A kada proces pristupanja ide sporo, onda su geostrateški ra zlozi dovoljno snažni da daju im puls maltene blaženopočivšem procesu integracije, uz obećanja da se sprema novi paket pomoći
O IZAZOVIMA
od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i pristup tržištu Unije i da nema razloga razmatrati bilo koju drugu do evropske spoljnopoliti čke orijentacije. Međutim, ovo su obećanja. Dobrim delom, na njihovu, kao i na realizaciju drugih političkih dogo vora, uticaće izbori za nove vlade i predsednike zemalja Evrope. Evropu tekuće godine čeka čak
vojnu pomoć SAD Evropi, odno sno Ukrajini.
blaže odluke usmerene ka Ruskoj Federaciji.
Na nadnacionalnom nivou oče kuju nas junski izbori za Evropski parlament, odnosno nov sastav Evropske komisije, na kojima će, za razliku od nacionalnih, i oni stariji od 16 godina moći da uče stvuju. U središtu ovog takmiče nja biće sukob desnih evroskep tika i vrednosno konzistentnih
Iako je uspešno smanjila zavi snost, smanjivši uvoz i pronašav ši alternativu ruskim energentima, nastavak izgradnje Evropske unije kao globalnog klimatskog lidera takođe će zavisiti od ishoda izbo ra u nacionalnim državama Unije i onima za Evropski parlament.
A kada proces pristupanja ide sporo, onda su geostrateški razlozi dovoljno snažni da daju impuls maltene blaženopočivšem procesu integracije, uz obećanja da se sprema novi paket pomoći od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i pristup tržištu Unije i da nema razloga razmatrati bilo koju drugu, do evropske spoljnopolitičke orijentacije. Međutim, ovo su obećanja. devet parlamentarnih i sedam predsedničkih izbora, od januar skih predsedničkih u Finskoj do, možda najzanimljivijih, parlamen tarnih u Velikoj Britaniji, krajem godine. Nije neophodno ni pome nuti da ishod izbora za najmoć niju političku funkciju, predsedni ka Sjedinjenih Američkih Država, može značajno uticati na transa tlantsku saradnju, te pre svega na
proevropskih snaga, koje iz ciklu sa u ciklus imaju stabilnu većinu. Međutim, u ovoj utakmici, shod no međunarodnim okolnosti ma, čeka ih možda i najteži test. Ukoliko se desi iznenađenje na izborima za Evropski parlament, možemo očekivati manje šanse za podsticaj proširenju Unije u na rednih pet godina, konzervativnije stavove o migracijama, možda i
8
Konačno, produženje rata u Evropi neminovno vodi ka daljim sukobi ma; količina resursa je ograničena, što Evropu i Uniju dovodi u nezgo dan položaj u kojem se moraju bi rati prioriteti za ulaganje. Uz poten cijalno smanjeno prisustvo SAD u Evropi, Unija će birati sopstvenu zaštitu zbog mogućeg proširenja sukoba, što Ukrajinu može osta viti samo sa evropskim ciničnim, a kako to u zapadnom svetu lepo zvuči – thoughts and prayers. Ukratko, godina pred nama obeća va da će biti jedna od analitički naj zanimljivijih, najsurovijih i ekonom ski najizazovnijih. Ni više superlativa ni manje (opravdanog) optimizma.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
9
O MILITARIZACIJI
ESEJ
BARUT NAD EVROPOM MIRIŠE Naoružavanje je jedna stvar. Ali onoga trenutka kada se celokupno društvo krene animirati i opremati za potencijalni sukob, mi zaista govorimo o militarizaciji. Poslednjih meseci se i to dešava. U Švedskoj, Nemačkoj, pa čak i NATO-u, lideri su jasno i nedvosmisleno rekli svojim građanima – spremajte se za rat. Evropa se ne samo materijalno, već i u duhu priprema za svet u kojem mira nema, niti će ga skoro biti. Piše: Mihajlo Kopanja, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu
Mihajlo Kopanja, izvor: China Radio International
10
PROGOVORI O PREGOVORIMA
M
ira više nema, niti će ga skoro biti. Vreme je da se pomirimo s tom činjeni com. Otkad se završio Hladni rat, učvrstilo se ubeđenje da је epoha tradicionalnih oružanih suko ba nestala. Generacije studena ta (uključujući i mene), prećutno su učene da im istorijska isku stva neće mnogo biti od koristi. Jednostavno, vreme takvih zbi vanja je prošlo zauvek. Kako smo samo pogrešili! Otkad je pande mija utihnula, talas sukoba prepla vio je svet. Na Kavkazu, Bliskom Istoku, u Africi, Jugoistočnoj Aziji i Istočnoj Evropi. Svet ratu je, a perspektive mira i diplomat skih rešenja danas deluju goto vo nemoguće. Pogledajte samo šta se sve dogodilo u posled njih godinu dana: Niger je nasta vio talas vojnih pučeva u Africi; Azerbejdžan je izvršio oružane operacije u Nagorno-Karabahu, čime je dodatno učvrstio kontro lu nad tim regionom; zaoštrili su se odnosi u Tajvanskom moreuzu sa sve većim strahovima od kine sko-tajvanskog rata; otpočele su vojne operacije Izraela u pojasu Gaze kao odgovor na teroristički napad Hamasa; dodatno je zaoš trena situacija u Jemenu, s napa dima Huta na brodove u Crvenom moru; ređe pominjan rat u Sudanu koji je već odneo preko 10.000 ži vota; ali i skorašnja razmena vatre između Irana i Pakistana. Zašto je stanje takvo pitanje је za neke druge stupce. Nas interesuje kako takvo stanje utiče na Evropu i na evropske države. Kratak od govor je – Evropa se militarizuje.
Dugo su Evropu karakterisale reči nekadašnjeg ministra spoljnih po slova Belgije Marka Ejskensa da je ekonomski džin, politički patuljak i vojni crv. Od 1991. godine do skoro, situacija se u vojnom smislu nije promenila. U protekle tri decenije, gotovo svaka upotreba vojne sile od strane evropskih država, poje dinačno ili u koaliciji, bila je suoče
saznanje za Evropu – ona za rat nije spremna! Doduše, zaprepa šćeni su bili najpre obični građa ni, a mnogo manje donosioci od luka. Godinama su odbrambeni budžeti većine evropskih država bili svesno držani na ispod dogo vorenog NATO minimuma od 2% BDP-a. To je proizvelo tri ključna problema. Prvo, vojna oprema je
Došlo je do rapidnog porasta izdvajanja za odbranu u Evropskoj uniji. Prema podacima SIPRI-a, evropska izdvajanja za odbranu su dostigla stare hladnoratovske nivoe, s najvećim porastom zabeleženim u: Finskoj, Litvaniji, Švedskoj i Poljskoj. na sa značajnim ograničenjima. Prisetimo se samo Libije. Ipak, Evropi vojna sila baš i nije bila po trebna. Iako se godinama u evrop skim kuloarima govorilo o ideji strateške autonomije, ništa zna čajno nije učinjeno. Jednostavno, ušuškana pod američkim bezbed nosnim štitom, Evropa nije mora la da brine o takvim „trivijalnosti ma”. To ni na koji način ne znači da nije bila suočena sa izazovima. Migrantska kriza je bila enorman izazov. Ekonomska kriza ništa manja. Ali nijedna ni druga nisu unosile strah u kosti evropskom vojnom i političkom establišmen tu kao što to čini današnja per spektiva mogućeg i nadolazećeg rata. *** Onoga trenutka kada je prvi ruski vojnik ušao u Ukrajinu, situacija se promenila i Evropi su postale jasne dve stvari: da rat nije iskorenjen i, još gore, da nije daleko. Nedugo zatim, dolazi do izražaja još gore 11
postala nefunkcionalna. Tokom NATO vežbe krajem 2022. godi ne, svih 18 nemačkih tenkova koji su učestvovali nije funkcionisalo. Drugo, postoji značajan nedosta tak zaliha municije. U Izveštaju Skupštinskog odbora za nacio nalnu odbranu i oružane snage Francuske iz februara 2023. na vedeno je da Francuska ima mu nicije da izdrži svega nekoliko nedelja intenzivnog rata. Treće, i najproblematičnije, Evropa nema dovoljno adekvatne vojno-indu strijske kapacitete da navede na dva problema prevaziđe. BAE Systems, jedna od najvećih kom panija britanske odbrambene in dustrije je u 2022. navela da bi joj bilo potrebno između 30 i 36 me seci da bi ponovo pokrenula pro izvodnju M777 haubica. Zbog toga i ne treba da čudi činjeni ca da, dok SAD pomaže Ukrajini u vojnoj opremi, pomoć zemalja Evropske unije je pre svega finan sijska. Kada svemu tome doda mo problem s popunjenošću ljud stvom u oružanim snagama, kao
O MILITARIZACIJI
na primer u Holandiji, i sve teže regrutovanje novog kadra, kao u Nemačkoj, postaje evidentno da je otpočinjanje rata u Ukrajini zate klo Evropsku uniju kao nikad ma njeg vojnog crva. Međutim, Ukrajina je predstavljala gamechanger. Vrlo brzo su politič ka i vojna rukovodstva evropskih država zaista shvatila početnu rečenicu ovog teksta – da mira nema i da ga neće skoro biti. Eskalacijom situacije u Ukrajini, drugim sukobima u svetu, ali po sebno saznanjem da nije spre mna, Evropa se okrenula ka milita rizaciji. Od marta 2022. do danas, potezi evropskih država u tom po gledu su išli u tri pravca. Prvo, do skoro neutralne države, Švedska i Finska, odrekle su se takvog sta tusa. Doduše, moram prizna ti da se o ideji njihovog pristupa nja NATO-u razmatralo i pre rata u Ukrajini, ali je otpočinjanje otvo renog oružanog sukoba otkloni lo svaku sumnju u takvu odluku. Dok je Finska već članica NATO-a, Švedska će, prema izjavi Jensa Stoltenberga, postati članica do jula 2024. Drugo, došlo je do znat nog porasta izdvajanja za odbranu u Evropskoj uniji. Prema podacima SIPRI-a, evropska izdvajanja za od branu su dostigla stare hladnora tovske nivoe, s najvećim porastom zabeleženim u: Finskoj, Litvaniji, Švedskoj i Poljskoj. Štaviše, evrop ske države su se obavezale da će ovaj trend ne samo nastaviti već i nadmašiti. Nemački kancelar Olaf Šolc je još tokom 2022. godine na javio ulaganja od 100 milijardi evra u modernizaciju vojske. Francuska
je usvojila šestogodišnji plan ula ganja od 413 milijardi evra u iste svrhe. Slične najave čule su se i u Italiji. Svi problemi nefunkcional ne tehnike, nedostatka municije i nedostataka vojno-industrijskih kapaciteta se očekuju da budu u potpunosti prevaziđeni do kraja ove decenije. Čak i ponovni govo ri o povratku obaveznog služenja vojnog roka upućuju da će pitanje nedostatka ljudskih kapaciteta biti rešeno.
Izjave da se evropske države spremaju za veliki sukob do kraja decenije ne treba tumačiti kao stratešku procenu, već kao nadanje – jer će im, ako sve bude idealno, najmanje toliko vremena trebati da se pripreme. Međutim, adekvatna organizacija, adekvatno komandovanje i, naročito, adekvatno odlučivanje neće doći tako lako i brzo. Međutim, poslednji korak je pre sudan da bismo govorili o milita rizaciji Evrope – pojava otvorene ratne retorike visokih zvaničnika evropskih država u javnom dis kursu. Naoružavanje je jedna stvar. Ali onoga trenutka kada se celokupno društvo krene animira ti i opremati za potencijalni sukob, mi zaista govorimo o militarizaci ji. Poslednjih meseci se i to deša va. U Švedskoj, Nemačkoj, pa čak i NATO-u, lideri su jasno i nedvo smisleno rekli svojim građanima – spremajte se za rat. Evropa se ne samo materijalno, već i u duhu priprema za svet u kojem mira nema, niti će ga skoro biti. 12
*** „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”, čuvene su Njegoševe reči. Međutim, u strateškom smislu, boj ipak (do) biju bolje planiranje, bolja orga nizacija i bolje komandovanje. Militarizovaće se Evropa, u to ne treba sumnjati. Savezništva će se učvrstiti; oružje će se proizvesti ili kupiti; srca junačka će polako ali sigurno biti formirana. I za to će biti potrebno snage i vremena. Zbog toga, izjave da se evropske države spremaju za veliki sukob do kraja decenije ne treba tumači ti kao stratešku procenu, već kao nadanje – jer će im, ako sve bude idealno, najmanje toliko vremena trebati da se pripreme. Međutim, adekvatna organizacija, adekvat no komandovanje i, naročito, ade kvatno odlučivanje neće doći tako lako i brzo. Svi smo svesni kompleksnosti i tromosti evrop skog mehanizma odlučivanja. U ratu, tome nema mesta. Da bi militarizacija Evrope nešto zna čila, biće potreban visok stepen kohezije, brzina odlučivanja i po gotovo jednostarešinstvo da bi mogla ujedinjeno i efektivno de lati. Barut nad Evropom miriše, ali samo po sebi to neće biti dovolj no. U svetu bez mira, militarizaci ja Evropi neće biti dovoljna da bi (p)ostala akter kakav nastoji biti. Za to će biti potrebna mnogo du blja transformacija.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
13
O IZBORIMA
IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT
MERENJA SKOKA UDESNO Tvrda desnica je u početku bila tek protesni šum u Evropskom parlamentu, zatim malobrojna grupa ljudi koja je postavljala nezgodna pitanja visokim zvanicama Parlamenta, a zatim i relevantan protestni glas. Mogu li sada ove snage postati dovoljno velike da učini Evropsku uniju disfunkcionalnom? Piše: Dimitrije Milić, Novi treći put
Dimitrije Milić, izvor: Novi treći put
14
PROGOVORI O PREGOVORIMA
P
red gotovo svake izbore za Evropski parlament u do maćem i međunarodnom javnom mnjenju javlja se već uve liko poznata, panična atmosfera. Mediji šire strahove, pišu o po bedi evroskeptične desnice i mo gućnosti da Evropska unija bude uzdrmana iznutra, a pojedini idu tako daleko i da najave raspad EU nakon izbora. Uprkos, uglav nom solidnim, rezultatima stra naka na evroskeptičnoj desnici, njihov udeo poslanika u klupama Evropskog parlamenta bude ne dovoljan za veći uticaj, a protestni glas unutar EU institucija mahom ostane irelevantan.
Viktora Orbana, jaki anketni rezul tati austrijskih slobodara, šved ske tvrde desnice ili flamanskih separatista mogu biti samo do puna tom trendu. Ohrabrenje za proevropske snage svakako jesu slabi ili tek osrednji rezultati tvrde
Ipak, ovog puta, veliki uspon de snice u Evropi u poslednje dve go dine i pobede u nekim državama mogu napraviti određene proble me u funkcionisanju Brisela. Veliki udeo antisistemske desnice u po slaničkim klupama može stvoriti matematičke probleme za dogo vor funkcionalne i vrednosno do sledne većine, što bi ugrozilo veli ki broj politika i ugušilo reformske inicijative. Postavlja se pitanje ko like su maksimalne mogućno sti evroskeptika da ugroze rad Evropske unije i izazovu nove poli tičke prepreke i probleme.
desnice u većini istočnoevropskih država članica i u mediteranskim državama, sa izuzetkom Italije, gde se i vlast Đorđe Meloni poka zala u praktičnom smislu mahom umerena.
Za početak, loš signal i uverti ra za majske izbore je pobeda Gerta Vildersa u Holandiji, pret hodna pobeda Đorđe Meloni u Italiji, dobri brojevi za Nacionalno okupljanje Marin le Pen u anke tama i preko 20% u anketama za tvrdo desnu Alternativu za Nemačku. Stabilna vlast Fideza
Prve ovogodišnje ankete Europe Elects i Der Föderalist ukazuju da bi proevropske grupacije partija imale potrebnu većinu, uprkos padu broja poslanika u odnosu na glasanje 2019. Ta većina bi po proceni pala sa 420 na oko 370−380 poslanika od potrebnih 356.
Od šuma do značajne buke Naravno, kada se radi o izbori ma i postizbornom periodu, uvek je reč i o matematici i konkret nim brojevima, iz kojih proizilazi i dalji politički uticaj. Evropski desni evroskeptici su s vremenom po većavali svoj procenat podrške i značaj. Na evropskim izborima 2009. imali su ukupno oko 9% gla sova, da bi taj udeo 2014. pora stao na oko 11% i došao do vrhun ca 2019. sa skoro 19% podrške evropskih birača. Na ovogodiš njim izborima deluje da ovaj skup političkih snaga može preći i 20% glasova, što bi značajno povećalo njihovu ulogu u briselskoj politici.
15
Tvrda desnica je u početku bila tek protestni šum u Evropskom parlamentu, zatim malobroj na grupa ljudi koja je postavlja la nezgodna pitanja visokim zva nicama Parlamenta, a zatim i relevantan protesni glas. Mogu li sada ove snage postati dovolj no velike da učini Evropsku uniju disfunkcionalnom? Nakon prethodnih izbora za Evropski parlament, proevrop ske grupacije desnog centra, so cijaldemokrata i liberala uspele su da formiraju dosta funkcional nu većinu od 420 od 705 poslani ka. Ukoliko minimalna većina ove tri grupacije stranaka od 353 po slanika ne bude moguća, funkci onisanje Evrope će u velikoj meri zavisiti od kompromisa. Deo ovih kompromisa se možda bude ogle dao kroz tvrđu politiku prema azilu i migrantima, manjim intere sovanjem za proširenje, mekšom politikom prema Rusiji i Kini, kao i manjim mogućnostima za am bicioznije reforme Evropske unije. U suštini, takav scenario bi dao dosta političke moći evropskoj evroskeptičnoj desnici, ali i zele nima i evroskeptičnoj levici. Prvi bi verovatno iskoristili svoju politi čku moć da, uz snage mejnstrim evropske desnice (EPP), progura ju dosta agende koju ove stranke promovišu i u državama u kojima su deo vlasti, dok bi druga grupa bila dosta moćna kada je u pitanju pomeranje Brisela ka više ekolo ških regulacija. Međutim, najveći izazov ostaje rizik disfunkcional nosti EU, jer bi on podrazume vao nemogućnost izglasavanja
O IZBORIMA
predloga, što bi dodatno smanji valo poverenje birača u evropske institucije. One i danas deluju gla sačima dosta udaljene, previše birokratski usmerene, a njihova slabost da isporučuju konkretne rezultate može staviti EU na ozbi ljan test na narednim evropskim izborima.
Oprezno s populizmom Ipak, prve ovogodišnje ankete Europe Elects i Der Föderalist uka zuju da bi proevropske grupaci je partija imale potrebnu većinu, uprkos padu broja poslanika u od nosu na glasanje 2019. Ta većina bi po proceni pala sa 420 na oko 370−380 poslanika od potreb nih 356. U tom smislu, ona osta je ranjiva na potencijalne promene raspoloženja birača do početka glasanja 6. juna. Kriza u Gazi i pro palestinski protesti, inflacija, rat u
Ukrajini, migrantsko pitanje i ener getske nestabilnosti pomagale su tvrdoj desnici da ostvari dobitke u najskorijim izbornim ciklusima. Slični potencijalni nepredviđe
Bez obzira na izvesniji trijumf proevropskih grupacija stranaka i njihove mogućnosti za većinu, veći izazov za Evropsku uniju ostaje generalno pomeranje biračkog tela ka desnici i populizmu. ni događaji mogu biti od pomoći evroskepticima. Bez obzira na izvesniji trijumf pro evropskih grupacija stranaka i nji hove mogućnosti za većinu, veći izazov za Evropsku uniju osta je generalno pomeranje biračkog tela ka desnici i populizmu. Osim samih partija na ekstremnoj desni ci, značajan deo mejnstrim stra naka pomerio se ka delu njihovih
16
pozicija. Evropski narodnjaci usvojili su velik deo antimigrant skih politika, kao i deo socijalde mokrata, poput onih u Slovačkoj ili Danskoj. Za razliku od tvrde de snice, koju karakterišu i autoritar ne tendencije, što se može videti kroz primere Poljske ili Mađarske, mejnstrim stranke ostaju domi nanto prodemokratske i posveće ne evropskoj ideji. Njihov opsta nak na vlasti u Briselu garantuje i jak prodemokratski i proevrop ski glas u srcu Evrope. Međutim, evropski birači sve više okrenuti udesno i skloniji populističkoj ko munikaciji i politici mogu biti naj veći izazov za Evropu u 2024. i godinama koje dolaze. Suzbijanje nativističkih, autoritarnih i dema goških tendencija lakše je izvršiti u političkoj sferi nego menjati kod birača, a drugo je trenutno važnije od prvog.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
17
O OPORAVKU
EKONOMSKE PROGNOZE
IZGLEDI POVOLJNIJI, OPREZ OPRAVDAN U ovoj godini Evropu očekuje blagi ekonomski oporavak. Međutim, visoke kamatne stope, geopolitičke tenzije i politička neizvesnost, kao i fiskalna ograničenja, umanjuju izglede za rast evropskih ekonomija. Piše: Dragana Dabić, Institut za međunarodnu politiku i privredu
Dragana Dabić, izvor: privatna arhiva
18
PROGOVORI O PREGOVORIMA
P
očetkom 2023. godine eko nomisti su mahom upozo ravali na potencijalne rizi ke od inflacije koja bi mogla da se otrgne kontroli centralnih bankara i da izazove novu finansijsku krizu i globalnu recesiju. Predviđalo se da evropskoj ekonomiji preti stagfla cija, odnosno spoj visoke inflacije, uporno niskog ekonomskog rasta i visoke nezaposlenosti. Na kraju godine je postalo evidentno da je najlošiji scenario izbegnut. Svetska privreda je porasla za oko 3%, infla cija je na silaznoj putanji, dok su tr žišta rada pokazala izdržljivost i pri lagodljivost. Okolnost da je došlo do značajnog pada inflacije u od sustvu duboke recesije, iznenadila je mnoge. Ekonomske prognoze za 2024. godinu su daleko povoljnije. Da li je opasnost prošla ili je sadaš nji umereni optimizam tržišnih ana litičara ipak preuranjen? Iako je uspela da prebrodi gubi tak snabdevanja ruskim gasom, Evropa će ostati ranjiva i u 2024. godini. Iako se očekuje dalji pad stope inflacije, ona će i dalje osta ti iznad ciljanih 2% Evropske cen tralne banke. Evropska komisi ja prognozira rast od oko 1,2% u ovoj godini na nivou evrozone, i od oko 1,3% na nivou Evropske unije. Delom i zbog delovanja negativ nih demografskih činioca, očeku je se da će se i u narednim godi nama biti zabeležen tek skroman rast evropske ekonomije. Visoke kamatne stope i nastupanje novih eksternih ekonomskih šokova iza zvanih geopolitičkim tenzijama, upozoravaju da opasnost od reci je nije prošla.
Iako je uspela da prebrodi gubi tak snabdevanja ruskim gasom, Evropa će ostati ranjiva i u 2024. godini. Iako se očekuje dalji pad stope inflacije, ona će i dalje osta ti iznad ciljanih 2% Evropske cen tralne banke. Evropska komisi ja prognozira rast od oko 1,2% u ovoj godini na nivou evrozone, i od oko 1,3% na nivou Evropske unije. Delom i zbog delovanja negativ nih demografskih činioca, očeki vanja su da će i u narednim godi nama biti zabeležen tek skroman rast evropske ekonomije. Visoke kamatne stope i nastupanje novih eksternih ekonomskih šokova, izazvanih geopolitičkim tenzija ma, upozoravaju da opasnost od recesije nije prošla. Glavni izazovi za evropsku ekono miju u 2024. godini su: inflacija, usporavanje ekonomija Nemačke i Kine, troškovi energetske tranzi cije, nastavak vojne i finansijske pomoći Ukrajini i druga geopoli tička previranja.
Stari ekonomski problemi i u novoj godini Jedan od najvećih ekonomskih izazova u 2023. godini bila je borba s rastom cena. Očekivalo se da će nagli prelazak na strožu monetarnu politiku u 2022. godi ni dovesti do skoka nezaposle nosti i usporavanja rasta. Uprkos višim kamatnim stopama i iza zovnom ekonomskom okruže nju, na evropskim tržištima rada nije bilo ozbiljnijih turbulenci ja. S druge strane, visoki troško vi pozajmljivanja i volatilnost na
19
tržištima energenata odvraćaju investitore, umanjujući izglede za rast. Restriktivna monetarna poli tika će i dalje biti u fokusu tokom
Delom i zbog delovanja negativnih demografskih činilaca, očekivano je da će i u narednim godinama biti zabeležen tek skroman rast evropske ekonomije. Visoke kamatne stope i nastupanje novih eksternih ekonomskih šokova, izazvanih geopolitičkim tenzijama, upozoravaju da opasnost od recesije nije prošla. većeg dela tekuće godine. U naj širem smislu, istrajavanje inflator nih pritisaka uslovljeno je posledi cama pandemije, ratom u Ukrajini, efektima klimatskih promena (po plave, suše itd.), ali i pređašnjom ekspanzivnom fiskalnom i mone tarnom politikom.
Drugi pogled na Nemačku Tokom poslednje decenije i po evropske krize su se smenjivale, a Nemačka je predvodila odgovo re na njih. S visokim trgovinskim suficitom i najvišim kreditnim rej tingom, ona se pojavila u ulozi svojevrsnog garanta stabilnosti evrozone. Međutim, kritičari po litike štednje, odnosno fiskalne suzdržanost po meri Nemačke oduvek su upozoravali da njen ekonomski model u kojem je ta koreći puna zaposlenost udruže na s niskim stopama rasta zapra vo ukazuje na problem u pozadini − vrlo spor rast produktivnosti. Danas se o nemačkoj ekonomiji
O OPORAVKU
sve više govori u kontekstu sta gnirajućih zarada, sumornih de mografskih podataka, kašnjenja u digitalizaciji, neadekvatnih inve sticija i opasnosti od zaostajanja za međunarodnom konkurenci jom (npr. oštra kineska konkuren cija u automobilskoj industriji, na ročito u sektoru električnih vozila). Po umirivanju posledica svetske finansijske krize i krize u evrozoni koja ju je pratila, izvoz se znatno brže oporavio u Nemačkoj nego u drugim evropskim državama. Kao
Velike članice imaju kompanije kojima bi zaštita na evropskom nivou i povlađivanje „strateških ekonomskih interesa“ Evrope od konkurencije iz Kine i SAD išla u prilog. Na tom tragu, poslednjih godina je evidentan trend ublažavanja strogih pravila o državnoj pomoći na nivou EU u ime dosezanja cilja tzv. strateške autonomije. jedan od glavnih faktora navodi se rast kineske potražnje za viso kokvalitetnom nemačkom robom. U međuvremenu, pokazalo se da ni kinesku stranu ne mimoilaze izazovi. Vodeći ekonomisti uveliko raspravljaju o ozbiljnosti problema sa kojima se Kina suočava, te da li su oni uvod u ekonomsko opada nje druge najmnogoljudnije sile. U svakom slučaju, usporavanje nemačke privrede je loša vest za evropske države i, uopšteno uzev, nastavak integracije. Ekonomski jaka i samouverena Nemačka će
pre finansijski i politički podrža ti velike nadnacionalne projekte i investicije.
Zahtevi Zelene agende Evropski državnici i zvaničnici su postavili cilj da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent. Preciznosti radi, reč je o inicijativi EU. Naime, prema „Evropskom ze lenom planu, EU nastoji da postane klimatski neutralna do 2050. godi ne. U to ime za države Zapadnog Balkana je predviđen paket pomo ći kako bi se priključile ostvariva nju ciljeva iz Zelene agende EU”. Kako bi ova ambiciozna agenda bila ostvarena, potrebno je obez bediti snabdevanje električnom energijom iz zelenih izvora, kao i funkcionisanje industrije, grejanja i saobraćaja posredstvom zelene energije. Načelno, očekuje se da energetska transformacija pod stakne rast, jer investicije utiču na povećanje tražnje, dok specifičan geografski položaj pruža kompa rativnu prednost. Nejednaka ras podela prirodnih resursa bi mogla podstaći nove i/ili pospešiti neke od postojećih regionalnih razlika. Takođe, proces dekarbonizacije bi mogao imati negativne posledice po države čija se industrija oslanja ne crpljenje zaliha lignita.
Izdvajanja za Ukrajinu Do 2023. godine SAD su bile glav ni dobavljač oružja za Ukrajinu, kada primat preuzimaju evropske države. Bez novih značajnih ula ganja u vojnu industriju, Evropa
20
neće moći da održi ovaj tempo. Usled vojne potrošnje, ukrajinski budžetski deficit je dostigao cifru od oko 20% BDP. Očekuje se da će EU odobriti pomoć iz evrop skog budžeta od oko 50 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
Geopolitička previranja Raširena je percepcija da Evropa zaostaje za dinamičnijim regio nima. Zamera joj se nedostatak strategije za snalaženje u novim globalnim okolnostima. Nekada lider u promociji poželjnih stan darda međunarodnog i regional nog dogovaranja, EU je nespre mna za novu, transakcionu igru geopolitike. Ekonomija se istovre meno pojavljuje kao bojno polje geopolitičkih rivala i oružje njihove geoekonomske konfrontacije. Na ekonomsku otvorenost i međuza visnost, koja se nalazi u osnovi je dinstvenog evropskog tržišta kao najvećeg uspeha integracije, poči nje da se gleda kao na slabost. Decenijama unazad je briselska birokratija nastupala kao beskom promisni pobornik slobodne tr govine i sprovodila oštru politku konkurencije koja je nacionalnim vladama zabranjivala da subven cionišu nacionalne kompanije i stratešku industriju. Smatra se da je ovo posebno išlo u prilog ma njim članicama, čije su kompani je posredstvom zdrave konkuren cije na evropskom tržištu uspele da prevaziđu ograničenja malih domaćih tržišta. S druge strane,
PROGOVORI O PREGOVORIMA
velike članice imaju kompanije kojima bi zaštita na evropskom nivou i povlađivanje „strateških ekonomskih interesa“ Evropskoj konkurenciji iz Kine i SAD išla u prilog. Na tom tragu, poslednjih godina je evidentan trend ublaža vanja strogih pravila o državnoj pomoći na nivou EU u ime dose zanja cilja tzv. strateške autono mije. Ideja je da Evropa više ne bude puki posmatrač na geoeko nomskoj utakmici, već da postane njen aktivni učesnik.
učini više kako bi ceo kontinent konvergirao ka njenim najrazvije nijim članicama, uključujući i ze mlje kandidate i potencijalne kan didate za članstvo.
Posmatrano srednjeročno, pred Unijom se nalaze tri velike dile me: kako da pomiri protivrečne ekonomske i bezbednosne cilje ve; da li da preorijentiše politiku konkurencije kako bi odgovorila na izazove rastuće međunarodne polarizacije; i kako da na najbolji način sprovede unutrašnje struk turalne i fiskalne reforme u zoni evra ne bi li pospešila ekonomski rast. Očekivano je da se u fokusu evropskih lidera u narednim godi nama nađe nastavak tranzicije ka zelenoj energiji, digitalizacija i re gulacija veštačke inteligencije (EU nastoji da se pozicionira kao pio nir u domenu regulatorne politike u ovoj oblasti), zdravstvena i indu strijska politika. Savez evropskih država oličen u EU, u pogledu mogućnosti za do sezanje pravednijeg i sigurnijeg ekonomskog uređenja za većinu njene populacije, prednjači u od nosu na glavne globalne takma ce − SAD, Kinu i Rusiju. Potrebno je da, u narednim godinama, EU
21
O AMBICIJI
EVROPSKI ZELENI DOGOVOR
IZMEĐU IMPERATIVA RAZVOJA I ENERGETSKE BEZBEDNOSTI Prethodne dve godine u oblasti borbe protiv klimatskih promena bile su u EU turbulentne i istorijske. Obeležene su smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata, ekonomskom i energetskom krizom, kao i usvajanjem brojnih ambicioznih ciljeva i dokumenata, praćeno tihim razdorom u osovini Pariz – Berlin. Najnoviji podaci da zemlje EU ne ulažu dovoljno napora i da nisu na putu da dostignu klimatske ciljeve za 2030. ukazuju nam da će godina pred nama, kao i nekoliko narednih, biti od presudnog značaja. Piše: Damir Dizdarević, Beogradska otvorena škola
Damir Dizdarević, izvor: Beogradska otvorena škola
22
PROGOVORI O PREGOVORIMA
S
koro dve godine nakon ruske agresije na Ukrajinu čini se da je EU u dobroj meri uspela da umanji zavisnost od uvoza energenata iz Rusije. Udeo uvoza ruskog gasa u uku pnom uvozu spao je sa 45% na projektovanih 15%. Dodatno po tražnja za gasom smanjena je za 15% u odnosu na 2017. godinu. Pored toga, sankcijama je obu hvaćen uvoz uglja iz Rusije, dok je uvoz nafte spao za čak 90%. Ove mere su rezultat programa RePower EU, koji sadrži brojne kratkoročne i dugoročne mere za smanjenje zavisnosti EU od ru skih energenata i korišćenja fosil nih goriva uopšte. Kao posledica, cene energenata su znatno skočile na početku rata, što je dovelo do inflacije koja je gurnula evropsku ekonomiju u re cesiju. To je za posledicu imalo i povećanje stope energetskog si romaštva u EU za jednu trećinu. Naime, broj građana koji ne mogu adekvatno zagrejati svoje domove porastao je sa 30 na 40 miliona. Takođe, 16% građana EU imalo je probleme da plati račune, dok je čak 71% građana moralo prome niti svoje potrošačke navike. Ipak, godinu dana nakon rekordnih cena energije i visoke stope infla cije, deluje da se situacija smiruje.
Realpolitička nužnost i novi napori Izveštaj o Klimatskoj akci ji Evropske komisije (EK) ukazu je nam da je emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG)
smanjena za 32,5%. Ipak, prema sadašnjim scenarijima, EU neće moći da dostigne ciljane vredno sti iz paketa Spremni za 55 (Fit for 55), koji predviđa smanjenje emi sija GHG za 55% u 2030. u odnosu na 1990. godinu. Takođe, naglaše no je da Nacionalni energetski i
nas i revizija Uredbe o upravlja nju energetskom unijom, koja će možda i izmeniti i samu strukturu i metodologiju izrade ovih važnih dokumenata. EU će nastaviti sa sprovođenjem programa RePower EU i smanji vanjem zavisnosti od uvoza ener
Broj građana koji ne mogu adekvatno zagrejati svoje domove porastao je sa 30 na 40 miliona. Takođe, 16% građana EU imalo je probleme da plati račune, dok je čak 71% građana moralo promeniti svoje potrošačke navike. klimatski planovi (NECP) nisu do voljni ambiciozni i da bi ovi ključ ni instrumenti za proces dekarbo nizacije trebalo da odraze napore zemalja članica da dostignu kli matske ciljeve EU. Prethodne dve godine bile su istorijske za EU. Spremni za 55 paket je praktično kompletiran, usvajanjem brojnih pravnih akata. Na kraju, u najno vijem Izveštaju Evropske komisi je (EK) o stanju Energetske unije, njena neophodnost više nije samo imperativ razvoja, već i realpoliti čka nužnost, neophodna za obez beđivanje autonomije i energet ske bezbednosti EU.
genata iz Rusije. Novi napori za obuzdavanje porasta cena energi je i inflacije se očekuju. To će se postići kroz različite mehanizme: od ograničavanja cena prirodnog gasa, zajedničke kupovine gasa na nivou EU, preko direktne pomo ći najugroženijim domaćinstvima, do unapređenja električne mreže i njenog kapaciteta za priključi vanje obnovljivih izvora energije (OIE). Na taj način EU će podsti cati energetsku decentralizaciju i demokratizaciju, olakšavajući pri stup prozjumerima i energetskim zadrugama sistemima električne energije.
Godina koja je pred nama bi tre balo da sadrži dodatne napore za implementaciju pravnih teko vina EU u nacionalna zakonodav stva zemalja članica i da pruži adekvatan okvir za njihovo spro vođenje. Do kraja juna 2024. go dine, države članice treba da pod nesu ažurirane NECP-ove, na osnovu čega ćemo moći da ste knemo uvid u domete i moguć nosti EU da ostvari svoje klimat ske ciljeve. Pored toga, očekuje
O ambicijama i finansijama
23
Takođe, u toku je proces određi vanja ciljeva smanjenja emisija GHG do 2040. godine, pa može mo očekivati i mnogobrojne dis kusije u okviru tela EU i država članica. Cilj treba da bude izuzet no ambiciozan kako bi se došlo do klimatske neutralnosti 2050. godine, a prvi predlog EK očekuje se u februaru ove godine. Predlog Savetodavnog naučnog odbora
O AMBICIJI
o klimatskim promenama EU o neophodnosti smanjenja emisija GHG iznosi smanjenje za najma nje 90% u odnosu na 1990. go dinu; rezultati javnih konsultaci ja ukazuju da većina građana EU podržava cilj ambiciozniji od 90%. Taj cilj, zasigurno vrlo visoko po stavljen, imaće posledice i po Srbiju i njen proces EU integracija. Još jedan od izazova klimatske politike biće i finansiranje zelene tranzicije. Za njeno sprovođenje, uz RePower EU program, potrebno je dodatnih 620 milijardi evra go dišnje do 2030. Svakako, tome će doprineti ambiciozniji cilj i proši renje Sistema trgovine emisijama EU (EU ETS) na transportni sektor i emisije iz sagorevanja u zgrada ma, uz reviziju Direktive o porezu na emisije. Iako će deo finansira nja biti pokriven kroz finansijske institucije EU, glavni deo investi cija mora doći iz privatnog sekto
analizirati uspeh ovog poduhvata EU. Na kraju, u narednom periodu mo žemo očekivati i nešto burniju de batu o ukidanju subvencija za fo silna goriva. One jesu bila u padu pre pandemije COVID-19, a ruska agresija je samo uvećala njihov opseg. EU će pokušati da odredi vremenski okvir za njihovo poste peno ukidanje, pošto okvir ne po stoji za gotovo 50% subvencija.
Dvostruki unutrašnji izazov Ekonomska kriza dovela je do bur nih protesta širom Evrope u 2022. i 2023. godini, a velika je verovat noća da će se oni nastaviti i u go dini pred nama. Drugi izazov je, svakako, razdor između zema lja članica EU, koji preti da prera ste u ozbiljniji sukob. Kao alterna tiva prirodnom gasu, neke zemlje su se okrenule nuklearnoj energi
Iako će period koji sledi biti turbulentan, čini se da je energetska kriza u dobroj meri zauzdana. EU je obezbedila adekvatan okvir i, čini se, pokazala spremnost da bude globalni klimatski lider, u isto vreme se oslobodivši zavisnosti od ruskih energenata. ra. EU radi na uspostavljanju okvi ra za finansiranje kroz Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivom poslovanju velikih kom panija. Krajem 2023. usvojeni su zvanični EU dokumenti o izvešta vanju o održivom poslovanju sa fokusom na ESG (Environmental, Social, Governance), koji bi trebalo da formalizuju i olakšaju sastav ljanje izveštaja o održivosti. U ovoj i narednim godinama možemo
ji, raspirujući višedecenijski sukob u okviru osovine Pariz − Berlin po pitanju upotrebe nuklearne energi je. Takozvana Nuklearna alijansa, koju predvodi Francuska, porasla je za četiri člana u toku prethod ne dve godine, pa trenutno broji 14 članova. Jedna od najznačajnijih pobeda Alijanse jeste uključiva nje nuklearne energije i prirodnog gasa u EU taksonomiju o održi vom finansiranju, što je, takođe, 24
rezultat zagovaranja Francuske i ostalih članica. To, praktično, znači da su te ekonomske aktiv nosti smatraju ekološki održivim i odgovarajućim za usmeravanje privatnih investicija. Iako će period koji sledi biti tur bulentan, čini se da je energet ska kriza u dobroj meri zauzdana. EU je obezbedila adekvatan okvir i, čini se, pokazala spremnost da bude globalni klimatski lider, u isto vreme se oslobodivši zavisno sti od ruskih energenata. Kritičari često naglašavaju da je trenutno stanje produkt sreće koje je EU imala − naročito blage zime 2022. Tu ima istine, ali istorija nas uči da je za sve velike državničke po duhvate, što ovaj svakako i jeste, neizostavni i neophodni činilac upravo – sreća.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
25
O OBEĆANJIMA
BELGIJA NA ČELU SAVETA EVROPSKE UNIJE
ZAŠTITA, JAČANJE I PRIPREMA
Ukoliko se osvrnemo na Zapadni Balkan, on je, što se tiče pristupanja Uniji, izvan centra EU pažnje. Fokus je definitivno na bezbednosnim izazovima i prevazilaženju kriza u kojima je svet, ali i jačanju položaja EU. Piše: Milja Zdravković, Beogradska otvorena škola
Milja Zdravković, izvor: Beogradska otvorena škola
26
PROGOVORI O PREGOVORIMA
D
a li ste znali da je popularna pesma Pump Up The Jam Technotronic-a belgijskog porekla? Dok čitate ovaj tekst, ali i Bilten, preporučujem zvaničnu plejlistu ,,Pesme iz Belgije’’ koju su pripremili predstavnici i predstav nice belgijskog predsedavanja. Belgijsko predsedavanje započelo je 1. januara 2024. preuzimanjem predsedavanja od Španije, i traja će do 31. juna 2024. godine. Ovo je belgijsko 13. predsedavanje Savetu EU i valjda sujeverni neće u toku ovog predsedavanja pro naći razloga da potvrde svoj strah od tog broja. Pod sloganom „Zaštititi. Ojačati. Pripremiti.” i vizualom/logoom koji prikazuje be EU – poziv „budi Evropa” ili jednostavna skraće nica – Belgija nastoji da radi na zaštiti građana Evrope, njihove bezbednosti, dobrobiti i odbrani demokratskih vrednosti; jača je dinstvo i solidarnost: jača konku rentnost EU na globalnom nivou; i na kraju vrši pripreme za buduć nost odnosno za proširenje EU i dolazeće izazove, što se takođe odnosi i na neophodne interne re forme Unije radi čuvanja sposob nosti za zajedničko delovanje. Tokom perioda predsedavanja, EU očekuju izbori za Evropski parlament koji će biti održani u junu 2024. godine. Inače, Belgija je jedna od država u kojima će pravo glasa/biračko pravo na iz borima za Evropski parlament imati i mladi od 16 godina, što važi samo za izbore za EP. Pored
izbora, tokom predsedavanja očekuje se i usvajanje Strateške agende EU za period 2024−2029. Predsedavanje se dešava u perio du kada je Evropska unija na pre kretnici, nosi sa s dešavanjima u Ukrajini, energetskom krizom, kli matskim promenama i obnovlje nim konfliktima na Bliskom istoku. U programu predsedavanja se kaže da je Belgijsko predsedava nje Savetu EU posvećeno zašti ti demokratije, jačanju vladavine prava i promovisanju slobodnih i fer izbora. Nastaviće se rad na procesu proširenja, obeležavanje
U programu predsedavanja se kaže da je belgijsko predsedavanje Savetu EU posvećeno zaštiti demokratije, jačanju vladavine prava i promovisanju slobodnih i fer izbora. Nastaviće se rad na procesu proširenja, obeležavanje 20-godišnjice najvećeg proširenja, istovremeno podstičući razmišljanja o budućnosti EU i ključnim političkim pitanjima. 20-godišnjice najvećeg prošire nja, istovremeno podstičući raz mišljanja o budućnosti EU i ključ nim političkim pitanjima. Takođe, isticaće se značaj politike kohezije kao dugoročnog investicionog in strumenta za jedinstvo i prosperi tet Unije. Podsticaće se globalna konkuretnost, očuvanje ekonom skih principa, završetak ekonom ske uprave, nastavak podrške Ukrajini, kao i podsticanje disku sije o ekonomskom stanju Unije.
27
Nastaviće se rad u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, rad na politikama zelene tranzici je EU, te osigurati da sve politike budu usmerene ka ciljevima za štite životne sredine, klimatskim ciljevima i One World One Health pristupu. Naglašena je potreba za obezbeđivanjem snabdevanja energijom, održivosti i konkuret nosti ekonomije, kao i prelazak na obnovljive izvore energije.
Tematske oblasti i fokus Belgija tokom predsedavanja kao prioritetne vidi šest tematskih oblasti, koje su važne i zbog po drške Ukrajini: • • • • • •
Odbrana vladavine prava, de mokratije i jedinstva EU; Jačanje konkurentnosti EU; Težnja ka zelenoj i pravednoj tranziciji; Jačanje socijalne i zdravstve ne agende; Zaštita ljudi i granica; Promocija globalne Evrope.
Već pomenuta odbrana demo kratije, vladavine prava i osnov nih prava, obuhvata i stavlja fokus na inkluziju građana, unapređenje obrazovanja, njihovo celoživotno učenje, kao i na učešće mladih i usavršavanje strategija za mlade. Istaknuta je podrška državama kandidatima u njihovim napori ma za pristupanje EU, kao i isto vremeno podrška pripremi Unije za buduća proširenja. Kada je u pitanju konkurentnost, naglaša va se potreba za prioritetnim ra zvojem dugoročne konkurentske
O OBEĆANJIMA
i industrijske politike u svetlu pro menljive geopolitičke situacije i brzog napretka tehnologija, poput veštačke inteligencije. Fokus je na osiguravanju fer uslova poslo vanja, posebno za mala i srednja preduzeća. Takođe, radiće se na jačanju unutrašnjeg tržišta, ener getske unije i kapitalnih tržišta, s posebnim naglaskom na ekonom sku sigurnosti, kao i značaj politi ke kohezije kao ključnog dugoroč nog instrumenta za investicije. Odlučujuće i celovite akcije jesu prioritet kada je u pitanju težnja ka zelenoj i pravednoj tranziciji, kao i smanjenje ranjivosti, unapređenje cirkularne ekonomije i održivog upravljanja vodama, uz obezbeđi vanje pristupačne energije i dopri nos klimatskoj neutralnosti kroz razvoj obnovljivih izvora energije. Zatim, govori se o podsticanju inkluzivnog, ravnopravnog i pra vednog evropskog društva kroz razvijanje socijalne agende iz Evropskog stuba socijalnih prava. Fokus će biti na jačanju socijalnog dijaloga, mobilnosti radne snage, mentalnog zdravlja na radu, odr žive socijalne zaštite, pristojnom stanovanju. Kada je reč o zašti ti ljudi i granica, ona se ogleda u rešavanju preostalih legislativnih
pitanja vezanih za novi evropski pakt o migracijama i azilu. Ovim paktom će se ojačati poverenje između država članica, garanto vaće se pravna jasnoća i huma no upravljanje migracijama, kao i zajednička i brza reakcija na mi grantske krize. Pored toga, jačaće se i razvijati partnerstvo sa afrič kim kontinentom, s potpunim po štovanjem međunarodnog prava, a u cilju jačanja spoljne dimenzi je migracija i azila, sarađujući sa afričkim partnerima. Važno je pomenuti i borbu protiv kriminala, sprečavanje i suzbijanje terorizma i nasilnog ekstremizma. Prepoznati su izazovi za multila teralni sistem i međunarodni po redak usled geopolitičkih sukoba i okolnosti u kojima je trenutno svet. Podrška će se pružati u po gledu jačanja autonomije i otpor nosti Unije, uz branjenje interesa i vrednosti EU. Predsedništvo naglašava da su otvorenost, dijalog i saradnja cen tralni interes Evropske unije.
Podsticanje učešća Poseban fokus će biti na učešću građana i građanki − kroz pro gram podsticanja, građanima/
28
građankama će biti omogućeno da učestvuju u debatama koje se tiču pitanja Evropske unije. Program ima više različitih aktiv nosti, a neke od njih su: •
•
Paneli na kojima će se disku tovati o temama vezanim za Evropsku uniju, ali i deliti svoje misli o budućnosti EU, s po sebnim fokusom na uključi vanje mladih koji će 2024. gla sati prvi put na izborima. Ovi paneli će biti održani u Briselu. Događaji na lokalu koji će biti organizovani od strane lokal nih institucija u različitim gra dovima Belgije, a koji će ta kođe obuhvatati diskusije o temama vezanim za EU.
Ukoliko se osvrnemo na Zapadni Balkan, on je, što se tiče pristupanja Uniji, izvan centra pažnje. Fokus je definitivno na bezbednosnim iza zovima i prevazilaženju kriza u koji ma je svet, ali i jačanju položaja EU. Belgijsko predsedavanje preuzima Mađarska u julu 2024.
PROGOVORI O PREGOVORIMA
Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola
29